Iznenađenje ili ipak ne? Do kad "deca" u Srbiji žive sa roditeljima? FOTO

Sad vi meni recite odakle nekome od 25 godina 100 000 eura da si kupi stan od 50 kvadrata sa platama od 500e.

Ma da, na zapadu se odsele sa 22 i onda zive sa tri cimera budale i narkomana. Zivite svoju brigu, postoje i skladne porodice, skladni roditelji, bolje da zivim u zajednici sa roditeljima za koje znam da nece nikada da me izdaju nego sa "smekerima" i "baticama". A kada resim da osnujem svoju porodicu, i novu zajednicu, onda cu i da predjem u novi dom. I ne, niko mi nista ne pere, ves masina mi pere ves, a sudo masina nam pere sudove. Štekere znam sam da zamenim. I sto je najvaznije, stedim dodatnih 300 evra mesecno, ili se rasirim za jos toliko.

Živim u SAD već 25 godina. Ovde deca uglavnom odlaze od kuće kad krenu na fakultet. Fakulteti su raštrkani svuda po SAD, sistem za prijem je komplikovan, ogromna je verovatnoća da nećeš ići na fakultet u mestu gde si odrastao. Tako da tada obično nastupa “razlaz” od roditelja, a ne zato što te roditelji prisiljavaju da odeš od kuće. Normalan sled: odrasteš u jednom mestu, fakultet završiš u drugom mestu, a posao nadješ u tre?em mestu. Od roditelja se odseliš kad kreneš u koledž a roditelji obično pomažu finansijski tokom koledža (to je jedna od najvećih stavki kod roditelja ako imaju dete u koledžu). Dete je potpuno samostalno finansijski onda kad pronadje posao, a tada već realno može da se iznajmi stan itd. i tako onda život krene dalje.

Kod nas je dinamika života negde slična a negde drugačija. Ako si rodjen na primer u Beogradu, ideš na fakultet u Beogradu, pronadješ posao u Beogradu, ništa te realno ne tera da pronadješ svoj stan dok ne odlučiš da se venčaš, a to je u današnje vreme u 30-tim. Isto je i u drugim većim gradovima: Novi Sad, Niš itd. Ako u Srbiji dodješ iz unutrašnjosti u veći grad na studije, onda je razvoj dogadjaja i proces osamostaljivanja veoma sličan kao kod Amerikanaca.

Sve je to donekle ok (s obzirom na okolnosti u kojima živimo) dok ne žive kao u hotelu (nego imaju obaveze u kući). Ako naletiš na nekoga 20+ ko ne ume da funkcioniše bez mame i tate (i muško i žensko), ko ne ume da vodi računa o kući i da se organizuje i dogovara, onda je to katastrofa. Bilo i ovde idealno da se ode od primarne porodice sa 18, ali retko ko ima tu mogućnost.

Ovde roditelji crkose da obezbede kucu ili stan ne za dete nego za unuce.Izgibose da bi obezbedili da im sutra unuce bude imalo kucu pri tome zapostavljajuci sebe i svoju malu decu.

pre bih se ubio nego da imam 18+ godina a da i dalje zivim sa matorcima
(dnevna doza prosecnog komentatora, 09. decembar 2023 17:47)
Ubij se.

I ja sam živio kod svojih do 30te. Kad sam zasnovao porodicu tada sam se odvoio. Volio bih i da moji klinci ostanu kod nas sve dok ne odluče da se žene. Ne vidim u tome ništa loše, čak šta više mislim da je lepo. Pod životom kod roditelja ne mislim na parazitiranje. Život je kratak, treba ga provesti sa najbližima.

Istina je da 45% mladih Amerikanaca od 18 do 30 godina živi sa roditeljima oni su se sad vratili u period 1940s....Kriza je, sve je otišlo gore pre svega renta, nema više toliko dobrih poslova uslužni centar low skill low pay dominiraju ekonomijom.

