Nedelja, 17.09.2023.

11:53

Šleper "oblepili" solarnim panelima – na sunčevu energiju i do 10.000 km godišnje VIDEO

Izvor:

Šleper "oblepili" solarnim panelima – na sunèevu energiju i do 10.000 km godišnje VIDEO IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

16 Komentari

Sortiraj po:

Joca

pre 1 godinu

Nedavno sam o tome. Za šlepere i hladnjače, eventualno i autobuse, dopunjavanje solarnim ćelijama možda bude ekonomično sa novim solarnim ćelijama koje bi trebalo da budu fleksibilne, lakše i bar jednako efikasne. Ali za automobile neće biti isplativo ni tada. Ni energetski ni finansijski.

Najverovatnije ni na kamionima neće biti korišćene za dopunjavanje pogonskih baterija nego za napajanje reklama na bočnim stranicama šlepera. Budućnost ne mora da bude ništa bolja ni pametnija od prošlosti, ali sasvim izvesno će biti još šarenija. Već sada je. A za reklame niko ni ne gleda koliko to košta, čak ni koliko i da li išta "zaradi".

Mario

pre 1 godinu

@(Mario, 18. septembar 2023 09:18): ja bih voleo da ti imaš kompaniju koja poseduje kamione za transport, pa na svojim “ledjima” da napraviš taj prvi korak na putu od 1,000 milja. Neka se eksperimenti vrše o tvom trošku. Ako ovi sto razvijaju ovo daju sve ovo za “DŽ”, onda povlačim šta sam rekao. Ovoliki kamioni, kao na slici, skoro nikada ne ulaze u gradove, mislim na one delove gradova gde je “kreni-stani” saobraćaj gde bi, po tvojoj, priči ovo imalo smisla.
(XXX, 18. septembar 2023 16:47)

Nije ništa za DŽ pa ni ovo. Lijepo piše da je ovo PLUG-IN hibridni kamion što znači da se puni baterija strujom i određeni br. kilometara može prijeći samo na struju. Ovi solarni paneli su samo nadopuna baterije i povećanje dosega vožnje samo sa baterijom tj. samo na struju.
E sada da li ima smisla ili ne ovisi o nizu komercijalnih faktora (cijeni, garanciji na panele, stvarnom povećanju dosega i sl.) i svatko će za sebe raditi računicu da li mu se to isplati doplatiti.
Reći ovako na pamet da li se isplati ili ne je neozbiljno jer nemamo nikakve parametre.

Blokoš

pre 1 godinu

Pošto je plug in hibrid mogao bi i da se puni na struju što je takođe jeftinije od dizela. Koliko čitam radi se na efikasnijim panelima i na revolucionarnim baterijama, budućnoat stiže polako ali sigurno, za 20-30 godina imaćemo drugačiju svet i to je činjenica.

XXX

pre 1 godinu

@(Mario, 18. septembar 2023 09:18): ja bih voleo da ti imaš kompaniju koja poseduje kamione za transport, pa na svojim “ledjima” da napraviš taj prvi korak na putu od 1,000 milja. Neka se eksperimenti vrše o tvom trošku. Ako ovi sto razvijaju ovo daju sve ovo za “DŽ”, onda povlačim šta sam rekao. Ovoliki kamioni, kao na slici, skoro nikada ne ulaze u gradove, mislim na one delove gradova gde je “kreni-stani” saobraćaj gde bi, po tvojoj, priči ovo imalo smisla.

Милош

pre 1 godinu

Ако може да се заради на њима, фирме ће куповати те камионе. Исто као што у Нишу таксисти возе хибриде на гас. Ако је уштеда, заживеће. Поправљаће се панели, као и све остало на дизелашима. Ако се не покаже, неће се користити. Нема тих закона ЕУ и субвенција које могу да помогну електрификацији возила, само хладне чињенице.

