Dećirilizacija

А када ће се Б92 окренути ћирилици?

To oko natpisa koji su prepoznatljivi strancima je potpuna glupost i za latinicu i za cirilicu u srpskom.
Ne pisemo mi srpski da bi nas neki stranac razumeo, vec da bismo se medju sobom sporazumevali, za strance nam ostaje engleski jezik.

Ako se decirilizujemo necemo pokazati da smo bolji Evropljani; stavise, pokazacemo da smo praznoglavi narod koji se lako odrice svoje kulturne i duhovne bastine. A kome trebaju praznoglavci, Evropi??

По страни од свих ИДЕОЛОШКИХ разлога који доминирају овим коментарима о српском писму стоје ЛИНГВИСТИЧКЕ ЧИЊЕНИЦЕ, које изгледа скоро нико не уважава. Те чињенице су следеће (сасвим сажето): ћирилица је ЈЕДИНО писмо српског језика, а то што се латиницом српски може писати скоро исто онако као и ћирилицом (за разлику од покушаја да се енглески, немачки, француски... пишу ћирилицом, који би били комични) последица је ортографске реформе довршене у XIX веку, а започете знатно раније, када је применом доследно фонетског принципа „Пиши као што говориш“ (преузетог од Немца Аделунга) уведено да сваком гласу одговара једно слово, после чега је било једноставно ћирилична слова заменити латиничним панданима, али се тврдећи да су због тога ћирилица и латиница равноправна писма српског језика превиђа да без ћирилице, односно прилагођавања грчког алфабета (из кога су се развиле и ћирилица и латиница) систему словенских језика, најпре преко глагољице, а затим различитих верзија ћирилице, не би уопште ни била могућа правописна реформа, односно касније лако замењивање ћириличних слова латиничним. То ће лепо показати само мало детаљнија анализа често помињаног аргумента да странци имена улица написана на латиници могу прочитати – да, али како? Како ће странац ИЗГОВОРИТИ име улице, ако не познаје фонетски систем српског језика – па, онако како би изговорио ту латиничну реч на СВОМ језику. У том смислу је ћирилица у ПРЕДНОСТИ: она недвосмислено од странца захтева труд да се упозна са српским језиком и писмом (по Умберту Еку, довољно је једно вече да се читање ћирилице научи довољно добро да се препознају основна значења наслова руских књига о књижевности, филозофији, уметности...), а ако то не жели да ради, већ му је довољно да само упамти низ слова као знак неке улице, у том случају ћирилица од њега заиста захтева нешто више напора, али је са таквим приступом ниво његовог разумевања написаног исти и ако се користи латиница. Да закључим: слова латинице којима се пишу речи српског језика немају ону гласовну вредност коју имају латинична слова у другим језицима (где, узгред, ситуација такође није уједначена), већ су она само ГРАФИЧКА замена за ћирилична слова која су развојем тог писма (кроз цео средњи век, па све до реформе Вука Караџића) доведена до стадијума у којем свако слово одговара једном простом гласу фонетског система српског језика: због тога употреба латинице заиста представља ПОТИСКИВАЊЕ ћирилице, јер је у основи начина на који се латиницом бележе српске речи – ћирилица (да је латиница у српски језик стигла оним путевима којима је дошла у европске језике, српска ортографија била би сасвим другачија и знатно компликованија). Укратко, ЛИНГВИСТИЧКИ ГЛЕДАНО, ЋИРИЛИЦА ЈЕ ЈЕДИНО ПИСМО СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

Najveći problem Srbije su ljudi kojima je sve crno-belo, što se vidi i u ovom slučaju. Bilo da su ljubitelji latinice koji bi da iskorene ćirilicu, ili ljubitelji ćirilice koji bi da iskorene latinicu. Način razmišljanja im je kao da su vaspitani u hitlerjugendu.

Не видим уопште да је неки проблем употреба ћирилице у маркетингу, јавним натписима, па и на интернету. Русија се невероватном брзином развија напред и наравно у модерном облику употребљава ћирилицу, која име је једино писмо, као и бугарима, однедавно члановима ЕУ. То што мађари, финци, литванци, естонци, а и швеђани и сл. користе латиницу апсолутно не значи да ће их неко боље разумети. А то што се појединци надају да ће помоћу латинице лакше ући у ЕУ је заблуда. Па где су Босна, Хрватска, Албанија...Уопште, да ли су се Јапанци, Кинези, Индијци одрекли свог писма, и да ли неко зна који проценат становноштва живи у овим земљама и који економски потенцијал поседују...Видеже се за дест година где су и којим ће писмом писати.
Србија треба да пише ЋИРИЛИЦОМ и само на знаковима и наѕивима улица у центру Београда и туристичких центара да се додаје и енглески. Ћирилица је ипак будућност и просперитет!

Kako god vi mislili o cirilici, ona jeste "oznacena". Latinica se dozivljava kao neutralno pismo bez ikakve politicke poruke. Cirilica medjutim odmah upada u oci i navodi ljude na razmisljanje "a zasto su bas stavili cirilicu?". Ovo je posledica toga sto su najglasniji pobornici cirilice razne nacionalisticke i religiozne organizacije, pa je cirilica, ni kriva ni duzna, stekla imidz nacionalistickog, zastarelog i 'pravoslavnog'.

Ја сам донедавно био "про-латинично" оријентисан и прихватао аргументацију да,понајвише из техничких разлога, треба потпуно прећи на латиницу, а ћирилицу оставити поповима и сенилним академицима. А онда сам из професионалних разлога морао да напишем неколико дужих текстова на ћирилици и на своје запрепашћење открио неку врсту елеганције и склада у тексту написаном на ћирилици. Одједном, латиница је деловала просто и банално, поготово ако се пише без наших слова ш,ђ, џ и осталог. Сада могу да се закунем да текст написан на ћирилици има једну естетску димензију више. А нисам ни издалека националиста нити велико-Србин. Верујем да је све заправо, како је у самом тексту речено, у избору фонта. Сви смо добили алергију од оног квази-средњовековног "Мирослављевог јеванђеља", али потпуно је другачија ствар са неким савременим, лепо обликованим ћириличним фонтом. Некако и на билбордима то делује лепше.

Искрено, мислим да би лого Б92 на ћирилици био много лепши. Титлови су такође лепи на ћирилици, западају за око...

Дакле, шта чекате?
Макар мешовито.

Mislim da se pitanje upotrebe pisma ne bi trebalo postavljati tako isključivo. Zašto bi moralo da se bira između ćirilice i latinice? Iz mog ugla gledano, vladanje sa OBA pisma je odraz naše nacionalne kulture (bez obzira na kom je nivou ona danas), a time se ne mogu pohvaliti ni mnoge veće nacije. Ja smatram prednošću tu mogućnost da sa jedne strane moja kultura ima autohtono pismo kao što je ćirilica koje - sviđalo se to nekom ili ne - jeste svedok istorije i bogate kulturne tradicije. Istina je da ima hipoteku nedavne teške prošlosti i da i dalje biva zloupotrebljavana na način potpuno suprotan civilizacijskim i kulturnim vrednostima koje je jedno pismo treba da pretstavlja. Ali kao što ona izreka kaže, ne treba sa prljavom vodom izbaciti i bebu koja se u njoj kupala. Osim toga, i taj mračan period naše skore prošlosti, koliko god težak i tragičan bio i koliko god nas unazadio, vremenski je samo mali deo ukupne istorije i ne treba dozvoliti da nam to ogadi ono što se, i na čemu se, toliko dugo (i plodno) gradilo.

Поред те предности поседовања ћириличног писма које је израсло из наше културне историје и јесте део нашег културног идентитета, ја сматрам предношћу и равноправно владање латиницом, јер поред употребе у матерњем, омогућава нам лакше разумевање већине светских језика. Зашто на то не гледати као на фактор повезивања са светом, као мост ка другим културама а не као неко подаништво. Питање језика и писма је и практично питање ефикасне комуникације, а не само традиције, историје и културног идентитета. Једно од наша два писма је боље од другог на једном плану, и обрнуто. Кад комуницирате, полази се од претпоставке да желите да вас што боље разуме што већи број људи и ту је латиница у предности, али то не значи да то треба чинити по цену потискивања сопственог наслеђа. Култура данас сасвим лепо може да живи и на латиници, то је тачно, али то није довољно добар разлог да се искорењује писмо на коме се у доброј мери формирало оно што је добро у културном идентитету нације. Усталом, зашто добровољно осиромашивати сопствено културно наслеђе? Зато што су је узурпирали они због којих пола Србије побеже у бели свет? Од њих је треба преотети и вратити у власништво оног што је прогресивно и окренуто ка свету али не заборавља ко је и одакле потиче. Можда зато што је деци тешко да уче два писма? Има толико мање значајних ствари које су принуђена да уче. Зато што је непрактично баратати са два писма у свакодневном животу? Погледајте етикете на роби широке потрошње у Канади: све декларације су обавезно и на француском и на енглеском. То је ипак мало компликованије него идентичан садржај написати на оба писма. Дакле, може се, и нико се не буни. То буде и корисно јер се може научити по која реч или израз од оног другог језика.

Зашто не би чували и култивисали оно што је специфично наше - а добро, и били довољно паметни да од света усвајајмо оно што вреди. Не мора све код нас да буде или-или.

"Za mene i moju generaciju, ćirilica sasvim jednoznačno simbolizuje mrak i nazadnjaštvo, ekonomsku propast i političku diktaturu, odbacivanje Zapada i priklanjanje Rusiji i Orijentu". . . каква дивна, образована и еманципована генерација.

