Relativistička uloga Mileve Marić

Moram da priznam da je godina 2005-ta zapravo bila proslava stogodisnjice velike sramote i zalosti, kako za nasu Milevu, tako i za ceo nas narod, zbog nesposobnosti nazovi naucnika i istoricara, da prodube istrazivanja u vezi Mileve Maric, o kojoj se na kraju krajeva, zna izuzetno malo i koja je vrlo verovatno bila i motor pokretac za svih pet radova objavljenih daleke 1905-te godine, koji su potpisani samo Albertovim imenom, a zbog jednog od kojih je Albert i dobio Nobelovu nagradu.
Mozda je neko ko ima moc i sposobnost, ipak trebao da insistira na razotkrivanju i uocavanju cinjenica o zeni ciji je zivot sa Albertom, posle svega sto je ucinila za njega, postao bio pravi pakao, dok je Albert, bestidno i na ocigled celog sveta skupljao slavu, punio dzepove i jurio sojke po celom svetu, samo zahvaljujuci radovima, koji su bili, i uradjeni i objavljeni desetak godina ranije, dok je par ziveo zajedno.
Pitam se, da li ce se i godina 3005-tu slaviti isto tako i da li ce Mileva Maric i dalje ostati u senci nekoga ko mozda nije samo prevario nju nego i ceo svet. Hoce li Mileva Maric biti i dalje primer zene mucenice, na svim svetskim feministickim web stranicama ili ce se konacno neko setiti da nam otkrije deo price, koju niko ne zeli da isprica ili proveri. Cenzurisana pisma, odgovori Mileve Maric, Albertu i dalje cuce u necijoj fijoci, pod kljucem i sa velikom ceznjom da shvatimo, zasto se Mileva Maric zadovoljila time da joj Albert preda samo novcani deo Nobelove nagrede, a ne i priznanje.
Uzgred Mileva je bila fizicarka, sa izuzetno dobrim znanjem matematike, a ne matematicarka.

Einstein je bio jedan shovinista i idiot. Da nije bilo njega i da je Mileva bar malo mislila o sebi, imala bi karijeru bar kao i on. Zene u to vreme nisu pustali ni da doktoriraju. "Sta ce to nijma.."
Ovako joj je Einstein upropastio zivot i posle se, kao sto je poznato, ozenio sa rodjakom, prethodno shvalerkom.
Chicha je bio bolestan...

@Kotoranin

Drago mi je da vam se tekst svideo. Sto se tice vaseg predloga da se napise novi tekst u kome ce se iskljucivo fokusirati na Milevin doprinos Ajnstajnovim teorijama, navela sam knjigu Djordja Krstica koja se upravo time bavi.

Pitanje koje vi smatrate najvaznijim jeste vredno istrazivanja. Ali, na to pitanje se ne moze dobiti odgovor ako vas interesuje jedino to pitanje i nista drugo iz zivota Alberta Ajnstajna i Mileve Maric. A zivot i jedne i druge licnosti je veoma bogat, i zbog toga bogatstva su tim zivotim posvecene tolike knjige, clanci, filmovi, izlozbe, muzeji, spomenici, Internet stranice. U kratkom tekstu koji sam napisala za B92 sam odabrala nekoliko detalja iz toga bogatstva koji se nalazi u literaturi.

Napor koji su istoricari ulozili da prikupe i objave u okviru Sabranih dela sve Ajnstajnove radove i svu njegovu korespondenciju je po mome misljenju za svaku pohvalu i divljenje. Za divljenje je to sa koliko licnosti je Albert Ajnstajn komunicirao u svome zivotu. Interesantno je da je veliki deo korespondencije pronadjen i objavljen. U prikupljnju su ucestvovali mnogi sirom sveta, fizicari, naucnici, rodjaci i poznanici licnosti koje su se sa Ajnstajnom dopisivale. Mileva je bila medju prvim licnostima sa kojom se dopisivao, i po mome misljenju to ima veliku vrednost, jer je iz perioda kada je Ajnstajn nastajao, kako ja to volim da kazem.

Naprimer, Milevino pismo Albertu, koje pominjem u mome tekstu, je najpre objavljeno u Prvom volumenu sabranih dela. A kada je kasnije ustanovljeno da u toj verziji koja je tada bila na raspolaganju editorima nedostaju tri recenice, editori su objavili pismo u Osmom volumenu sa te dodatne tri recenice. Smatrali su te tri recenice veoma vaznim.

Bilo bi prirodno da vise biblioteka u Srbiji imaju ta Sabrana dela, pa da oni koji su zainteresovani mogu da prelistaju i procitaju te knjige, i da formiraju svoje misljenje na osnovu originala, a ne samo na osnovu prepricavanja.

@Jelena
Rec relativisticka u naslovu teksta je iskoriscena da se istakne da nema apsolutne istine o Milevinoj ulozi u zivotu i delu Alberta Ajnstajna.

@Ljilja
To da je Mileva pre svega matematicar a Albert fizicar, i da Albert nije znao matematiku je jedna od velikih zabluda koja je prosirena u nasoj sredini.

Mileva je na Politehnici imala najbolje ocene iz eksperimentalne fizike i rada u fizickoj laboratoriji. Zavrsni ispit nije polozila zato sto je imala veoma losu ocenu iz jednog matematickog predmeta. Dakle, na osnovu ocena na ispitima zakljucuje se da je ona bila bolja iz fizickih nego iz matematickih predmeta.

Sto se tice Nobelove nagrade, treba znati da je u brakorazvodnom ugovoru stajalo da ce novac od Nobelove nagrade pripasti Milevi ukoliko je Albert dobije.

@ Djordje

To sto vi pisete da je Albert Ajnstajn bio veliki um je tacno. Ali, Mileva je bila prva koja je to shvatila. ONa je bila emotivno i intelektualno uz genija koji nastaje, u vremenu kada vladajuci krugovi u fizici to nisu shvatali. Lako je sada smatrati da je Ajnstajn genije. Ali, nije bilo lako u to verovati kada u to malo ko veruje, a veliki broj vaznih licnosti misli suprotno.

Iako se nisam bavio detaljnim istrazivanjem njihovih odnosa, smatram da je malo vjerovatno da je Mileva uopste mogla da shvati sta je Albert imao kao zamisli u glavi, a ne da pomogne direktno u njihovom razvoju, jer u suprotnom i ona bi bila jedan od najvecih naucnika danas. To sto je on zamislio i sproveo u djelo i danas zbunjuje najvece umove nakon toliko godina analiziranja, sto znaci da bi ona morala biti veci um od njega samog da shvati to u tom vremenu. Medjutim, indirektnu podrsku je svakako mogla da mu pruzi kao njegova supruga koja je i sama bila obrazovana.

Sve svoje vrhunske radove objavio je dok je ziveo sa Milevom. Tu veceg dokaza o njenom ucescu u razvoju teorije relativiteta ne treba traziti. Novac od nobelove nagrade je po jednoj verziji dao njoj (verovatno da joj plati za uslugu) a po drugoj je ulozio okrenuo i tek je onda isplatio.
Koju je on teoriju i napredak u teoriji relativitera uradio posle Mileve, nema ga. Nju je ostavio da se bori sa decom. Jedan njihov sin je bio mentalno bolestan sto je i Milevu na kraju ubilo. Umrla je u siromastvu nikad ne otkrivsi istinu.
I jos jedna stvar Mileva nije samo bila vrhunski matematicar nego i vrhunski fizicar. Ona je bila jedna svestrana zena.

Odlican tekst, lisen senzacionalizma i potkovan cinjenicama. Ne bi bilo lose da se napise novi u kome ce se fokusirati iskljucivo na Milevin doprinos Ajnstajnovim teorijama, ako ga je uopste i bilo. U cjelokupnoj literaturi o njima nailazim na dva oprecna stava. Prvi potpuno negira Milevin doprinos, u sta mi je tesko da povjerujem kad se uzme u obzir njeno obrazovanje. Meni djeluje nemoguce da nisu tokom zajednickog zivljenja raspravljali o teorijama koje ce Ajnstajn kasnije objaviti. Druga skola podjednako fantasticno opisuje Milevu kao istinskog genija, bez koje Ajnstajn ne bi dosao do svojih rezultata. Jedan odmjeren tekst o pravoj istini bio bi pun pogodak. Sve najbolje.

zasto se tekst ne bavi analizom pisama mileva-albert i eventualnim zakljuckom, ako je u podnaslovu postavljeno pitanje koje je postavljeno?
ovako je tekst jos jedan jalov pokusaj da se dokaze nedokaziva uloga mma u postavljanju teorije relativiteta.

Mileva je studirala u vreme kada je to za zenu bio podvig. Nikada nije diplomirala a cak sam negde procitala da je njen pripremljeni diplomski bio vrlo vazan deo Albertovog rada, ali ga ona zbog obaveza prema porodici nikada nije odbranila. Moguca verzija ali krajnje proizvoljna je da mu je ona zbog pola svesno prepustila neke svoje radove. Pre braka s njim imala je (s njim dete ili dva)a i u braku problema. Bila je pametna zena. Bilo bi lepo malo istrazivati o njoj. U svakom slucaju ne samo da je razumela njegove terorije, moguce je... svasta. Cinjenica je da on nije uradio nista znacajno bez nje.

@Djordje dali se ovako pise zeni koja nerazume teoriju na kojoj radis.
Pismo napisano 27 marta 1901.
"Bicu neverovatno srecan kad nas dvoje budemo uspeli da slavodobitno zavrsimo nas rad o relativnom kretanju."
A cak i poznati fizicar Abram Jofe se zaklinje da je na originalu rada teorije relativiteta stajalo. Maric-Ajnstajn.

Volela bih da delim misljenje postovanog citateljstva. Nije mi bila niti ce biti Mileva uzor.Neka mi neko citira jednu njenu pametnu izjavu ili duhovitu, svejedno. A Albertovih znam na desetine.
Ako je u nauci bila kapacitet sto nije posle razvoda dala neki doprinos nauci? Ako je bila dobra majka , sto je dala cerku na usvojenje? Ako nije bila opsednuta Albertom, sto je onda zapostavila decu da je jedno i umrlo rano? Ona nije bila dorasla svom muzu, on po sopstvenom priznanju i nije mogao da se da necemu drugom do nauci, a ona je bila toliko posesivna da je morao da ode.

Mileva je bila pre svega matematicar, a Albert fizicar. Sama teorija relativnosti i ima dva aspekta - matematicki i fizicki. Matematicki aparat je bio razvijen i pre Ajnstajnove teorije samo ga je trebalo dobro primeniti. Koliko je meni poznato, a ne tvrdim da sam bas JAKO dobro obavestena, Ajnstajn nije bio bas neki matematicar i mislim da je upravo tu bio Milevin doprinos. Ona je matematicki obradila njegove ideje. Ako se ne varam, on je nobelovu nagradu dao njoj (novac) postavlja se pitanje : Zasto?

Svaka beleska o ovoj izuzetnoj zeni me obraduje!Milevu Maric dozivljavam na poseban nacin. Biti tako slobodna i svoja, onih dana velika je stvar,
a svako osporavanje njenog talenta i rada, je uvreda.
Mislim da velike veze u ne priznavanju njenog rada i doprinosa naucnim otkricima koja su dodeljena njenom bivsem muzu ima njegovo poreklo, i to sto je od 1933. godine ziveo u Americi. Izmedju ostalog, njegova pisma iz perioda 1912–1955, koja su navodno sva objavljena cuvaju se u muzeju u Jerusalimu. Da li su bas sva objavljena?

@Kotoranin

Drago mi je da vam se tekst svideo. Sto se tice vaseg predloga da se napise novi tekst u kome ce se iskljucivo fokusirati na Milevin doprinos Ajnstajnovim teorijama, navela sam knjigu Djordja Krstica koja se upravo time bavi.

