Brisel

Ne razumem sta znaci ono "briga me da ovo pisem na srpskom" Ivane Konstantinovic, i to dvaput ponovljeno da ne bi bilo zabune. Zabune ipak ima. U bilo kojoj gramatici i pravopisu srpskog jezika Ivana moze da nadje uputstva o tome kako se tretiraju strana imena i nazivi.

Deeme3 je napisao/la pravi prikaz jednog grada. Moja sugestija doticnoj/om je da ubuduce ne rasipa ovakve bisere na komentare nego da ih ponudi b92 kao clanak. Steta sto to nije bilo na mestu clanka koji je bez maste i vizije vise nego skroman.

Stvar koju definitivno treba još pomenuti kada je reč o Briselu jesu mnogobrojni restorani pošto su Belgijanci – inače poznati kao dosta štedljivi – prilično galantni kada su izlasci na večere ili ručkove u pitanju. A to znači da su restorani, pogotovo za weekend, puni, a nude se sve poznate i manje poznate kuhinje – od Dalekog Istoka, preko arapskih zemlja, severne Afrike, cele Evrope (uključujući i naše krajeve), pa sve do Meksika i Južne Amerike. Za ljubitelje dobre hrane, Brisel je zaista rajsko mesto. Pritom, su i cene u svim mogućim rasponima, pa se tako može jesti obilna i ukusna vijetnamska piletina u curry-ju, ili indijski tandoori, grčki gyros, i još mnogo toga, uz neizbežno odlično pivo, za skromnih 10-tak EURa. Naravno, za one koji su spremni da odvoje više novca za jedan «foie gras» ili dimljenog lososa, odnosno morske plodove koji su tamo jako popularni, sve to praćeno probranim vinima, cene mogu skočiti i desetostruko. U toj mnogobrojnoj ponudi interesantno je zapaziti da se restorani bore da i svojim čudnim imenima privuku svoje klijente, pa tako postoje i «Tigrove suze», «Plavi slon», «Dobro veče Klara» ili – meni najčudnije ime za jedan restoran - «Ko će večeras prošetati psa?»...

Od čokolada, tu su naravno poznate praline, belgijski proizvod koji je cenjen svuda u svetu, a u Briselu se nalaze mnogobrojne prodavnice nekoliko značajnih imena kada je o ovim proizvodima reče, tipa Neuhaus (kako se inače zvao čovek koji je praline izmislio početkom prošlog veka), Godiva, ili nešto jeftiniji Leonidas. A što se piva tiče, tu je opet Belgija skoro bez premca sa svojih oko 400 vrsta piva, ali i pivnica tipa popularnog «Mort subite» ili «Cirio»-a koje imaju onaj stari šarm dalekih vremena i gde se sastaju stanovnici ovog kosmoplitskog grada svih generacija.

Briesl je još poznat i po mnogobrojnim antikvarijatima, celi kvart Marolles, na primer, je prepun radnji koje nude nameštaj, slike, knjige i umetničke predmete sa cele zemaljske kugle. Naravno, dominiraju oni iz ovih krajeva, ali i Afrike gde je Belgija nekada imala ogromnu koloniju (Kongo), no sve je više i nameštaja sa Dalekog istoka (Kina, Vijetnam) koji je posebno atraktivan. Ovaj je kraj posebno bučan nedeljom kada valjda pola Brisela dođe da prošeta tamošnjim buvljakom (place du Jeu-de-Balle) i onda iskoristi priliku da ode do obližnjeg, popularnog i veoma otmenog Sablona gde se nude slike, stari predmeti, ali i gde su omiljeni i luksuzni restorani u kojima je prijatno provesti nedeljno jutro i videti svet odnosno biti vidjen.

Brisel nije posebno živ grada i tokom nedelje uveče opusti već nakon 20-21h. To pogotovo važi za jesen-zimu kada obilne kiše odvrate od izlaska i one najupornije. Da, kada je o kiši reč, Brisel mnogi ne vole upravo zbog klime koju neki jako teško podnose. Naime, mada je tempretura blaža nego kod nas, dosta je vlage, kiše su česte, a što je vrlo različito od naše klime tokom jednog jedinog dana može da se izređa i nekoliko godišnjih doba: krene dosadna kiša, ili pljusak, i začas bude hladno, vetrovito i neprijatno, da bi u samo pola sata kiša stala i granulo sunce noseći toplotu, pa se potom opet sve nastavilo i ponovilo nekoliko puta u narednih par sati. I desetak promena tokom jednog jedinog dana nije nikakvo čudo. Kao što nije ni čudo da tokom leta temperatura dostigne i svih 35C, uz veliku vlažnost pa se čovek oseća kao u tropima.

I najzad. Deo oko Komisije (rue de la Loi)je, naravno, preplavljen funkcionerima iz 25 zemalja EU koji rade u mnogobrojnim evropskim institucijama, najviše njih za Komisiju koja samo u Briselu ima u ovom kraju nekih 40-tak zgrada, a tu su još i Savet minitara, Parlament i još dosta drugih. U doba pauze – oko jedan popodne – taj je deo grada neobično živ, restorani rade punom parom, ako je i vreme lepo prepune su njihove bašte, ali i divni parkovi unaokolo, jer svako gleda da se odmori i napuni baterije za nastavak rada. Nedeljom je ovaj kraj nasuprot tome, potpuno pust i skoro ga je nemoguće prepoznati.

Još bi se mnogo, mnogo toga moglo reći o ovom interesantnom gradu koji je na žalost nama nedovoljno poznat ili opet poznat samo kao sedište institucija iz kojih nam dolaze ne baš uvek najlepše vesti. Zato, ukoliko imate priliku, nemojte ga zaobići, iznenadićete se šarmom jednog kompolitskog grada koji je uspeo da sačuva mnogo toga uz svoje bogate prošlosti, ali i da – pogotovo poslednjih godina - krene smelo i otvoreno ka budućnosti što ga zajedno čini jednim izuzetno prijatnim mestom za posetu, ali i život.

A, pa posto pisete vesti, onda vise nisam siguran da ste bolji u tome nego u pisanju putopisa. Ma, salim se, nemojte se jediti.... Samo, cinjenica je da se niste bas potrudili kad ste ovo pisali.

U sklopu turistickog putovanja u Holandiju, davne 1990. godine sam bila i jedan dan u Belgiji - Briselu i Vaterlou. To je bilo putovanje autobusom, u trajanju od nedelju dana, s tim da se putnici skupljaju u svojim mestima stanovanja, pa smo tako pokupili drustvo u Hrvatskoj i Sloveniji i srecni otisli u zemlje Beneluksa. Nakon toga se zemlja raspala....... Naime, bili smo svega nekoliko sati u Briselu i jos pamtim kako je u autobusu svirala muzika belgijske grupe Vaja kon Dios (koja je tada bila ultramoderna). Predgradje grada ima kuce na 2-3 sprata, oblozene crvenim fasadnim ciglama i ne znam zasto me je podsetilo na Cikago (mada tamo nikada nisam bila). Sam Brisel je veoma lep, umiven grad sa modernom arhitekturom. Od starih belgijskih gradjevina je bio ostao samo jos jedan kvart sa zgradama, kod kojih je gradska vlast bila u problemu, posto lokalna mafija nije dozvoljavala da se sruse (tu se nalazio centar prostitucije). Tokom krstarenja gradom, autobus se kratko zaglavio u jednoj ulici, ispred izloga gde je sedela dama - situacija je bila takva da smo se glasno smejali i mi putnici i dama u izlogu. U Briselu sam prvi put videla da se trotoari peru deterdzentom. Naravno otisli smo na renesansni trg, koji izgleda jako lepo, obisli maneken pisa i slikali se ispod njega, popeli se na Atomium. Vredi napomenuti da je Atomium isto ono sto je Ajfelova kula u Parizu, jer je gradjen za svetsku izlozbu. On se nalazi odmah pored stadiona Hej***, na kojem je zabranjeno igranje, nakon pogibije oko 45 ljudi, tokom nereda na jednoj fudbalskoj utakmici. Po gradu se na svakom koraku mogao kupiti nacionalni keks (mislim da je ipak holandski) Spekulas u obliku meda i vetrenjaca, i to raznih velicina, uvijen u celofan i vezan crvenom masnom. Zatim posetili smo jedan restoran brze hrane i otisli u Vaterlo da vidimo prikaz Napoleonove bitke protiv Engleza. Eto to je bila blic poseta Briselu koja mi je i danas ostala u secanju kao lepa.

Dakle, pre svega dužan sam jedno malo pojašnjenje. Mada moram da se zahvalim na pozitivnim komentarima (xxx, ja, Vera), ne mogu a da ne napomenem sledeće: očigledno da je Ivani ovo bila jedna od retkih poseta Briselu, što sa mnom ni izdaleka nije slučaj pa smo dakle nas dvoje bili u potpuno neravnopravnom položaju u ovom putopisnom “nadmetanju”! Ja sutra, naime, idem po skoro jubilarni 80. (nije greška: osamdeseti) put u belgijsku prestonicu u kojoj sam tokom ovih putovanja – sve u poslednjih 7 godina - proveo ukupno više od 2 godine. Bilo bi u tim okolnostima pomalo i sramota ne znati bar ono što sam već napisao (a mogao bih, naravno, da napišem i mnogo više na najrazličitije teme vezane za Brisel). Anegdote radi, moj odličan prijatelj, Amerikanac koji živi tamo, nakon mojih boravaka u oko 25 tamošnjih hotela terao me da napišem neku vrstu hotelskog vodiča za Brisel. Nisam prihvatio, ali ni sasvim odbacio... Što se tiče B92 i rubrike putovanja (gde sam inače i ranije slao komentare), pomenute reakcije na moj tekst su me definitivno podstakle da narednih dana – nakon povratka iz Brisela - pošaljem putopis o Kubi (uz fotografije). Komentari s vaše strane i tada će biti dobrodošli..

Mali dodatak na inace odlican prikaz Brisela iz pera Mr. Deem-a.
Za ljubitelje piva kljucni dogadjaj se odigrava svakog prvog vikenda u septembru, tada se na Grand Place odigrava veliki festival piva gde veliki broj proizvodjaca nudi preko 200 od ukupno 450 sorti domacih piva (i to od vocnih od jabuke tipa " Newton " (3-% alkohola) do " Bush " (celih 12%). Svi standovi za degustaciju ogradjeni su metalnim barijerama, van tog prostora kupuju se zetoni koji zapravo predstavljaju cepice za pivske flase (tako se na pr. za 2 eur mogu dobiti tri takva cepa, sto je dovoljno za jedno malo jace pivo).
Takodje tokom juna meseca se po ulicicama i trgovima oko vec pomenutog trga odigrava odlican jazz festival.
Od muzeja pored muzeja moderne i muzeja starih umetnosti na potezu oko metro stanice PArc prema Gare CEntral *Zeleznicka Stanica), svakako valja obici i muzej stripa kao i muzej barona ?Victora Horte, koji je bio zaduzen za urbanisticki izgled ovog grada sa kraja 19-tog i pocetka 20-tog veka (art nouveau).
Pozdrav

Hvala na prethodnom komentaru - bolji je od originalnog teksta. Ivana, ako smem, bolje vam ide citanje vesti od pisanja putopisa...

Bravo deeme3!!! Ovo je pravi opis Brussela. Ivani svaka čast, ali osim spominjanja "općih mjesta" koja NIJE posjetila, iz njezinog se teksta o tom impresivnom gradu vrlo malo može saznati. deeme3 je sažela/o bit grada i bilo bi puno jače da njen/njegov komentar objavite umjesto članka, a članak stavite pod komentar!

Ja mogu da pisem samo o onome sto sam videla, zao mi je.. Ne mogu da izmisljam.
I ja ne citam vesti, ja ih pisem.
Hvala na komentarima:)

Deeme3 nam je priustio zaista zanimljiv tekst o Briselu. Pozdrav

Ovako sklepan i na brzinu pisan prikaz urusava kvalitet sajta. Na nivou je domaceg zadatka nekog starijeg osnovca. Trebalo bi da uvedete rigoroznijeg recenzenta bez obzira sto autor radi u vasoj "firmi". Dosta dobro poznajem Brisel koji zasluzuje bolji prikaz. Radoznao sam da vidim deem3-jev prikaz Kube - deluje obecavajuce!

Uopste ne kapiram cemu ono ponavljanje "bas me briga da pisem ovo na srpskom..." Bas je smorno!