Ja sam igrom slučaja postala 'samostalna' jer mi je majka umrla OD RAKA kada sam imala 19 godina. A u ranom detinjstvu su mi se roditelji razveli. To je nešto što sa ove distance mene kao odrasle, zrele, samostalne, stabilne osobe ne izgleda tako strašno. Ali u tom trenutku je bilo stravično i trebalo mi je nekoliko godina da se oporavim. Prvo 6 meseci da mi prođu noćne more u kojima sam je sanjala svaku noć, tj. njenu bolest, nju mrtvu itd. A onda depresija, i osećaj da više ne držim sve konce sopstvenog života u svojim rukama, pa tek onda oporavak i neka bolja energija i snaga. I ponovo ravnoteža. I ciljevi.

Vodeće pozicije u Evropi drže zemlje iz našeg regiona očigledno ima nešto i do mentaliteta. Nisu uvek deca ta koja neće samostalnost čest je slučaj da roditelji ne žele da ih puste na miru. Sviđa im se uloga autoriteta, hoće da kontrolišu svoju decu i drže ih u poslušnosti. Stariji ljudi na ovim prostorima retko kada imaju sopstvene hobije i interesovanja zanimljivije im je da sede deci na glavama i tako popunjavaju rupe u svom ličnom životu. Patrijarhat na nivou XVIII veka.

ljudi ne shvacaju da se na zapadu zivi u najmu, rijetko ko ima svoju kucu. Sele se non stop. Nema korijena. Gdje god se cuva ocevina tu su djeca puno duze u obitelji. A i iskreno bliskost u obitelji je najveca na balkanu i mediteranskim zemljama. Osim egzistencijalnih problema i tu treba potraziti razloge zasto djeca zive kod roditelja puno duze

Uklapam se u hrvatski i crnogorski prosek, imao sam mnogo sreće da se osamostalim. Da nisam, još uvek bih živeo sa roditeljima. Nemojte mi pričati da se od realne prosečne plate može iznajmiti stan i preživeti do sledeće plate. Život sa nepoznatim cimerima je pakao, norveški zatvor je humanije mesto od prosečnog stana sa cimerima. To nije nikakvo osamostaljivanje, nego robija.

Nije iznenadjenje, ali je svakako porazavajuce. Koliko ih samo znam koji nece da rade...sede kod roditelja dok ih trpe i izdrzavaju

Hrvatska pri dnu kao i u svemu ostalom unutar EU, da im nije mora i turizma rastajali bi se od roditelja sa 50 godina.

Sa druge strane vidite i po ovome kolika je razlika u mentalitetu izmedju nas i Rusa.

Ni motkom ih ne mozes oterati !

Jasam napustijo sa cetrdes dve godine oseco samse ne sigurno da napuztim roditeljski dom a nisamse bas nesto ni snaso opet bise vratijo al kacu umrli nemogu

Da je sreće po 100 godina da živimo sa roditeljima, zdravo za njih, nas, našu decu, da se poštujemo i pazimo. Nema veće sreće nego lada nas je pun sto za ručkom, svi se šalimo, deca uče šta znači poštovanje... Uspešni smo i supruga i ja u profesijama, pomažemo naše roditelje penzionere jer su im penzije bedne, ali učimo decu pravim vrednostima. Svi bi da se odvoje, a to je zapravo da se troše pare na kirije, kredite, duple račune, bebisiterke... Mi sve ulažemo u našu porodičnu kuću, izgradili sprat, dovoljno za nas, sutradan i decu. Naše društvo svi u dugovima, iscrpljeni, nama kad god zatreba, decu samo spustimo kod babe i dede i ne brinemo. Komšinica svaki dan sa tugom pominje njene unuke, vidi ih za praznike i rođendane, snajka hoće da žive sami. Tužna žena svaki dan. Čuvajte roditelje, da bi čuvala sutradan i vas vaša deca.

U Srbiji je oduvek bilo Pozorište u kući, sa minimalno 3 generacije u kućanstvu. Još ako vam je i tašta u stanu život vam se skraćuje za barem 10 godina...

