B92.net pokreće projekat #kakosi: Očuvajmo mentalno zdravlje zajedno

Evo ja cu prvi...Puko sam.

Hvala na pitanju, nikako. I ako sam na odmoru.

Ja nisam dobro. Skoro mi je umro otac od korone: 67 godina, nikad bolestan, ni jednu falinku nikad nije imao. Umro je od korone za 6 dana. I sad tako radim od kuce, stalno razmisljam o tome... Nemam nista da mi skrene panju. Na poslu barem cujes price drugih ljudi, ili se vidis sa drugovima, odes u bioskop, pozoriste. A sad nista: po ceo dan sam sa svojim mislima, potpuno skoncentrisan na svoje probleme....

Ne shvatite me pogresno, ja podrzavam "mere", narocito kad sam videla kako potpuno zdrav covek za 6 dana umre... Ali da sam dobro - nisam.

koje zdravlje?

Ni jedan komentar na celom #kakosi? Da li to ukazuje da je priča o mentalnom zdravlju još uvek tabu tema? :/ :(

Nevjerovatno da niko ne zeli da pise o tome. Pa valjda nam je mentalno zdravlje najbitnije. Ljudi se guse u mislima.

Pricajte i pisite ljudi ne drzite to u sebi!

Ovakve inicijative treba pohvaliti i podrzati, sa cije god strane da dolaze #svakacast

Nemam pojma kako sam, pola dana dobro, pola uzas depresija. Imam utisak da vreme prolazi jako brzo a u isto vreme nikako da prodje. Nemam osecaj ni koje je doba godine, nekad ni dana... Al ok, sad ce valjda prolece :)

Evo ja cu prvi...Puko sam.
(?, 25. februar 2021 13:54)

Dobro je, nisam usamljena.

imam 27 god i ovo toliko dugo traje da sam se pomirio i naucio da zivim sa tim. Nije lepo al bar sam ziv.

Vi kako te?

Nikako, fala na pitanju.

#dobrosam

Svekrva mi je totalno odlepila,nece da pije lekove a inace sam dobro

Nije lose, moze i bolje. Samo da mi ne dahcu za vratom u prodavnici , dok cekam u redu.
Na distanci.

Evo jedna pesmica, KKN -Bicu dobro
Samo laganica.

Čudno se osećam. Svi me smaraju. Ne želim ni sa kim da se družim. Svi su mi užasno plitki, avi ili samo pričaju o koroni, vakcinama itd.pričaju neke krajnje površne stvari. Počeo sam da izbegavam društvo, ne zato što se plašim (preležao sam koronu), već zato što mi je smor...

U modernom društvu se fokus uglavnom stavlja na fizičko zdravlje što nije ni čudno kada je grubo rečeno ceo svet zadojen materijalističkom doktrinom. Tu i tamo se pojavi svetlo u tunelu i po meni jedan od pozitivnijih likova današnjice je i John Varvaeke, PhD asistent na katedri za psihologiju i kognitivnu nauku Univerziteta u Torontu. Ono što je ovaj čovek uradio je to da je snimio svoja predavanja po nazivom "Awakening from the Meaning Crisis" i učinio ih besplatno dostupnim svima preko svog YouTube kanala. Bilo bi lepo kada bi neko preveo ova predavanja sa engleskog jezika za sve one kojima strani jezici nisu baš jača strana.

Van konteksta korone opste mentalno zdravlje ce biti bolje kad ss neko doseti da radikalno menja sistem mentalnog zdravlja i privatni i drzavni. Ali to bi znacilo da se manje zaradjuje u sivoj zoni, tj. da se ona minimizira i da se uvvede kontrola u drzavne ustanove, pa je jasno koliko je to moguce.

Onima koji su sada prvi put u ovim vodama preporucujem kognitivno bihejvioralnu terapiju koja najbrze i najeefikasnije resava fobije i reaktivne depresije, da odredjena stanja ne bi postala hronicna.

