Niko nije hteo da uradi pedikir ženi koja boluje od raka: "Sebičluk i neznanje" VIDEO

Na zalost, ovo se desava. Nedavno sam imala rak i sta reci, neki prijatelji mi se vise nikada nisu javili kada sam im saopstila dijagnozu, nisu se inreresovali kako sam, jesam li prezivela. Nekima je trebalo mesec-dva da se sete da nazovu, a vecina nikada nije nazvala, slala bezvezne poruke.

Tužna Srbija gde nikad ne znaš da li si ti bas jedan od njih. Kao neko ko je brinuo o osobama obelilm od kancera u bolničkim uslovima, nemam reci koliko je ovo bezosećajno. Jedino sto tim ljudima treba je emotivna i psihološka podrška u poslednjim momentima života. I onda se pitate zašto ljudi umiru sami i trule mesecima a da niko ne primeti.

Nas narod je pun predrasuda

Kako bi se sve one osecale da su u njenoj situaciji i da pozovu pedikira i da ih odbije iz tog razloga.
Propadamo kao drustvo lagano, gledam skuplja se za dete za lecenje ima nas 6.5miliona pa da 1 milion izdvoji 1€ samo taj 1€ skupili bi za dan novac za lecenje a nikog taj 1€ nebi ostetio niti mu znaci u zivotu, ali dzabe ne vredi nema vise empatije.

Gde su svi dobri ljudi nestali? Tužno je da osoba u Srbiji, za terminalnim rakom, prolazi još i kroz ovo gorko iskustvo. Mislim da većina ljudi u Srbiji ne zna koliko hiljada volonterskih udruženja postoje na zapadu, konkretno u Velikoj Britaniji za brigu o kancer pacijenatima. Raspitajte se malo, potražite šta je McMillan Coffee Morning, itd. Zašto Srbi koji žive u Srbiji ne mogu da se udruže i naprave Srbiju lepšim mestom za život. Ko god pročita ovaj komentar, neka učini jedno dobro i nesebično delo danas.

Da. To smo mi. Nebeski narod. U suštini nivo belog smeća koje tripuje da je svetski džet set. Nije Bog mačka. Sve dodje na naplatu, kad tad.

Lalvi bednici! Tim ljudima se dodatno treba otezati zivot? Sram ih bilo!

Ah, to je taj sebični Zapad. Oh, wait...

@Ana

Plašili se da će Vam morati pozajmiti novac za lečenje. Vi umrete - oni ostanu "oštećeni" za tu cifru (kad su već oštećeni u glavi i emocijama).

Kako bi se sve one osecale da su u njenoj situaciji i da pozovu pedikira i da ih odbije iz tog razloga.
Propadamo kao drustvo lagano, gledam skuplja se za dete za lecenje ima nas 6.5miliona pa da 1 milion izdvoji 1€ samo taj 1€ skupili bi za dan novac za lecenje a nikog taj 1€ nebi ostetio niti mu znaci u zivotu, ali dzabe ne vredi nema vise empatije.
(nezavisni mislilac, 30. novembar 2023 20:31)

Ma nije u pitanju empatija, nego nepoverenje. U takvoj drzavi zivimo, u takvom okruzenju i atmosferi, da svako gleda da te zezne i prevari i onda vise covek ne zna ni taj 1 evro kome je otisao. Te stvari preko poruka i slicno su dobre jer bukvalno das evro i ne osetis, ali uvek je sumnja kome ce koliki deo otici. Najsigurnije i najbolje je direkna uplata na ziro racun porodici obolelog, ali je mana sto to nije za uplate od evro, pa onda vecina i ne uplacuje. Ja kad upratim te slucajeve gde se da ziro racun uplatim otprilike 10 evra s vremena na vreme, ali taj evro za SMS nisam nikad...