Kako mogu npr. Amerikanci da se osamostaljuju tako rano? Drugi ispadoše nesposobni!? Lepo, tako što uzimaju kredite do besvesti, unutrašnji dug SAD je ko zna koliko milijardi svetlosnih dolara i samo će da raste. Zato će i ratova po svetu biti sve više. Ali, eto, može im se.

Meni je moja majka pokazala put iz kuce sa 25-26, sa slavije i dosta lepe kvadrature u podstanara na dosta manju kvadratur (doduše u kraju) hvala joj na tome :)) smatram sebe uspešnim danas.

Ovo s leve strane nije ljudsko biće. Jezivi zapad..

pre bih se ubio nego da imam 18+ godina a da i dalje zivim sa matorcima
(dnevna doza prosecnog komentatora, 09.

Ima vas raznih.

Vodeće pozicije u Evropi drže zemlje iz našeg regiona očigledno ima nešto i do mentaliteta. Nisu uvek deca ta koja neće samostalnost čest je slučaj da roditelji ne žele da ih puste na miru. Sviđa im se uloga autoriteta, hoće da kontrolišu svoju decu i drže ih u poslušnosti. Stariji ljudi na ovim prostorima retko kada imaju sopstvene hobije i interesovanja zanimljivije im je da sede deci na glavama i tako popunjavaju rupe u svom ličnom životu. Patrijarhat na nivou XVIII veka.
(apsolutnih sto, 09. decembar 2023 19:15)

Upravo sam hteo da napišem ovako nešto.

U nekim slučajevima roditelji žive sa decom....

pre bih se ubio nego da imam 18+ godina a da i dalje zivim sa matorcima

Sad vi meni recite odakle nekome od 25 godina 100 000 eura da si kupi stan od 50 kvadrata sa platama od 500e.
(gigix3, 09. decembar 2023 17:22)

Једноставно - немају. Не мора да се купи свој стан већ лепо изнајмиш стан. Или ако немаш довољно пара онда са цимером или два. Мени није јасно како људи са 20-30 година имају неке нормалне везе а да живе код родитеља.

Da su plate normalne kao na zapadu.Ne bi ni ovde ziveli coporativno.Po 3 generacije.To smatrate normalnim?Svako treba da ima svoj zivot i intimu.Pogotovo kada stariji krenu mladje da ucenju sa imovinom.Zato je nemacki sistem najbolji.Vecina su podstanari zato sto su mobilni i ne zele da se kanale sa kreditima.Kada deca zavrse skolu,osamostale se.Penzioneri po domovima i mirna Backa.Niko nikome ne smeta.

Наш образовни систем је застарео и није се прилагодио савременим захтевима. А требао би да производи образоване људе који са средњом стручном спремом могу да нађу посао у свим крајевима земље чија плата би подмиривала просечне трошкове живота, укључујући изнајмљивање стана или плаћање кредита за куповину некретнине. На томе нико не ради, већ се деценијама производе људи који студирају 8+ година, чекајући да им родитељи обезбеде бесплатан смештај или временом постају мајстори корупције, зеленаштва и тсл. јер другачије се тешко и ретко успева. Такав систем и друштво нису достојни човека у 21 веку. Зато родитељи и пунолетна децо, добро размишљајте шта и како у будуће.

Imam 40 godina i zivim sa roditeljima. :(

Поклапа се углавном са стандардом и годинама студирања

Naslijedila sam stan od bake, a roditelji su sestri kupili sličan trosobno stan. Ti stanovi na sreću, nisu prodani. Imamo za najstariju djecu, koja su danas od 16 i 17 godina da ih prebacimo u te stanove kada upisu fakultete ili ako ne, napune 20 godina. Imam još dvoje, a sestra još jednu. Moj suprug je naslijedio kuću os svog djeda i bake. Isto nije prodana, nego se iznajmljuje. Tu bih privremeno mogla prebaciti ovo dvoje kada počnu studirati. Mislim da bih izludila da troje tridesetogodišnjaka mi se vuče po kući, a suprug i ja računamo da ih se riješimo čim prije i posvetimo sebi i svojim hobijima.