Svaka cast za inicijativu i hvala.
Ja sam sada dobro. Imam 34 godine, cuvao sam se mnogo vise od mog okruzenja, ne znam gde sam se zarazio, ne vidjam se ni sa drustvom. To je bilo pre mesec i nesto dana. Ocekivao sam nekoliko dana ce biti mucno, ko sto je i svaki jaci grip, ali nije nazalost bas tako bilo. Sve u svemu, na kraju zavrsio u bolnici, obostrana upala pluca. Prvih 10 dana mi je bila citava vecnost. Nije mi jasno ni dalje kako je otislo tako daleko. Zdrav, prav, i dalje mlad...Svasta ti prolazi kroz glavu, nista slicno nisam nikad proziveo, mucno je i psihicki i fizicki. Ne da vam nesto da disete, i tako 10 dana bez prestanka. Sve sto uzimate zdravo za gotovo - nestaje. Minut traje sat vremena, sat traje dan. U svakom slucaju, nekih mesec dana kasnije pisem ovo i sada sam ok. Imam jos par meseci terapije, da lecim te neke oziljke koji su ostali na plucima. Osecam se skoro potpuno zdravo, ali osecaj i RTG ne kazu nazalost bas isto. U svakom slucaju ako neko od vas dodje u psihicku krizu i pomisli da je pred pucanjem i jednostavno presece i hoce da ode da se nadje sa drustvom ili ode na neku od ovih zurki sto se prave ocigledno... Razmislite jos jednom, verujte mi. Nazire se kraj, izdrzite jos malo i budite disciplinovani zbog vas i vasih bliznjih. Vi koje ovo nije dotaklo licno (vas ili vase porodice), smatrajte se srecnim, izvucite iz toga neku pozitivnu energiju. Na kraju krajeva, i sebe smatram srecnim, svi su mi zivi i zdravi, a oporavicu se i ja. Pozdrav svima

Svaka čast za inicijativu i otvaranje teme koja je slepa tačka u našem zdravstvenom sistemu. Prostor između disfunkcionalnosti i postavljanja dijagnoze i optimalnog, zdravog funkcionisanja je mesto gde možemo preventivno pomoći jedni drugima. Koji su to alati koje imamo, kako ih možemo koristiti, sta znači psihološka pomoć, zajednica, podrška, kako da očuvamo svoje mentalno zdravlje u ekstremno traumatičnim periodima kao što je ovaj u kome se trenutno nalazimo? Kako da sprečimo kolaps sopstvenog organizma i postavimo zdrave granice? Postoji cela paleta iskustvenog nasleđa koja se bavi ovim područjem i iz koje svako može izabrati nešto za sebe. Velika podrška za ceo tim!

U Srbiji ako stojiš na nogama, svi misle dobro si...

Bolje da se zvao
" a vi kako te" !

Ne znam za druge, ja sam na ivici razuma, nerava i razvoda.

Kod nas većina ljudi ni ne smatra depresiju bolešću. Videli smo komentare na vest od pre par dana o postporođajnoj depresiji. Jedan primer od mnogih koliko su naši ljudi neupućeni u mentalno zdravlje. Ženama se uglavnom priča da su razmažene, a muškarcima "budi muško", sramota.

Sve je više ljudi koji idu ulicom pričajući sa sobom.

Evo, dobro sam. Idem na posao da radim.

Ja sam bolje od kako koristim antidepresiv posle gubitka clana porodice. Pre par meseci nisam zelela da zivim vise. Nemojte prolaziti sami kroz ovakve i druge krize, vazna je podrska porodice, prijatelja i pomoc strucnjaka. Moze i bez podrske porodice i prijatelja, samo dobar psihijatar i lekovi.

'Esi mi dobar!?

Odavno čuvam svoje mentalno zdravlje i to često spomenem u komentarima. Tako da ovo za mene nije ništa novo.

Kako sam? Nikako. Imam 33 godine, solidna primanja, razmisljam i o kreditu za kola, imam svoj stan. Uprkos svemu tome, ne vidim nista lepo u svom zivotu, jedva preguram dan. Prekinuo sam kontakt sa ljudima,.dosta mi je svega, devojku nemam 10 godina i sumnjam da ce i naici neka. Sve sto me je nekad zanimalo mi je veoma naporno.

Šta radim? Razmišljam o besmislu života, ali filozofski, ništa depresija i suicid. Raskinuo sa devojkom, posao usporio, ne mogu samo da živim od serija i igrica. I onda tako, previse slobodnog vremena i krenu te misli i shvatis da je život serija distrakcija koje je korona stavila na halt, od loših poput serija i Youtubeta, do dobrih kao što su deca (distrakcija u smislu misliš o njima, treba im 1000 stvari). U dokonosti previše si na internetu i dođeš do mnogih užasnih vesti, shvatiš ni da bog nije onakav kao što su te indoktrinisali da veruješ da jeste, tj možda je koncept, možda je vanzemaljac, možda je programer a mi u simulaciji. Nekako kao da sam ugledao neku "Istinu" zbog korone i sad i da se vrate neke normalne stvari, uopšte se ne radujem kako bih inače očekivao. Ponosan sam što nisam ni pio ni duvao, a gitaru ne ispuštam iz ruku, retko pravo zadovoljstvo.

Pozdrav svima koji se i dalje potpuno uklapaju u ljudsku civilizaciju 21. veka i budite mi bolji.

Nikako

Joj, kaže mi doktor u friz. salonu još pre ovog : "Narod je pukao". Rekoh: Vidim, radim sa njima. Pućemo mislim se svi ovu državu niko neće preživeti.

#kakisi

Mentalno zdravlje košta. Srbija za to nema para. Džabe priča. Meni je najbolje mentalno zdravlje kad legne zapadna plata. Uskoro kupujem auto i onda svaki vikend putovanja, a svet može i da propadne. Caos.

#borimse #nedamse #imamosamoovajzivot #selimseuskoro #srecnasamzbogtoga #menjajsebeprvo 💋

Prestanite sa 10 "vesti" dnevno na teme famoznog zatvaranja i ostalih gluposti i bicemo znatno bolje.
Od srede do danas bar 20 clankova je bilo na temu zatvaranja za vikend. Pa ne idemo u rat sa bugarima, nego kafici nece raditi 2 dana.
To otprilike pogadja 2% stanovnistva.
Bas smarate stvarno, a ovamo nekskvi pokreti.

A ako tacno odgovorim sta cu da dobijem? Nista, e onda pitajte Goooga on zna boje nego naucnici.

Svaka čast za inicijativu. U našoj zemlji se ne posvećuje dovoljno pažnje duševnom zdravlju, a bogami ni drugim problemima kojih jedno savremeno društvo mora da bude svesno. Za početak bih predložila da čitaoci vašeg cenjenog sajta stave plus ili minus na moju ideju o uvođenju ovog predmeta u više razrede srednjih škola u celoj našoj zemlji.

Klinci od 16, 17 ili 18 bi na taj način znanjem mogli da se bore i protiv depresije nekog od članova porodice, ali i alkoholizma, narkomanije, i drugih oblika ispoljavanja neprilagođenosti, ako su već sami zdravi. Znate, dosta puta se desi da ljudi ne umeju da prepoznaju pokazatelje ovakvih stanja, a da su imali svest o tome, mogli bi da spreče neke teže posledice, npr. samoubistvo ili delirium tremens.

I ne zaboravite - u zdravom telu zdrav duh - svako ko ima pokretne noge može da uradi nešto svakog dana za svoje fizičko, ali posredno i duševno zdravlje. Šetnja, partija ping-ponga ili plivanje - nebitno je.

Nisam nikako.Nemam za racune.Nemam za hranu.Imam dva skolarca.Posao ne mogu naci.Bila sam privatnik sada vec propali.

Sve sam češće nervozna i reagujem fizičkom nervozom na svaku sitnicu. Osećam se skučeno i isfrustrirano, sve mi je niži prag tolerancije prema ljudima. Nije dobro.

Izgubljeno. Puno obaveza neke napetosti jednostavno nemogu se sastavitim . Nemam ni volju ni zelju bi neku ideju. Posao kuca kuca posao . Kada radite kod privatnika niste zadovoljni platom deca traze svoje drzavne obaveze pa ko moze da se snadje?

Uh, sve bih vas redom zagrlila i pruzila podrsku u svakom smislu. Iskreno, sokiralo me je koliko “losih” komentara. Nemojte da mislite da je meni sve sjajno, nemam posao, nemam decu, u drugom sam gradu od svoje porodice i prijatelja, zbog situacije ih slabo vidjam. Ali dobro sam, trudim se da budem, citam, setam, kuvam, nece ovo doveka trajati a vi se morate izdici iznad ove i svake slicne situacije. Potrazite pomoc, nije sramota. Ali isto tako znajte, da je skroz u redu ne biti 100% srecan, zadovoljan i ispunjen, car zivota je u balansu. I sreca i tuga, podjednako.