@Ana nemojte da mislite da je do Vas. 99% pacijenata koji obole od karcinoma prođu kroz isto iskustvo. Ovde je toliko niska svest i informisanost o toj bolesti da je to zabrinjavajuće. O odsustvu empatije da ne govorim. Jednostavno, kao društvo smo zastranili

Bolesno da bolesnije ne moze biti. Da nece niko zeni da pomogne. Jad i beda... Pa nema zena kugu. Koja su stoka ljudi.

Kad je moja baka dobila rak pre 25 god, komšinice koje su svaki dan dolazile na kafu su nestale, sem jedne. Ona je baš pomogla do kraja, ostale su rekle da neće da se zaraze (!) i ne mogu 'to' da gledaju. Niko im ne bi tražio da rade bilo šta oko nje, samo bi joj značilo da su dolazile da pričaju sa njom. Nismo se ni mrvicu pomerili unapred, izgleda.

Kada mi je majka obolela od karcinoma po prvi put, ne samo da su iz njenog zivota nestali mnogo njeni "prijatelji", vec i moji. Neke od njih je tada zvala svojim sinovima. Tada su oni pravi bili tu i pruzili ruku. G**ana ce uvek biti, ali ne smemo dozvoliti da nam to unisti veru u dobrocinstvo.

Nas narod je pun predrasuda
(Zaciorski, 30. novembar 2023 21:07)

Jer je primitivan i zao!

Nije to neznanje i strah od bolesti jednostavno ljudi ne mogu gledaju takve pacijente. Ja sam posetio prijatelja u zadnjem stadijumu a voleo bi da nisam. Nisam mogao da ga prepoznam. I posle godina i godina i dalje imam tu sliku. Nedao bog nikome tu patnju.

Ako će da joj vrši pedikir manikir oaneće da he operiše pa da mora da se zna njeno zdravstveno stanje.

Grešite. Razlog zašto nisu htele da dodju je sto bi im bilo teško da provedu 2 sata sa osobom u terminalnoj fazi bolesti... Bilo bi im žao, strašno, o čemu bi pričale kad te jadne žene neće biti za par meseci...Nije to za svakog, ljudi su različiti.

Kako bi se sve one osecale da su u njenoj situaciji i da pozovu pedikira i da ih odbije iz tog razloga.
Propadamo kao drustvo lagano, gledam skuplja se za dete za lecenje ima nas 6.5miliona pa da 1 milion izdvoji 1€ samo taj 1€ skupili bi za dan novac za lecenje a nikog taj 1€ nebi ostetio niti mu znaci u zivotu, ali dzabe ne vredi nema vise empatije.

Ah, to je taj sebični Zapad. Oh, wait...

Gde su svi dobri ljudi nestali? Tužno je da osoba u Srbiji, za terminalnim rakom, prolazi još i kroz ovo gorko iskustvo. Mislim da većina ljudi u Srbiji ne zna koliko hiljada volonterskih udruženja postoje na zapadu, konkretno u Velikoj Britaniji za brigu o kancer pacijenatima. Raspitajte se malo, potražite šta je McMillan Coffee Morning, itd. Zašto Srbi koji žive u Srbiji ne mogu da se udruže i naprave Srbiju lepšim mestom za život. Ko god pročita ovaj komentar, neka učini jedno dobro i nesebično delo danas.

Tužna Srbija gde nikad ne znaš da li si ti bas jedan od njih. Kao neko ko je brinuo o osobama obelilm od kancera u bolničkim uslovima, nemam reci koliko je ovo bezosećajno. Jedino sto tim ljudima treba je emotivna i psihološka podrška u poslednjim momentima života. I onda se pitate zašto ljudi umiru sami i trule mesecima a da niko ne primeti.

Na zalost, ovo se desava. Nedavno sam imala rak i sta reci, neki prijatelji mi se vise nikada nisu javili kada sam im saopstila dijagnozu, nisu se inreresovali kako sam, jesam li prezivela. Nekima je trebalo mesec-dva da se sete da nazovu, a vecina nikada nije nazvala, slala bezvezne poruke.