Pitanje koje vi smatrate najvaznijim jeste vredno istrazivanja. Ali, na to pitanje se ne moze dobiti odgovor ako vas interesuje jedino to pitanje i nista drugo iz zivota Alberta Ajnstajna i Mileve Maric. A zivot i jedne i druge licnosti je veoma bogat, i zbog toga bogatstva su tim zivotim posvecene tolike knjige, clanci, filmovi, izlozbe, muzeji, spomenici, Internet stranice. U kratkom tekstu koji sam napisala za B92 sam odabrala nekoliko detalja iz toga bogatstva koji se nalazi u literaturi.

Napor koji su istoricari ulozili da prikupe i objave u okviru Sabranih dela sve Ajnstajnove radove i svu njegovu korespondenciju je po mome misljenju za svaku pohvalu i divljenje. Za divljenje je to sa koliko licnosti je Albert Ajnstajn komunicirao u svome zivotu. Interesantno je da je veliki deo korespondencije pronadjen i objavljen. U prikupljnju su ucestvovali mnogi sirom sveta, fizicari, naucnici, rodjaci i poznanici licnosti koje su se sa Ajnstajnom dopisivale. Mileva je bila medju prvim licnostima sa kojom se dopisivao, i po mome misljenju to ima veliku vrednost, jer je iz perioda kada je Ajnstajn nastajao, kako ja to volim da kazem.

Naprimer, Milevino pismo Albertu, koje pominjem u mome tekstu, je najpre objavljeno u Prvom volumenu sabranih dela. A kada je kasnije ustanovljeno da u toj verziji koja je tada bila na raspolaganju editorima nedostaju tri recenice, editori su objavili pismo u Osmom volumenu sa te dodatne tri recenice. Smatrali su te tri recenice veoma vaznim.

Bilo bi prirodno da vise biblioteka u Srbiji imaju ta Sabrana dela, pa da oni koji su zainteresovani mogu da prelistaju i procitaju te knjige, i da formiraju svoje misljenje na osnovu originala, a ne samo na osnovu prepricavanja.

Volela bih da delim misljenje postovanog citateljstva. Nije mi bila niti ce biti Mileva uzor.Neka mi neko citira jednu njenu pametnu izjavu ili duhovitu, svejedno. A Albertovih znam na desetine.
Ako je u nauci bila kapacitet sto nije posle razvoda dala neki doprinos nauci? Ako je bila dobra majka , sto je dala cerku na usvojenje? Ako nije bila opsednuta Albertom, sto je onda zapostavila decu da je jedno i umrlo rano? Ona nije bila dorasla svom muzu, on po sopstvenom priznanju i nije mogao da se da necemu drugom do nauci, a ona je bila toliko posesivna da je morao da ode.

Mileva je bila pre svega matematicar, a Albert fizicar. Sama teorija relativnosti i ima dva aspekta - matematicki i fizicki. Matematicki aparat je bio razvijen i pre Ajnstajnove teorije samo ga je trebalo dobro primeniti. Koliko je meni poznato, a ne tvrdim da sam bas JAKO dobro obavestena, Ajnstajn nije bio bas neki matematicar i mislim da je upravo tu bio Milevin doprinos. Ona je matematicki obradila njegove ideje. Ako se ne varam, on je nobelovu nagradu dao njoj (novac) postavlja se pitanje : Zasto?

Iako se nisam bavio detaljnim istrazivanjem njihovih odnosa, smatram da je malo vjerovatno da je Mileva uopste mogla da shvati sta je Albert imao kao zamisli u glavi, a ne da pomogne direktno u njihovom razvoju, jer u suprotnom i ona bi bila jedan od najvecih naucnika danas. To sto je on zamislio i sproveo u djelo i danas zbunjuje najvece umove nakon toliko godina analiziranja, sto znaci da bi ona morala biti veci um od njega samog da shvati to u tom vremenu. Medjutim, indirektnu podrsku je svakako mogla da mu pruzi kao njegova supruga koja je i sama bila obrazovana.

Sve svoje vrhunske radove objavio je dok je ziveo sa Milevom. Tu veceg dokaza o njenom ucescu u razvoju teorije relativiteta ne treba traziti. Novac od nobelove nagrade je po jednoj verziji dao njoj (verovatno da joj plati za uslugu) a po drugoj je ulozio okrenuo i tek je onda isplatio.
Koju je on teoriju i napredak u teoriji relativitera uradio posle Mileve, nema ga. Nju je ostavio da se bori sa decom. Jedan njihov sin je bio mentalno bolestan sto je i Milevu na kraju ubilo. Umrla je u siromastvu nikad ne otkrivsi istinu.
I jos jedna stvar Mileva nije samo bila vrhunski matematicar nego i vrhunski fizicar. Ona je bila jedna svestrana zena.

Einstein je bio jedan shovinista i idiot. Da nije bilo njega i da je Mileva bar malo mislila o sebi, imala bi karijeru bar kao i on. Zene u to vreme nisu pustali ni da doktoriraju. "Sta ce to nijma.."
Ovako joj je Einstein upropastio zivot i posle se, kao sto je poznato, ozenio sa rodjakom, prethodno shvalerkom.
Chicha je bio bolestan...

zasto se tekst ne bavi analizom pisama mileva-albert i eventualnim zakljuckom, ako je u podnaslovu postavljeno pitanje koje je postavljeno?
ovako je tekst jos jedan jalov pokusaj da se dokaze nedokaziva uloga mma u postavljanju teorije relativiteta.

@Djordje dali se ovako pise zeni koja nerazume teoriju na kojoj radis.
Pismo napisano 27 marta 1901.
"Bicu neverovatno srecan kad nas dvoje budemo uspeli da slavodobitno zavrsimo nas rad o relativnom kretanju."
A cak i poznati fizicar Abram Jofe se zaklinje da je na originalu rada teorije relativiteta stajalo. Maric-Ajnstajn.

Odlican tekst, lisen senzacionalizma i potkovan cinjenicama. Ne bi bilo lose da se napise novi u kome ce se fokusirati iskljucivo na Milevin doprinos Ajnstajnovim teorijama, ako ga je uopste i bilo. U cjelokupnoj literaturi o njima nailazim na dva oprecna stava. Prvi potpuno negira Milevin doprinos, u sta mi je tesko da povjerujem kad se uzme u obzir njeno obrazovanje. Meni djeluje nemoguce da nisu tokom zajednickog zivljenja raspravljali o teorijama koje ce Ajnstajn kasnije objaviti. Druga skola podjednako fantasticno opisuje Milevu kao istinskog genija, bez koje Ajnstajn ne bi dosao do svojih rezultata. Jedan odmjeren tekst o pravoj istini bio bi pun pogodak. Sve najbolje.

Moram da priznam da je godina 2005-ta zapravo bila proslava stogodisnjice velike sramote i zalosti, kako za nasu Milevu, tako i za ceo nas narod, zbog nesposobnosti nazovi naucnika i istoricara, da prodube istrazivanja u vezi Mileve Maric, o kojoj se na kraju krajeva, zna izuzetno malo i koja je vrlo verovatno bila i motor pokretac za svih pet radova objavljenih daleke 1905-te godine, koji su potpisani samo Albertovim imenom, a zbog jednog od kojih je Albert i dobio Nobelovu nagradu.
Mozda je neko ko ima moc i sposobnost, ipak trebao da insistira na razotkrivanju i uocavanju cinjenica o zeni ciji je zivot sa Albertom, posle svega sto je ucinila za njega, postao bio pravi pakao, dok je Albert, bestidno i na ocigled celog sveta skupljao slavu, punio dzepove i jurio sojke po celom svetu, samo zahvaljujuci radovima, koji su bili, i uradjeni i objavljeni desetak godina ranije, dok je par ziveo zajedno.
Pitam se, da li ce se i godina 3005-tu slaviti isto tako i da li ce Mileva Maric i dalje ostati u senci nekoga ko mozda nije samo prevario nju nego i ceo svet. Hoce li Mileva Maric biti i dalje primer zene mucenice, na svim svetskim feministickim web stranicama ili ce se konacno neko setiti da nam otkrije deo price, koju niko ne zeli da isprica ili proveri. Cenzurisana pisma, odgovori Mileve Maric, Albertu i dalje cuce u necijoj fijoci, pod kljucem i sa velikom ceznjom da shvatimo, zasto se Mileva Maric zadovoljila time da joj Albert preda samo novcani deo Nobelove nagrede, a ne i priznanje.
Uzgred Mileva je bila fizicarka, sa izuzetno dobrim znanjem matematike, a ne matematicarka.