Mnogima smeta SRBIJA, pa vise neznaju odakle da udaraju po njoj. Eto moraju i po cirilici.Jednog dana ce svet izgledati tako monotono da ce nam se svima smuciti.Nasta lici EZ.Sve mora po nekom planu da se radi u svakoj zemlji isto.Svi moraju da imaju istu valutu, a na kraju ce verovatno imati i samo jedno pismo.Zivecemo kao roboti.Ono sto nam jedna grupa ljudi bude odredila tako cemo morati da zivimo.Bas super.Vec sada se radujem takvoj situaciji.svi ste se okomili na tu cirilicu. mnogima je ocigledno krivo sto nemaju takvo pismo pa neznaju sta bi vise od muke. Ima toliko drugih i vaznijih problema kojima bi trebalo da se okrenete ako ste uopste sposobni da nesto radite, a ne dirajte u CIRILICU!!!

Ja pisem latinicom i tu nema niceg ni "izdajnickog" kao ni "nacionalnog" kod cirilice. Kada sam bio mali latinica je bilo legalno i ravnopravno pismo i ja sam je izabrao i to je moj izbor. Ko hoce da pise cirilicom neka pise. Pismo nekog naroda je ono koje taj narod koristi a vecina u Srbiji koristi latinicu. Mada da se ispravim vecina ne koristi nista jer olovku ili racunar nisu dugo uzeli u ruke. Postoji jedno pravno pravilo - ne smete uzeti nekome pravo koje je imao. Zato vi smisljajte fontove kakve hocete i pisite cirilicu ali meni ostavite pravo da pisem na pismu na kojem pisem ceo zivot.

Pitanje pisma skoro nikada i nigde nije neutralno, jer svako veliko pismo nosi breme nekog kulturnog kruga i nekog skupa vrednosti koji simbolizuje. Za mene i moju generaciju, ćirilica sasvim jednoznačno simbolizuje mrak i nazadnjaštvo, ekonomsku propast i političku diktaturu, odbacivanje Zapada i priklanjanje Rusiji i Orijentu (koji bez ulaženja u levičarske pseudofilozofske "postkolonijalne" priče na najbanalnijem i najprozaičnijem nivou u svakom slučaju nisu paragon ekonomskog i socijalnog razvoja, sviđalo se to nekom ili ne). Stoga je dećirilizacija Srbije neophodna, ne zbog toga da bi nas stranci razumeli, ali da bi smo se među sobom dobro razumeli, tj. da oni koji Srbiju već decenijama (ako ne i od njenog postanka) vuku unazad konačno dobiju jasnu poruku kuda je ova zemlja, isključivo zahvaljujući onim drugima, krenula i kuda će, uprkos prvima, veoma brzo stići. Ovako ili onako, a svakako je bolje ovako. Zato ćirilica u Srbiji koja je okrenuta napretku ne treba i ne sme da ima svoje mesto, osim kao nekakav crkveni i muzejski relikt i podsećanje na "loše stare dane": da Ataturk nije stvorio sekularnu državu i arapsko pismo zamenio latinicom, Turska danas ne bi bila ozbiljna vojna i ekonomska sila koja pregovara o članstvu u EU, već bi vrlo verovatno neodoljivo podsećala na Egipat, Irak ili neku drugu beznadežno zaostalu i zatucanu bliskoistočnu satrapiju. Dok je Grčka, koju mnogi ističu kao pozitivan primer, naprotiv večni ponavljač i problem u EU koji, iako je član od početka osamdesetih, ekonomski već prestižu najperspektivnije postkomunističke nove članice unije (u koju je, uostalom i primljena više iz sentimentalnih i geostrateških razloga nego što je kulturno i ekonomski tamo zaista spadala), da i ne spominjem jednu od najksenofobnijih, najbigotnijih i u teorijama zavere i sličnim budalaštinama najogrezlijih populacija od svih (iole) civilizovanih zemalja koje sam u svom prilično globalnom i kosmopolitnom životu video (prilično dobro znam o čemu govorim, svojevremeno sam neko vreme živeo u Atini, gde je jedan od najjačih utisaka na mene ostavio procenat univerzitetski obrazovanih ljudi koji, ako već nisu gorljivi i ubeđeni (klero)fašisti ili komunisti, a ono barem bez ikakve ironije i distance veruju u najbanalnija i najtupavija opšta mesta "zavereničkog" diskursa baš kao da nikad ništa u životu osim tabloida nisu pročitali). Dakle, ćirilica ili zdravlje, odlučite sami, ja sam odlučio još u osnovnoj školi, jer mi se i kao desetogodišnjem deranu nekako nagonski uvek više dopadalo da budem sa onim delom čovečanstva koji voli slobodu, ide napred i pobeđuje, a taj deo piše i pisaće isključivo latinicom.

Bio sam na sajtu cirlica.com i pogledao dokument o navodnim prednostima cirilice. Najezio same se. Pazi nasa deca uce strane jezike u prvom osnovne i na taj nacin prodajemo dusu nasim neprijateljima. Ejjjj zemljo Srbijo, ako je to argument za korišćenje ćirilice, ma strašno. A da ne govorim o tome koliko grešaka u samom tekstu ima, tipa nedostaje slovo i slično.

Једини излаз из ситуације је или званично прећи на латиницу као што су урадили Румуни, или донети законе као у Квебеку и дефинисати да је српско писмо ћирилица, да новине, телевизија, књиге, часописи, називи производа, званична пословна коресподенција мора бити тако написано или следе ночане казне. Укинути изучавање латинице као наводног српског писма у основној школи и као што је после 45 латиница дошла тако ће и отићи.
Врло једноставно, или једно или друго, овакав дуалитет је само извор непрекидних подела.

Ne treba prenebregavati cinjenicu da je cirilica ipak savrseno fonetsko pismo (1 slovo-1 znak), te da bi kao takva mogla da se tretira kao nacionalno blago visoke upotrebne vrednosti. Ona, medjutim, moze biti jos jedna u moru stvari koje su kompromitovane time sto ih kao licnu legitimaciju koriste razne politicko-mentalne frakcije. Ali, nije problem u frakcijama, vec u onima koji se takvih stvari lako odricu. O tome svedoci komentar br.1. Da li to znaci da sve sto iskoriste neki losi ljudi postaje njihov copyright? Ako su "skorpioni" nosili zelene majice, onda je svako ko ih nosi ubica? A i ovaj gospodin sto je video nesto na sajtu "cirilica" mogao bi da obrati paznju na prirodu interneta: licno sam na internetu procitao da je kosovski boj vodjen izmedju madjarskog kralja i turskog sultana. Internet je apsolutno demokratican, sto znaci da tu svi imaju jednaka prava, oni koji znaju, i oni koji ne znaju. Nije los kao ilustracija mana demokratije :). Posebno me zabavljaju komentari tipa "latinica je prakticnija". Mozda je prakticnija za neke druge jezike, ali kod nas je cesto potrebno napisati dva slova umesto jednog, sto nije nimalo prakticno. Kao novinski urednik znam koliko je, naprotiv, neprakticno. Za oko mi je zapao i komentar u kom jedan od zagovornika latinice objasnjava kako je doslo novo vreme "kompijutera". Pretpostavljam onda da za latinicu bar nije potrebno znati pravopis. No, posto sam poreklom iz Novog Sada, znam da najveci napredak i bogatstvo leze upravo u multikulturalnosti, koja podrazumeva brizljivo negovanje razlika.

"...napiši srpsku reč latinicom, stranac je i dalje neće razumeti"
Nece je razumeti ali ce bar znati da je procita, pa ce lakse da je pronadje u nekom recniku, ili ce bar znati kako da pita nekog kada zna kako se izgovara.
A to sto je cirilcni natpis na medjunarodnom aerodromu, mislim da je to stvarno nepotrebno razmetanje lokalnim pismom pred svetom. Mogli su da stave i latinicu.

Hm, Mirko Ilić? ONAJ Mirko Ilić koji je na logou Ministarstva kulture izmešao ćirilična i latinična slova?

Ne vidim zašto bismo se trudili oko ćirilice. Latinica je prosto praktičnija, ništa više. Za nju makar nikada nećemo da se brinemo za kvalitetne fontove. Ali ako je nekom stalo, dobro. Neka se gnjavi oko toga. Ja nemam ništa protiv.

Ko god je instalirao Windows bar jednom, zna da Microsoft poklanja vise paznje cirilici, ali i ostalim 'nelatinicnim' pismima nego pojedini 'ultraglobalizovani pseudointelektualci' koji se, eto nevolje, stide svega sto ih vezuje za sopstveno poreklo. Ako neko, neraskidivi deo kulturnog identiteta (a to jeste i sustinski identitet!) dozivljava na nivou simbola i jos pri tome smatra da to treba ukinuti jer su to simboli mraka, onda mu hvala lepo na misljenu, ali tako razmislja dete koje uci da pise, pa mu je tesko da se izbori sa tim silnim kukicama i kvakicama.

Zasto zagovornici cirilice misle da su ljudi ostrasceni protiv njene upotrebe.
Jednostavno je doslo novo vreme, internet, kompijuteri - globalizacija i ljudi prirodno pojednostavljuju svoj zivot i pisu tim opsteprihvacenim pismom latinicom.
Cirilica je lepo pismo, lepo je imati tako nesto, ali ona ide polako (ili brzo) u istoriju.
Cinjenica je da razvoj jezika ide uvek u smeru pojednostavljenja, tako i nase pismo daje prednost latinici. To se ne moze forsirati, sve ide svojim tokom. Dobijamo mnogo novih reci iz engleskog koje vise ni ne prevodimo, a i bezveze izgledaju kada se napisu cirilicom.