Ja mogu da pisem samo o onome sto sam videla, zao mi je.. Ne mogu da izmisljam.
I ja ne citam vesti, ja ih pisem.
Hvala na komentarima:)

U sklopu turistickog putovanja u Holandiju, davne 1990. godine sam bila i jedan dan u Belgiji - Briselu i Vaterlou. To je bilo putovanje autobusom, u trajanju od nedelju dana, s tim da se putnici skupljaju u svojim mestima stanovanja, pa smo tako pokupili drustvo u Hrvatskoj i Sloveniji i srecni otisli u zemlje Beneluksa. Nakon toga se zemlja raspala....... Naime, bili smo svega nekoliko sati u Briselu i jos pamtim kako je u autobusu svirala muzika belgijske grupe Vaja kon Dios (koja je tada bila ultramoderna). Predgradje grada ima kuce na 2-3 sprata, oblozene crvenim fasadnim ciglama i ne znam zasto me je podsetilo na Cikago (mada tamo nikada nisam bila). Sam Brisel je veoma lep, umiven grad sa modernom arhitekturom. Od starih belgijskih gradjevina je bio ostao samo jos jedan kvart sa zgradama, kod kojih je gradska vlast bila u problemu, posto lokalna mafija nije dozvoljavala da se sruse (tu se nalazio centar prostitucije). Tokom krstarenja gradom, autobus se kratko zaglavio u jednoj ulici, ispred izloga gde je sedela dama - situacija je bila takva da smo se glasno smejali i mi putnici i dama u izlogu. U Briselu sam prvi put videla da se trotoari peru deterdzentom. Naravno otisli smo na renesansni trg, koji izgleda jako lepo, obisli maneken pisa i slikali se ispod njega, popeli se na Atomium. Vredi napomenuti da je Atomium isto ono sto je Ajfelova kula u Parizu, jer je gradjen za svetsku izlozbu. On se nalazi odmah pored stadiona Hej***, na kojem je zabranjeno igranje, nakon pogibije oko 45 ljudi, tokom nereda na jednoj fudbalskoj utakmici. Po gradu se na svakom koraku mogao kupiti nacionalni keks (mislim da je ipak holandski) Spekulas u obliku meda i vetrenjaca, i to raznih velicina, uvijen u celofan i vezan crvenom masnom. Zatim posetili smo jedan restoran brze hrane i otisli u Vaterlo da vidimo prikaz Napoleonove bitke protiv Engleza. Eto to je bila blic poseta Briselu koja mi je i danas ostala u secanju kao lepa.

Mali dodatak na inace odlican prikaz Brisela iz pera Mr. Deem-a.
Za ljubitelje piva kljucni dogadjaj se odigrava svakog prvog vikenda u septembru, tada se na Grand Place odigrava veliki festival piva gde veliki broj proizvodjaca nudi preko 200 od ukupno 450 sorti domacih piva (i to od vocnih od jabuke tipa " Newton " (3-% alkohola) do " Bush " (celih 12%). Svi standovi za degustaciju ogradjeni su metalnim barijerama, van tog prostora kupuju se zetoni koji zapravo predstavljaju cepice za pivske flase (tako se na pr. za 2 eur mogu dobiti tri takva cepa, sto je dovoljno za jedno malo jace pivo).
Takodje tokom juna meseca se po ulicicama i trgovima oko vec pomenutog trga odigrava odlican jazz festival.
Od muzeja pored muzeja moderne i muzeja starih umetnosti na potezu oko metro stanice PArc prema Gare CEntral *Zeleznicka Stanica), svakako valja obici i muzej stripa kao i muzej barona ?Victora Horte, koji je bio zaduzen za urbanisticki izgled ovog grada sa kraja 19-tog i pocetka 20-tog veka (art nouveau).
Pozdrav