Mileva je studirala u vreme kada je to za zenu bio podvig. Nikada nije diplomirala a cak sam negde procitala da je njen pripremljeni diplomski bio vrlo vazan deo Albertovog rada, ali ga ona zbog obaveza prema porodici nikada nije odbranila. Moguca verzija ali krajnje proizvoljna je da mu je ona zbog pola svesno prepustila neke svoje radove. Pre braka s njim imala je (s njim dete ili dva)a i u braku problema. Bila je pametna zena. Bilo bi lepo malo istrazivati o njoj. U svakom slucaju ne samo da je razumela njegove terorije, moguce je... svasta. Cinjenica je da on nije uradio nista znacajno bez nje.

Svaka beleska o ovoj izuzetnoj zeni me obraduje!Milevu Maric dozivljavam na poseban nacin. Biti tako slobodna i svoja, onih dana velika je stvar,
a svako osporavanje njenog talenta i rada, je uvreda.
Mislim da velike veze u ne priznavanju njenog rada i doprinosa naucnim otkricima koja su dodeljena njenom bivsem muzu ima njegovo poreklo, i to sto je od 1933. godine ziveo u Americi. Izmedju ostalog, njegova pisma iz perioda 1912–1955, koja su navodno sva objavljena cuvaju se u muzeju u Jerusalimu. Da li su bas sva objavljena?

@Kotoranin

Drago mi je da vam se tekst svideo. Sto se tice vaseg predloga da se napise novi tekst u kome ce se iskljucivo fokusirati na Milevin doprinos Ajnstajnovim teorijama, navela sam knjigu Djordja Krstica koja se upravo time bavi.

Pitanje koje vi smatrate najvaznijim jeste vredno istrazivanja. Ali, na to pitanje se ne moze dobiti odgovor ako vas interesuje jedino to pitanje i nista drugo iz zivota Alberta Ajnstajna i Mileve Maric. A zivot i jedne i druge licnosti je veoma bogat, i zbog toga bogatstva su tim zivotim posvecene tolike knjige, clanci, filmovi, izlozbe, muzeji, spomenici, Internet stranice. U kratkom tekstu koji sam napisala za B92 sam odabrala nekoliko detalja iz toga bogatstva koji se nalazi u literaturi.

Napor koji su istoricari ulozili da prikupe i objave u okviru Sabranih dela sve Ajnstajnove radove i svu njegovu korespondenciju je po mome misljenju za svaku pohvalu i divljenje. Za divljenje je to sa koliko licnosti je Albert Ajnstajn komunicirao u svome zivotu. Interesantno je da je veliki deo korespondencije pronadjen i objavljen. U prikupljnju su ucestvovali mnogi sirom sveta, fizicari, naucnici, rodjaci i poznanici licnosti koje su se sa Ajnstajnom dopisivale. Mileva je bila medju prvim licnostima sa kojom se dopisivao, i po mome misljenju to ima veliku vrednost, jer je iz perioda kada je Ajnstajn nastajao, kako ja to volim da kazem.

Naprimer, Milevino pismo Albertu, koje pominjem u mome tekstu, je najpre objavljeno u Prvom volumenu sabranih dela. A kada je kasnije ustanovljeno da u toj verziji koja je tada bila na raspolaganju editorima nedostaju tri recenice, editori su objavili pismo u Osmom volumenu sa te dodatne tri recenice. Smatrali su te tri recenice veoma vaznim.