Nemojte preterivati...na aerodromu postoji i natpis na engleskom, tako da bar to nije problem, mada ne kazem da ih nema. Recimo, problem su nazivi ulica (bar glavnih) ispisani samo cirilicom.

Tacno je da mi ne komuniciramo medjusobno da bi nas stranci razumeli, ali ako postoji nacin da komuniciramo tako da nas i stranci razumeju pokazali bi se kao ljudi, a ne kao pripadnici malog lokalnog plemena koji trazi svaku priliku da istakne svoju razlicitost u ocekivanju da ce time nekoga impresionirati.

"Stајling" или "Стајлинг", "frend" или "френд", глупо је окрени - обрни...

Secam se kada sam kao dete citala moje omiljene knjige Karla May-a( u Hrvatskom izdanju- uzimane u Beogradskim bibliotekama) ....i kada sam sa mukom pokusavala da procitam imena njegovih junaka napisanih samo u oroginalu - Winnetou , Old Shatterhand....- i ako sam u skoli ucila Engleski.Mislim da je 25 godina kasnije situacija ista na zalost....i dalje ljudi imaju iste probleme ...cemu enormno doprinose nasi pisani mediji koji strane nazive pisu cirilicom, onako kako se isgovaraju ( pod uslovom da novinar zna Engleski jezik).Zar je tesko napisati u zagradi originalan naziv na Engleskom pored -na zalost - naziva ,napisanog cirilicom na nacin kako se kod nas cesto nakaradno izgovara - sto izgleda i zvuci tako smesno da ne kazem zalosno.

Ћирилица у Segoe UI фонту фантастично изгледа! Бавим се web и граф. дизајном и овај фонт "највише обожавам" да користим.

Има заиста доста фонтова и ни мени није јасно зашто се користе "Никола", "Јеванђеље" и слична писма ако им садржај не одговара.

Што се тиче странаца, ћирилице и латинице -- џаба им знање тих писама ако не знају српски. Не видим шта је спорно ту. И ја кад "читам" француски, препознајем сва слова, обзиром да знам латиницу (уз специфична слова француске абецеде) али појма немам о чему се говори у тексту - и то важи за све језике осим енглеског и немачког које говорим/пишем/читам.

Енглезу је једнако тешко научити нашу ћирилицу и латиницу, обзиром да се оба писма једнако разликују од енглеске абецеде: 5 слова која не постоје у енг. латиници у случају "наше" латинице и ћирилица у којој је 90% знакова исто као и у латиничном писму.

Није ми само јасно како то да су само нама потребна два писма као улазница ѕа ЕУ, ето Бугари са ћирилицом уђоше у ЕУ, Грци су одавно у ЕУ иако имају само једно писмо...

U jednom video klipu Metallica je koristila ćirilični srednjovekovni font. (neka mi stručnjaci oproste mislim da se zove mirosavljeva ćirilica) Naravno u pitanju je bio latiničan natpis u kome oni reklamiraju neku multimediju, na svom poslednjem albumu. Sve to je izgledalo neverovatno moćno, kao alternativa gotskim natpisima koji su već postali kliše, i uz animacije koje lepo prikazuju tu grupu izgledalo je fenomenalno. Plus pokidao sam se od smeha kada sam video tako nešto, na tako neočekivanom mestu.

Ovo je bezpredmetna rasprava. Ovakvi se slucajevi resavaju sami od sebe u svakom drustvu koje, kao nase, bar pretenduje da bude slobodno i demokraticno. Prevladace ili cirilica ili latinica u zavisnosti od preference vecine posle izvesnog vremena. Taj se proces moze zaustaviti samo merama prinude koje mogu u nekim slucajevima (kao npr mom) da dovedu i do suprotnih rezultata od onih nameravanih. Ja licno pisem latinicom. Draza mi je, lepsa mi je (estetika je apsolutno licna stvar pojedinca; sto je nekome lepo drugome nije), prakticnija mi je pogotovu sto cesto menjam sa stranog jezika na srpski, itd. Jednostavno, latinica je moj licni izbor i svaki put kad naletim na nekog ko pokusa da mi taj licni izbor oduzme on postaje jos cvrsci. Mislim da je i cirilica lepo pismo i nadam se da nece potpuno nestati jer je deo nase tradicije, mada mislim da hoce jer svet ide u tom pravcu (Indija, Kina, Koreja, Rusija i tako te zemlje uopste nisu primeri koji se mogu uporedjivati s nasim). A sto se tice Grcke, koja se po velicini moze s nama uporediti (a nikako po istoriskoj vaznosti!) imajte na umu da je tamo, zbog izuzetno komplikovanog pravopisa, broj disleksicara i funkcionalno nepismenih mnogo vecih nego recimo u Finskoj, Ceskoj, itd. Ja zivim u Atini pa znam te podatke. Mislim da ce se upotreba latinice povecati jos vise cim se zemlja jos malo otvori prema svetu, sto ce se desiti pre ili kasnije iako ima mnogih koji bi rado, ako vec moraju da to dozive, da se desi sto kasnije. Sta mene nervira je ponavljanje netacnih u skolama jednog diskutabilnog obrazovnog sistema naucenih mantri tipa da je cirilica potpuno fonetsko pismo prilagodjeno srpskom jeziku. To je notorna laz i neistina. Srpska cirilica, u istoj ili slicnoj meri kao i srpska varijanta latinice, je FONEMSKO pismo. To znaci da, za razliku od stvarnih fonetskih pisama koja beleze sve glasove jednog jezika, nasa pisma prenose aproksimaciju izgovora. Pravih fonetskih pisama ima, mada su retka, i jedno od njih, iznenadice se mnogi je npr. finska latinica jer ona belezi svaki glas finskog jezika. Letonsko pismo je jos jedno od tih i, naravno, International Phonetic Alphabet. Postoji duga lista sta sve srpska pisma (cir i lat) ne beleze i izgovara se u govornom jeziku. Podjimo samo od najociglednijih: duzinu slogova/samoglasnika; srpski jezik ima pitch accent sto znaci da se vokali menjaju u kvalitativno i kvantitativno u izgovoru sto isto nije zabelezeno u ppisanom jeziku iako umnogome menja znacenje reci; razne sandhije necu ni da pominjem (spajanje kraja prethodne i pocetka sledece reci u jedan glas) a tu su i razni konvencionalni nacini pisanja nekih reci koje se izgovaraju drugacije (npr. predsednik za precednik). Lista je podugacka. Poenta je da su s te lingvisticke strane i cirilica i latinica jednako (ne)pogodni za pisanje srpskog jezika. Sad, ko sta voli je drugo pitanje...

Миле, то ми је интересантно. А да ли су књиге издавали Срби и да ли су биле намењене Србима? Да ли су биле на овој (Гајевој) латиници? У којим штампаријама су штампане? Ја знам да је једно време Аустрија забрањивала ћирилицу ван цркава, а ћириличне штампарије су биле забрањене.

Турска није никакав пример успешне дуготрајне трансформације. Све више је младих официра који су ставова супротних од Ататуркове секуларне идеологије. Дакле, није питање да ли ће, већ када ће се Турска окренути арапском свету јер овако су Турци поцепани само тако. И чему толика брига око странаца? Шта су нам то добро донели па да им излазимо у сусрет? Константна бомбардовања и пљачке од памтивека до данас. Ко себе поштује и други га поштују! Мој паша, иначе странац, је научио ћирилицу за једно послеподне. Иначе примећујем да маса исфрустрираних људи налази изговоре за сопствене неуспехе пљујући друге људе, државе, писмо, језик...

@ Nebojsa:

'Mnogima smeta SRBIJA, pa vise neznaju odakle da udaraju po njoj. Eto moraju i po cirilici.'

Izvini, da li si gorenapisano sam dobacio ili ti je neko otkrio.
WOW!

Izbor pisama mora ostati isključivo pravo svakoga pojedinca. Problem sve ređe upotrebe ćirilice je samo jedan od problema globalizacije. Danas neko postavlja pitanje šta učiniti da se ćirilica češće upotrebljava, sutra (ili za sto godina) će neko postaviti pitanje šta učiniti da se sačuva srpski jezik pa makar i na latinici. Ujedinjenje celokupnog čovečanstva pod jednim pismom, jednim jezikom, društvenim sistemom ... je neminovan proces, pitanje je samo kada će se to dogoditi (za 50, 100, 500... godina). Vršiti pritisak na narod da zadrži tradiciju, pismo, jezik ili nešto treće time što će se doneti zakoni neće uroditi plodom, istorija je to pokazala nebrojeno puta. Jedini pravi put je obrazovanje naroda, što je veći broj obrazovanih to se poznavanje pisama, jezika, tradicije... duže čuva u izvornom obliku, a time se i oplemenjuje društvo u celini.

А јесу ли све латинице исте, може ли се прочитати текст на нпр. мађарској латиници (без улажења у значење речи) а да се не знају правила правописа. Не може наравно. Ми (Срби) пишемо само једном од верзија латинице, и то верзијом коју је начинио Гај, за потребе Хрвата, те се она и назива гајевицом. Уопште не видим разлога да ми овде негујемо гајевицу, ако знамо да је пројекат заједничке државе, и језика потпуно пропао, и да је Хрватска декретом 1992 забранила употребу српске ћирилице, док им нпр. руска или бугарска не смета...

Zbog posla često pišem latinicu i u priličnoj meri sam izgubila lakoću pisanja ćirilice. Ali, podjednako ružno pišem i jedno i drugo pismo jer uglavnom koristim tastaturu kompjutera. To je posledica modernog društva, globalizacije, razvoja komunikacionih sredstava. A ipak, jedina sam osoba koju poznajem da još uvek šalje novogodišnje čestitke...pisane rukom...

