Poljaci i Rumuni žele RTB Bor

Bor je strateska firma i to se
ne prodaje. U najgorem slucaju
dati koncesiju svakih 5 godina, ali ne vidim razloga ni za koncesiju jer ako oni vide racunicu u proizvodnji zasto ne bi videla i drzava

Rile majstore, drzava je los gazda za bilo sta sem njenih strateskih firmi spijunaze, vojske , policije, socijale, i okvir u kome ce moci da se radi i zaradi za zivot. Za sve ostale su zaduzeni kapitalisti i radnici.

KOMENTAR:
Za kupovinu baznog dela RTB-a, po ceni placa i komunalija, zainteresovani su: View Mining (London), West Alpina iz Austrije (vec su kupili RTB-ovu Fabriku bakarnih cevi iz Majdanpeka), East Point sa Kipra (u vlasnistvu Zorana Drakulica, koji je kupio RTB-ovu Fabriku kablova), indijska firma Madras Cupprum Metals (P) Ltd. (filijala iz Rumunije), Quatro Investiment Corporation (Island Nevis), Dandi (Dundee Precious Metals) iz Kanade (koji je aprila sklopio sa Vladom skandalozni ugovor o koncesiji Crnog vrha), Cuprom SA (Romania), GRD Limited (Australia), RusAl (Olega Deripaske, 36-godisnjeg Jelcinovog zeta, koji je vec kupio Aluminijumski kombinat iz Podgorice), KGHM iz Poljske.
Cuprom SA je rumunska firma, koja i sama proizvodi bakarnu zicu i lak-zicu, kapaciteta kao RTB-ova Fabrika lak-zice. KGHM je veliki proizvodjac bakra. Krajem 1981. godine sluzbeno sam posetio sve tri topionice bakra i odusevio se organizacijom rada i cistocom pogona jedne od njih. Ljubazni Poljaci su nas odveli i na 10-i horizont u rudniku bakra. Tada su oni proizvodili oko 330.000 tona, a mi oko 150.000 tona katodnog bakra. Sada proizvode oko 550.000 tona, iz sopstvenih sirovina. Mi, jedva 20-ak hiljada (iz nasih rudnika) i jos 30-ak hiljada, u usluznoj preradi koncentrata firmi Ist Point (Drakulica, sina pukovnika vojne bezbednosti JNA) i Dipforming (zeta bivseg gen. dir. RTB-a), pri cemu stvaramo gubitke od nekoliko desetina miliona dolara godisnje, a njih dvojica zaradjuju isto toliko.
U svakom slucaju, da je KGHM ubedljivo najozbiljnija firma od navedenih, ali to nista ne znaci. U Boru se pretpostavlja da najvecu sansu imaju RusAl, Drakulic i Dandi, koji su dobro obavesteni o mogucnostima organizovanja proizvodnje pojedinih pogona RTB-a, a jos bolje o rudnom bogatstvu (ovo poslednje nisam slucajno napisao, vec namerno). Velika igra je u pitanju, pa su svo vreme ukljuceni mafijasi velikog kalibra, koji su medjusobno isprepletani kao “svinjska creva”:

Bor je strateska firma i to se
ne prodaje. U najgorem slucaju
dati koncesiju svakih 5 godina, ali ne vidim razloga ni za koncesiju jer ako oni vide racunicu u proizvodnji zasto ne bi videla i drzava

Rile majstore, drzava je los gazda za bilo sta sem njenih strateskih firmi spijunaze, vojske , policije, socijale, i okvir u kome ce moci da se radi i zaradi za zivot. Za sve ostale su zaduzeni kapitalisti i radnici.

KOMENTAR:
Za kupovinu baznog dela RTB-a, po ceni placa i komunalija, zainteresovani su: View Mining (London), West Alpina iz Austrije (vec su kupili RTB-ovu Fabriku bakarnih cevi iz Majdanpeka), East Point sa Kipra (u vlasnistvu Zorana Drakulica, koji je kupio RTB-ovu Fabriku kablova), indijska firma Madras Cupprum Metals (P) Ltd. (filijala iz Rumunije), Quatro Investiment Corporation (Island Nevis), Dandi (Dundee Precious Metals) iz Kanade (koji je aprila sklopio sa Vladom skandalozni ugovor o koncesiji Crnog vrha), Cuprom SA (Romania), GRD Limited (Australia), RusAl (Olega Deripaske, 36-godisnjeg Jelcinovog zeta, koji je vec kupio Aluminijumski kombinat iz Podgorice), KGHM iz Poljske.
Cuprom SA je rumunska firma, koja i sama proizvodi bakarnu zicu i lak-zicu, kapaciteta kao RTB-ova Fabrika lak-zice. KGHM je veliki proizvodjac bakra. Krajem 1981. godine sluzbeno sam posetio sve tri topionice bakra i odusevio se organizacijom rada i cistocom pogona jedne od njih. Ljubazni Poljaci su nas odveli i na 10-i horizont u rudniku bakra. Tada su oni proizvodili oko 330.000 tona, a mi oko 150.000 tona katodnog bakra. Sada proizvode oko 550.000 tona, iz sopstvenih sirovina. Mi, jedva 20-ak hiljada (iz nasih rudnika) i jos 30-ak hiljada, u usluznoj preradi koncentrata firmi Ist Point (Drakulica, sina pukovnika vojne bezbednosti JNA) i Dipforming (zeta bivseg gen. dir. RTB-a), pri cemu stvaramo gubitke od nekoliko desetina miliona dolara godisnje, a njih dvojica zaradjuju isto toliko.
U svakom slucaju, da je KGHM ubedljivo najozbiljnija firma od navedenih, ali to nista ne znaci. U Boru se pretpostavlja da najvecu sansu imaju RusAl, Drakulic i Dandi, koji su dobro obavesteni o mogucnostima organizovanja proizvodnje pojedinih pogona RTB-a, a jos bolje o rudnom bogatstvu (ovo poslednje nisam slucajno napisao, vec namerno). Velika igra je u pitanju, pa su svo vreme ukljuceni mafijasi velikog kalibra, koji su medjusobno isprepletani kao “svinjska creva”: