Читалац
pre 8 meseci
Шта би на све ово рекао један просечан надчовек, какав је одвајкада био и остао пољопривредник - или како га паметњаковићи непотребно описују “индивидуални произвођач прехрамбених производа”? На једној страни постоје ови претплаћени на живот материјалисти, често и тешки ментални случајеви, који далеко више узимају од друштва, државе него што јој личним радом дају, и с друге стране правог државотворног ударника који се цео живот бори, сналази како да на користан и поштен начин произведе насушну храну. Себи и другима - дабоме. То су људске громаде у правом значењу те речи! Изузетно физички, ментално, духовно здрави. Они не знају за материјализам, каријеризам, криминал и за којешта. Углавном су искрени верници, најчешће увек спремни за помоћ другима. Другима да се обрате за помоћ је права реткост. Међутим, није све ни по њих потаман - јер они спадају у посебну људску врсту која изумире. Време ради против њих, другачије речено. Богаташ је сам себи највећи непријатељ а да тога није ни свестан, док не дође због погрешног схватања личног и туђих живота у кризу типа “због чега све ово”? Тада је то углавном касно и за њега и друштво!?
Не треба доћи у такве ситуације! Одговорност према другима као према себи решење је од опште користи! Рецепт за срећу!
18 Komentari
Sortiraj po: