A šta ste vi radili sa 12 godina?

Svi mi na našem prostoru moramo da konačno shvatimo da negde u korenu svakog uspeha i bogatstva mora da stoji rad! Bez toga nema ničega. Pod uslovom da imate pamet , podršku i zrno sreće.
I tako godinama! Nema jednog poteza koji sve rešava! A mi to stalno očekujemo. Jedan pogodak i uživanje. Mask je imao stotine miliona kada je sve stavio na “novu kartu”! I uspeo je.
Svakog ko uspe treba postovati. I učiti .

Pazite, njegova generacija bila je savremenik buma pojave prvih kućnih kompjutera. Ne samo da je programiranje bilo "in" kao nešto nedostupno većini, već je bilo i malo prevedene literature iz te oblasti na našim prostorima. E sad, novije generacije, računar sam po sebi pa i mobilni telefon, to se shvata kao nešto podrazumevajuće (kao i drugi aparati po kući). Uz to došlo je do prezasićenja uticaja sa svih strana: vršnjaci, žurke, sedeljke, splavovi, prva razočarenja i prvi uspesi, naravno sve to van polja nauke jer je vreme i prostor gde živimo isuviše turbulentno za vrstu unutrašnjeg mira potrebnu za bavljenje IT-ijem. Preživeti svakodnevno, osim ako vas mama ili tata ne "čokoladiraju" sa strane pa se nađe vremena i za programiranje...

Šta sam radio sa 12...čekao da prodju restrikcije struje!!!

Većina današnjih programera su radili slične stvari u tim godinama, pa čak i kod nas iako smo mi bili dosta hendikepirani u to vreme.

Ja sam doduše mlađi od Maska, ja sam imao 12 godina 1991, a živio sam u Bosni, baš kad je počelo sve da se raspada. Prve igre sam isprogramirao sa 15 godina, ali kod nas je bilo đavolski teško doći prvo do računara (sećam se tata je kupio C64 za 100DEM od nekih lopova koji su ga ukrali u nekoj napuštenoj kući, jbg), pa smo do 1995 imali problema sa strujom, više je nismo imali nego što smo imali, a kasnije je bio problem i doći do materijala za učenje programiranja. Tada naravno nije bilo Interneta i svih materijala na dohvat ruke, ja sam imao samo jednu knjigu o BASIC-u koju sam dobio na neki čudesni način, od jedne drugarice za rođendan čiji su roditelji bili profesori srpskog i ruskog (?!) tako da i dan danas mislim da su mi je poklonili i ne znajući šta je.
Naravno, sve igre su bile grafički dosta skromne, bez ikakvih animacija - vješala, mastermind (danas poznata kao skočko iz slagalice, a u to vreme je računar zamislio niz od 4 slova ABCDEF), pogađanje zamišljenog broja i slično. I dobro se sećam, iz nekog razloga nikada nisam uspevao da snimim i učitam igru sa kasete (tada računari nisu imali hard diskove) i onda sam maltene svaki dan programirao neku igru i onda je malo igrao. To je bilo sjajno, kucate neki kod jedno sat vremena i onda se igrate, mnogo zanimljivije od mnoštva super igara na kasetama :-)

Bravo za tekst! Ni dodati ni oduzeti.
Nisam se bavio programiranjem 80-tih, ali sam kao već zaposlen diplomirani ekonomista u Beogradu i na Kopu prošao početnički obuku za Basic da bi mi pomogla da budem što bolji user tada (1984) prvih PC-a. Bili su to Burroughs PC (od 1986 Unisys) sa mogućnošću povezivanja u klaster od 16 računara.
Sada u 64. godini života se iz hobija i za skroman džeparac bavim programiranjem, bolje rečeno krpim rupe na MQL (programski jezik za mt4 i mt5 Forex platforme).
Znači, uvek može kada se želi i hoće.

Pozdrav iz Beča od matorog Lakija!

Ja sam sa 12 još uvek jeo pesak.

Amerika je to, zbog toga je i uspeo i postao to što jeste. Naš narod ima pametnih ljudi i talentovanih ali u to vreme kad je počeo da stvara mi smo se bavili drugim stvarima, ratovali, bili pod sankcijama bili u raznim krizama... pa možda sve do neke 2010. godine. Kad uzmeš sve to u obzir, shvatiš da je nemoguće kod nas postignuti nešto više, nešto spektakularno.

Ja sam sa 12 godina vodio farmu, i sanjao kompjutere!, kao i većina ovde u Srbiji.

Bas me Zanima raZlika između 150 milijardi i 100 milijardi osim u brojevima koliko droge zena kola putovanja na mars treba da napraviš da potrosis 50 milijardi ... jedino ako se ozenis 150 puta pa ti zena uvek uzme pola ali i to je dobro proveden život makar se nešto dešava

Kad bih vam rekao ne bi objavili komentar... Ali zato je on ono a ja ovo...

Većina tih pionirskih servisa na netu nije ni moglo da se implementira van USA, a i naravno ta generacija je otvorila prvu piceriju i sad procentići cele planete, uskoro i vukojebine dobijaju 5g. Sad je teško napraviti toliki bum (osim u industriji video igara) gde su najbitniji umetnički i literalni aspekti, uskoro će i kodiranje raditi kodovi. Moderne programere sada angažuje kapital, a ideja ga obezbedi, retko je da dobar programer ima vremena za nešto svoje, jer je konstantno na projektima. Moje mišljenje, ako ima neko iskusniji u ovoj oblasti..

sa 12 sam zivio na najlepsem gradicu bivse Jugoslavije i lovio krabe rukom na plazi...ponekad i sarene ribice koje se pribiju uz stene u plicaku..posle sam se odselio i sada zivim u hladnom predgradju Stokholma...

Ja sa 12 godina cito erotiku od 30 stranica.Funkcionalno bilo 15 stranica .Posle dao drugaru, i uzeo drugu knjigu od 5 stranica ali debelih.
Posle se pojavio vhs, i tako ...

Im'o 12 godina.

znao sam da nije previse pametan,znam da su ovo sve novinarske izmisljotine,holivud radi punom parom da jednom za uvek prevari srbski narod i da nas ubedi da je zemlja okrugla...

Amerika je to, zbog toga je i uspeo i postao to što jeste. Naš narod ima pametnih ljudi i talentovanih ali u to vreme kad je počeo da stvara mi smo se bavili drugim stvarima, ratovali, bili pod sankcijama bili u raznim krizama... pa možda sve do neke 2010. godine. Kad uzmeš sve to u obzir, shvatiš da je nemoguće kod nas postignuti nešto više, nešto spektakularno.
(cile, 30. novembar 2020 10:09)
Ne samo to. Usa je puna VCs i investitora koji traze gde da ulazu u novac. 80% alo neni vise startup kompanija opstane zbog priliva kapitala. To kod nas ne postoji.

Sa 12 godina sam bio odličan đak, u slobodno vreme sam onanisao na stariju komšinicu, igrao fudbal i sve sportove sa loptom, družio se sa ljudima. Eto, nisam bio "napredan" kao Elon Mask već normalan čovek, koji je danas uspešan u biznisu i vodi život kakav želi. Verujem da ne bi bilo normalno da se većina ljudi u detinjstvu ponašala kao Elon Musk, jer čoveku je potrebno da prože kroz pravo detinjstvo kako bi postao zrelo i socijalizovano biće. Ovaj čovek spava u firmi, to je bolesno.
P.S. Više ne onanišem na komšinicu, omatorila je a imam ženu koja izgleda kao manekenka :)

Mnogo toga je potrebno da se "namesti" za ovakav uspeh. Kao što rekoše neki, mi smo, u tim godinama, čekali da dođe struja, ili da prestane neprijateljska artiljerija/bombe. Kompjutere je ogromna većina nas mogla samo da sanja - i to sve do mnooogo kasnijeg perioda života. Nije da umanjujem Maskov uspeh - ni najmanje, svaka njemu čast. Ali je imao mnogo bolje startne pozicije i u odnosu na ogromnu večinu ljudi na Zapadu, a kamoli na nas. On potiče iz jako dobrostojeće, bele, južnoafričke porodice. A, pošto mu je majka Kanađanka, studirao je na prestižnim kanadskim i američkim univerzitetima (npr. ima dve diplome sa Univerziteta Pensilvanija, koji je član Ajvi lige, tj. grupe najprestižnijih američkih univerziteta). U situaciji gde vam je porodica bogata i dobro povezana, mnogo je lakše prodati neki proizvod i razvijati biznis - em vam je mentalni sklop potpuno drugačiji, em su vam ljudi kojima prodajete taj proizvod, kućni prijatelji... I to je nešto što je opšte mesto za ogromnu većinu najuspešnijih preduzetnika današnjice - Gejts, Zakerberg, Del, Pejdž, Bezos,... Svi oni potiču iz vrlo imućnih i dobro povezanih porodica. Takođe su većini roditelji bili naučnici iz istih ili skilnih oblasti u kojima su oni stekli bogatstvo...

Svi mi na našem prostoru moramo da konačno shvatimo da negde u korenu svakog uspeha i bogatstva mora da stoji rad! Bez toga nema ničega. Pod uslovom da imate pamet , podršku i zrno sreće.
I tako godinama! Nema jednog poteza koji sve rešava! A mi to stalno očekujemo. Jedan pogodak i uživanje. Mask je imao stotine miliona kada je sve stavio na “novu kartu”! I uspeo je.
Svakog ko uspe treba postovati. I učiti .
(sportski duh, 30. novembar 2020 11:10)

Tako je. Bil Gejts je devedesetih svojim zaposlenima govorio "imamo fleksibilno radno vreme - sami birate kojih 12 sati zelite da provedete u firmi" dok bi on cesto spavao u firmi, za stolom, za tastaturom. Oni koji nisu mogli par godina da izdrze takav tempo su napravili gresku zivota pa prodali akcije i otisli iz firme, a oni koji su izdrzali sad verovatno rade iz hobija a ne zato sto moraju.

ja, 30. novembar 2020 11:45)
Nisu svi bas iz bogatih porodica. Jobs nije bio. Ali druga stvar ih povezuje, mnogo bitnoja. Razumeju da bez rizila se ne koze nista i spremni su da izgube sto imaju ili nemaju.

Ja sam sa 12 godina igrao fudbal i kosarku sa drustvom. Slusao radio prenose utakmica i Minimax-ov Tup Tup. Gledao na TV povorku na ispracaju Josipu Brozu i cudio se narodu koji tamo gubi vreme. Racunari su dosli kasnije i imao sam ih po redu, pocevsi sa ZX Spectrumom. Sada sam IT inzenjer.

Elon Mask se obogatio zato što uvek jedan od hiljada takvih mora da ispliva na vrh, a onda se to prikazuje kao pravilo. Svako od njih ima neki "čudesni prelomni trenutak u karijeri" kada mu država (ili paradržavna firma) upumpa ogromne pare za nešto što su mogli i sami da razviju. Ili i jesu. Naravno, ne dobijaju oni te pare da bi ih bahato trošili, nego uložili u druge projekte ili makar humanitarne. A ostane i za bahaćenje, nisu ni oni uskraćeni.
Velike privatne kompanije su farsa, forma. Američke nisu ništa više privatne od kineskih, koje imaju nominalno privatne vlasnike (upravnike) a realno su pod upravom komunističke partije. Amerika tako ima dve takve "komunističke partije" da bi simulirali i "višepartijsku demokratiju" kao što simuliraju i "konkurenciju kapitala" i "tržište" kao omnipotentni regulativ.
Elon Mask, Bil Gejts, Mark Cukerberg... svi su oni postali važni kada su upoznali neke važne ljude... i oni njih. Ostalo su bajke.

Amerikanci, nemci i ostali protestanti ili luterani decu od malena uče o novcu, radu i štednji. Deca dobijaju dzeparac i samo sa njim mogu da raspolažu kako žele. To im je jasno od rodjenja , a ako zele nesto vise moraju da zarade! Prosto kao pasulj. Nema znaci : “kupice ti tata ako budeš dobar djak”ili “ja bre nisam ko nemci, ja nisam imao i oću da moje dete ima sve”!
Nema ljudi, norvežani deci za 18-i rodjendan ne pokalnjaju žurke za 300 ljudi vec skolarinu za faks. I deca ih vole isto kao i vaša , a cene više sigurno.

puco iz lovacke puske

Ja se krio od bombi... Tvoja zemlja je izvela akciju MILOSRDNI ANĐEO....

