Paralelni intervju: Đelić & Dinkić

Obratite paznju kako Djelic iznosi podatke i poredjenja sa zemljama u okolini, dok Dinkic prica predizborne price: "rast prihoda", "troskovi pod kontrlom", "nove investicije"...

Na primerima Djelica i Dinkica mozemo da uocimo vrlo zilave ostatke etatistickog i kejnizijanskog vidjenja sveta (Djelic inspiprator je Stiglic, novokenzijanac, a Dinkicev komunisticko-etatisticka praksa uvijena u nove oblande), po kojima drzava i njeni mnogobrojni pipci trebaju da i dalje upravljaju srpskim drustvom, od privatizacija do stvaranja krajnje nepotrebnih i skupih ministarstava. Od pocetka procesa privatizacije, drzava je otudjila preduzeca koja joj nisu pripadala i umesto da zaposleni u njima odluce kako ce teci taj proces, drzava se nasilno mesala likvidirajuci mnoge firme (primer banaka je najtipicniji). Usput, pojedinci kao Dinkic su se masovno ugradjivali u sve te procese. Modernoj srpskoj drzavi su neophodne regalijanske funkcije (vojska, policija, sudstvo i delimicno skolstvo i sudstvo i zdravstvo), uz minimum profesionalnih politicara i nepotrebnih ministarstava, koja veoma skupo kostaju ovaj narod i drzavu. Medjutim, dok god imamo kejnizajnske i komunisticke ucenike koji vode ovu drzavu, i pored svih ohrabrujucih povecanja stope rasta i sl. necemo daleko stici.

Radi se o dvojici mladih i energicnih ljudi, ekonomista "sirokog spektra dejstva" i prakticara u ekonomskoj sferi cije se reci slusaju, a iskustva moraju da postuju. Smatram da bozinoj erudiciji i intelektu nedostaje ravnoteze u vidu licnih kvaliteta neophodnih za pravog lidera, odnosno cvrstine na delima jednako kao i na recima. Sa druge strane, Dinkic toga nesporno ima, kao i mnogo vidljivije posvecenosti srbiji, ali sa druge strane mu fali te neke bozine sofisticiranosti, zbog cega nije zanimljivo slusati ga, vec gledati sta je uradio. Sto se tice tema po kojima se mimoilaze njihovi stavovi, kao ekonomista ne mislim da je rec o razlici "francuska skola" vs. "srpska realnost" mada ima i toga. Privatizacija definitivno podize efikasnost i tu nema dileme. Da li je vazno da nam gorivo toci stranac ili mi sami mnogo je manje vazno od kvaliteta goriva. Ako mozemo sami da dovedemo NIS na nivo OMV ili MOL ajde da to uradimo. Dinkic je tu mnogo pragmaticniji, a Djelic idealista, mada njegova ideja lepse zvuci a i izaziva izvesnu dozu nacionalnog ponosa koji nam nije nevazan. Oko teme guvernera mislim da je principijelno Dinkic u pravu. Smena KOri udovicki (za koju mislim da bi bila bolji guverner od R. Jelasica) jeste bila politicki inicirana, ali je bila opravdana nepostojanjem kvoruma za njen izbor. Smena Jelasica bi bila cista politika, i to bez ijednog drugog razloga sem politicke trgovine. Boza je u pravu kad kaze da je Dinkic iskoristio NIP u licnu promociju i da NIP treba menjati, sto dinkic i sam priznaje. No dobro, on ga je i smislio, tako da i to treba ceniti. U konacnom: obojica treba da postoje i rade, nadam se ne dovoljno direknto jedan sa drugim da ne bi sevale varnice, ali u krajnjoj liniji mislim da im najvise leze uloge boza-inostranstvo (privlacenje investicija), mladjan-srbija (jos nesto malo teskog ekonomskog posla). Mislim da se to moze pomiriti u novoj vladi.

Slazem se Djelicem. Nisam do sada znao za sta stoji, ali stavljanje odredjenih delova srpske industrije pod kontrolu je vrlo dobar potez. MMF je izuzetno problematican za mnoge zemlje u razvoju (Argentina npr) a ni u Rumuniji nisu hteli da pristanu na njihove, veoma cesto nerealne i stetne zahteve. Neke od stvari sto je Dinkic uradio da sada su dobre, ali kao ekonomista Djelic mi se sve vise svidja. A tek sto smo studirali u istom gradu mu samo dodaje na ceni!

