Car elegancije

Divan tekst gospodine Kecman
Hvala vam.

"Fudbal je jedno od najboljih sredstava komunikacije. Nezavisan je, apolitičan i univerzalan. Ujedinjuje ljude sveta svakog dana. Mlade ili stare, igrače ili navijače, bogate ili siromašne, ova igra sve čini jednakim, budi maštu, usrećuje ili rastužuje ljude"

E moj ti Franz, nekada je to bilo...sada ujedinjuje bogate sa jedne strane i siromasne sa druge strane.
Menadzere sa jedne strane i klubove sa druge strane...
TV kuce i prihode sa jedne strane, fudbalere i njohove zelje sa druge strane..
itd
Para buši gdje burgija neće

Odličan tekst!

Svi ovi tekstovi o Bekenbaueru podsjećaju me na ono kad je Nele Karajlić pričao kako mu je otac svojevremeno govorio hvalospjeve o Mađarskoj "lakoj konjici" (Puškaš, Kočiš, Hidekuti...). Pita ga jednom Nele, pa dobro, gdje si ti njih gledao, jer u pitanju se pedesete godine, nema TV, a ovaj mu kaže, slušao sam prenose na radiju i vidio par minuta u filmskim novostima.
Tako i o Bekenbaueru bajke pišu ljudi koji se nisu rodili kad je ovaj igrao fudbal.
(Srdjan, 9. januar 2024 01:09) # Link komentara

Decko, meni je 62, gledao sam Franca na WC 74 i EP 76 i dobro ga pamtim a ima jos zivih koji su i stariji od mene a znaju da napisu komentar.

Sin Živorada Milosavljevića - Jepura iz Sekuriča.

Moj otac koji ima evo 80 godina kaže ..Bekenbauer pa svi ostali...Godinama to priča...Verovatno sa nekim razlogom

Када прочитам име Франц Бекенбауер одмах ми се из подсећања јави асоцијација на његов ретки стил играња фудбала са за фудбалере ретком особином вођења лопте уз високо подигнуту главу! Играо је у своје време на позицији центархалфа, у клубу и репрезентцији Немачке са бројем 5 на дресу. По стилу (организовања одбране и напада - пре свега), грациозности, прецизности додавања и шутирања, јачини ударца у његово време једино му је био бар а бар Алберто Карлос, чувени десни бек и капитен бразилске репрезентцвије, првака света 1970. г. у Мексику. Тај састав многи сматрају за најбољи тим Бразила свих времена!? Карлос је у финалном мечу Италији после додавања лопте 9 од 11 играча Бразила дао чувеном голману Дино Зофу један од најчувенијих голова са пристојне раздаљине и био је најбољи играч кариока на том турниру. Почивши Карлос је 1944. а Франц 1945. годиште. Обојица, при крају каријере, су наступала за тада чувени Њујорк Космос - Пеле и наш Владислав Богићевић - Блеки (ценархалф ЦЗ), који је слично играо као Франц и Алберто, су такође играли заједно у Космосу. Играње са високо подигнутом главом то је мислим више стечени него урођени осећај за простор, самоуверено баратање лоптом, а што се вероватно изгради упорним радом, највише на тренинзима. Велики су то били играчи - уметници са лоптом може се написати, зашто да не!?
Покој душа великом Францу!

Jasin, Bekenbauer, Krojf, Di Stefano, Maradona, Pele, Puskas, Eusebio, Gerd Miler, Dzordz Best, Bobi Carlton, Rivelino, Garinca, Kopa i mnogi drugi.

Kakav se samo fudbal igra gore, najveci od najvecih. Vjecna vi slava!

Lepo sto je spomenuta elegancija u fudbalu. Malo je takvih igraca danas. Zapalo mi je za oko da malog Gvardiola porede s Bekenbauerom, bas zbog elegantnog tehnickog gospodskog pristupa igri.

Svi ovi tekstovi o Bekenbaueru podsjećaju me na ono kad je Nele Karajlić pričao kako mu je otac svojevremeno govorio hvalospjeve o Mađarskoj "lakoj konjici" (Puškaš, Kočiš, Hidekuti...). Pita ga jednom Nele, pa dobro, gdje si ti njih gledao, jer u pitanju se pedesete godine, nema TV, a ovaj mu kaže, slušao sam prenose na radiju i vidio par minuta u filmskim novostima.
Tako i o Bekenbaueru bajke pišu ljudi koji se nisu rodili kad je ovaj igrao fudbal.

Gospodine Kecman, kome je do elegancije meka gleda "ujmetničko klizanje", tako nolomnani gledaju na tenis. Moja ironija je jasna! Takav gospodin u fudalu nije postojao i neće postojati, zato će ostati legenda za sva gvremena, a ovaj goat, veštački proizvod biologije i hemije, meditacija i ispijanja napitka, kukavna je zabluda nolomanske nacionalističke opsednutosti mitomanijom. Nadimak Kajzer jeste car ne namačkom, ali koren reči je latinski, od rimskog imperatora Cezara. On je bio Cezar, a nije jeftini goati.

Otac mu je bio Srbin a majka Nemica. Da nije bio komunizam tada, sigurno bi igrao za Jugoslaviju.

kupio Mundijal 2006. Nemačka nije trebala biti domaćin !

(Slobo, 9. januar 2024 09:17)
Vi 62 a ja 74 godine. Naravno da sam mogao da gledam ne samo Bekenbauera nego i velikane kao sto su Puskas, Di Stefano, Euzebio, Pele i jos mnostvo drugih velikih majstora fudbala. Da ne zaboravim Sekularca, Galica, Osima ... Uzivo. Ako ne onoliko koliko je to moguce danas a onda u direktnim TV prenosima raznih svetskih,evropskih prvenstava ili u Kupu sampiona.

Sin Živorada Milosavljevića - Jepura iz Sekuriča.

Lepo sto je spomenuta elegancija u fudbalu. Malo je takvih igraca danas. Zapalo mi je za oko da malog Gvardiola porede s Bekenbauerom, bas zbog elegantnog tehnickog gospodskog pristupa igri.

Svi ovi tekstovi o Bekenbaueru podsjećaju me na ono kad je Nele Karajlić pričao kako mu je otac svojevremeno govorio hvalospjeve o Mađarskoj "lakoj konjici" (Puškaš, Kočiš, Hidekuti...). Pita ga jednom Nele, pa dobro, gdje si ti njih gledao, jer u pitanju se pedesete godine, nema TV, a ovaj mu kaže, slušao sam prenose na radiju i vidio par minuta u filmskim novostima.
Tako i o Bekenbaueru bajke pišu ljudi koji se nisu rodili kad je ovaj igrao fudbal.

Gospodine Kecman, kome je do elegancije meka gleda "ujmetničko klizanje", tako nolomnani gledaju na tenis. Moja ironija je jasna! Takav gospodin u fudalu nije postojao i neće postojati, zato će ostati legenda za sva gvremena, a ovaj goat, veštački proizvod biologije i hemije, meditacija i ispijanja napitka, kukavna je zabluda nolomanske nacionalističke opsednutosti mitomanijom. Nadimak Kajzer jeste car ne namačkom, ali koren reči je latinski, od rimskog imperatora Cezara. On je bio Cezar, a nije jeftini goati.

Otac mu je bio Srbin a majka Nemica. Da nije bio komunizam tada, sigurno bi igrao za Jugoslaviju.

kupio Mundijal 2006. Nemačka nije trebala biti domaćin !

Odličan tekst!

"Fudbal je jedno od najboljih sredstava komunikacije. Nezavisan je, apolitičan i univerzalan. Ujedinjuje ljude sveta svakog dana. Mlade ili stare, igrače ili navijače, bogate ili siromašne, ova igra sve čini jednakim, budi maštu, usrećuje ili rastužuje ljude"

E moj ti Franz, nekada je to bilo...sada ujedinjuje bogate sa jedne strane i siromasne sa druge strane.
Menadzere sa jedne strane i klubove sa druge strane...
TV kuce i prihode sa jedne strane, fudbalere i njohove zelje sa druge strane..
itd
Para buši gdje burgija neće

Svi ovi tekstovi o Bekenbaueru podsjećaju me na ono kad je Nele Karajlić pričao kako mu je otac svojevremeno govorio hvalospjeve o Mađarskoj "lakoj konjici" (Puškaš, Kočiš, Hidekuti...). Pita ga jednom Nele, pa dobro, gdje si ti njih gledao, jer u pitanju se pedesete godine, nema TV, a ovaj mu kaže, slušao sam prenose na radiju i vidio par minuta u filmskim novostima.
Tako i o Bekenbaueru bajke pišu ljudi koji se nisu rodili kad je ovaj igrao fudbal.
(Srdjan, 9. januar 2024 01:09) # Link komentara

Decko, meni je 62, gledao sam Franca na WC 74 i EP 76 i dobro ga pamtim a ima jos zivih koji su i stariji od mene a znaju da napisu komentar.

Divan tekst gospodine Kecman
Hvala vam.

Jasin, Bekenbauer, Krojf, Di Stefano, Maradona, Pele, Puskas, Eusebio, Gerd Miler, Dzordz Best, Bobi Carlton, Rivelino, Garinca, Kopa i mnogi drugi.

Kakav se samo fudbal igra gore, najveci od najvecih. Vjecna vi slava!

Када прочитам име Франц Бекенбауер одмах ми се из подсећања јави асоцијација на његов ретки стил играња фудбала са за фудбалере ретком особином вођења лопте уз високо подигнуту главу! Играо је у своје време на позицији центархалфа, у клубу и репрезентцији Немачке са бројем 5 на дресу. По стилу (организовања одбране и напада - пре свега), грациозности, прецизности додавања и шутирања, јачини ударца у његово време једино му је био бар а бар Алберто Карлос, чувени десни бек и капитен бразилске репрезентцвије, првака света 1970. г. у Мексику. Тај састав многи сматрају за најбољи тим Бразила свих времена!? Карлос је у финалном мечу Италији после додавања лопте 9 од 11 играча Бразила дао чувеном голману Дино Зофу један од најчувенијих голова са пристојне раздаљине и био је најбољи играч кариока на том турниру. Почивши Карлос је 1944. а Франц 1945. годиште. Обојица, при крају каријере, су наступала за тада чувени Њујорк Космос - Пеле и наш Владислав Богићевић - Блеки (ценархалф ЦЗ), који је слично играо као Франц и Алберто, су такође играли заједно у Космосу. Играње са високо подигнутом главом то је мислим више стечени него урођени осећај за простор, самоуверено баратање лоптом, а што се вероватно изгради упорним радом, највише на тренинзима. Велики су то били играчи - уметници са лоптом може се написати, зашто да не!?
Покој душа великом Францу!

Moj otac koji ima evo 80 godina kaže ..Bekenbauer pa svi ostali...Godinama to priča...Verovatno sa nekim razlogom

(Slobo, 9. januar 2024 09:17)
Vi 62 a ja 74 godine. Naravno da sam mogao da gledam ne samo Bekenbauera nego i velikane kao sto su Puskas, Di Stefano, Euzebio, Pele i jos mnostvo drugih velikih majstora fudbala. Da ne zaboravim Sekularca, Galica, Osima ... Uzivo. Ako ne onoliko koliko je to moguce danas a onda u direktnim TV prenosima raznih svetskih,evropskih prvenstava ili u Kupu sampiona.