Prešli u novu kuću. Počeli da dišemo slobodnije.Mislila sam biće nikad bolje. Naredne godine počela inflacija.

Elon Mask se obogatio zato što uvek jedan od hiljada takvih mora da ispliva na vrh, a onda se to prikazuje kao pravilo. Svako od njih ima neki "čudesni prelomni trenutak u karijeri" kada mu država (ili paradržavna firma) upumpa ogromne pare za nešto što su mogli i sami da razviju. Ili i jesu. Naravno, ne dobijaju oni te pare da bi ih bahato trošili, nego uložili u druge projekte ili makar humanitarne. A ostane i za bahaćenje, nisu ni oni uskraćeni.
Velike privatne kompanije su farsa, forma. Američke nisu ništa više privatne od kineskih, koje imaju nominalno privatne vlasnike (upravnike) a realno su pod upravom komunističke partije. Amerika tako ima dve takve "komunističke partije" da bi simulirali i "višepartijsku demokratiju" kao što simuliraju i "konkurenciju kapitala" i "tržište" kao omnipotentni regulativ.
Elon Mask, Bil Gejts, Mark Cukerberg... svi su oni postali važni kada su upoznali neke važne ljude... i oni njih. Ostalo su bajke.
(Cinique, 30. novembar 2020 15:07) # Link komentara

Prica za decu. Pa kako vlasnik MySpace platforme nije upoznao nekog vaznog, ili oni njega. Svi ti ljudi kao zajednicko imaju to sto su izbacili na trziste, osmislili nesto sto se ljudima svidelo. Tek nakon toga tvoja prica moze da bude realna, pa recimo Mask gura zelenu pricu jer ga drzava subvencionise, Gejts je od Microsofta odavno odustao, Zukenberg se ulizuje neokomunistima itd. Ali da bi bili tu gde su, morali su da imaju nesto. Nije to bas tako...

znao sam da nije previse pametan,znam da su ovo sve novinarske izmisljotine,holivud radi punom parom da jednom za uvek prevari srbski narod i da nas ubedi da je zemlja okrugla...

Bas me Zanima raZlika između 150 milijardi i 100 milijardi osim u brojevima koliko droge zena kola putovanja na mars treba da napraviš da potrosis 50 milijardi ... jedino ako se ozenis 150 puta pa ti zena uvek uzme pola ali i to je dobro proveden život makar se nešto dešava

Sa 12 godina sam bio odličan đak, u slobodno vreme sam onanisao na stariju komšinicu, igrao fudbal i sve sportove sa loptom, družio se sa ljudima. Eto, nisam bio "napredan" kao Elon Mask već normalan čovek, koji je danas uspešan u biznisu i vodi život kakav želi. Verujem da ne bi bilo normalno da se većina ljudi u detinjstvu ponašala kao Elon Musk, jer čoveku je potrebno da prože kroz pravo detinjstvo kako bi postao zrelo i socijalizovano biće. Ovaj čovek spava u firmi, to je bolesno.
P.S. Više ne onanišem na komšinicu, omatorila je a imam ženu koja izgleda kao manekenka :)

Pazite, njegova generacija bila je savremenik buma pojave prvih kućnih kompjutera. Ne samo da je programiranje bilo "in" kao nešto nedostupno većini, već je bilo i malo prevedene literature iz te oblasti na našim prostorima. E sad, novije generacije, računar sam po sebi pa i mobilni telefon, to se shvata kao nešto podrazumevajuće (kao i drugi aparati po kući). Uz to došlo je do prezasićenja uticaja sa svih strana: vršnjaci, žurke, sedeljke, splavovi, prva razočarenja i prvi uspesi, naravno sve to van polja nauke jer je vreme i prostor gde živimo isuviše turbulentno za vrstu unutrašnjeg mira potrebnu za bavljenje IT-ijem. Preživeti svakodnevno, osim ako vas mama ili tata ne "čokoladiraju" sa strane pa se nađe vremena i za programiranje...

Elon Mask se obogatio zato što uvek jedan od hiljada takvih mora da ispliva na vrh, a onda se to prikazuje kao pravilo. Svako od njih ima neki "čudesni prelomni trenutak u karijeri" kada mu država (ili paradržavna firma) upumpa ogromne pare za nešto što su mogli i sami da razviju. Ili i jesu. Naravno, ne dobijaju oni te pare da bi ih bahato trošili, nego uložili u druge projekte ili makar humanitarne. A ostane i za bahaćenje, nisu ni oni uskraćeni.
Velike privatne kompanije su farsa, forma. Američke nisu ništa više privatne od kineskih, koje imaju nominalno privatne vlasnike (upravnike) a realno su pod upravom komunističke partije. Amerika tako ima dve takve "komunističke partije" da bi simulirali i "višepartijsku demokratiju" kao što simuliraju i "konkurenciju kapitala" i "tržište" kao omnipotentni regulativ.
Elon Mask, Bil Gejts, Mark Cukerberg... svi su oni postali važni kada su upoznali neke važne ljude... i oni njih. Ostalo su bajke.

Ja se krio od bombi... Tvoja zemlja je izvela akciju MILOSRDNI ANĐEO....

Amerika je to, zbog toga je i uspeo i postao to što jeste. Naš narod ima pametnih ljudi i talentovanih ali u to vreme kad je počeo da stvara mi smo se bavili drugim stvarima, ratovali, bili pod sankcijama bili u raznim krizama... pa možda sve do neke 2010. godine. Kad uzmeš sve to u obzir, shvatiš da je nemoguće kod nas postignuti nešto više, nešto spektakularno.

Svi mi na našem prostoru moramo da konačno shvatimo da negde u korenu svakog uspeha i bogatstva mora da stoji rad! Bez toga nema ničega. Pod uslovom da imate pamet , podršku i zrno sreće.
I tako godinama! Nema jednog poteza koji sve rešava! A mi to stalno očekujemo. Jedan pogodak i uživanje. Mask je imao stotine miliona kada je sve stavio na “novu kartu”! I uspeo je.
Svakog ko uspe treba postovati. I učiti .

Kad bih vam rekao ne bi objavili komentar... Ali zato je on ono a ja ovo...

Većina današnjih programera su radili slične stvari u tim godinama, pa čak i kod nas iako smo mi bili dosta hendikepirani u to vreme.

Ja sam doduše mlađi od Maska, ja sam imao 12 godina 1991, a živio sam u Bosni, baš kad je počelo sve da se raspada. Prve igre sam isprogramirao sa 15 godina, ali kod nas je bilo đavolski teško doći prvo do računara (sećam se tata je kupio C64 za 100DEM od nekih lopova koji su ga ukrali u nekoj napuštenoj kući, jbg), pa smo do 1995 imali problema sa strujom, više je nismo imali nego što smo imali, a kasnije je bio problem i doći do materijala za učenje programiranja. Tada naravno nije bilo Interneta i svih materijala na dohvat ruke, ja sam imao samo jednu knjigu o BASIC-u koju sam dobio na neki čudesni način, od jedne drugarice za rođendan čiji su roditelji bili profesori srpskog i ruskog (?!) tako da i dan danas mislim da su mi je poklonili i ne znajući šta je.
Naravno, sve igre su bile grafički dosta skromne, bez ikakvih animacija - vješala, mastermind (danas poznata kao skočko iz slagalice, a u to vreme je računar zamislio niz od 4 slova ABCDEF), pogađanje zamišljenog broja i slično. I dobro se sećam, iz nekog razloga nikada nisam uspevao da snimim i učitam igru sa kasete (tada računari nisu imali hard diskove) i onda sam maltene svaki dan programirao neku igru i onda je malo igrao. To je bilo sjajno, kucate neki kod jedno sat vremena i onda se igrate, mnogo zanimljivije od mnoštva super igara na kasetama :-)

puco iz lovacke puske

Bravo za tekst! Ni dodati ni oduzeti.
Nisam se bavio programiranjem 80-tih, ali sam kao već zaposlen diplomirani ekonomista u Beogradu i na Kopu prošao početnički obuku za Basic da bi mi pomogla da budem što bolji user tada (1984) prvih PC-a. Bili su to Burroughs PC (od 1986 Unisys) sa mogućnošću povezivanja u klaster od 16 računara.
Sada u 64. godini života se iz hobija i za skroman džeparac bavim programiranjem, bolje rečeno krpim rupe na MQL (programski jezik za mt4 i mt5 Forex platforme).
Znači, uvek može kada se želi i hoće.

Pozdrav iz Beča od matorog Lakija!

Većina tih pionirskih servisa na netu nije ni moglo da se implementira van USA, a i naravno ta generacija je otvorila prvu piceriju i sad procentići cele planete, uskoro i vukojebine dobijaju 5g. Sad je teško napraviti toliki bum (osim u industriji video igara) gde su najbitniji umetnički i literalni aspekti, uskoro će i kodiranje raditi kodovi. Moderne programere sada angažuje kapital, a ideja ga obezbedi, retko je da dobar programer ima vremena za nešto svoje, jer je konstantno na projektima. Moje mišljenje, ako ima neko iskusniji u ovoj oblasti..

Elon Mask se obogatio zato što uvek jedan od hiljada takvih mora da ispliva na vrh, a onda se to prikazuje kao pravilo. Svako od njih ima neki "čudesni prelomni trenutak u karijeri" kada mu država (ili paradržavna firma) upumpa ogromne pare za nešto što su mogli i sami da razviju. Ili i jesu. Naravno, ne dobijaju oni te pare da bi ih bahato trošili, nego uložili u druge projekte ili makar humanitarne. A ostane i za bahaćenje, nisu ni oni uskraćeni.
Velike privatne kompanije su farsa, forma. Američke nisu ništa više privatne od kineskih, koje imaju nominalno privatne vlasnike (upravnike) a realno su pod upravom komunističke partije. Amerika tako ima dve takve "komunističke partije" da bi simulirali i "višepartijsku demokratiju" kao što simuliraju i "konkurenciju kapitala" i "tržište" kao omnipotentni regulativ.
Elon Mask, Bil Gejts, Mark Cukerberg... svi su oni postali važni kada su upoznali neke važne ljude... i oni njih. Ostalo su bajke.
(Cinique, 30. novembar 2020 15:07) # Link komentara

Prica za decu. Pa kako vlasnik MySpace platforme nije upoznao nekog vaznog, ili oni njega. Svi ti ljudi kao zajednicko imaju to sto su izbacili na trziste, osmislili nesto sto se ljudima svidelo. Tek nakon toga tvoja prica moze da bude realna, pa recimo Mask gura zelenu pricu jer ga drzava subvencionise, Gejts je od Microsofta odavno odustao, Zukenberg se ulizuje neokomunistima itd. Ali da bi bili tu gde su, morali su da imaju nesto. Nije to bas tako...

Ja sam sa 12 još uvek jeo pesak.

Ja sam sa 12 godina vodio farmu, i sanjao kompjutere!, kao i većina ovde u Srbiji.

Im'o 12 godina.

Šta sam radio sa 12...čekao da prodju restrikcije struje!!!

Mnogo toga je potrebno da se "namesti" za ovakav uspeh. Kao što rekoše neki, mi smo, u tim godinama, čekali da dođe struja, ili da prestane neprijateljska artiljerija/bombe. Kompjutere je ogromna većina nas mogla samo da sanja - i to sve do mnooogo kasnijeg perioda života. Nije da umanjujem Maskov uspeh - ni najmanje, svaka njemu čast. Ali je imao mnogo bolje startne pozicije i u odnosu na ogromnu večinu ljudi na Zapadu, a kamoli na nas. On potiče iz jako dobrostojeće, bele, južnoafričke porodice. A, pošto mu je majka Kanađanka, studirao je na prestižnim kanadskim i američkim univerzitetima (npr. ima dve diplome sa Univerziteta Pensilvanija, koji je član Ajvi lige, tj. grupe najprestižnijih američkih univerziteta). U situaciji gde vam je porodica bogata i dobro povezana, mnogo je lakše prodati neki proizvod i razvijati biznis - em vam je mentalni sklop potpuno drugačiji, em su vam ljudi kojima prodajete taj proizvod, kućni prijatelji... I to je nešto što je opšte mesto za ogromnu većinu najuspešnijih preduzetnika današnjice - Gejts, Zakerberg, Del, Pejdž, Bezos,... Svi oni potiču iz vrlo imućnih i dobro povezanih porodica. Takođe su većini roditelji bili naučnici iz istih ili skilnih oblasti u kojima su oni stekli bogatstvo...

Ja sa 12 godina cito erotiku od 30 stranica.Funkcionalno bilo 15 stranica .Posle dao drugaru, i uzeo drugu knjigu od 5 stranica ali debelih.
Posle se pojavio vhs, i tako ...

Ja sam sa 12 godina igrao fudbal i kosarku sa drustvom. Slusao radio prenose utakmica i Minimax-ov Tup Tup. Gledao na TV povorku na ispracaju Josipu Brozu i cudio se narodu koji tamo gubi vreme. Racunari su dosli kasnije i imao sam ih po redu, pocevsi sa ZX Spectrumom. Sada sam IT inzenjer.

Svi mi na našem prostoru moramo da konačno shvatimo da negde u korenu svakog uspeha i bogatstva mora da stoji rad! Bez toga nema ničega. Pod uslovom da imate pamet , podršku i zrno sreće.
I tako godinama! Nema jednog poteza koji sve rešava! A mi to stalno očekujemo. Jedan pogodak i uživanje. Mask je imao stotine miliona kada je sve stavio na “novu kartu”! I uspeo je.
Svakog ko uspe treba postovati. I učiti .
(sportski duh, 30. novembar 2020 11:10)

Tako je. Bil Gejts je devedesetih svojim zaposlenima govorio "imamo fleksibilno radno vreme - sami birate kojih 12 sati zelite da provedete u firmi" dok bi on cesto spavao u firmi, za stolom, za tastaturom. Oni koji nisu mogli par godina da izdrze takav tempo su napravili gresku zivota pa prodali akcije i otisli iz firme, a oni koji su izdrzali sad verovatno rade iz hobija a ne zato sto moraju.

Amerika je to, zbog toga je i uspeo i postao to što jeste. Naš narod ima pametnih ljudi i talentovanih ali u to vreme kad je počeo da stvara mi smo se bavili drugim stvarima, ratovali, bili pod sankcijama bili u raznim krizama... pa možda sve do neke 2010. godine. Kad uzmeš sve to u obzir, shvatiš da je nemoguće kod nas postignuti nešto više, nešto spektakularno.
(cile, 30. novembar 2020 10:09)
Ne samo to. Usa je puna VCs i investitora koji traze gde da ulazu u novac. 80% alo neni vise startup kompanija opstane zbog priliva kapitala. To kod nas ne postoji.

ja, 30. novembar 2020 11:45)
Nisu svi bas iz bogatih porodica. Jobs nije bio. Ali druga stvar ih povezuje, mnogo bitnoja. Razumeju da bez rizila se ne koze nista i spremni su da izgube sto imaju ili nemaju.

Prešli u novu kuću. Počeli da dišemo slobodnije.Mislila sam biće nikad bolje. Naredne godine počela inflacija.

Amerikanci, nemci i ostali protestanti ili luterani decu od malena uče o novcu, radu i štednji. Deca dobijaju dzeparac i samo sa njim mogu da raspolažu kako žele. To im je jasno od rodjenja , a ako zele nesto vise moraju da zarade! Prosto kao pasulj. Nema znaci : “kupice ti tata ako budeš dobar djak”ili “ja bre nisam ko nemci, ja nisam imao i oću da moje dete ima sve”!
Nema ljudi, norvežani deci za 18-i rodjendan ne pokalnjaju žurke za 300 ljudi vec skolarinu za faks. I deca ih vole isto kao i vaša , a cene više sigurno.

sa 12 sam zivio na najlepsem gradicu bivse Jugoslavije i lovio krabe rukom na plazi...ponekad i sarene ribice koje se pribiju uz stene u plicaku..posle sam se odselio i sada zivim u hladnom predgradju Stokholma...