Super to nam je potrebno

Ni jedan komentar na celom #kakosi? Da li to ukazuje da je priča o mentalnom zdravlju još uvek tabu tema? :/ :(

Mentalno zdravlje košta. Srbija za to nema para. Džabe priča. Meni je najbolje mentalno zdravlje kad legne zapadna plata. Uskoro kupujem auto i onda svaki vikend putovanja, a svet može i da propadne. Caos.

#dobrosam

#borimse #nedamse #imamosamoovajzivot #selimseuskoro #srecnasamzbogtoga #menjajsebeprvo 💋

Nevjerovatno da niko ne zeli da pise o tome. Pa valjda nam je mentalno zdravlje najbitnije. Ljudi se guse u mislima.

Pricajte i pisite ljudi ne drzite to u sebi!

Ovakve inicijative treba pohvaliti i podrzati, sa cije god strane da dolaze #svakacast

#kakisi

koje zdravlje?

Van konteksta korone opste mentalno zdravlje ce biti bolje kad ss neko doseti da radikalno menja sistem mentalnog zdravlja i privatni i drzavni. Ali to bi znacilo da se manje zaradjuje u sivoj zoni, tj. da se ona minimizira i da se uvvede kontrola u drzavne ustanove, pa je jasno koliko je to moguce.

Onima koji su sada prvi put u ovim vodama preporucujem kognitivno bihejvioralnu terapiju koja najbrze i najeefikasnije resava fobije i reaktivne depresije, da odredjena stanja ne bi postala hronicna.

Bolje da se zvao
" a vi kako te" !

Vi kako te?

imam 27 god i ovo toliko dugo traje da sam se pomirio i naucio da zivim sa tim. Nije lepo al bar sam ziv.

Ja sam bolje od kako koristim antidepresiv posle gubitka clana porodice. Pre par meseci nisam zelela da zivim vise. Nemojte prolaziti sami kroz ovakve i druge krize, vazna je podrska porodice, prijatelja i pomoc strucnjaka. Moze i bez podrske porodice i prijatelja, samo dobar psihijatar i lekovi.

Joj, kaže mi doktor u friz. salonu još pre ovog : "Narod je pukao". Rekoh: Vidim, radim sa njima. Pućemo mislim se svi ovu državu niko neće preživeti.

Ja nisam dobro. Skoro mi je umro otac od korone: 67 godina, nikad bolestan, ni jednu falinku nikad nije imao. Umro je od korone za 6 dana. I sad tako radim od kuce, stalno razmisljam o tome... Nemam nista da mi skrene panju. Na poslu barem cujes price drugih ljudi, ili se vidis sa drugovima, odes u bioskop, pozoriste. A sad nista: po ceo dan sam sa svojim mislima, potpuno skoncentrisan na svoje probleme....

Ne shvatite me pogresno, ja podrzavam "mere", narocito kad sam videla kako potpuno zdrav covek za 6 dana umre... Ali da sam dobro - nisam.

Svaka cast za inicijativu i hvala.
Ja sam sada dobro. Imam 34 godine, cuvao sam se mnogo vise od mog okruzenja, ne znam gde sam se zarazio, ne vidjam se ni sa drustvom. To je bilo pre mesec i nesto dana. Ocekivao sam nekoliko dana ce biti mucno, ko sto je i svaki jaci grip, ali nije nazalost bas tako bilo. Sve u svemu, na kraju zavrsio u bolnici, obostrana upala pluca. Prvih 10 dana mi je bila citava vecnost. Nije mi jasno ni dalje kako je otislo tako daleko. Zdrav, prav, i dalje mlad...Svasta ti prolazi kroz glavu, nista slicno nisam nikad proziveo, mucno je i psihicki i fizicki. Ne da vam nesto da disete, i tako 10 dana bez prestanka. Sve sto uzimate zdravo za gotovo - nestaje. Minut traje sat vremena, sat traje dan. U svakom slucaju, nekih mesec dana kasnije pisem ovo i sada sam ok. Imam jos par meseci terapije, da lecim te neke oziljke koji su ostali na plucima. Osecam se skoro potpuno zdravo, ali osecaj i RTG ne kazu nazalost bas isto. U svakom slucaju ako neko od vas dodje u psihicku krizu i pomisli da je pred pucanjem i jednostavno presece i hoce da ode da se nadje sa drustvom ili ode na neku od ovih zurki sto se prave ocigledno... Razmislite jos jednom, verujte mi. Nazire se kraj, izdrzite jos malo i budite disciplinovani zbog vas i vasih bliznjih. Vi koje ovo nije dotaklo licno (vas ili vase porodice), smatrajte se srecnim, izvucite iz toga neku pozitivnu energiju. Na kraju krajeva, i sebe smatram srecnim, svi su mi zivi i zdravi, a oporavicu se i ja. Pozdrav svima