Ćirilica ili latinica? I jedno i drugo, šta je tu loše? Svi stranci koje sam upoznala bili su oduševljeni i zadivljeni time što možemo da pišemo na dva načina...ali, mi se toga stidimo!? Zemljo....otvori se....

@UK

Da li je Cinjenica pojednostavljenje od Činjenica ili od Чињеница?

Tekst se bavi dizajnom ćiriličnih fontova i mogućnostima da se ono što je već ispisano ćirilicom prikaže na lepši način. Diskusija je otišla u potpuno drugom pravcu i pokazala koliko su duboke podele u srpskom društvu, čak i kada se radi o najbanalnijim stvarima.

Upotreba latinskog alfabeta nas sama po sebi ne čini »svetskim«. Veliki delovi sveta koriste potpuno različite alfabete (Kina, Indija, Koreja, Japan, arapske zemlje...) Abu Dabi, Šangaj i Seul izgledaju modernije nego zapadni gradovi i upotreba potpuno drugačijeg pisma im ne smeta u tome. Studenti iz Kine i Koreje postižu zavidne rezultate na prestižnim američkim i britanskim univerzitetima, bez obzira na činjenicu da njihov jezik ne koristi latinski alfabet.

Globalizacija ne mora da znači gubljenje identiteta i veze sa kulturnim nasleđem svoga naroda. Ovde u delovima grada gde žive Kinezi i Indijci možete videti oznake za ulice koje su ispisane dvojezično. Na ulazu u banku će vas pozdraviti dobrodošlica ispisana na više jezika i pisama, koje govore zaposleni koji rade u banci. U SAD se sve više koristi španski jezik.

Strancima u Srbiji treba pomoći upotrebom engleskog jezika tamo gde postoje mogućnosti, npr. kod saobraćajnih oznaka i u državnim ustanovama. Srpska latinica sama po sebi i nije baš neka pomoć, osim za lomljenje jezika.

Meni je latinica praktičnija kada u tekstu koristim reči u njihovoj izvornom ili engleskom obliku, jer onda ne moram da prebacujem kodni raspored iz ćirilice u latinicu.

citat:
"Stајling" или "Стајлинг", "frend" или "френд", глупо је окрени - обрни...
Momcilo

Ja mislim da je gluplje upotrebiti englesku rec za nesto sto mozes reci svojom. Generalno problem je u tome sto koristeci tudje reci i pismoa gubimo identit koji nas karakterise kao narod. Nemam nista protiv latinice tj. sluzim se i jednim i drugim pismom i takodje se slaze da bi trebalo pisati vecinu javnih natpisa koristeci oba pisma, ali ljudi nemojte preterivati sa "mene cirilica asocira na izolaciju i nemastinu"?!! A sto ti je deda ili pradeda pisao tim pismom sta mislis o tome? Da li trebamo zaboraviti i Vuka Karadjica jer mozda nekog i on bude asocirao na neevropske tokove... Mislim da treba teziti povratku cirilice kao osnovnog pisma ali takodje zadrzati latinicu u stalnoj upotrebi bas zbog ti isti evropskih integracija, na taj nacin mozemo napraviti kompromis izmedju tradicije i modernog, nase proslosti i buducnosti.

Volim da pišem ćirilicom, baš volim. I koristim je uvek u pisanju, uvek-u ručnom pisanju i baš me nervira što mi je tastatura engleska. Ne ulayim u dublju polemiku sem da volim i da koristim ćirilicu, u svakoj prilici.

@Pojednostavljeni
E bas sam to htela i da kazem. Pojednostavljenje ne samo da izbacuje cirilicu, nego ljudi pocinju da pisu 's' umesto 'š' i mogu vam reci da to manje bode oci, barem moje, nego kad neko napise 'neznam', umesto 'ne znam'.
Sad cu malo mozda i da davim, ali pisanje sms poruka i email poruka, chatovanje..., ucenje sa neta, citanje na netu.. je vec danas, a narocito za buduce generacije verovatno prioritetni nacin koriscenja pisane reci. A tu se stalno smenjuju engleski i srpski. Prebacivanje tastature da bi se napisala neka nasa rec je relativno komplikovana operacija. A pisanje email poruke sa 'š' slovima je po mnogima, cak stvar neukusa, jer ako target user nema taj font, dobije, moras priznati - zamorne kukice i kvacice. A o cirilici da i ne govorimo.
ZIV JEZIK STALNO TEZI POJEDNOSTAVLJENJU.

GDP per capita:

Grcka - $23,500
Turska - $8,900

Nije istina da se latinica koristi u srpskom odskora. Imao sam u rukama knjige stampane u Vojvodini u 19. veku latinicom.
Ako znamo da je Vojvodina bila (a i sada je) na znatno visem kulturnom i obrazovnom nivou od Srbije to znaci da je neko dobro procenio sta je korisno za srpski narod.

Da li ste primetili da najveći deo poruka napisanih latiničnim pismom u stvari nije u skladu sa srpskkim pravopisom (blago govoreći): niko ne koristi dijakritike (kukice na c, z i s) a autori posebno vole slovo "dj"! Ua nepismeni!

Iako sam mađar, ćirilicu smatram jednim od najlepših pisama na svetu (deli prvo mesto sa gotikom)! Ipak ne pišem ćirilicom, mada naravno znam, jer mi je mnogo teže. Da objasnim, teško čitam SVOJ latinični rukopis, a kamoli ćiriliči... OK. Problem je u mom rukopisu. Ali, kad na faksu od nekog pozajmim svesku, ko piše ćirilicom, jest da to lepo izgleda, ali meni treba 2x više vremena da to pročitam! Jednostavno postoji toliko načina da se jedno slovo napiše, recimo slovo š. Pa kad pisano napišete, malim slovima šišmiš... Pa sad nek to neko pročita... Shvatate me, nadam se!
Ili kada učimo neko programiranje i asistent piše ćirilicom na tablu, pa kod programa piše latinicom, pa opet ćirilicom, pa se nekad i sam pogubi...

Da završim: Nemam ništa, apsolutno ništa protiv ćirilice, ali smatram da nije prikladna za sva mesta, da ne treba da se koristi u nauci i na mestima gde je potrebno brzo uočiti, pročitati šta je napisano npr. znakovi pored puta, jer ipak i internet, i PC, i svet oko nas je latinični, i mozak nam je više osposobljen i uvežban da čita latinicu...

I ovo je samo moje mišljenje...

Због тога су језици развили транскрипције на бази латинског алфабета (Boris Yeltsin, Kuwait, Zhong Lee итд.), али ни Русима ни Арапима ни Кинезима ни било коме другоме није пало на памет да уводе диграфију. Наиме, зна се како се пише и арапски, и руски, и бугарски, једино се ми чешемо по глави дал је ћирилица или латиница. А још да додам да могућност избора не постоји, нарочито не након што је UNESCO у својој каталогизацији верзију латинице коју користимо означио као хрватску верзију...

Незнам како ће реаговати поједини али ускоро ће морати да гледају ћирилицу на сваком евру јер су се бугари изборили да натпис евро стоји на новчаницама. Пратите линк:
http://www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=45169&y=2007&m=10&d=23

Ово је упућено Tom&Jerry Lewis-у (ТОМ & ЏЕРИ ЛУИСУ). Како пишу Грци алфабетом, како пишу Руси, Кинези, Јапанци, па и Израелци тако ћемо писати и ми. Ваша прича о не усклађености може да прође само код неуких људи. Лепо је било раније у политици `95 "... млади на РЕЈВ журкама (нису ставили парти) слушају ТРЕНС и ХАУС музику па на врхунцу вечери главни диск џокеј Мис Џах ствара масовну ефорију пуштањем хитова као што су Кип Јор Лав, Ексес и Трипин Аут.
Значи све може само ако си писмен. Што се тиче усклађивања са странцима и технологијом постоји енглески па се на знаковима лепо пише енгглеским а не полу српским-латиницом. Живела ћирилица и њена неусклађеност!

Odlican tekst, hvala

Aman bre ljudi sta vise naricete nad cirilicom. Nista ljudsko nije vecito, svasta je otislo u muzej pa ce i cirilica.

Ja jedva da mogu da pisem olovkom od navike da kucam.

Ja ne zelim da zivim u parku iz doba jure u kome zahvlajujuci izmedju ostalog cirilici jos uvek opstaju Ilici, Kostunice, Beckovici a naroctio Tijanic.

Poenta price "da li ce stranac da razume cirilicu" jeste da ce, audiativno zapamcenu rec (recimo "Karaburma"), vrlo lako pronaci (u u ovom slucaju na karti) ukoliko je napisana na latinici, za razliku od cirilice. U to sam se licno uverio...
Uostalom, sta korisno mi imamo od toga sto je cirilica zvanicno pismo?
However, ;) mislim da treba imati pravo izbora...

Studirao sam u Beogradu,niko nije pravio pitanje dali pisem latinicom ili ne.
Iz prakticnih razloga,treba dozvoliti slobodnu upotrebu latinicnog pisma.
Latinicni tekstovi se lakse citaju,na primer titlovi na filmovima .
Proverite.

Одличан текст! Право у центар! Сви комплименти!

Karanov,29
U zabludi ste.
Bila su 2 Kosovska boja.

Janosh Hunjadi zvani Janko Sibinjanin je pretrpeo poraz,oko 1466 god. a srpki knez i turski vazal ga je pustio uz otkupninu.