Mario

pre 1 godinu

Ovdje komentatori ne znaju za uzrečicu da put od 1.000 kilometara počinje prvim korakom.
Svi bi odmah da kamion može prijeći 100.000 km godišnje na solarne panele i da sve bude besplatno.
Pa nema besplatnog ručka nego zasuči rukave pa zaradi ručak.
Ovo je tek prvi korak u pravom smjeru u kojem punjenje neće biti potrebno osim kada idete na duži put. Naravno govorim o autima jer sve što se dozna u ovom eksperimentu primijenit će se i drugdje.
Svi gledaju da naprave neku uštedu, smanje zagađenje i sl., a oni koji nikada ništa nisu napravili u svemu vide glupost i prevaru.
Ako sa ovim panelima uspiju za 10% smanjiti troškove energije i zagađenje već su puno napravili. Za početak vjerojatno u gradu kamion može ići samo na struju, a kada dođe do autoceste onda nastavi na naftu. Smanjenje zagađenja je možda ukupno 10%, ali je u gradu 100%!

XXX

pre 1 godinu

Da li je ovo greška: 10,000 km godišnje? Ja sa privatnim autom predjem 15,000 milja godišnje (pon.-pet. posao i vikend kratke destinacije), a mogu samo da predpostavim koliko jedan kamion predje za jedan dan (zavisi da li vozi jedan vozač, ili ima kolegu sa kojim vozi). Gde je cena panela, oštećenja tokom vožnje, masa tih panela i baterija koja utiče na potrošnju? Ja, kao laik (možda nisam u pravu), mislim da ovde nema “u” od uštede. Voleo bih da neko stručan da komentar.

466463

pre 1 godinu

Kilometri koje će preći na godišnjem nivou su 2 dana vožnje. Od 300 radnih to je 0,66%.

Investicija - ušteda= batali.
Treba mnogo mnogo godina za Payback.

Čeki opinionista del cazzo

pre 1 godinu

Jeste to tako , ali ja još nisam video kamion koji nema iscepanu ciradu ...

A opravka cirade sa solarnim panelima verovatno će koštati više od ušteđenih 10,000 km !

Što volim ove inovatore iz fotelje koji su kamion videli samo na slikama...

Kosta

pre 1 godinu

@nebojša
Roba se u 99% slučajeva prvo mora tovariti u kamione da bi se pretovarila u voz pa ponovo u kamion do kupca. Dakle dupli pretovar. Voz je isplativ samo za velike količine istovetne robe (npr žitarice) i često u samim depoima postoji mogućnost direktnog utovara/istovara.

nebojsa

pre 1 godinu

10000 kilometara godisnje?

Informacija za neupucene. Prosecan kamion u evropi prelazi oko 12 000 kilometara mesecno ako njime upravlja jedan vozac. Pojedini prelaz i ispod 10000 ali ima i onih koji prelaze po 15000. To je mesecno.

U americi kamioni mogu da se krecu brze nego u evropi, pa je logika da mogu preci i vise kilometara.

Buducnost kopnenog transporta je u zeleznicama. Jedan kamion moze da vozi 24 tone tereta a jedan voz u zavisnosti od pruge i lokomotiva od 800 do 4000 tona tj. kolicina koju vozi od 30 do 150 kamiona. Postoje verovatno i veci vozovi a ovo sto sam dao kao primer su oni koje imate prilike da vidite i na nasim prostorima. Nema nikakvih ptreba za baterijama ili dizelom..

Jedan masinovodja menja 30 vozaca. Jedan voz 30 kamiona i sve ide na struju. U pojedinim gradovima metro sistem je automatizovan do te mere da nemaju ni masinovodje(Nimberg npr.). To je malo teze postici u teretnom saobracaju jer bi zahtevalo vece investicije ali tehnicki je izvodivo i to odavno.

Da je cilj ekologija ulagali bi movac u pruge, fabrike i trzne centre bi gradili uz pruge a tamo gde nije moguce izgraditi prugu od fabrike do pruge(do 40kilometara) prevozili bi elektricni kamioni.

To je donekle cak i postojalo. Stariji se secaju da je svaka ozbiljnija fabrika imala kolosek a vece su imale cak i lokomotive. Mislim da u Srbiji tako jos uvek funkcionise TENT.

Sun Ce

pre 1 godinu

Solarne ćelije nisu skorašnji izum, a između ostlog su se mogle videti na prostim kalkulatorima ranije i bile su dovoljne za snabdevanje energijom tih sprava u potpunosti. Prošlo je dosta vremena od tada ali sudeći prema mogućnostima koje su navedene u naslovu ovog članka dolazi se do zaključka da se nije mnogo odmaklo od tada?

nebojsa

pre 1 godinu

10000 kilometara godisnje?

Informacija za neupucene. Prosecan kamion u evropi prelazi oko 12 000 kilometara mesecno ako njime upravlja jedan vozac. Pojedini prelaz i ispod 10000 ali ima i onih koji prelaze po 15000. To je mesecno.

U americi kamioni mogu da se krecu brze nego u evropi, pa je logika da mogu preci i vise kilometara.

Buducnost kopnenog transporta je u zeleznicama. Jedan kamion moze da vozi 24 tone tereta a jedan voz u zavisnosti od pruge i lokomotiva od 800 do 4000 tona tj. kolicina koju vozi od 30 do 150 kamiona. Postoje verovatno i veci vozovi a ovo sto sam dao kao primer su oni koje imate prilike da vidite i na nasim prostorima. Nema nikakvih ptreba za baterijama ili dizelom..

Jedan masinovodja menja 30 vozaca. Jedan voz 30 kamiona i sve ide na struju. U pojedinim gradovima metro sistem je automatizovan do te mere da nemaju ni masinovodje(Nimberg npr.). To je malo teze postici u teretnom saobracaju jer bi zahtevalo vece investicije ali tehnicki je izvodivo i to odavno.

Da je cilj ekologija ulagali bi movac u pruge, fabrike i trzne centre bi gradili uz pruge a tamo gde nije moguce izgraditi prugu od fabrike do pruge(do 40kilometara) prevozili bi elektricni kamioni.

To je donekle cak i postojalo. Stariji se secaju da je svaka ozbiljnija fabrika imala kolosek a vece su imale cak i lokomotive. Mislim da u Srbiji tako jos uvek funkcionise TENT.

Sun Ce

pre 1 godinu

Solarne ćelije nisu skorašnji izum, a između ostlog su se mogle videti na prostim kalkulatorima ranije i bile su dovoljne za snabdevanje energijom tih sprava u potpunosti. Prošlo je dosta vremena od tada ali sudeći prema mogućnostima koje su navedene u naslovu ovog članka dolazi se do zaključka da se nije mnogo odmaklo od tada?

Čeki opinionista del cazzo

pre 1 godinu

Jeste to tako , ali ja još nisam video kamion koji nema iscepanu ciradu ...

A opravka cirade sa solarnim panelima verovatno će koštati više od ušteđenih 10,000 km !

Što volim ove inovatore iz fotelje koji su kamion videli samo na slikama...

466463

pre 1 godinu

Kilometri koje će preći na godišnjem nivou su 2 dana vožnje. Od 300 radnih to je 0,66%.

Investicija - ušteda= batali.
Treba mnogo mnogo godina za Payback.

Mario

pre 1 godinu

Ovdje komentatori ne znaju za uzrečicu da put od 1.000 kilometara počinje prvim korakom.
Svi bi odmah da kamion može prijeći 100.000 km godišnje na solarne panele i da sve bude besplatno.
Pa nema besplatnog ručka nego zasuči rukave pa zaradi ručak.
Ovo je tek prvi korak u pravom smjeru u kojem punjenje neće biti potrebno osim kada idete na duži put. Naravno govorim o autima jer sve što se dozna u ovom eksperimentu primijenit će se i drugdje.
Svi gledaju da naprave neku uštedu, smanje zagađenje i sl., a oni koji nikada ništa nisu napravili u svemu vide glupost i prevaru.
Ako sa ovim panelima uspiju za 10% smanjiti troškove energije i zagađenje već su puno napravili. Za početak vjerojatno u gradu kamion može ići samo na struju, a kada dođe do autoceste onda nastavi na naftu. Smanjenje zagađenja je možda ukupno 10%, ali je u gradu 100%!

Kosta

pre 1 godinu

@nebojša
Roba se u 99% slučajeva prvo mora tovariti u kamione da bi se pretovarila u voz pa ponovo u kamion do kupca. Dakle dupli pretovar. Voz je isplativ samo za velike količine istovetne robe (npr žitarice) i često u samim depoima postoji mogućnost direktnog utovara/istovara.

XXX

pre 1 godinu

Da li je ovo greška: 10,000 km godišnje? Ja sa privatnim autom predjem 15,000 milja godišnje (pon.-pet. posao i vikend kratke destinacije), a mogu samo da predpostavim koliko jedan kamion predje za jedan dan (zavisi da li vozi jedan vozač, ili ima kolegu sa kojim vozi). Gde je cena panela, oštećenja tokom vožnje, masa tih panela i baterija koja utiče na potrošnju? Ja, kao laik (možda nisam u pravu), mislim da ovde nema “u” od uštede. Voleo bih da neko stručan da komentar.

Милош

pre 1 godinu

Ако може да се заради на њима, фирме ће куповати те камионе. Исто као што у Нишу таксисти возе хибриде на гас. Ако је уштеда, заживеће. Поправљаће се панели, као и све остало на дизелашима. Ако се не покаже, неће се користити. Нема тих закона ЕУ и субвенција које могу да помогну електрификацији возила, само хладне чињенице.

Blokoš

pre 1 godinu

Pošto je plug in hibrid mogao bi i da se puni na struju što je takođe jeftinije od dizela. Koliko čitam radi se na efikasnijim panelima i na revolucionarnim baterijama, budućnoat stiže polako ali sigurno, za 20-30 godina imaćemo drugačiju svet i to je činjenica.

Mario

pre 1 godinu

@(Mario, 18. septembar 2023 09:18): ja bih voleo da ti imaš kompaniju koja poseduje kamione za transport, pa na svojim “ledjima” da napraviš taj prvi korak na putu od 1,000 milja. Neka se eksperimenti vrše o tvom trošku. Ako ovi sto razvijaju ovo daju sve ovo za “DŽ”, onda povlačim šta sam rekao. Ovoliki kamioni, kao na slici, skoro nikada ne ulaze u gradove, mislim na one delove gradova gde je “kreni-stani” saobraćaj gde bi, po tvojoj, priči ovo imalo smisla.
(XXX, 18. septembar 2023 16:47)

Nije ništa za DŽ pa ni ovo. Lijepo piše da je ovo PLUG-IN hibridni kamion što znači da se puni baterija strujom i određeni br. kilometara može prijeći samo na struju. Ovi solarni paneli su samo nadopuna baterije i povećanje dosega vožnje samo sa baterijom tj. samo na struju.
E sada da li ima smisla ili ne ovisi o nizu komercijalnih faktora (cijeni, garanciji na panele, stvarnom povećanju dosega i sl.) i svatko će za sebe raditi računicu da li mu se to isplati doplatiti.
Reći ovako na pamet da li se isplati ili ne je neozbiljno jer nemamo nikakve parametre.

XXX

pre 1 godinu

@(Mario, 18. septembar 2023 09:18): ja bih voleo da ti imaš kompaniju koja poseduje kamione za transport, pa na svojim “ledjima” da napraviš taj prvi korak na putu od 1,000 milja. Neka se eksperimenti vrše o tvom trošku. Ako ovi sto razvijaju ovo daju sve ovo za “DŽ”, onda povlačim šta sam rekao. Ovoliki kamioni, kao na slici, skoro nikada ne ulaze u gradove, mislim na one delove gradova gde je “kreni-stani” saobraćaj gde bi, po tvojoj, priči ovo imalo smisla.

Joca

pre 1 godinu

Nedavno sam o tome. Za šlepere i hladnjače, eventualno i autobuse, dopunjavanje solarnim ćelijama možda bude ekonomično sa novim solarnim ćelijama koje bi trebalo da budu fleksibilne, lakše i bar jednako efikasne. Ali za automobile neće biti isplativo ni tada. Ni energetski ni finansijski.

Najverovatnije ni na kamionima neće biti korišćene za dopunjavanje pogonskih baterija nego za napajanje reklama na bočnim stranicama šlepera. Budućnost ne mora da bude ništa bolja ni pametnija od prošlosti, ali sasvim izvesno će biti još šarenija. Već sada je. A za reklame niko ni ne gleda koliko to košta, čak ni koliko i da li išta "zaradi".