Koristan intervju. Slazem se sa tezom o privatizaciji javnih sistema kroz trziste kapitala, koristi su visestruke za sirok kurg zainteresovanih, pocev od drzave pa sve do najsiromasnijeg clana drustva. Medjutim, da bi ste imali trzisnu efikasnost ovih sistema, morate imati ozbiljno koroporativno upravljanje. To znaju oba sagovornika kao i svi ozbiljni ekonomisti. Ovde je u stvari razlika u stavovima kako preci sa politickog dirigovanja, cerupanja i sindikalnog samoupravljanja na ozbiljan nivo korporativnog upravljanja bez koga nema ni T od trzista kapitala a ni bilo kakve vrednosti NIS-a, EPS-a i ostalih nacionalnih mreza. Mislim da se time u ovoj zemlji, barem za sada, niko ozbiljno ne bavi. Djindjic je poceo ubrzano da radi na promeni sistem vrednosti u ovoj zemlji i mozda bas zbog toga morao tako brzo i da ode. Cini mi se da Srbiji treba neko ko ce to da radi mozda nesto malo sporije, ali sistematski i uporno. I Dinkic i Djelic su vec zreli ekonomisti a bogami i politicari i trebalo bi da su u poslednjih 7 godina prelezali sve vazne decje bolesti i da budu spremni da se uhvate u kostac sa pravim izazovima reformi u srbiji. Ovoj dvojici bi u ekonomskoj sveri pridodao i Acu Vlahovica.

Mislim da je model privatizacije velikih javnih preduzeca koji predlaze Djelic prihvatljiviji za Srbiju iz vise aspekata - prvenstveno zbog razvoja finansijskog trzista i trzista kapitala i privlacenja investicija, i stvaranja poverenja kako gradjana tako i investitora. S druge strane, mislim da se modelom postepene privatizacije mogu postici veci prihodi za drzavu.
Sto se kolicine ministara i ministarstava tice, nazalost, tezim da verujem da ne postoji politicar koji u politiku ulazi iz cisto ideoloskih razloga, nego tu postoji i velika kolicina, u najboljem slucaju, zelje za promocijom sebe samoga i bogacenjem. Sto se toga tice, bilo bi lepo da se oni za pocetak dogovore i formiraju vladu.

Monopoli (carine), subvencije, društveni kapital,
-Adam Smith je lepo objasnio pre trista godina čemu sve to vodi.
Verujem da je teško odpetljati komunistički čvor i da je korupcija pustila maha, ali zato smo valjda i učili tu školu.
-I za najteži čvor postoji rešenje. (setite se Alexandra Mac.)
Lenje će da boli ali to je prirodna selekcija.
(U prevodu:"Dosta je Milomir drljao 1/3 njive za nekog lezilebovića!!! Pametni ste i neterajte me da dolazim za Beograd, jer to neće da vam se svidi."

Na primerima Djelica i Dinkica mozemo da uocimo vrlo zilave ostatke etatistickog i kejnizijanskog vidjenja sveta (Djelic inspiprator je Stiglic, novokenzijanac, a Dinkicev komunisticko-etatisticka praksa uvijena u nove oblande), po kojima drzava i njeni mnogobrojni pipci trebaju da i dalje upravljaju srpskim drustvom, od privatizacija do stvaranja krajnje nepotrebnih i skupih ministarstava. Od pocetka procesa privatizacije, drzava je otudjila preduzeca koja joj nisu pripadala i umesto da zaposleni u njima odluce kako ce teci taj proces, drzava se nasilno mesala likvidirajuci mnoge firme (primer banaka je najtipicniji). Usput, pojedinci kao Dinkic su se masovno ugradjivali u sve te procese. Modernoj srpskoj drzavi su neophodne regalijanske funkcije (vojska, policija, sudstvo i delimicno skolstvo i sudstvo i zdravstvo), uz minimum profesionalnih politicara i nepotrebnih ministarstava, koja veoma skupo kostaju ovaj narod i drzavu. Medjutim, dok god imamo kejnizajnske i komunisticke ucenike koji vode ovu drzavu, i pored svih ohrabrujucih povecanja stope rasta i sl. necemo daleko stici.

Monopoli (carine), subvencije, društveni kapital,
-Adam Smith je lepo objasnio pre trista godina čemu sve to vodi.
Verujem da je teško odpetljati komunistički čvor i da je korupcija pustila maha, ali zato smo valjda i učili tu školu.
-I za najteži čvor postoji rešenje. (setite se Alexandra Mac.)
Lenje će da boli ali to je prirodna selekcija.
(U prevodu:"Dosta je Milomir drljao 1/3 njive za nekog lezilebovića!!! Pametni ste i neterajte me da dolazim za Beograd, jer to neće da vam se svidi."