pre bih se ubio nego da imam 18+ godina a da i dalje zivim sa matorcima

Ma da, na zapadu se odsele sa 22 i onda zive sa tri cimera budale i narkomana. Zivite svoju brigu, postoje i skladne porodice, skladni roditelji, bolje da zivim u zajednici sa roditeljima za koje znam da nece nikada da me izdaju nego sa "smekerima" i "baticama". A kada resim da osnujem svoju porodicu, i novu zajednicu, onda cu i da predjem u novi dom. I ne, niko mi nista ne pere, ves masina mi pere ves, a sudo masina nam pere sudove. Štekere znam sam da zamenim. I sto je najvaznije, stedim dodatnih 300 evra mesecno, ili se rasirim za jos toliko.

Jasam napustijo sa cetrdes dve godine oseco samse ne sigurno da napuztim roditeljski dom a nisamse bas nesto ni snaso opet bise vratijo al kacu umrli nemogu

Ovo s leve strane nije ljudsko biće. Jezivi zapad..

Da je sreće po 100 godina da živimo sa roditeljima, zdravo za njih, nas, našu decu, da se poštujemo i pazimo. Nema veće sreće nego lada nas je pun sto za ručkom, svi se šalimo, deca uče šta znači poštovanje... Uspešni smo i supruga i ja u profesijama, pomažemo naše roditelje penzionere jer su im penzije bedne, ali učimo decu pravim vrednostima. Svi bi da se odvoje, a to je zapravo da se troše pare na kirije, kredite, duple račune, bebisiterke... Mi sve ulažemo u našu porodičnu kuću, izgradili sprat, dovoljno za nas, sutradan i decu. Naše društvo svi u dugovima, iscrpljeni, nama kad god zatreba, decu samo spustimo kod babe i dede i ne brinemo. Komšinica svaki dan sa tugom pominje njene unuke, vidi ih za praznike i rođendane, snajka hoće da žive sami. Tužna žena svaki dan. Čuvajte roditelje, da bi čuvala sutradan i vas vaša deca.

Sad vi meni recite odakle nekome od 25 godina 100 000 eura da si kupi stan od 50 kvadrata sa platama od 500e.
(gigix3, 09. decembar 2023 17:22)

Једноставно - немају. Не мора да се купи свој стан већ лепо изнајмиш стан. Или ако немаш довољно пара онда са цимером или два. Мени није јасно како људи са 20-30 година имају неке нормалне везе а да живе код родитеља.

Sad vi meni recite odakle nekome od 25 godina 100 000 eura da si kupi stan od 50 kvadrata sa platama od 500e.

Ni motkom ih ne mozes oterati !

Naslijedila sam stan od bake, a roditelji su sestri kupili sličan trosobno stan. Ti stanovi na sreću, nisu prodani. Imamo za najstariju djecu, koja su danas od 16 i 17 godina da ih prebacimo u te stanove kada upisu fakultete ili ako ne, napune 20 godina. Imam još dvoje, a sestra još jednu. Moj suprug je naslijedio kuću os svog djeda i bake. Isto nije prodana, nego se iznajmljuje. Tu bih privremeno mogla prebaciti ovo dvoje kada počnu studirati. Mislim da bih izludila da troje tridesetogodišnjaka mi se vuče po kući, a suprug i ja računamo da ih se riješimo čim prije i posvetimo sebi i svojim hobijima.

Vodeće pozicije u Evropi drže zemlje iz našeg regiona očigledno ima nešto i do mentaliteta. Nisu uvek deca ta koja neće samostalnost čest je slučaj da roditelji ne žele da ih puste na miru. Sviđa im se uloga autoriteta, hoće da kontrolišu svoju decu i drže ih u poslušnosti. Stariji ljudi na ovim prostorima retko kada imaju sopstvene hobije i interesovanja zanimljivije im je da sede deci na glavama i tako popunjavaju rupe u svom ličnom životu. Patrijarhat na nivou XVIII veka.

Kako mogu npr. Amerikanci da se osamostaljuju tako rano? Drugi ispadoše nesposobni!? Lepo, tako što uzimaju kredite do besvesti, unutrašnji dug SAD je ko zna koliko milijardi svetlosnih dolara i samo će da raste. Zato će i ratova po svetu biti sve više. Ali, eto, može im se.

I ja sam živio kod svojih do 30te. Kad sam zasnovao porodicu tada sam se odvoio. Volio bih i da moji klinci ostanu kod nas sve dok ne odluče da se žene. Ne vidim u tome ništa loše, čak šta više mislim da je lepo. Pod životom kod roditelja ne mislim na parazitiranje. Život je kratak, treba ga provesti sa najbližima.

Nije iznenadjenje, ali je svakako porazavajuce. Koliko ih samo znam koji nece da rade...sede kod roditelja dok ih trpe i izdrzavaju

ljudi ne shvacaju da se na zapadu zivi u najmu, rijetko ko ima svoju kucu. Sele se non stop. Nema korijena. Gdje god se cuva ocevina tu su djeca puno duze u obitelji. A i iskreno bliskost u obitelji je najveca na balkanu i mediteranskim zemljama. Osim egzistencijalnih problema i tu treba potraziti razloge zasto djeca zive kod roditelja puno duze

pre bih se ubio nego da imam 18+ godina a da i dalje zivim sa matorcima
(dnevna doza prosecnog komentatora, 09. decembar 2023 17:47)
Ubij se.

Istina je da 45% mladih Amerikanaca od 18 do 30 godina živi sa roditeljima oni su se sad vratili u period 1940s....Kriza je, sve je otišlo gore pre svega renta, nema više toliko dobrih poslova uslužni centar low skill low pay dominiraju ekonomijom.

Meni je moja majka pokazala put iz kuce sa 25-26, sa slavije i dosta lepe kvadrature u podstanara na dosta manju kvadratur (doduše u kraju) hvala joj na tome :)) smatram sebe uspešnim danas.

Hrvatska pri dnu kao i u svemu ostalom unutar EU, da im nije mora i turizma rastajali bi se od roditelja sa 50 godina.

Sa druge strane vidite i po ovome kolika je razlika u mentalitetu izmedju nas i Rusa.

Sve je to donekle ok (s obzirom na okolnosti u kojima živimo) dok ne žive kao u hotelu (nego imaju obaveze u kući). Ako naletiš na nekoga 20+ ko ne ume da funkcioniše bez mame i tate (i muško i žensko), ko ne ume da vodi računa o kući i da se organizuje i dogovara, onda je to katastrofa. Bilo i ovde idealno da se ode od primarne porodice sa 18, ali retko ko ima tu mogućnost.

Наш образовни систем је застарео и није се прилагодио савременим захтевима. А требао би да производи образоване људе који са средњом стручном спремом могу да нађу посао у свим крајевима земље чија плата би подмиривала просечне трошкове живота, укључујући изнајмљивање стана или плаћање кредита за куповину некретнине. На томе нико не ради, већ се деценијама производе људи који студирају 8+ година, чекајући да им родитељи обезбеде бесплатан смештај или временом постају мајстори корупције, зеленаштва и тсл. јер другачије се тешко и ретко успева. Такав систем и друштво нису достојни човека у 21 веку. Зато родитељи и пунолетна децо, добро размишљајте шта и како у будуће.

Ovde roditelji crkose da obezbede kucu ili stan ne za dete nego za unuce.Izgibose da bi obezbedili da im sutra unuce bude imalo kucu pri tome zapostavljajuci sebe i svoju malu decu.

U Srbiji je oduvek bilo Pozorište u kući, sa minimalno 3 generacije u kućanstvu. Još ako vam je i tašta u stanu život vam se skraćuje za barem 10 godina...