Odavno čuvam svoje mentalno zdravlje i to često spomenem u komentarima. Tako da ovo za mene nije ništa novo.

Nemam pojma kako sam, pola dana dobro, pola uzas depresija. Imam utisak da vreme prolazi jako brzo a u isto vreme nikako da prodje. Nemam osecaj ni koje je doba godine, nekad ni dana... Al ok, sad ce valjda prolece :)

Čudno se osećam. Svi me smaraju. Ne želim ni sa kim da se družim. Svi su mi užasno plitki, avi ili samo pričaju o koroni, vakcinama itd.pričaju neke krajnje površne stvari. Počeo sam da izbegavam društvo, ne zato što se plašim (preležao sam koronu), već zato što mi je smor...

Evo, dobro sam. Idem na posao da radim.

Nije lose, moze i bolje. Samo da mi ne dahcu za vratom u prodavnici , dok cekam u redu.
Na distanci.

Evo jedna pesmica, KKN -Bicu dobro
Samo laganica.

Kod nas većina ljudi ni ne smatra depresiju bolešću. Videli smo komentare na vest od pre par dana o postporođajnoj depresiji. Jedan primer od mnogih koliko su naši ljudi neupućeni u mentalno zdravlje. Ženama se uglavnom priča da su razmažene, a muškarcima "budi muško", sramota.

Evo ja cu prvi...Puko sam.

U modernom društvu se fokus uglavnom stavlja na fizičko zdravlje što nije ni čudno kada je grubo rečeno ceo svet zadojen materijalističkom doktrinom. Tu i tamo se pojavi svetlo u tunelu i po meni jedan od pozitivnijih likova današnjice je i John Varvaeke, PhD asistent na katedri za psihologiju i kognitivnu nauku Univerziteta u Torontu. Ono što je ovaj čovek uradio je to da je snimio svoja predavanja po nazivom "Awakening from the Meaning Crisis" i učinio ih besplatno dostupnim svima preko svog YouTube kanala. Bilo bi lepo kada bi neko preveo ova predavanja sa engleskog jezika za sve one kojima strani jezici nisu baš jača strana.

Hvala na pitanju, nikako. I ako sam na odmoru.

'Esi mi dobar!?

Super to nam je potrebno

Svekrva mi je totalno odlepila,nece da pije lekove a inace sam dobro

Evo ja cu prvi...Puko sam.
(?, 25. februar 2021 13:54)

Dobro je, nisam usamljena.

U Srbiji ako stojiš na nogama, svi misle dobro si...

A ako tacno odgovorim sta cu da dobijem? Nista, e onda pitajte Goooga on zna boje nego naucnici.

Svaka čast za inicijativu. U našoj zemlji se ne posvećuje dovoljno pažnje duševnom zdravlju, a bogami ni drugim problemima kojih jedno savremeno društvo mora da bude svesno. Za početak bih predložila da čitaoci vašeg cenjenog sajta stave plus ili minus na moju ideju o uvođenju ovog predmeta u više razrede srednjih škola u celoj našoj zemlji.

Klinci od 16, 17 ili 18 bi na taj način znanjem mogli da se bore i protiv depresije nekog od članova porodice, ali i alkoholizma, narkomanije, i drugih oblika ispoljavanja neprilagođenosti, ako su već sami zdravi. Znate, dosta puta se desi da ljudi ne umeju da prepoznaju pokazatelje ovakvih stanja, a da su imali svest o tome, mogli bi da spreče neke teže posledice, npr. samoubistvo ili delirium tremens.

I ne zaboravite - u zdravom telu zdrav duh - svako ko ima pokretne noge može da uradi nešto svakog dana za svoje fizičko, ali posredno i duševno zdravlje. Šetnja, partija ping-ponga ili plivanje - nebitno je.