Pitanje pisma skoro nikada i nigde nije neutralno, jer svako veliko pismo nosi breme nekog kulturnog kruga i nekog skupa vrednosti koji simbolizuje. Za mene i moju generaciju, ćirilica sasvim jednoznačno simbolizuje mrak i nazadnjaštvo, ekonomsku propast i političku diktaturu, odbacivanje Zapada i priklanjanje Rusiji i Orijentu (koji bez ulaženja u levičarske pseudofilozofske "postkolonijalne" priče na najbanalnijem i najprozaičnijem nivou u svakom slučaju nisu paragon ekonomskog i socijalnog razvoja, sviđalo se to nekom ili ne). Stoga je dećirilizacija Srbije neophodna, ne zbog toga da bi nas stranci razumeli, ali da bi smo se među sobom dobro razumeli, tj. da oni koji Srbiju već decenijama (ako ne i od njenog postanka) vuku unazad konačno dobiju jasnu poruku kuda je ova zemlja, isključivo zahvaljujući onim drugima, krenula i kuda će, uprkos prvima, veoma brzo stići. Ovako ili onako, a svakako je bolje ovako. Zato ćirilica u Srbiji koja je okrenuta napretku ne treba i ne sme da ima svoje mesto, osim kao nekakav crkveni i muzejski relikt i podsećanje na "loše stare dane": da Ataturk nije stvorio sekularnu državu i arapsko pismo zamenio latinicom, Turska danas ne bi bila ozbiljna vojna i ekonomska sila koja pregovara o članstvu u EU, već bi vrlo verovatno neodoljivo podsećala na Egipat, Irak ili neku drugu beznadežno zaostalu i zatucanu bliskoistočnu satrapiju. Dok je Grčka, koju mnogi ističu kao pozitivan primer, naprotiv večni ponavljač i problem u EU koji, iako je član od početka osamdesetih, ekonomski već prestižu najperspektivnije postkomunističke nove članice unije (u koju je, uostalom i primljena više iz sentimentalnih i geostrateških razloga nego što je kulturno i ekonomski tamo zaista spadala), da i ne spominjem jednu od najksenofobnijih, najbigotnijih i u teorijama zavere i sličnim budalaštinama najogrezlijih populacija od svih (iole) civilizovanih zemalja koje sam u svom prilično globalnom i kosmopolitnom životu video (prilično dobro znam o čemu govorim, svojevremeno sam neko vreme živeo u Atini, gde je jedan od najjačih utisaka na mene ostavio procenat univerzitetski obrazovanih ljudi koji, ako već nisu gorljivi i ubeđeni (klero)fašisti ili komunisti, a ono barem bez ikakve ironije i distance veruju u najbanalnija i najtupavija opšta mesta "zavereničkog" diskursa baš kao da nikad ništa u životu osim tabloida nisu pročitali). Dakle, ćirilica ili zdravlje, odlučite sami, ja sam odlučio još u osnovnoj školi, jer mi se i kao desetogodišnjem deranu nekako nagonski uvek više dopadalo da budem sa onim delom čovečanstva koji voli slobodu, ide napred i pobeđuje, a taj deo piše i pisaće isključivo latinicom.

"...napiši srpsku reč latinicom, stranac je i dalje neće razumeti"
Nece je razumeti ali ce bar znati da je procita, pa ce lakse da je pronadje u nekom recniku, ili ce bar znati kako da pita nekog kada zna kako se izgovara.
A to sto je cirilcni natpis na medjunarodnom aerodromu, mislim da je to stvarno nepotrebno razmetanje lokalnim pismom pred svetom. Mogli su da stave i latinicu.

Ne vidim zašto bismo se trudili oko ćirilice. Latinica je prosto praktičnija, ništa više. Za nju makar nikada nećemo da se brinemo za kvalitetne fontove. Ali ako je nekom stalo, dobro. Neka se gnjavi oko toga. Ja nemam ništa protiv.

Kako god vi mislili o cirilici, ona jeste "oznacena". Latinica se dozivljava kao neutralno pismo bez ikakve politicke poruke. Cirilica medjutim odmah upada u oci i navodi ljude na razmisljanje "a zasto su bas stavili cirilicu?". Ovo je posledica toga sto su najglasniji pobornici cirilice razne nacionalisticke i religiozne organizacije, pa je cirilica, ni kriva ni duzna, stekla imidz nacionalistickog, zastarelog i 'pravoslavnog'.

Bio sam na sajtu cirlica.com i pogledao dokument o navodnim prednostima cirilice. Najezio same se. Pazi nasa deca uce strane jezike u prvom osnovne i na taj nacin prodajemo dusu nasim neprijateljima. Ejjjj zemljo Srbijo, ako je to argument za korišćenje ćirilice, ma strašno. A da ne govorim o tome koliko grešaka u samom tekstu ima, tipa nedostaje slovo i slično.

Mnogima smeta SRBIJA, pa vise neznaju odakle da udaraju po njoj. Eto moraju i po cirilici.Jednog dana ce svet izgledati tako monotono da ce nam se svima smuciti.Nasta lici EZ.Sve mora po nekom planu da se radi u svakoj zemlji isto.Svi moraju da imaju istu valutu, a na kraju ce verovatno imati i samo jedno pismo.Zivecemo kao roboti.Ono sto nam jedna grupa ljudi bude odredila tako cemo morati da zivimo.Bas super.Vec sada se radujem takvoj situaciji.svi ste se okomili na tu cirilicu. mnogima je ocigledno krivo sto nemaju takvo pismo pa neznaju sta bi vise od muke. Ima toliko drugih i vaznijih problema kojima bi trebalo da se okrenete ako ste uopste sposobni da nesto radite, a ne dirajte u CIRILICU!!!

Tacno je da mi ne komuniciramo medjusobno da bi nas stranci razumeli, ali ako postoji nacin da komuniciramo tako da nas i stranci razumeju pokazali bi se kao ljudi, a ne kao pripadnici malog lokalnog plemena koji trazi svaku priliku da istakne svoju razlicitost u ocekivanju da ce time nekoga impresionirati.

Aman bre ljudi sta vise naricete nad cirilicom. Nista ljudsko nije vecito, svasta je otislo u muzej pa ce i cirilica.

Ja jedva da mogu da pisem olovkom od navike da kucam.

Ja ne zelim da zivim u parku iz doba jure u kome zahvlajujuci izmedju ostalog cirilici jos uvek opstaju Ilici, Kostunice, Beckovici a naroctio Tijanic.

Secam se kada sam kao dete citala moje omiljene knjige Karla May-a( u Hrvatskom izdanju- uzimane u Beogradskim bibliotekama) ....i kada sam sa mukom pokusavala da procitam imena njegovih junaka napisanih samo u oroginalu - Winnetou , Old Shatterhand....- i ako sam u skoli ucila Engleski.Mislim da je 25 godina kasnije situacija ista na zalost....i dalje ljudi imaju iste probleme ...cemu enormno doprinose nasi pisani mediji koji strane nazive pisu cirilicom, onako kako se isgovaraju ( pod uslovom da novinar zna Engleski jezik).Zar je tesko napisati u zagradi originalan naziv na Engleskom pored -na zalost - naziva ,napisanog cirilicom na nacin kako se kod nas cesto nakaradno izgovara - sto izgleda i zvuci tako smesno da ne kazem zalosno.

Ja pisem latinicom i tu nema niceg ni "izdajnickog" kao ni "nacionalnog" kod cirilice. Kada sam bio mali latinica je bilo legalno i ravnopravno pismo i ja sam je izabrao i to je moj izbor. Ko hoce da pise cirilicom neka pise. Pismo nekog naroda je ono koje taj narod koristi a vecina u Srbiji koristi latinicu. Mada da se ispravim vecina ne koristi nista jer olovku ili racunar nisu dugo uzeli u ruke. Postoji jedno pravno pravilo - ne smete uzeti nekome pravo koje je imao. Zato vi smisljajte fontove kakve hocete i pisite cirilicu ali meni ostavite pravo da pisem na pismu na kojem pisem ceo zivot.

@ Nebojsa:

'Mnogima smeta SRBIJA, pa vise neznaju odakle da udaraju po njoj. Eto moraju i po cirilici.'

Izvini, da li si gorenapisano sam dobacio ili ti je neko otkrio.
WOW!

Не видим уопште да је неки проблем употреба ћирилице у маркетингу, јавним натписима, па и на интернету. Русија се невероватном брзином развија напред и наравно у модерном облику употребљава ћирилицу, која име је једино писмо, као и бугарима, однедавно члановима ЕУ. То што мађари, финци, литванци, естонци, а и швеђани и сл. користе латиницу апсолутно не значи да ће их неко боље разумети. А то што се појединци надају да ће помоћу латинице лакше ући у ЕУ је заблуда. Па где су Босна, Хрватска, Албанија...Уопште, да ли су се Јапанци, Кинези, Индијци одрекли свог писма, и да ли неко зна који проценат становноштва живи у овим земљама и који економски потенцијал поседују...Видеже се за дест година где су и којим ће писмом писати.
Србија треба да пише ЋИРИЛИЦОМ и само на знаковима и наѕивима улица у центру Београда и туристичких центара да се додаје и енглески. Ћирилица је ипак будућност и просперитет!