Bilo bi prirodno da vise biblioteka u Srbiji imaju ta Sabrana dela, pa da oni koji su zainteresovani mogu da prelistaju i procitaju te knjige, i da formiraju svoje misljenje na osnovu originala, a ne samo na osnovu prepricavanja.

@Jelena
Rec relativisticka u naslovu teksta je iskoriscena da se istakne da nema apsolutne istine o Milevinoj ulozi u zivotu i delu Alberta Ajnstajna.

@Ljilja
To da je Mileva pre svega matematicar a Albert fizicar, i da Albert nije znao matematiku je jedna od velikih zabluda koja je prosirena u nasoj sredini.

Mileva je na Politehnici imala najbolje ocene iz eksperimentalne fizike i rada u fizickoj laboratoriji. Zavrsni ispit nije polozila zato sto je imala veoma losu ocenu iz jednog matematickog predmeta. Dakle, na osnovu ocena na ispitima zakljucuje se da je ona bila bolja iz fizickih nego iz matematickih predmeta.

Sto se tice Nobelove nagrade, treba znati da je u brakorazvodnom ugovoru stajalo da ce novac od Nobelove nagrade pripasti Milevi ukoliko je Albert dobije.

@ Djordje

To sto vi pisete da je Albert Ajnstajn bio veliki um je tacno. Ali, Mileva je bila prva koja je to shvatila. ONa je bila emotivno i intelektualno uz genija koji nastaje, u vremenu kada vladajuci krugovi u fizici to nisu shvatali. Lako je sada smatrati da je Ajnstajn genije. Ali, nije bilo lako u to verovati kada u to malo ko veruje, a veliki broj vaznih licnosti misli suprotno.

@Kotoranin

Drago mi je da vam se tekst svideo. Sto se tice vaseg predloga da se napise novi tekst u kome ce se iskljucivo fokusirati na Milevin doprinos Ajnstajnovim teorijama, navela sam knjigu Djordja Krstica koja se upravo time bavi.

Pitanje koje vi smatrate najvaznijim jeste vredno istrazivanja. Ali, na to pitanje se ne moze dobiti odgovor ako vas interesuje jedino to pitanje i nista drugo iz zivota Alberta Ajnstajna i Mileve Maric. A zivot i jedne i druge licnosti je veoma bogat, i zbog toga bogatstva su tim zivotim posvecene tolike knjige, clanci, filmovi, izlozbe, muzeji, spomenici, Internet stranice. U kratkom tekstu koji sam napisala za B92 sam odabrala nekoliko detalja iz toga bogatstva koji se nalazi u literaturi.

Napor koji su istoricari ulozili da prikupe i objave u okviru Sabranih dela sve Ajnstajnove radove i svu njegovu korespondenciju je po mome misljenju za svaku pohvalu i divljenje. Za divljenje je to sa koliko licnosti je Albert Ajnstajn komunicirao u svome zivotu. Interesantno je da je veliki deo korespondencije pronadjen i objavljen. U prikupljnju su ucestvovali mnogi sirom sveta, fizicari, naucnici, rodjaci i poznanici licnosti koje su se sa Ajnstajnom dopisivale. Mileva je bila medju prvim licnostima sa kojom se dopisivao, i po mome misljenju to ima veliku vrednost, jer je iz perioda kada je Ajnstajn nastajao, kako ja to volim da kazem.

Naprimer, Milevino pismo Albertu, koje pominjem u mome tekstu, je najpre objavljeno u Prvom volumenu sabranih dela. A kada je kasnije ustanovljeno da u toj verziji koja je tada bila na raspolaganju editorima nedostaju tri recenice, editori su objavili pismo u Osmom volumenu sa te dodatne tri recenice. Smatrali su te tri recenice veoma vaznim.

Bilo bi prirodno da vise biblioteka u Srbiji imaju ta Sabrana dela, pa da oni koji su zainteresovani mogu da prelistaju i procitaju te knjige, i da formiraju svoje misljenje na osnovu originala, a ne samo na osnovu prepricavanja.