Tri plate ili "šverc-komerc": Kako su se u Jugoslaviji kupovali prvi računari

Hvala mami i tati koji su prosvercovali C64 i ulepsali meni i bratu detinjstvo.

Naravno da je bio šverc, i moj C64 je tako stigao, doneo ga stric 1985. iz Nemačke. Sećam se i da je jedan matori komšija čvorovićevskog tipa posle nekog vremena rekao mom ćaletu da on zna da mi imamo kompjuter i da je to nelegalno, kako je razmišljao da to prijavi policiji, ali, kao, odlučio je da ipak to ne uradi.
Kasnije je isto tako pretio za satelitsku antenu.

Džet pak, Rambo, Dejli Tompson ST, formule, simulacije letenja...
Secam se tih igrica i kaseta... 86. godine.
I SP u Mexiku... i komsija koji je za slicicu Maradone trazio 10 kojih nema.
I virsle iz crvenih kioska.
Stripovi. Stripoteka.
Duvaljke.
7up koji sam otkrio i pio tog nekog leta.
Tik tak i Titovim stazama umesto predgovora.
Tako slatkis.
Lili sladoled.
Gali frut svako jutro u trafici ispred vrtica.
Komisioni.
Velež, Leotar, Piksi, radio prenosi vikendima.
Skijice.
Vodice kod Šibenika i železnicka stanica u istom.
Sindikalni paketici.
Tarzan, Sport Bili, Put u srediste zemlje.
Stevo Karapandza.
Sredom Tempo, petkom Zabavnik.
Partijski sastanci. Roditeljski sastanci. Skup stanara u vesernici.
Salas u malom ritu.
Moj otac tramvaj vozi na jednoj nozi.
...



Sjajno...

Za jednu nemačku marku te 1984-e bilo je potrebno 72 jugoslovenska dinara. Ovo sam jedva pronašao na internetu, toliko je teško naći kursne liste tog perioda da sam bukvalno skinuo knjigu u pdf formatu sa svim kursnim listama za jugoslovenski dinar od 1957-e godine do 1999-e... Znači prosečna plata je bila oko 300 DM, a ne 1000 DM kako nas stariji lažu već decenijama.

Uvoz je bio zabranjen, verovatno da bi štitili naše kompjutere ali problem sa našim kompjuterima je bio da nisu imali dovoljno programa za njih. Svaki kompjuter je imao svoj zasebni sistem i programe.
(jovan, 26. novembar 2020 19:38)

Zato i danas placamo carinu na uvoz racunara, jer EI NIS pravi odlicne racunare.

Eh, kad se samo setim tog vremena. Imam 50 godina. Odrastao sam uz Svet kompjutera. Iz Kraljeva sam i naravno te davne 1985.g. jedva da je bilo digitrona u Kv,pa me put naveo kod tetke u Niš gde kupih iz ne znanja Oric Nova 64. Kuku meni, nigde živog programa ni kasete za njega, cak nije isao uz komp ni kasetofon nego se i za njega snalazih bezuspesno. Posle godinu dana ga prodam i sad vec poucen kupim legendu Commodore 64, pa posle njega cuvenu prijateljicu AMIGU 500. Diskete sa igricama,joooj mladosti. Da se vratim malo u to vreme pa da umrem ne bi mi bilo žao.

Računari se i danas kupuju kao nekada - kanalima sive ekonomije. 90ih se u Mađarsku išlo samo za hranu, a danas pored hrane i za potrošačku elektroniku.

(Saul Goodman, 26. novembar 2020 19:51)

Saul, ja sam jedan od tih starijih koji lažu za platu. Jedina razlika je sto si malo pobrkao datume. Prosecna plata od 900 nemackih maraka je bila 1989 kada je premijer bio Ante Markovic i vrednost 1 marke bila je samo 7 dinara. Na nesreću taj raj je trajao kratko, oko godinu dana, i onda je sve otislo u propast da bi, negde, 92 ili 93 dosla ogroma inflacija i tada je prosecna mesečna plata bila samo 5 maraka. Da dobro si pročitao, samo 5 i slovima, pet nemackih maraka
Inače onaj podatak iz 1984, koji si naveo, je tačan ali se i sa tim parama živelo sasvim pristojno.

Za jednu nemačku marku te 1984-e bilo je potrebno 72 jugoslovenska dinara. Ovo sam jedva pronašao na internetu, toliko je teško naći kursne liste tog perioda da sam bukvalno skinuo knjigu u pdf formatu sa svim kursnim listama za jugoslovenski dinar od 1957-e godine do 1999-e... Znači prosečna plata je bila oko 300 DM, a ne 1000 DM kako nas stariji lažu već decenijama.
(Saul Goodman, 26. novembar 2020 19:51)

Niko te ne laže majstore, tadašnjih 300 maraka je vredelo kao danas 1000e...

