Velika potrošnja lekova za smirenje

To sto su zabranili da se uzima bez recepta je totalno suludo. Ja na primer prezivljam shokove kada letim avionom ukoliko ne popijem nesto za smirenje. To se ne desava tako cesto ali poslednji put sam jedva uspeo da kupim sedativ. Gledaju me apotekarke ispod oka, nece da mi daju, zamalo da odlozim let. Da li je bolje da prezivljam stresove pola sata (posto ti u avionu uvek daju nesto za smirenje ako primete da si se uzbudio, pa onda stres jos 15-30 minuta dok lek ne krene da deluje) ili je bolje da popijem nesto za smirenje i letim kao covek.

A sta bi se desilo da se nekome desi smrtni slucaj u najuzoj porodici a u apoteci mu ne daju nista za smirenje? Da li je i to dobro za covekovu psihu?

Naravno da treba neka kontrola jer klinci to zloupotrebljavaju, ali treba smisliti neko bolje resenje od ovog starog ruskog sistema "pusti da covek pati na suvo i sutra ima da bude kao nov"

Imamo "tu srecu" da smo rodjeni u zemlji u kojoj se istorijski dogadjaji odvijaju kao na brzoj traci.
Ratovi, izbeglice, sankcije, hiper-inflacija, bombardovanje, Peti oktobar, otpustanja, nezaposlenost, Sud u Hagu, ubistvo Djindjica, sahrana Milosevica, Kosovo, moguc povratak u Cetvrti oktobar.
Imali smo vise istorije u poslednje dve decenije, nego Svajcarska i Svedska u poslednja dva veka. Razlika se odrazava u standardu, ali je cinjenica da i bogati Svedjani piju po saku lekova za smirenje nedeljno.
Nije sve u parama. Ja svakog dana posaljem po nekoliko komentara i "ispraznim se", a dva puta godisnje popijem lek za smirenje.

Eto i neka mi neko sada kaze da nismo Evropa!!! :-)

Dugo sam radila u Londonu na jednoj klinici i svaki drugi pacijent je bio na ozloglasenom Prozaku. I to im lekari prepisuju non stop...

Eto kod nas ne mozes da kupis u slobodnoj prodaji, u Engleskoj ti lekari prepisu...

Ne znam ko je gori, mi ili oni...

Zamislite u Svedskoj najvisa potrosnja lijekova za smirenje-stres, a u danskoj je upola manje, pa se cude svedjani kako je to tako posto je zemlja do zemlje (granice se), a vjerujte mi da je u Svedskoj toliko stresito da nemate pojma. Kolko naroda ima da idu ulicom i sami sa sobom se "rahat" ispricaju o svemu,, haa haa haaa

Da li ce iko od novinara jednom malo da istrazi kakve su uopste mogucnosti obicnog coveka da se, kada dozivi stres, ili ga svakodnevno dozivljava, obrati psihijatru. Kad god se pise o prekomernom uzimanju lekova za smirenje, savetuje se odlazak psihijatru, a niko od novinara nece da istrazi kako to u praksi izgleda. Odlaziti dva do tri puta nedeljno kod psihijatra na psihoterapiju o trosku socijalnog je neizvodljivo, a privatno, posto su seanse od 15 do 100 evra, dostupno samo veoma bogatim osobama.Dakle, onima sa plicim dzepom, koji su cesto i zbog egzistencijalnih problema pod stresom, ostaje samo da se dovijaju kako da za 100 dinara kupe lek za smirenje i sa strepnjom iscekuju kada ce i to postati nedostupno.

Naravno da za nesto sto lekari daju recept, kao sto je Prozak - ne moze da se kupi u slobodnoj prodaju - tj. bez recepta. I tako treba i da ostane. Meni licno, prozak je puno pomogao i verujem mnogim ljudima koji su doziveli napad panike. Ipak nikada ne bih preporucila slobodnu prodaju tog leka, niti bilo kog drugog antidepresiva. Postoje mnoge prirodne alternative koje svi "stresirani" ljudi mogu kupiti u apoteci, a ako je nesto ozbiljnije - psihijatar je tu da prepise odgovarajuci lek.

Pitajte Amerikance i naše vrle političare šta je uzrok tome. Ja znam.

U drzavama u kojima su apoteke bolje regulisane:
-Izdaju se boce lekova sa tacno odredjenom kolicinom medikamenta, prema receptu.
-Lekovi se pakuju tako da ih deca ne mogu otvoriti.
-Velika vecina psihoaktivnih lekova se ne moze dobiti bez recepta.
-Antibiotici se ne mogu dobiti bez recepta, kako ih oboleli ne bi koristili za pogresnu infekciju i/ili rizikovali stvaranje sojeva bakterija otpornih na antibiotike.

To sto tvrdite da se u nekim zemljama uzimaju sedativi, antidepresivi itd. u manjoj ili vecoj meri po meni znaci otrprilike to da ako se koriste u zemljama u kojima je egzistencija u ogromnoj meri na zavidnom nivou, kako onda da se ne koristi kod nas, u Srbiji ? Ne slazem se da svako dete moze da kupi te lekove, ali se ne slazem ni da za svaki stres koji dozivim treba da idem kod lekara koji ce mi uzeti 20 eura u ime jednog sata privatne prakse, jer u drzavnoj praksi "nema termina", da bi mi za 1 minut prepisao sedativ. Licno mislim da i tu treba da postoji starosna granica. Recimo da stariji od 30 godina mogu dobiti lek u apoteci uz licnu kartu.