Čeki opinionista del cazzo

pre 1 godinu

Jeste to tako , ali ja još nisam video kamion koji nema iscepanu ciradu ...

A opravka cirade sa solarnim panelima verovatno će koštati više od ušteđenih 10,000 km !

Što volim ove inovatore iz fotelje koji su kamion videli samo na slikama...

nebojsa

pre 1 godinu

10000 kilometara godisnje?

Informacija za neupucene. Prosecan kamion u evropi prelazi oko 12 000 kilometara mesecno ako njime upravlja jedan vozac. Pojedini prelaz i ispod 10000 ali ima i onih koji prelaze po 15000. To je mesecno.

U americi kamioni mogu da se krecu brze nego u evropi, pa je logika da mogu preci i vise kilometara.

Buducnost kopnenog transporta je u zeleznicama. Jedan kamion moze da vozi 24 tone tereta a jedan voz u zavisnosti od pruge i lokomotiva od 800 do 4000 tona tj. kolicina koju vozi od 30 do 150 kamiona. Postoje verovatno i veci vozovi a ovo sto sam dao kao primer su oni koje imate prilike da vidite i na nasim prostorima. Nema nikakvih ptreba za baterijama ili dizelom..

Jedan masinovodja menja 30 vozaca. Jedan voz 30 kamiona i sve ide na struju. U pojedinim gradovima metro sistem je automatizovan do te mere da nemaju ni masinovodje(Nimberg npr.). To je malo teze postici u teretnom saobracaju jer bi zahtevalo vece investicije ali tehnicki je izvodivo i to odavno.

Da je cilj ekologija ulagali bi movac u pruge, fabrike i trzne centre bi gradili uz pruge a tamo gde nije moguce izgraditi prugu od fabrike do pruge(do 40kilometara) prevozili bi elektricni kamioni.

To je donekle cak i postojalo. Stariji se secaju da je svaka ozbiljnija fabrika imala kolosek a vece su imale cak i lokomotive. Mislim da u Srbiji tako jos uvek funkcionise TENT.

466463

pre 1 godinu

Kilometri koje će preći na godišnjem nivou su 2 dana vožnje. Od 300 radnih to je 0,66%.

Investicija - ušteda= batali.
Treba mnogo mnogo godina za Payback.

XXX

pre 1 godinu

Da li je ovo greška: 10,000 km godišnje? Ja sa privatnim autom predjem 15,000 milja godišnje (pon.-pet. posao i vikend kratke destinacije), a mogu samo da predpostavim koliko jedan kamion predje za jedan dan (zavisi da li vozi jedan vozač, ili ima kolegu sa kojim vozi). Gde je cena panela, oštećenja tokom vožnje, masa tih panela i baterija koja utiče na potrošnju? Ja, kao laik (možda nisam u pravu), mislim da ovde nema “u” od uštede. Voleo bih da neko stručan da komentar.

Kosta

pre 1 godinu

@nebojša
Roba se u 99% slučajeva prvo mora tovariti u kamione da bi se pretovarila u voz pa ponovo u kamion do kupca. Dakle dupli pretovar. Voz je isplativ samo za velike količine istovetne robe (npr žitarice) i često u samim depoima postoji mogućnost direktnog utovara/istovara.

Sun Ce

pre 1 godinu

Solarne ćelije nisu skorašnji izum, a između ostlog su se mogle videti na prostim kalkulatorima ranije i bile su dovoljne za snabdevanje energijom tih sprava u potpunosti. Prošlo je dosta vremena od tada ali sudeći prema mogućnostima koje su navedene u naslovu ovog članka dolazi se do zaključka da se nije mnogo odmaklo od tada?

Mario

pre 1 godinu

Ovdje komentatori ne znaju za uzrečicu da put od 1.000 kilometara počinje prvim korakom.
Svi bi odmah da kamion može prijeći 100.000 km godišnje na solarne panele i da sve bude besplatno.
Pa nema besplatnog ručka nego zasuči rukave pa zaradi ručak.
Ovo je tek prvi korak u pravom smjeru u kojem punjenje neće biti potrebno osim kada idete na duži put. Naravno govorim o autima jer sve što se dozna u ovom eksperimentu primijenit će se i drugdje.
Svi gledaju da naprave neku uštedu, smanje zagađenje i sl., a oni koji nikada ništa nisu napravili u svemu vide glupost i prevaru.
Ako sa ovim panelima uspiju za 10% smanjiti troškove energije i zagađenje već su puno napravili. Za početak vjerojatno u gradu kamion može ići samo na struju, a kada dođe do autoceste onda nastavi na naftu. Smanjenje zagađenja je možda ukupno 10%, ali je u gradu 100%!

Милош

pre 1 godinu

Ако може да се заради на њима, фирме ће куповати те камионе. Исто као што у Нишу таксисти возе хибриде на гас. Ако је уштеда, заживеће. Поправљаће се панели, као и све остало на дизелашима. Ако се не покаже, неће се користити. Нема тих закона ЕУ и субвенција које могу да помогну електрификацији возила, само хладне чињенице.

XXX

pre 1 godinu

@(Mario, 18. septembar 2023 09:18): ja bih voleo da ti imaš kompaniju koja poseduje kamione za transport, pa na svojim “ledjima” da napraviš taj prvi korak na putu od 1,000 milja. Neka se eksperimenti vrše o tvom trošku. Ako ovi sto razvijaju ovo daju sve ovo za “DŽ”, onda povlačim šta sam rekao. Ovoliki kamioni, kao na slici, skoro nikada ne ulaze u gradove, mislim na one delove gradova gde je “kreni-stani” saobraćaj gde bi, po tvojoj, priči ovo imalo smisla.

Blokoš

pre 1 godinu

Pošto je plug in hibrid mogao bi i da se puni na struju što je takođe jeftinije od dizela. Koliko čitam radi se na efikasnijim panelima i na revolucionarnim baterijama, budućnoat stiže polako ali sigurno, za 20-30 godina imaćemo drugačiju svet i to je činjenica.

Mario

pre 1 godinu

@(Mario, 18. septembar 2023 09:18): ja bih voleo da ti imaš kompaniju koja poseduje kamione za transport, pa na svojim “ledjima” da napraviš taj prvi korak na putu od 1,000 milja. Neka se eksperimenti vrše o tvom trošku. Ako ovi sto razvijaju ovo daju sve ovo za “DŽ”, onda povlačim šta sam rekao. Ovoliki kamioni, kao na slici, skoro nikada ne ulaze u gradove, mislim na one delove gradova gde je “kreni-stani” saobraćaj gde bi, po tvojoj, priči ovo imalo smisla.
(XXX, 18. septembar 2023 16:47)

Nije ništa za DŽ pa ni ovo. Lijepo piše da je ovo PLUG-IN hibridni kamion što znači da se puni baterija strujom i određeni br. kilometara može prijeći samo na struju. Ovi solarni paneli su samo nadopuna baterije i povećanje dosega vožnje samo sa baterijom tj. samo na struju.
E sada da li ima smisla ili ne ovisi o nizu komercijalnih faktora (cijeni, garanciji na panele, stvarnom povećanju dosega i sl.) i svatko će za sebe raditi računicu da li mu se to isplati doplatiti.
Reći ovako na pamet da li se isplati ili ne je neozbiljno jer nemamo nikakve parametre.

Joca

pre 1 godinu

Nedavno sam o tome. Za šlepere i hladnjače, eventualno i autobuse, dopunjavanje solarnim ćelijama možda bude ekonomično sa novim solarnim ćelijama koje bi trebalo da budu fleksibilne, lakše i bar jednako efikasne. Ali za automobile neće biti isplativo ni tada. Ni energetski ni finansijski.

Najverovatnije ni na kamionima neće biti korišćene za dopunjavanje pogonskih baterija nego za napajanje reklama na bočnim stranicama šlepera. Budućnost ne mora da bude ništa bolja ni pametnija od prošlosti, ali sasvim izvesno će biti još šarenija. Već sada je. A za reklame niko ni ne gleda koliko to košta, čak ni koliko i da li išta "zaradi".