Radi se o dvojici mladih i energicnih ljudi, ekonomista "sirokog spektra dejstva" i prakticara u ekonomskoj sferi cije se reci slusaju, a iskustva moraju da postuju. Smatram da bozinoj erudiciji i intelektu nedostaje ravnoteze u vidu licnih kvaliteta neophodnih za pravog lidera, odnosno cvrstine na delima jednako kao i na recima. Sa druge strane, Dinkic toga nesporno ima, kao i mnogo vidljivije posvecenosti srbiji, ali sa druge strane mu fali te neke bozine sofisticiranosti, zbog cega nije zanimljivo slusati ga, vec gledati sta je uradio. Sto se tice tema po kojima se mimoilaze njihovi stavovi, kao ekonomista ne mislim da je rec o razlici "francuska skola" vs. "srpska realnost" mada ima i toga. Privatizacija definitivno podize efikasnost i tu nema dileme. Da li je vazno da nam gorivo toci stranac ili mi sami mnogo je manje vazno od kvaliteta goriva. Ako mozemo sami da dovedemo NIS na nivo OMV ili MOL ajde da to uradimo. Dinkic je tu mnogo pragmaticniji, a Djelic idealista, mada njegova ideja lepse zvuci a i izaziva izvesnu dozu nacionalnog ponosa koji nam nije nevazan. Oko teme guvernera mislim da je principijelno Dinkic u pravu. Smena KOri udovicki (za koju mislim da bi bila bolji guverner od R. Jelasica) jeste bila politicki inicirana, ali je bila opravdana nepostojanjem kvoruma za njen izbor. Smena Jelasica bi bila cista politika, i to bez ijednog drugog razloga sem politicke trgovine. Boza je u pravu kad kaze da je Dinkic iskoristio NIP u licnu promociju i da NIP treba menjati, sto dinkic i sam priznaje. No dobro, on ga je i smislio, tako da i to treba ceniti. U konacnom: obojica treba da postoje i rade, nadam se ne dovoljno direknto jedan sa drugim da ne bi sevale varnice, ali u krajnjoj liniji mislim da im najvise leze uloge boza-inostranstvo (privlacenje investicija), mladjan-srbija (jos nesto malo teskog ekonomskog posla). Mislim da se to moze pomiriti u novoj vladi.

Obratite paznju kako Djelic iznosi podatke i poredjenja sa zemljama u okolini, dok Dinkic prica predizborne price: "rast prihoda", "troskovi pod kontrlom", "nove investicije"...

Slazem se Djelicem. Nisam do sada znao za sta stoji, ali stavljanje odredjenih delova srpske industrije pod kontrolu je vrlo dobar potez. MMF je izuzetno problematican za mnoge zemlje u razvoju (Argentina npr) a ni u Rumuniji nisu hteli da pristanu na njihove, veoma cesto nerealne i stetne zahteve. Neke od stvari sto je Dinkic uradio da sada su dobre, ali kao ekonomista Djelic mi se sve vise svidja. A tek sto smo studirali u istom gradu mu samo dodaje na ceni!

Mislim da je model privatizacije velikih javnih preduzeca koji predlaze Djelic prihvatljiviji za Srbiju iz vise aspekata - prvenstveno zbog razvoja finansijskog trzista i trzista kapitala i privlacenja investicija, i stvaranja poverenja kako gradjana tako i investitora. S druge strane, mislim da se modelom postepene privatizacije mogu postici veci prihodi za drzavu.
Sto se kolicine ministara i ministarstava tice, nazalost, tezim da verujem da ne postoji politicar koji u politiku ulazi iz cisto ideoloskih razloga, nego tu postoji i velika kolicina, u najboljem slucaju, zelje za promocijom sebe samoga i bogacenjem. Sto se toga tice, bilo bi lepo da se oni za pocetak dogovore i formiraju vladu.

Koristan intervju. Slazem se sa tezom o privatizaciji javnih sistema kroz trziste kapitala, koristi su visestruke za sirok kurg zainteresovanih, pocev od drzave pa sve do najsiromasnijeg clana drustva. Medjutim, da bi ste imali trzisnu efikasnost ovih sistema, morate imati ozbiljno koroporativno upravljanje. To znaju oba sagovornika kao i svi ozbiljni ekonomisti. Ovde je u stvari razlika u stavovima kako preci sa politickog dirigovanja, cerupanja i sindikalnog samoupravljanja na ozbiljan nivo korporativnog upravljanja bez koga nema ni T od trzista kapitala a ni bilo kakve vrednosti NIS-a, EPS-a i ostalih nacionalnih mreza. Mislim da se time u ovoj zemlji, barem za sada, niko ozbiljno ne bavi. Djindjic je poceo ubrzano da radi na promeni sistem vrednosti u ovoj zemlji i mozda bas zbog toga morao tako brzo i da ode. Cini mi se da Srbiji treba neko ko ce to da radi mozda nesto malo sporije, ali sistematski i uporno. I Dinkic i Djelic su vec zreli ekonomisti a bogami i politicari i trebalo bi da su u poslednjih 7 godina prelezali sve vazne decje bolesti i da budu spremni da se uhvate u kostac sa pravim izazovima reformi u srbiji. Ovoj dvojici bi u ekonomskoj sveri pridodao i Acu Vlahovica.