Pitajte Amerikance i naše vrle političare šta je uzrok tome. Ja znam.

To sto su zabranili da se uzima bez recepta je totalno suludo. Ja na primer prezivljam shokove kada letim avionom ukoliko ne popijem nesto za smirenje. To se ne desava tako cesto ali poslednji put sam jedva uspeo da kupim sedativ. Gledaju me apotekarke ispod oka, nece da mi daju, zamalo da odlozim let. Da li je bolje da prezivljam stresove pola sata (posto ti u avionu uvek daju nesto za smirenje ako primete da si se uzbudio, pa onda stres jos 15-30 minuta dok lek ne krene da deluje) ili je bolje da popijem nesto za smirenje i letim kao covek.

A sta bi se desilo da se nekome desi smrtni slucaj u najuzoj porodici a u apoteci mu ne daju nista za smirenje? Da li je i to dobro za covekovu psihu?

Naravno da treba neka kontrola jer klinci to zloupotrebljavaju, ali treba smisliti neko bolje resenje od ovog starog ruskog sistema "pusti da covek pati na suvo i sutra ima da bude kao nov"

Eto i neka mi neko sada kaze da nismo Evropa!!! :-)

Dugo sam radila u Londonu na jednoj klinici i svaki drugi pacijent je bio na ozloglasenom Prozaku. I to im lekari prepisuju non stop...

Eto kod nas ne mozes da kupis u slobodnoj prodaji, u Engleskoj ti lekari prepisu...

Ne znam ko je gori, mi ili oni...

Zamislite u Svedskoj najvisa potrosnja lijekova za smirenje-stres, a u danskoj je upola manje, pa se cude svedjani kako je to tako posto je zemlja do zemlje (granice se), a vjerujte mi da je u Svedskoj toliko stresito da nemate pojma. Kolko naroda ima da idu ulicom i sami sa sobom se "rahat" ispricaju o svemu,, haa haa haaa

U drzavama u kojima su apoteke bolje regulisane:
-Izdaju se boce lekova sa tacno odredjenom kolicinom medikamenta, prema receptu.
-Lekovi se pakuju tako da ih deca ne mogu otvoriti.
-Velika vecina psihoaktivnih lekova se ne moze dobiti bez recepta.
-Antibiotici se ne mogu dobiti bez recepta, kako ih oboleli ne bi koristili za pogresnu infekciju i/ili rizikovali stvaranje sojeva bakterija otpornih na antibiotike.

Imamo "tu srecu" da smo rodjeni u zemlji u kojoj se istorijski dogadjaji odvijaju kao na brzoj traci.
Ratovi, izbeglice, sankcije, hiper-inflacija, bombardovanje, Peti oktobar, otpustanja, nezaposlenost, Sud u Hagu, ubistvo Djindjica, sahrana Milosevica, Kosovo, moguc povratak u Cetvrti oktobar.
Imali smo vise istorije u poslednje dve decenije, nego Svajcarska i Svedska u poslednja dva veka. Razlika se odrazava u standardu, ali je cinjenica da i bogati Svedjani piju po saku lekova za smirenje nedeljno.
Nije sve u parama. Ja svakog dana posaljem po nekoliko komentara i "ispraznim se", a dva puta godisnje popijem lek za smirenje.

Naravno da za nesto sto lekari daju recept, kao sto je Prozak - ne moze da se kupi u slobodnoj prodaju - tj. bez recepta. I tako treba i da ostane. Meni licno, prozak je puno pomogao i verujem mnogim ljudima koji su doziveli napad panike. Ipak nikada ne bih preporucila slobodnu prodaju tog leka, niti bilo kog drugog antidepresiva. Postoje mnoge prirodne alternative koje svi "stresirani" ljudi mogu kupiti u apoteci, a ako je nesto ozbiljnije - psihijatar je tu da prepise odgovarajuci lek.

Da li ce iko od novinara jednom malo da istrazi kakve su uopste mogucnosti obicnog coveka da se, kada dozivi stres, ili ga svakodnevno dozivljava, obrati psihijatru. Kad god se pise o prekomernom uzimanju lekova za smirenje, savetuje se odlazak psihijatru, a niko od novinara nece da istrazi kako to u praksi izgleda. Odlaziti dva do tri puta nedeljno kod psihijatra na psihoterapiju o trosku socijalnog je neizvodljivo, a privatno, posto su seanse od 15 do 100 evra, dostupno samo veoma bogatim osobama.Dakle, onima sa plicim dzepom, koji su cesto i zbog egzistencijalnih problema pod stresom, ostaje samo da se dovijaju kako da za 100 dinara kupe lek za smirenje i sa strepnjom iscekuju kada ce i to postati nedostupno.

To sto tvrdite da se u nekim zemljama uzimaju sedativi, antidepresivi itd. u manjoj ili vecoj meri po meni znaci otrprilike to da ako se koriste u zemljama u kojima je egzistencija u ogromnoj meri na zavidnom nivou, kako onda da se ne koristi kod nas, u Srbiji ? Ne slazem se da svako dete moze da kupi te lekove, ali se ne slazem ni da za svaki stres koji dozivim treba da idem kod lekara koji ce mi uzeti 20 eura u ime jednog sata privatne prakse, jer u drzavnoj praksi "nema termina", da bi mi za 1 minut prepisao sedativ. Licno mislim da i tu treba da postoji starosna granica. Recimo da stariji od 30 godina mogu dobiti lek u apoteci uz licnu kartu.