Zasto zagovornici cirilice misle da su ljudi ostrasceni protiv njene upotrebe.
Jednostavno je doslo novo vreme, internet, kompijuteri - globalizacija i ljudi prirodno pojednostavljuju svoj zivot i pisu tim opsteprihvacenim pismom latinicom.
Cirilica je lepo pismo, lepo je imati tako nesto, ali ona ide polako (ili brzo) u istoriju.
Cinjenica je da razvoj jezika ide uvek u smeru pojednostavljenja, tako i nase pismo daje prednost latinici. To se ne moze forsirati, sve ide svojim tokom. Dobijamo mnogo novih reci iz engleskog koje vise ni ne prevodimo, a i bezveze izgledaju kada se napisu cirilicom.

"Za mene i moju generaciju, ćirilica sasvim jednoznačno simbolizuje mrak i nazadnjaštvo, ekonomsku propast i političku diktaturu, odbacivanje Zapada i priklanjanje Rusiji i Orijentu". . . каква дивна, образована и еманципована генерација.

А када ће се Б92 окренути ћирилици?

Једини излаз из ситуације је или званично прећи на латиницу као што су урадили Румуни, или донети законе као у Квебеку и дефинисати да је српско писмо ћирилица, да новине, телевизија, књиге, часописи, називи производа, званична пословна коресподенција мора бити тако написано или следе ночане казне. Укинути изучавање латинице као наводног српског писма у основној школи и као што је после 45 латиница дошла тако ће и отићи.
Врло једноставно, или једно или друго, овакав дуалитет је само извор непрекидних подела.

Nije istina da se latinica koristi u srpskom odskora. Imao sam u rukama knjige stampane u Vojvodini u 19. veku latinicom.
Ako znamo da je Vojvodina bila (a i sada je) na znatno visem kulturnom i obrazovnom nivou od Srbije to znaci da je neko dobro procenio sta je korisno za srpski narod.

Ako se decirilizujemo necemo pokazati da smo bolji Evropljani; stavise, pokazacemo da smo praznoglavi narod koji se lako odrice svoje kulturne i duhovne bastine. A kome trebaju praznoglavci, Evropi??

Искрено, мислим да би лого Б92 на ћирилици био много лепши. Титлови су такође лепи на ћирилици, западају за око...

Дакле, шта чекате?
Макар мешовито.

@Pojednostavljeni
E bas sam to htela i da kazem. Pojednostavljenje ne samo da izbacuje cirilicu, nego ljudi pocinju da pisu 's' umesto 'š' i mogu vam reci da to manje bode oci, barem moje, nego kad neko napise 'neznam', umesto 'ne znam'.
Sad cu malo mozda i da davim, ali pisanje sms poruka i email poruka, chatovanje..., ucenje sa neta, citanje na netu.. je vec danas, a narocito za buduce generacije verovatno prioritetni nacin koriscenja pisane reci. A tu se stalno smenjuju engleski i srpski. Prebacivanje tastature da bi se napisala neka nasa rec je relativno komplikovana operacija. A pisanje email poruke sa 'š' slovima je po mnogima, cak stvar neukusa, jer ako target user nema taj font, dobije, moras priznati - zamorne kukice i kvacice. A o cirilici da i ne govorimo.
ZIV JEZIK STALNO TEZI POJEDNOSTAVLJENJU.

Ovo je bezpredmetna rasprava. Ovakvi se slucajevi resavaju sami od sebe u svakom drustvu koje, kao nase, bar pretenduje da bude slobodno i demokraticno. Prevladace ili cirilica ili latinica u zavisnosti od preference vecine posle izvesnog vremena. Taj se proces moze zaustaviti samo merama prinude koje mogu u nekim slucajevima (kao npr mom) da dovedu i do suprotnih rezultata od onih nameravanih. Ja licno pisem latinicom. Draza mi je, lepsa mi je (estetika je apsolutno licna stvar pojedinca; sto je nekome lepo drugome nije), prakticnija mi je pogotovu sto cesto menjam sa stranog jezika na srpski, itd. Jednostavno, latinica je moj licni izbor i svaki put kad naletim na nekog ko pokusa da mi taj licni izbor oduzme on postaje jos cvrsci. Mislim da je i cirilica lepo pismo i nadam se da nece potpuno nestati jer je deo nase tradicije, mada mislim da hoce jer svet ide u tom pravcu (Indija, Kina, Koreja, Rusija i tako te zemlje uopste nisu primeri koji se mogu uporedjivati s nasim). A sto se tice Grcke, koja se po velicini moze s nama uporediti (a nikako po istoriskoj vaznosti!) imajte na umu da je tamo, zbog izuzetno komplikovanog pravopisa, broj disleksicara i funkcionalno nepismenih mnogo vecih nego recimo u Finskoj, Ceskoj, itd. Ja zivim u Atini pa znam te podatke. Mislim da ce se upotreba latinice povecati jos vise cim se zemlja jos malo otvori prema svetu, sto ce se desiti pre ili kasnije iako ima mnogih koji bi rado, ako vec moraju da to dozive, da se desi sto kasnije. Sta mene nervira je ponavljanje netacnih u skolama jednog diskutabilnog obrazovnog sistema naucenih mantri tipa da je cirilica potpuno fonetsko pismo prilagodjeno srpskom jeziku. To je notorna laz i neistina. Srpska cirilica, u istoj ili slicnoj meri kao i srpska varijanta latinice, je FONEMSKO pismo. To znaci da, za razliku od stvarnih fonetskih pisama koja beleze sve glasove jednog jezika, nasa pisma prenose aproksimaciju izgovora. Pravih fonetskih pisama ima, mada su retka, i jedno od njih, iznenadice se mnogi je npr. finska latinica jer ona belezi svaki glas finskog jezika. Letonsko pismo je jos jedno od tih i, naravno, International Phonetic Alphabet. Postoji duga lista sta sve srpska pisma (cir i lat) ne beleze i izgovara se u govornom jeziku. Podjimo samo od najociglednijih: duzinu slogova/samoglasnika; srpski jezik ima pitch accent sto znaci da se vokali menjaju u kvalitativno i kvantitativno u izgovoru sto isto nije zabelezeno u ppisanom jeziku iako umnogome menja znacenje reci; razne sandhije necu ni da pominjem (spajanje kraja prethodne i pocetka sledece reci u jedan glas) a tu su i razni konvencionalni nacini pisanja nekih reci koje se izgovaraju drugacije (npr. predsednik za precednik). Lista je podugacka. Poenta je da su s te lingvisticke strane i cirilica i latinica jednako (ne)pogodni za pisanje srpskog jezika. Sad, ko sta voli je drugo pitanje...

Poenta price "da li ce stranac da razume cirilicu" jeste da ce, audiativno zapamcenu rec (recimo "Karaburma"), vrlo lako pronaci (u u ovom slucaju na karti) ukoliko je napisana na latinici, za razliku od cirilice. U to sam se licno uverio...
Uostalom, sta korisno mi imamo od toga sto je cirilica zvanicno pismo?
However, ;) mislim da treba imati pravo izbora...

Studirao sam u Beogradu,niko nije pravio pitanje dali pisem latinicom ili ne.
Iz prakticnih razloga,treba dozvoliti slobodnu upotrebu latinicnog pisma.
Latinicni tekstovi se lakse citaju,na primer titlovi na filmovima .
Proverite.

Hm, Mirko Ilić? ONAJ Mirko Ilić koji je na logou Ministarstva kulture izmešao ćirilična i latinična slova?

To oko natpisa koji su prepoznatljivi strancima je potpuna glupost i za latinicu i za cirilicu u srpskom.
Ne pisemo mi srpski da bi nas neki stranac razumeo, vec da bismo se medju sobom sporazumevali, za strance nam ostaje engleski jezik.

Odlican tekst, hvala

Najveći problem Srbije su ljudi kojima je sve crno-belo, što se vidi i u ovom slučaju. Bilo da su ljubitelji latinice koji bi da iskorene ćirilicu, ili ljubitelji ćirilice koji bi da iskorene latinicu. Način razmišljanja im je kao da su vaspitani u hitlerjugendu.

По страни од свих ИДЕОЛОШКИХ разлога који доминирају овим коментарима о српском писму стоје ЛИНГВИСТИЧКЕ ЧИЊЕНИЦЕ, које изгледа скоро нико не уважава. Те чињенице су следеће (сасвим сажето): ћирилица је ЈЕДИНО писмо српског језика, а то што се латиницом српски може писати скоро исто онако као и ћирилицом (за разлику од покушаја да се енглески, немачки, француски... пишу ћирилицом, који би били комични) последица је ортографске реформе довршене у XIX веку, а започете знатно раније, када је применом доследно фонетског принципа „Пиши као што говориш“ (преузетог од Немца Аделунга) уведено да сваком гласу одговара једно слово, после чега је било једноставно ћирилична слова заменити латиничним панданима, али се тврдећи да су због тога ћирилица и латиница равноправна писма српског језика превиђа да без ћирилице, односно прилагођавања грчког алфабета (из кога су се развиле и ћирилица и латиница) систему словенских језика, најпре преко глагољице, а затим различитих верзија ћирилице, не би уопште ни била могућа правописна реформа, односно касније лако замењивање ћириличних слова латиничним. То ће лепо показати само мало детаљнија анализа често помињаног аргумента да странци имена улица написана на латиници могу прочитати – да, али како? Како ће странац ИЗГОВОРИТИ име улице, ако не познаје фонетски систем српског језика – па, онако како би изговорио ту латиничну реч на СВОМ језику. У том смислу је ћирилица у ПРЕДНОСТИ: она недвосмислено од странца захтева труд да се упозна са српским језиком и писмом (по Умберту Еку, довољно је једно вече да се читање ћирилице научи довољно добро да се препознају основна значења наслова руских књига о књижевности, филозофији, уметности...), а ако то не жели да ради, већ му је довољно да само упамти низ слова као знак неке улице, у том случају ћирилица од њега заиста захтева нешто више напора, али је са таквим приступом ниво његовог разумевања написаног исти и ако се користи латиница. Да закључим: слова латинице којима се пишу речи српског језика немају ону гласовну вредност коју имају латинична слова у другим језицима (где, узгред, ситуација такође није уједначена), већ су она само ГРАФИЧКА замена за ћирилична слова која су развојем тог писма (кроз цео средњи век, па све до реформе Вука Караџића) доведена до стадијума у којем свако слово одговара једном простом гласу фонетског система српског језика: због тога употреба латинице заиста представља ПОТИСКИВАЊЕ ћирилице, јер је у основи начина на који се латиницом бележе српске речи – ћирилица (да је латиница у српски језик стигла оним путевима којима је дошла у европске језике, српска ортографија била би сасвим другачија и знатно компликованија). Укратко, ЛИНГВИСТИЧКИ ГЛЕДАНО, ЋИРИЛИЦА ЈЕ ЈЕДИНО ПИСМО СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