Šta radim? Razmišljam o besmislu života, ali filozofski, ništa depresija i suicid. Raskinuo sa devojkom, posao usporio, ne mogu samo da živim od serija i igrica. I onda tako, previse slobodnog vremena i krenu te misli i shvatis da je život serija distrakcija koje je korona stavila na halt, od loših poput serija i Youtubeta, do dobrih kao što su deca (distrakcija u smislu misliš o njima, treba im 1000 stvari). U dokonosti previše si na internetu i dođeš do mnogih užasnih vesti, shvatiš ni da bog nije onakav kao što su te indoktrinisali da veruješ da jeste, tj možda je koncept, možda je vanzemaljac, možda je programer a mi u simulaciji. Nekako kao da sam ugledao neku "Istinu" zbog korone i sad i da se vrate neke normalne stvari, uopšte se ne radujem kako bih inače očekivao. Ponosan sam što nisam ni pio ni duvao, a gitaru ne ispuštam iz ruku, retko pravo zadovoljstvo.

Pozdrav svima koji se i dalje potpuno uklapaju u ljudsku civilizaciju 21. veka i budite mi bolji.

Prestanite sa 10 "vesti" dnevno na teme famoznog zatvaranja i ostalih gluposti i bicemo znatno bolje.
Od srede do danas bar 20 clankova je bilo na temu zatvaranja za vikend. Pa ne idemo u rat sa bugarima, nego kafici nece raditi 2 dana.
To otprilike pogadja 2% stanovnistva.
Bas smarate stvarno, a ovamo nekskvi pokreti.

Nikako, fala na pitanju.

Svaka čast za inicijativu i otvaranje teme koja je slepa tačka u našem zdravstvenom sistemu. Prostor između disfunkcionalnosti i postavljanja dijagnoze i optimalnog, zdravog funkcionisanja je mesto gde možemo preventivno pomoći jedni drugima. Koji su to alati koje imamo, kako ih možemo koristiti, sta znači psihološka pomoć, zajednica, podrška, kako da očuvamo svoje mentalno zdravlje u ekstremno traumatičnim periodima kao što je ovaj u kome se trenutno nalazimo? Kako da sprečimo kolaps sopstvenog organizma i postavimo zdrave granice? Postoji cela paleta iskustvenog nasleđa koja se bavi ovim područjem i iz koje svako može izabrati nešto za sebe. Velika podrška za ceo tim!

Ne znam za druge, ja sam na ivici razuma, nerava i razvoda.

Nikako

Sve je više ljudi koji idu ulicom pričajući sa sobom.

Kako sam? Nikako. Imam 33 godine, solidna primanja, razmisljam i o kreditu za kola, imam svoj stan. Uprkos svemu tome, ne vidim nista lepo u svom zivotu, jedva preguram dan. Prekinuo sam kontakt sa ljudima,.dosta mi je svega, devojku nemam 10 godina i sumnjam da ce i naici neka. Sve sto me je nekad zanimalo mi je veoma naporno.

Sve sam češće nervozna i reagujem fizičkom nervozom na svaku sitnicu. Osećam se skučeno i isfrustrirano, sve mi je niži prag tolerancije prema ljudima. Nije dobro.

Uh, sve bih vas redom zagrlila i pruzila podrsku u svakom smislu. Iskreno, sokiralo me je koliko “losih” komentara. Nemojte da mislite da je meni sve sjajno, nemam posao, nemam decu, u drugom sam gradu od svoje porodice i prijatelja, zbog situacije ih slabo vidjam. Ali dobro sam, trudim se da budem, citam, setam, kuvam, nece ovo doveka trajati a vi se morate izdici iznad ove i svake slicne situacije. Potrazite pomoc, nije sramota. Ali isto tako znajte, da je skroz u redu ne biti 100% srecan, zadovoljan i ispunjen, car zivota je u balansu. I sreca i tuga, podjednako.

Nisam nikako.Nemam za racune.Nemam za hranu.Imam dva skolarca.Posao ne mogu naci.Bila sam privatnik sada vec propali.

Izgubljeno. Puno obaveza neke napetosti jednostavno nemogu se sastavitim . Nemam ni volju ni zelju bi neku ideju. Posao kuca kuca posao . Kada radite kod privatnika niste zadovoljni platom deca traze svoje drzavne obaveze pa ko moze da se snadje?