Milenijalci: Da li su zaista "najbaksuznija“ generacija

Rodjen sam 1981. Ovde se navode prepreke za milwnijalce u SAD..a kod nas? Pa ovako...Rat 1991.me zatekao u Hrvatskoj, odakle smo jelte morali pobeći. Tada su.mi svi odrasli govorili, samo ti završi osnovnu školu i sve će biti ok. Učinio, krenulo mrvu bolje sa krajem rata kad ono...bombardovanje. Kažu završi ti samo srednju, evo se sve smiruje. Završih i to. Dodje i 2000ta, promene, krene kažu malo bolje, kad ono..
ubiše premijera, krenule trzavice i političke osvete i nemiri. Kažu meni, ne brini ti, završi fakultet i sve će biti ok. Završim ja i to. Krene malo bolje, kad ono...2008.svetska ekonomska kriza...Ajde, rekoh sad sam svoj čovek, radicu, bice sve ok. Krenem da se kucim, kad ono...cene nekretnina u nebo. Mislim se ja, ma resicu, radicu jos vise...kad ono 2020.i pandemija. Ovde ne ubrajam lične i porodične tragedije, bolesti i smrti, ne ubrajam globalne promene trendova spomenute u tekstu, promene tehnologija, kataklizmu društvenih mreža, sveprusutnosti kamera itd...Dodje i leto 40., ničega mi nije zao, borio se, trudio se, dobio dvoje fenomenalne dece. Ne prihvatam da mi neki klinac, laktaš, polu psihopata, bez zrna empatije drži predavanja o "transferu blama" itd. Ali ima nešto što zameram generaciji, a to je nedostatak druženja, socijalne interakcije. Ne mislim pojedinačno, već generacijski. I možda manjak ukusa u muzici i slabije konzumiranje kvalitetnih knjiga u odnosu na generacije naših roditelja i starije rodbine do 1980og godišta. Drži se generacijo, bori se za sebe!

Da su rođeni negde oko 1975. godine u Jugoslaviji videli bi šta je muka. Ovo je priča razmaženog o razmaženoj generaciji.

Jesu najbaksuzniji utoliko što su stasavali u vreme zahuktavanja i ustoličenja idiokratije kao (u dobroj meri) globalnog sistema vrednosti, morala i svih ostalih socijalnih protokola, ali pošto nemaju sa čime da porede, i pošto su po prirodi stvari i sami temeljno idiotizovani, oni iskreno i veruju u to da "žive u najboljem od svih mogućih svetova". Ne ni zato što misle da je ovakav sjajan, nego što više ne razumeju opsesiju prema slobodi koju su imale sve druge generacije u istoriji čoveka. U najboljem slučaju, slobodu smatraju za sredstvo kojim se obezbeđuje komfor. "Milenijalci" su tako istovremeno i konformisti i komformisti.
Fukojamu su zajebavali za "Kraj Istorije", ali je bio u pravu. Ne u smislu "majanskog kalendara" jer ni on nije predviđao takav kraj, nego u smislu "smrti ideologija". To zaista jeste. Postoji možda utisak da je naprotiv sada "više istorije nego ikad", ali je to privid jer su se sve prethodne ideologije povampirile i nagrnule odjednom, pogotovo one najgore, ali i takve reciklirane budu farsa. Milenijalci stvarno više nisu krivi što ništa više ne razumeju, to nismo u stanju ni mi koji imamo mnogo veće iskustvo sa ljudskom glupošću. Ljudi danas hoće na Mars, ali nisu sigurni da li je Mars ravan kao Zemlja. Kako normalan čovek da ne poželi da se isključi? Naročito tamo gde je gerontokratijom već isključen. Problem milenijalaca ipak nije u tome što su mladi, nego što se rode kao politički starci. Kakvi li će tek biti kad i budu stari? Be afraid, very

Da su rođeni negde oko 1975. godine u Jugoslaviji videli bi šta je muka. Ovo je priča razmaženog o razmaženoj generaciji.

Rodjen sam 1981. Ovde se navode prepreke za milwnijalce u SAD..a kod nas? Pa ovako...Rat 1991.me zatekao u Hrvatskoj, odakle smo jelte morali pobeći. Tada su.mi svi odrasli govorili, samo ti završi osnovnu školu i sve će biti ok. Učinio, krenulo mrvu bolje sa krajem rata kad ono...bombardovanje. Kažu završi ti samo srednju, evo se sve smiruje. Završih i to. Dodje i 2000ta, promene, krene kažu malo bolje, kad ono..
ubiše premijera, krenule trzavice i političke osvete i nemiri. Kažu meni, ne brini ti, završi fakultet i sve će biti ok. Završim ja i to. Krene malo bolje, kad ono...2008.svetska ekonomska kriza...Ajde, rekoh sad sam svoj čovek, radicu, bice sve ok. Krenem da se kucim, kad ono...cene nekretnina u nebo. Mislim se ja, ma resicu, radicu jos vise...kad ono 2020.i pandemija. Ovde ne ubrajam lične i porodične tragedije, bolesti i smrti, ne ubrajam globalne promene trendova spomenute u tekstu, promene tehnologija, kataklizmu društvenih mreža, sveprusutnosti kamera itd...Dodje i leto 40., ničega mi nije zao, borio se, trudio se, dobio dvoje fenomenalne dece. Ne prihvatam da mi neki klinac, laktaš, polu psihopata, bez zrna empatije drži predavanja o "transferu blama" itd. Ali ima nešto što zameram generaciji, a to je nedostatak druženja, socijalne interakcije. Ne mislim pojedinačno, već generacijski. I možda manjak ukusa u muzici i slabije konzumiranje kvalitetnih knjiga u odnosu na generacije naših roditelja i starije rodbine do 1980og godišta. Drži se generacijo, bori se za sebe!

Jesu najbaksuzniji utoliko što su stasavali u vreme zahuktavanja i ustoličenja idiokratije kao (u dobroj meri) globalnog sistema vrednosti, morala i svih ostalih socijalnih protokola, ali pošto nemaju sa čime da porede, i pošto su po prirodi stvari i sami temeljno idiotizovani, oni iskreno i veruju u to da "žive u najboljem od svih mogućih svetova". Ne ni zato što misle da je ovakav sjajan, nego što više ne razumeju opsesiju prema slobodi koju su imale sve druge generacije u istoriji čoveka. U najboljem slučaju, slobodu smatraju za sredstvo kojim se obezbeđuje komfor. "Milenijalci" su tako istovremeno i konformisti i komformisti.
Fukojamu su zajebavali za "Kraj Istorije", ali je bio u pravu. Ne u smislu "majanskog kalendara" jer ni on nije predviđao takav kraj, nego u smislu "smrti ideologija". To zaista jeste. Postoji možda utisak da je naprotiv sada "više istorije nego ikad", ali je to privid jer su se sve prethodne ideologije povampirile i nagrnule odjednom, pogotovo one najgore, ali i takve reciklirane budu farsa. Milenijalci stvarno više nisu krivi što ništa više ne razumeju, to nismo u stanju ni mi koji imamo mnogo veće iskustvo sa ljudskom glupošću. Ljudi danas hoće na Mars, ali nisu sigurni da li je Mars ravan kao Zemlja. Kako normalan čovek da ne poželi da se isključi? Naročito tamo gde je gerontokratijom već isključen. Problem milenijalaca ipak nije u tome što su mladi, nego što se rode kao politički starci. Kakvi li će tek biti kad i budu stari? Be afraid, very