U jednom video klipu Metallica je koristila ćirilični srednjovekovni font. (neka mi stručnjaci oproste mislim da se zove mirosavljeva ćirilica) Naravno u pitanju je bio latiničan natpis u kome oni reklamiraju neku multimediju, na svom poslednjem albumu. Sve to je izgledalo neverovatno moćno, kao alternativa gotskim natpisima koji su već postali kliše, i uz animacije koje lepo prikazuju tu grupu izgledalo je fenomenalno. Plus pokidao sam se od smeha kada sam video tako nešto, na tako neočekivanom mestu.

Ko god je instalirao Windows bar jednom, zna da Microsoft poklanja vise paznje cirilici, ali i ostalim 'nelatinicnim' pismima nego pojedini 'ultraglobalizovani pseudointelektualci' koji se, eto nevolje, stide svega sto ih vezuje za sopstveno poreklo. Ako neko, neraskidivi deo kulturnog identiteta (a to jeste i sustinski identitet!) dozivljava na nivou simbola i jos pri tome smatra da to treba ukinuti jer su to simboli mraka, onda mu hvala lepo na misljenu, ali tako razmislja dete koje uci da pise, pa mu je tesko da se izbori sa tim silnim kukicama i kvakicama.

Izbor pisama mora ostati isključivo pravo svakoga pojedinca. Problem sve ređe upotrebe ćirilice je samo jedan od problema globalizacije. Danas neko postavlja pitanje šta učiniti da se ćirilica češće upotrebljava, sutra (ili za sto godina) će neko postaviti pitanje šta učiniti da se sačuva srpski jezik pa makar i na latinici. Ujedinjenje celokupnog čovečanstva pod jednim pismom, jednim jezikom, društvenim sistemom ... je neminovan proces, pitanje je samo kada će se to dogoditi (za 50, 100, 500... godina). Vršiti pritisak na narod da zadrži tradiciju, pismo, jezik ili nešto treće time što će se doneti zakoni neće uroditi plodom, istorija je to pokazala nebrojeno puta. Jedini pravi put je obrazovanje naroda, što je veći broj obrazovanih to se poznavanje pisama, jezika, tradicije... duže čuva u izvornom obliku, a time se i oplemenjuje društvo u celini.

Због тога су језици развили транскрипције на бази латинског алфабета (Boris Yeltsin, Kuwait, Zhong Lee итд.), али ни Русима ни Арапима ни Кинезима ни било коме другоме није пало на памет да уводе диграфију. Наиме, зна се како се пише и арапски, и руски, и бугарски, једино се ми чешемо по глави дал је ћирилица или латиница. А још да додам да могућност избора не постоји, нарочито не након што је UNESCO у својој каталогизацији верзију латинице коју користимо означио као хрватску верзију...

Karanov,29
U zabludi ste.
Bila su 2 Kosovska boja.

Janosh Hunjadi zvani Janko Sibinjanin je pretrpeo poraz,oko 1466 god. a srpki knez i turski vazal ga je pustio uz otkupninu.

Nemojte preterivati...na aerodromu postoji i natpis na engleskom, tako da bar to nije problem, mada ne kazem da ih nema. Recimo, problem su nazivi ulica (bar glavnih) ispisani samo cirilicom.

Ne treba prenebregavati cinjenicu da je cirilica ipak savrseno fonetsko pismo (1 slovo-1 znak), te da bi kao takva mogla da se tretira kao nacionalno blago visoke upotrebne vrednosti. Ona, medjutim, moze biti jos jedna u moru stvari koje su kompromitovane time sto ih kao licnu legitimaciju koriste razne politicko-mentalne frakcije. Ali, nije problem u frakcijama, vec u onima koji se takvih stvari lako odricu. O tome svedoci komentar br.1. Da li to znaci da sve sto iskoriste neki losi ljudi postaje njihov copyright? Ako su "skorpioni" nosili zelene majice, onda je svako ko ih nosi ubica? A i ovaj gospodin sto je video nesto na sajtu "cirilica" mogao bi da obrati paznju na prirodu interneta: licno sam na internetu procitao da je kosovski boj vodjen izmedju madjarskog kralja i turskog sultana. Internet je apsolutno demokratican, sto znaci da tu svi imaju jednaka prava, oni koji znaju, i oni koji ne znaju. Nije los kao ilustracija mana demokratije :). Posebno me zabavljaju komentari tipa "latinica je prakticnija". Mozda je prakticnija za neke druge jezike, ali kod nas je cesto potrebno napisati dva slova umesto jednog, sto nije nimalo prakticno. Kao novinski urednik znam koliko je, naprotiv, neprakticno. Za oko mi je zapao i komentar u kom jedan od zagovornika latinice objasnjava kako je doslo novo vreme "kompijutera". Pretpostavljam onda da za latinicu bar nije potrebno znati pravopis. No, posto sam poreklom iz Novog Sada, znam da najveci napredak i bogatstvo leze upravo u multikulturalnosti, koja podrazumeva brizljivo negovanje razlika.

Mislim da se pitanje upotrebe pisma ne bi trebalo postavljati tako isključivo. Zašto bi moralo da se bira između ćirilice i latinice? Iz mog ugla gledano, vladanje sa OBA pisma je odraz naše nacionalne kulture (bez obzira na kom je nivou ona danas), a time se ne mogu pohvaliti ni mnoge veće nacije. Ja smatram prednošću tu mogućnost da sa jedne strane moja kultura ima autohtono pismo kao što je ćirilica koje - sviđalo se to nekom ili ne - jeste svedok istorije i bogate kulturne tradicije. Istina je da ima hipoteku nedavne teške prošlosti i da i dalje biva zloupotrebljavana na način potpuno suprotan civilizacijskim i kulturnim vrednostima koje je jedno pismo treba da pretstavlja. Ali kao što ona izreka kaže, ne treba sa prljavom vodom izbaciti i bebu koja se u njoj kupala. Osim toga, i taj mračan period naše skore prošlosti, koliko god težak i tragičan bio i koliko god nas unazadio, vremenski je samo mali deo ukupne istorije i ne treba dozvoliti da nam to ogadi ono što se, i na čemu se, toliko dugo (i plodno) gradilo.

Поред те предности поседовања ћириличног писма које је израсло из наше културне историје и јесте део нашег културног идентитета, ја сматрам предношћу и равноправно владање латиницом, јер поред употребе у матерњем, омогућава нам лакше разумевање већине светских језика. Зашто на то не гледати као на фактор повезивања са светом, као мост ка другим културама а не као неко подаништво. Питање језика и писма је и практично питање ефикасне комуникације, а не само традиције, историје и културног идентитета. Једно од наша два писма је боље од другог на једном плану, и обрнуто. Кад комуницирате, полази се од претпоставке да желите да вас што боље разуме што већи број људи и ту је латиница у предности, али то не значи да то треба чинити по цену потискивања сопственог наслеђа. Култура данас сасвим лепо може да живи и на латиници, то је тачно, али то није довољно добар разлог да се искорењује писмо на коме се у доброј мери формирало оно што је добро у културном идентитету нације. Усталом, зашто добровољно осиромашивати сопствено културно наслеђе? Зато што су је узурпирали они због којих пола Србије побеже у бели свет? Од њих је треба преотети и вратити у власништво оног што је прогресивно и окренуто ка свету али не заборавља ко је и одакле потиче. Можда зато што је деци тешко да уче два писма? Има толико мање значајних ствари које су принуђена да уче. Зато што је непрактично баратати са два писма у свакодневном животу? Погледајте етикете на роби широке потрошње у Канади: све декларације су обавезно и на француском и на енглеском. То је ипак мало компликованије него идентичан садржај написати на оба писма. Дакле, може се, и нико се не буни. То буде и корисно јер се може научити по која реч или израз од оног другог језика.

Зашто не би чували и култивисали оно што је специфично наше - а добро, и били довољно паметни да од света усвајајмо оно што вреди. Не мора све код нас да буде или-или.

Tekst se bavi dizajnom ćiriličnih fontova i mogućnostima da se ono što je već ispisano ćirilicom prikaže na lepši način. Diskusija je otišla u potpuno drugom pravcu i pokazala koliko su duboke podele u srpskom društvu, čak i kada se radi o najbanalnijim stvarima.

Upotreba latinskog alfabeta nas sama po sebi ne čini »svetskim«. Veliki delovi sveta koriste potpuno različite alfabete (Kina, Indija, Koreja, Japan, arapske zemlje...) Abu Dabi, Šangaj i Seul izgledaju modernije nego zapadni gradovi i upotreba potpuno drugačijeg pisma im ne smeta u tome. Studenti iz Kine i Koreje postižu zavidne rezultate na prestižnim američkim i britanskim univerzitetima, bez obzira na činjenicu da njihov jezik ne koristi latinski alfabet.

Globalizacija ne mora da znači gubljenje identiteta i veze sa kulturnim nasleđem svoga naroda. Ovde u delovima grada gde žive Kinezi i Indijci možete videti oznake za ulice koje su ispisane dvojezično. Na ulazu u banku će vas pozdraviti dobrodošlica ispisana na više jezika i pisama, koje govore zaposleni koji rade u banci. U SAD se sve više koristi španski jezik.

Strancima u Srbiji treba pomoći upotrebom engleskog jezika tamo gde postoje mogućnosti, npr. kod saobraćajnih oznaka i u državnim ustanovama. Srpska latinica sama po sebi i nije baš neka pomoć, osim za lomljenje jezika.

Meni je latinica praktičnija kada u tekstu koristim reči u njihovoj izvornom ili engleskom obliku, jer onda ne moram da prebacujem kodni raspored iz ćirilice u latinicu.

Турска није никакав пример успешне дуготрајне трансформације. Све више је младих официра који су ставова супротних од Ататуркове секуларне идеологије. Дакле, није питање да ли ће, већ када ће се Турска окренути арапском свету јер овако су Турци поцепани само тако. И чему толика брига око странаца? Шта су нам то добро донели па да им излазимо у сусрет? Константна бомбардовања и пљачке од памтивека до данас. Ко себе поштује и други га поштују! Мој паша, иначе странац, је научио ћирилицу за једно послеподне. Иначе примећујем да маса исфрустрираних људи налази изговоре за сопствене неуспехе пљујући друге људе, државе, писмо, језик...

Iako sam mađar, ćirilicu smatram jednim od najlepših pisama na svetu (deli prvo mesto sa gotikom)! Ipak ne pišem ćirilicom, mada naravno znam, jer mi je mnogo teže. Da objasnim, teško čitam SVOJ latinični rukopis, a kamoli ćiriliči... OK. Problem je u mom rukopisu. Ali, kad na faksu od nekog pozajmim svesku, ko piše ćirilicom, jest da to lepo izgleda, ali meni treba 2x više vremena da to pročitam! Jednostavno postoji toliko načina da se jedno slovo napiše, recimo slovo š. Pa kad pisano napišete, malim slovima šišmiš... Pa sad nek to neko pročita... Shvatate me, nadam se!
Ili kada učimo neko programiranje i asistent piše ćirilicom na tablu, pa kod programa piše latinicom, pa opet ćirilicom, pa se nekad i sam pogubi...

Da završim: Nemam ništa, apsolutno ništa protiv ćirilice, ali smatram da nije prikladna za sva mesta, da ne treba da se koristi u nauci i na mestima gde je potrebno brzo uočiti, pročitati šta je napisano npr. znakovi pored puta, jer ipak i internet, i PC, i svet oko nas je latinični, i mozak nam je više osposobljen i uvežban da čita latinicu...

I ovo je samo moje mišljenje...

Volim da pišem ćirilicom, baš volim. I koristim je uvek u pisanju, uvek-u ručnom pisanju i baš me nervira što mi je tastatura engleska. Ne ulayim u dublju polemiku sem da volim i da koristim ćirilicu, u svakoj prilici.

"Stајling" или "Стајлинг", "frend" или "френд", глупо је окрени - обрни...

@UK

Da li je Cinjenica pojednostavljenje od Činjenica ili od Чињеница?

Ја сам донедавно био "про-латинично" оријентисан и прихватао аргументацију да,понајвише из техничких разлога, треба потпуно прећи на латиницу, а ћирилицу оставити поповима и сенилним академицима. А онда сам из професионалних разлога морао да напишем неколико дужих текстова на ћирилици и на своје запрепашћење открио неку врсту елеганције и склада у тексту написаном на ћирилици. Одједном, латиница је деловала просто и банално, поготово ако се пише без наших слова ш,ђ, џ и осталог. Сада могу да се закунем да текст написан на ћирилици има једну естетску димензију више. А нисам ни издалека националиста нити велико-Србин. Верујем да је све заправо, како је у самом тексту речено, у избору фонта. Сви смо добили алергију од оног квази-средњовековног "Мирослављевог јеванђеља", али потпуно је другачија ствар са неким савременим, лепо обликованим ћириличним фонтом. Некако и на билбордима то делује лепше.

GDP per capita:

Grcka - $23,500
Turska - $8,900

Ћирилица у Segoe UI фонту фантастично изгледа! Бавим се web и граф. дизајном и овај фонт "највише обожавам" да користим.

Има заиста доста фонтова и ни мени није јасно зашто се користе "Никола", "Јеванђеље" и слична писма ако им садржај не одговара.

Што се тиче странаца, ћирилице и латинице -- џаба им знање тих писама ако не знају српски. Не видим шта је спорно ту. И ја кад "читам" француски, препознајем сва слова, обзиром да знам латиницу (уз специфична слова француске абецеде) али појма немам о чему се говори у тексту - и то важи за све језике осим енглеског и немачког које говорим/пишем/читам.

Енглезу је једнако тешко научити нашу ћирилицу и латиницу, обзиром да се оба писма једнако разликују од енглеске абецеде: 5 слова која не постоје у енг. латиници у случају "наше" латинице и ћирилица у којој је 90% знакова исто као и у латиничном писму.

А јесу ли све латинице исте, може ли се прочитати текст на нпр. мађарској латиници (без улажења у значење речи) а да се не знају правила правописа. Не може наравно. Ми (Срби) пишемо само једном од верзија латинице, и то верзијом коју је начинио Гај, за потребе Хрвата, те се она и назива гајевицом. Уопште не видим разлога да ми овде негујемо гајевицу, ако знамо да је пројекат заједничке државе, и језика потпуно пропао, и да је Хрватска декретом 1992 забранила употребу српске ћирилице, док им нпр. руска или бугарска не смета...

Миле, то ми је интересантно. А да ли су књиге издавали Срби и да ли су биле намењене Србима? Да ли су биле на овој (Гајевој) латиници? У којим штампаријама су штампане? Ја знам да је једно време Аустрија забрањивала ћирилицу ван цркава, а ћириличне штампарије су биле забрањене.

citat:
"Stајling" или "Стајлинг", "frend" или "френд", глупо је окрени - обрни...
Momcilo

Ja mislim da je gluplje upotrebiti englesku rec za nesto sto mozes reci svojom. Generalno problem je u tome sto koristeci tudje reci i pismoa gubimo identit koji nas karakterise kao narod. Nemam nista protiv latinice tj. sluzim se i jednim i drugim pismom i takodje se slaze da bi trebalo pisati vecinu javnih natpisa koristeci oba pisma, ali ljudi nemojte preterivati sa "mene cirilica asocira na izolaciju i nemastinu"?!! A sto ti je deda ili pradeda pisao tim pismom sta mislis o tome? Da li trebamo zaboraviti i Vuka Karadjica jer mozda nekog i on bude asocirao na neevropske tokove... Mislim da treba teziti povratku cirilice kao osnovnog pisma ali takodje zadrzati latinicu u stalnoj upotrebi bas zbog ti isti evropskih integracija, na taj nacin mozemo napraviti kompromis izmedju tradicije i modernog, nase proslosti i buducnosti.

Није ми само јасно како то да су само нама потребна два писма као улазница ѕа ЕУ, ето Бугари са ћирилицом уђоше у ЕУ, Грци су одавно у ЕУ иако имају само једно писмо...

Незнам како ће реаговати поједини али ускоро ће морати да гледају ћирилицу на сваком евру јер су се бугари изборили да натпис евро стоји на новчаницама. Пратите линк:
http://www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=45169&y=2007&m=10&d=23

Ово је упућено Tom&Jerry Lewis-у (ТОМ & ЏЕРИ ЛУИСУ). Како пишу Грци алфабетом, како пишу Руси, Кинези, Јапанци, па и Израелци тако ћемо писати и ми. Ваша прича о не усклађености може да прође само код неуких људи. Лепо је било раније у политици `95 "... млади на РЕЈВ журкама (нису ставили парти) слушају ТРЕНС и ХАУС музику па на врхунцу вечери главни диск џокеј Мис Џах ствара масовну ефорију пуштањем хитова као што су Кип Јор Лав, Ексес и Трипин Аут.
Значи све може само ако си писмен. Што се тиче усклађивања са странцима и технологијом постоји енглески па се на знаковима лепо пише енгглеским а не полу српским-латиницом. Живела ћирилица и њена неусклађеност!

Da li ste primetili da najveći deo poruka napisanih latiničnim pismom u stvari nije u skladu sa srpskkim pravopisom (blago govoreći): niko ne koristi dijakritike (kukice na c, z i s) a autori posebno vole slovo "dj"! Ua nepismeni!

Zbog posla često pišem latinicu i u priličnoj meri sam izgubila lakoću pisanja ćirilice. Ali, podjednako ružno pišem i jedno i drugo pismo jer uglavnom koristim tastaturu kompjutera. To je posledica modernog društva, globalizacije, razvoja komunikacionih sredstava. A ipak, jedina sam osoba koju poznajem da još uvek šalje novogodišnje čestitke...pisane rukom...

Ćirilica ili latinica? I jedno i drugo, šta je tu loše? Svi stranci koje sam upoznala bili su oduševljeni i zadivljeni time što možemo da pišemo na dva načina...ali, mi se toga stidimo!? Zemljo....otvori se....

Одличан текст! Право у центар! Сви комплименти!