Stvar koju definitivno treba još pomenuti kada je reč o Briselu jesu mnogobrojni restorani pošto su Belgijanci – inače poznati kao dosta štedljivi – prilično galantni kada su izlasci na večere ili ručkove u pitanju. A to znači da su restorani, pogotovo za weekend, puni, a nude se sve poznate i manje poznate kuhinje – od Dalekog Istoka, preko arapskih zemlja, severne Afrike, cele Evrope (uključujući i naše krajeve), pa sve do Meksika i Južne Amerike. Za ljubitelje dobre hrane, Brisel je zaista rajsko mesto. Pritom, su i cene u svim mogućim rasponima, pa se tako može jesti obilna i ukusna vijetnamska piletina u curry-ju, ili indijski tandoori, grčki gyros, i još mnogo toga, uz neizbežno odlično pivo, za skromnih 10-tak EURa. Naravno, za one koji su spremni da odvoje više novca za jedan «foie gras» ili dimljenog lososa, odnosno morske plodove koji su tamo jako popularni, sve to praćeno probranim vinima, cene mogu skočiti i desetostruko. U toj mnogobrojnoj ponudi interesantno je zapaziti da se restorani bore da i svojim čudnim imenima privuku svoje klijente, pa tako postoje i «Tigrove suze», «Plavi slon», «Dobro veče Klara» ili – meni najčudnije ime za jedan restoran - «Ko će večeras prošetati psa?»...

Od čokolada, tu su naravno poznate praline, belgijski proizvod koji je cenjen svuda u svetu, a u Briselu se nalaze mnogobrojne prodavnice nekoliko značajnih imena kada je o ovim proizvodima reče, tipa Neuhaus (kako se inače zvao čovek koji je praline izmislio početkom prošlog veka), Godiva, ili nešto jeftiniji Leonidas. A što se piva tiče, tu je opet Belgija skoro bez premca sa svojih oko 400 vrsta piva, ali i pivnica tipa popularnog «Mort subite» ili «Cirio»-a koje imaju onaj stari šarm dalekih vremena i gde se sastaju stanovnici ovog kosmoplitskog grada svih generacija.

Briesl je još poznat i po mnogobrojnim antikvarijatima, celi kvart Marolles, na primer, je prepun radnji koje nude nameštaj, slike, knjige i umetničke predmete sa cele zemaljske kugle. Naravno, dominiraju oni iz ovih krajeva, ali i Afrike gde je Belgija nekada imala ogromnu koloniju (Kongo), no sve je više i nameštaja sa Dalekog istoka (Kina, Vijetnam) koji je posebno atraktivan. Ovaj je kraj posebno bučan nedeljom kada valjda pola Brisela dođe da prošeta tamošnjim buvljakom (place du Jeu-de-Balle) i onda iskoristi priliku da ode do obližnjeg, popularnog i veoma otmenog Sablona gde se nude slike, stari predmeti, ali i gde su omiljeni i luksuzni restorani u kojima je prijatno provesti nedeljno jutro i videti svet odnosno biti vidjen.

Brisel nije posebno živ grada i tokom nedelje uveče opusti već nakon 20-21h. To pogotovo važi za jesen-zimu kada obilne kiše odvrate od izlaska i one najupornije. Da, kada je o kiši reč, Brisel mnogi ne vole upravo zbog klime koju neki jako teško podnose. Naime, mada je tempretura blaža nego kod nas, dosta je vlage, kiše su česte, a što je vrlo različito od naše klime tokom jednog jedinog dana može da se izređa i nekoliko godišnjih doba: krene dosadna kiša, ili pljusak, i začas bude hladno, vetrovito i neprijatno, da bi u samo pola sata kiša stala i granulo sunce noseći toplotu, pa se potom opet sve nastavilo i ponovilo nekoliko puta u narednih par sati. I desetak promena tokom jednog jedinog dana nije nikakvo čudo. Kao što nije ni čudo da tokom leta temperatura dostigne i svih 35C, uz veliku vlažnost pa se čovek oseća kao u tropima.

I najzad. Deo oko Komisije (rue de la Loi)je, naravno, preplavljen funkcionerima iz 25 zemalja EU koji rade u mnogobrojnim evropskim institucijama, najviše njih za Komisiju koja samo u Briselu ima u ovom kraju nekih 40-tak zgrada, a tu su još i Savet minitara, Parlament i još dosta drugih. U doba pauze – oko jedan popodne – taj je deo grada neobično živ, restorani rade punom parom, ako je i vreme lepo prepune su njihove bašte, ali i divni parkovi unaokolo, jer svako gleda da se odmori i napuni baterije za nastavak rada. Nedeljom je ovaj kraj nasuprot tome, potpuno pust i skoro ga je nemoguće prepoznati.

Još bi se mnogo, mnogo toga moglo reći o ovom interesantnom gradu koji je na žalost nama nedovoljno poznat ili opet poznat samo kao sedište institucija iz kojih nam dolaze ne baš uvek najlepše vesti. Zato, ukoliko imate priliku, nemojte ga zaobići, iznenadićete se šarmom jednog kompolitskog grada koji je uspeo da sačuva mnogo toga uz svoje bogate prošlosti, ali i da – pogotovo poslednjih godina - krene smelo i otvoreno ka budućnosti što ga zajedno čini jednim izuzetno prijatnim mestom za posetu, ali i život.

Hvala na prethodnom komentaru - bolji je od originalnog teksta. Ivana, ako smem, bolje vam ide citanje vesti od pisanja putopisa...

Bravo deeme3!!! Ovo je pravi opis Brussela. Ivani svaka čast, ali osim spominjanja "općih mjesta" koja NIJE posjetila, iz njezinog se teksta o tom impresivnom gradu vrlo malo može saznati. deeme3 je sažela/o bit grada i bilo bi puno jače da njen/njegov komentar objavite umjesto članka, a članak stavite pod komentar!

Ne razumem sta znaci ono "briga me da ovo pisem na srpskom" Ivane Konstantinovic, i to dvaput ponovljeno da ne bi bilo zabune. Zabune ipak ima. U bilo kojoj gramatici i pravopisu srpskog jezika Ivana moze da nadje uputstva o tome kako se tretiraju strana imena i nazivi.

Deeme3 je napisao/la pravi prikaz jednog grada. Moja sugestija doticnoj/om je da ubuduce ne rasipa ovakve bisere na komentare nego da ih ponudi b92 kao clanak. Steta sto to nije bilo na mestu clanka koji je bez maste i vizije vise nego skroman.

A, pa posto pisete vesti, onda vise nisam siguran da ste bolji u tome nego u pisanju putopisa. Ma, salim se, nemojte se jediti.... Samo, cinjenica je da se niste bas potrudili kad ste ovo pisali.

Dakle, pre svega dužan sam jedno malo pojašnjenje. Mada moram da se zahvalim na pozitivnim komentarima (xxx, ja, Vera), ne mogu a da ne napomenem sledeće: očigledno da je Ivani ovo bila jedna od retkih poseta Briselu, što sa mnom ni izdaleka nije slučaj pa smo dakle nas dvoje bili u potpuno neravnopravnom položaju u ovom putopisnom “nadmetanju”! Ja sutra, naime, idem po skoro jubilarni 80. (nije greška: osamdeseti) put u belgijsku prestonicu u kojoj sam tokom ovih putovanja – sve u poslednjih 7 godina - proveo ukupno više od 2 godine. Bilo bi u tim okolnostima pomalo i sramota ne znati bar ono što sam već napisao (a mogao bih, naravno, da napišem i mnogo više na najrazličitije teme vezane za Brisel). Anegdote radi, moj odličan prijatelj, Amerikanac koji živi tamo, nakon mojih boravaka u oko 25 tamošnjih hotela terao me da napišem neku vrstu hotelskog vodiča za Brisel. Nisam prihvatio, ali ni sasvim odbacio... Što se tiče B92 i rubrike putovanja (gde sam inače i ranije slao komentare), pomenute reakcije na moj tekst su me definitivno podstakle da narednih dana – nakon povratka iz Brisela - pošaljem putopis o Kubi (uz fotografije). Komentari s vaše strane i tada će biti dobrodošli..

Deeme3 nam je priustio zaista zanimljiv tekst o Briselu. Pozdrav

Ovako sklepan i na brzinu pisan prikaz urusava kvalitet sajta. Na nivou je domaceg zadatka nekog starijeg osnovca. Trebalo bi da uvedete rigoroznijeg recenzenta bez obzira sto autor radi u vasoj "firmi". Dosta dobro poznajem Brisel koji zasluzuje bolji prikaz. Radoznao sam da vidim deem3-jev prikaz Kube - deluje obecavajuce!

Uopste ne kapiram cemu ono ponavljanje "bas me briga da pisem ovo na srpskom..." Bas je smorno!