Da. To smo mi. Nebeski narod. U suštini nivo belog smeća koje tripuje da je svetski džet set. Nije Bog mačka. Sve dodje na naplatu, kad tad.

Grešite. Razlog zašto nisu htele da dodju je sto bi im bilo teško da provedu 2 sata sa osobom u terminalnoj fazi bolesti... Bilo bi im žao, strašno, o čemu bi pričale kad te jadne žene neće biti za par meseci...Nije to za svakog, ljudi su različiti.

@Ana

Plašili se da će Vam morati pozajmiti novac za lečenje. Vi umrete - oni ostanu "oštećeni" za tu cifru (kad su već oštećeni u glavi i emocijama).

Kako bi se sve one osecale da su u njenoj situaciji i da pozovu pedikira i da ih odbije iz tog razloga.
Propadamo kao drustvo lagano, gledam skuplja se za dete za lecenje ima nas 6.5miliona pa da 1 milion izdvoji 1€ samo taj 1€ skupili bi za dan novac za lecenje a nikog taj 1€ nebi ostetio niti mu znaci u zivotu, ali dzabe ne vredi nema vise empatije.
(nezavisni mislilac, 30. novembar 2023 20:31)

Ma nije u pitanju empatija, nego nepoverenje. U takvoj drzavi zivimo, u takvom okruzenju i atmosferi, da svako gleda da te zezne i prevari i onda vise covek ne zna ni taj 1 evro kome je otisao. Te stvari preko poruka i slicno su dobre jer bukvalno das evro i ne osetis, ali uvek je sumnja kome ce koliki deo otici. Najsigurnije i najbolje je direkna uplata na ziro racun porodici obolelog, ali je mana sto to nije za uplate od evro, pa onda vecina i ne uplacuje. Ja kad upratim te slucajeve gde se da ziro racun uplatim otprilike 10 evra s vremena na vreme, ali taj evro za SMS nisam nikad...

@Ana nemojte da mislite da je do Vas. 99% pacijenata koji obole od karcinoma prođu kroz isto iskustvo. Ovde je toliko niska svest i informisanost o toj bolesti da je to zabrinjavajuće. O odsustvu empatije da ne govorim. Jednostavno, kao društvo smo zastranili

Nije to neznanje i strah od bolesti jednostavno ljudi ne mogu gledaju takve pacijente. Ja sam posetio prijatelja u zadnjem stadijumu a voleo bi da nisam. Nisam mogao da ga prepoznam. I posle godina i godina i dalje imam tu sliku. Nedao bog nikome tu patnju.

Ako će da joj vrši pedikir manikir oaneće da he operiše pa da mora da se zna njeno zdravstveno stanje.

Lalvi bednici! Tim ljudima se dodatno treba otezati zivot? Sram ih bilo!

Nas narod je pun predrasuda

Kada mi je majka obolela od karcinoma po prvi put, ne samo da su iz njenog zivota nestali mnogo njeni "prijatelji", vec i moji. Neke od njih je tada zvala svojim sinovima. Tada su oni pravi bili tu i pruzili ruku. G**ana ce uvek biti, ali ne smemo dozvoliti da nam to unisti veru u dobrocinstvo.

Kad je moja baka dobila rak pre 25 god, komšinice koje su svaki dan dolazile na kafu su nestale, sem jedne. Ona je baš pomogla do kraja, ostale su rekle da neće da se zaraze (!) i ne mogu 'to' da gledaju. Niko im ne bi tražio da rade bilo šta oko nje, samo bi joj značilo da su dolazile da pričaju sa njom. Nismo se ni mrvicu pomerili unapred, izgleda.

Nas narod je pun predrasuda
(Zaciorski, 30. novembar 2023 21:07)

Jer je primitivan i zao!

Bolesno da bolesnije ne moze biti. Da nece niko zeni da pomogne. Jad i beda... Pa nema zena kugu. Koja su stoka ljudi.