Uklapam se u hrvatski i crnogorski prosek, imao sam mnogo sreće da se osamostalim. Da nisam, još uvek bih živeo sa roditeljima. Nemojte mi pričati da se od realne prosečne plate može iznajmiti stan i preživeti do sledeće plate. Život sa nepoznatim cimerima je pakao, norveški zatvor je humanije mesto od prosečnog stana sa cimerima. To nije nikakvo osamostaljivanje, nego robija.

pre bih se ubio nego da imam 18+ godina a da i dalje zivim sa matorcima
(dnevna doza prosecnog komentatora, 09.

Ima vas raznih.

Imam 40 godina i zivim sa roditeljima. :(

Da su plate normalne kao na zapadu.Ne bi ni ovde ziveli coporativno.Po 3 generacije.To smatrate normalnim?Svako treba da ima svoj zivot i intimu.Pogotovo kada stariji krenu mladje da ucenju sa imovinom.Zato je nemacki sistem najbolji.Vecina su podstanari zato sto su mobilni i ne zele da se kanale sa kreditima.Kada deca zavrse skolu,osamostale se.Penzioneri po domovima i mirna Backa.Niko nikome ne smeta.

Ja sam igrom slučaja postala 'samostalna' jer mi je majka umrla OD RAKA kada sam imala 19 godina. A u ranom detinjstvu su mi se roditelji razveli. To je nešto što sa ove distance mene kao odrasle, zrele, samostalne, stabilne osobe ne izgleda tako strašno. Ali u tom trenutku je bilo stravično i trebalo mi je nekoliko godina da se oporavim. Prvo 6 meseci da mi prođu noćne more u kojima sam je sanjala svaku noć, tj. njenu bolest, nju mrtvu itd. A onda depresija, i osećaj da više ne držim sve konce sopstvenog života u svojim rukama, pa tek onda oporavak i neka bolja energija i snaga. I ponovo ravnoteža. I ciljevi.

Živim u SAD već 25 godina. Ovde deca uglavnom odlaze od kuće kad krenu na fakultet. Fakulteti su raštrkani svuda po SAD, sistem za prijem je komplikovan, ogromna je verovatnoća da nećeš ići na fakultet u mestu gde si odrastao. Tako da tada obično nastupa “razlaz” od roditelja, a ne zato što te roditelji prisiljavaju da odeš od kuće. Normalan sled: odrasteš u jednom mestu, fakultet završiš u drugom mestu, a posao nadješ u tre?em mestu. Od roditelja se odseliš kad kreneš u koledž a roditelji obično pomažu finansijski tokom koledža (to je jedna od najvećih stavki kod roditelja ako imaju dete u koledžu). Dete je potpuno samostalno finansijski onda kad pronadje posao, a tada već realno može da se iznajmi stan itd. i tako onda život krene dalje.

Kod nas je dinamika života negde slična a negde drugačija. Ako si rodjen na primer u Beogradu, ideš na fakultet u Beogradu, pronadješ posao u Beogradu, ništa te realno ne tera da pronadješ svoj stan dok ne odlučiš da se venčaš, a to je u današnje vreme u 30-tim. Isto je i u drugim većim gradovima: Novi Sad, Niš itd. Ako u Srbiji dodješ iz unutrašnjosti u veći grad na studije, onda je razvoj dogadjaja i proces osamostaljivanja veoma sličan kao kod Amerikanaca.

U nekim slučajevima roditelji žive sa decom....

Vodeće pozicije u Evropi drže zemlje iz našeg regiona očigledno ima nešto i do mentaliteta. Nisu uvek deca ta koja neće samostalnost čest je slučaj da roditelji ne žele da ih puste na miru. Sviđa im se uloga autoriteta, hoće da kontrolišu svoju decu i drže ih u poslušnosti. Stariji ljudi na ovim prostorima retko kada imaju sopstvene hobije i interesovanja zanimljivije im je da sede deci na glavama i tako popunjavaju rupe u svom ličnom životu. Patrijarhat na nivou XVIII veka.
(apsolutnih sto, 09. decembar 2023 19:15)

Upravo sam hteo da napišem ovako nešto.

Поклапа се углавном са стандардом и годинама студирања