Srbi, narod najsamopouzdaniji

Pitanje je koliko neko sebe precenjuje. U velikom broju udzbenika psihologije na Zapadu navesce da je vrlo korisno malo se precenjivati, ali nikako previse tako da to ode u iluziju. Ovo precenjivanje moze posluziti kao pogon da se veliki broj stvari uradi. Ono sto je sasvim jasno je da se ne valja podcenjivati, ni u kojoj meri, jer se onda ne urade stvari koje bi covek inace i mogao.

Sto se tice ovog rada u "Journal of Personality and Social Psychology" nisam mogao da ga nadjem, bilo bi dobro da B-92 citira celu referencu.

http://my.webmd.com/content/article/112/110495.htm

Inace, po mom misljenju treba napomenuti da se ova analiza bavi i korelacijom samopouzdanja sa sledecim osobinama:
1. ekstrovertnoscu (komunikativnoscu, otvorenoscu ka drugim ljudima) - vece samopouzdanje je povezano sa izrazenijom ekstrovertnoscu.
2. neuroticnost - vece samopouzdanje, MANJA neuroticnost
3. vece samopouzdanje, veca verovatnoca da se prica o romanticnim/intimnom vezama (ovo je valjda poznato svakom ko je Srbin).

Dakle, dok je istina da je generalno samopouzdanje Srba mozda previsoko, ostaje cinjenica da to donosi i mnoge druge pozitivne stvari (pogotovu tacke 1. i 2.). Takodje jedno od pitanja na kojima je bazirano istrazivanje je bilo "da li mislite za sebe da ste promasaj?", na koji ce malo koji Srbin reci "da", sto je po mom misljenju skroz ok (ne samo kad su Srbi u pitanju, vec bilo koja osoba). Poslednje sto bi nam trebalo u ionako teskoj situaciji je sirenje defetizma i padanje u depresiju.

Pitanje je kako je istrazivanje vrseno i po kojim kriterijumima. Ali generalno tacan je zkljucak da su Srbi (pre)samouvereni kao i da ta samouverenost cesto nema pokrica. Nisam ni za teske depresije, ali mislim i da prevelika samouverenost nije bas pozeljna. Ako jedinka nema realan dodir sa sredinom onda su losi potezi logicna posledica toga,a to smo imali prilike da vidimo u proslosti kao i danas. Pre bi se reklo da je preterana samouverenost ne samo plod nedostatka obrazovanja sto i jeste nego neka vrsta poremecaja drustvene licnosti. Nisam kompetentan o tome da govorim ali cini mi se da zemlja u kojoj je svaki 5 stanovnik depresivan a velika vecina stanovnika uzima lekove za smirenje dokaz da smo kao drustvo sve su svemu veoma narusenog psiholoskog zdravlja. U ostalom i jedan grafit iz 90 ih to najbolje svedoci:"ko do sada nije poludeo taj nije normalan".

Pitanje je koliko neko sebe precenjuje. U velikom broju udzbenika psihologije na Zapadu navesce da je vrlo korisno malo se precenjivati, ali nikako previse tako da to ode u iluziju. Ovo precenjivanje moze posluziti kao pogon da se veliki broj stvari uradi. Ono sto je sasvim jasno je da se ne valja podcenjivati, ni u kojoj meri, jer se onda ne urade stvari koje bi covek inace i mogao.

Sto se tice ovog rada u "Journal of Personality and Social Psychology" nisam mogao da ga nadjem, bilo bi dobro da B-92 citira celu referencu.

http://my.webmd.com/content/article/112/110495.htm

Inace, po mom misljenju treba napomenuti da se ova analiza bavi i korelacijom samopouzdanja sa sledecim osobinama:
1. ekstrovertnoscu (komunikativnoscu, otvorenoscu ka drugim ljudima) - vece samopouzdanje je povezano sa izrazenijom ekstrovertnoscu.
2. neuroticnost - vece samopouzdanje, MANJA neuroticnost
3. vece samopouzdanje, veca verovatnoca da se prica o romanticnim/intimnom vezama (ovo je valjda poznato svakom ko je Srbin).

Dakle, dok je istina da je generalno samopouzdanje Srba mozda previsoko, ostaje cinjenica da to donosi i mnoge druge pozitivne stvari (pogotovu tacke 1. i 2.). Takodje jedno od pitanja na kojima je bazirano istrazivanje je bilo "da li mislite za sebe da ste promasaj?", na koji ce malo koji Srbin reci "da", sto je po mom misljenju skroz ok (ne samo kad su Srbi u pitanju, vec bilo koja osoba). Poslednje sto bi nam trebalo u ionako teskoj situaciji je sirenje defetizma i padanje u depresiju.

Pitanje je kako je istrazivanje vrseno i po kojim kriterijumima. Ali generalno tacan je zkljucak da su Srbi (pre)samouvereni kao i da ta samouverenost cesto nema pokrica. Nisam ni za teske depresije, ali mislim i da prevelika samouverenost nije bas pozeljna. Ako jedinka nema realan dodir sa sredinom onda su losi potezi logicna posledica toga,a to smo imali prilike da vidimo u proslosti kao i danas. Pre bi se reklo da je preterana samouverenost ne samo plod nedostatka obrazovanja sto i jeste nego neka vrsta poremecaja drustvene licnosti. Nisam kompetentan o tome da govorim ali cini mi se da zemlja u kojoj je svaki 5 stanovnik depresivan a velika vecina stanovnika uzima lekove za smirenje dokaz da smo kao drustvo sve su svemu veoma narusenog psiholoskog zdravlja. U ostalom i jedan grafit iz 90 ih to najbolje svedoci:"ko do sada nije poludeo taj nije normalan".