Uvoz je bio zabranjen, verovatno da bi štitili naše kompjutere ali problem sa našim kompjuterima je bio da nisu imali dovoljno programa za njih. Svaki kompjuter je imao svoj zasebni sistem i programe.
(jovan, 26. novembar 2020 19:38)

I zato je sva ta zabranjena tehnička roba mogla da se kupi u Komisionima bez problema. ;)

Meni je spektruma 48kb, sa kasetofonom, donijela neka jugošvabica, negdje 83. godine, za 350 maraka. Nisu to bile 3 plate, ni blizu toga. Svaka srednjeklasna porodica u Jugoslaviji mogla je da izdvoji te pare.

Meni kupili Amigu 500 u Metalservisu za 1200 maraka 1988. Bez nje, emisije TV bajt i Sveta Kompjutera bio bi automehaničar :-D

plate su 80-tih varirale jer je dinar bio u stalnom padu. Tek 1989-90. dolazi do stabilizacije. Plate rastu i kreću se od 400-2000DEM. Kreću i privatna preduzeća. Slobodno i masovno se uvozi potrošačka elektronika. I taman da nam krene i da odmah postanemo član EU, komunjare nam sjebu budućnost.

plate su 80-tih varirale jer je dinar bio u stalnom padu. Tek 1989-90. dolazi do stabilizacije. Plate rastu i kreću se od 400-2000DEM. Kreću i privatna preduzeća. Slobodno i masovno se uvozi potrošačka elektronika. I taman da nam krene i da odmah postanemo član EU, komunjare nam sjebu budućnost.
(Pera Realno, 26. novembar 2020 21:45)

Fala Bogu rešismo se na vreme komunjara te smo sad lideri u regionu

@Saul Goodman
Pa i vrednost zapadnih valuta se menjala tokom godina. Trebalo bi da pogledas koliko se npr u Usa moglo dobiti benzina za dolar 1970 a koliko deset godina kasnije. Uz to ta kukanja “ne hvala toj Jugoslaviji, raspad drzava, divna nasa Srbija”... Niko nije branio toj Srbiji da 1980 napravi neki sporazum sa Sinclairom i EI Nis pocne proizvodnju kompjutera. Problem je bio da su brkati badze “bizmizmeni” tog vremena znali samo za sporet i masinu za ves, to je bio njihov plafon i od toga su krckali kintu. Vizije 0. A eto Slovenci poceli posao. Oni Slovenci sto ih je mila Srbija optuzila pocetkom 90 tih da uzimaju lovu od ostalij”prelivanjem dohotka”, sto rece drug Sloba, pa im opali sankcije..i obeca da ce moliti uskoro da ih se ukinu. Al eto ne propade Slovenija. Gorenje se prodavalo i po Francuskoj i Svedskoj i po celoj Evropi a EI Nis? Najbolje se zivjelo kad je Ante Markovic bio na vlasti, ljudi su imali povjerenja u njega, krenule su privatne firme, slobodna grgovina devizama, ali je onda Ante bespravno upao u platni sistem, pokrao par milijardi dolara stampanjem novcanica na svoju ruku, taj Jugosloven...UUUPPPSSS...to je us stvari uradio Slobica iz mile drage Srbije..Kako to majku mu...?..Istina boli.

Država je razmišljala po sistemu šta će ti kućni kompjuteri narodu? A ako neko vec hoće, hajde da ga oderemo na carini, duty free shopu... I dan danas je IT oprema 30-50 % skuplja od iste u USA, Nemačkoj... Kao i sa gorivom, registracijom vozila, bebi opremom, hranom... O kvalitetu da ne govorimo.

Sverc preko granice, tri plate? Bar ta dva podatka i danas vaze bar koliko i tad.

1988 sam mogao da biram za 1000 maraka da li ću video rekorder ili commodore 64, dobio sam i motor tomos automatik, i išli smo na more.. lepa vremena.. deca čiji su roditelji i babe i dede radili u Švajcarskoj su i tad imali više, ali kad smo bili na moru u Bugarskoj bili smo u Zlatni Pjasci to je tad bilo letovalište isključivo za Zapadne tursite, jeo sam u restoranu za par maraka a Bugari su tad bili teška sirotinja.. Bugare sam viđao samo kao radnike tamo... Tad je i počela inflacija sećam se novčanice od 5000 din sa Titom.. tad je još i vredela dosta pa je počela polako da gubi vrednost.. posle počeo rat i propast... Sećam se i plakata u pošti Smrt fašizmu SlobodaN narodu,tad smo potpisali u pošti ugovor za satelitsku isto za 1000 maraka pa nas prevarili..

Uvoz osamdeset je bio zabranjen u prvom redu da se spreči odliv deviza, čak i kad se to nije proizvodilo. Zato su bile nestašice kafe i čokolade (zamene za kafu i šećerne table), restrikcija goriva (bonovi, par-nepar) i struje (isključenja po grupama). Ananas, avokado, mango i paoaja mogli su da se vide samo na slikama. Sintisajzer je mogao da uveze samo onaj koji nabavi potvrdu udruženja kompozitora da mu je potreban za rad. Za kompjutere je bio limit, pa je npr. za legalnu kupovinu svih komponenti za sastavljanje PC-ja u Minhen trebalo da pođe četvoročlana porodica. Visoke carine su ohrabrivale strane proizvođače da ovde sklapaju svoje proizvode (automobile FIAT, Reno, VW, Citroen) i zajednička ulaganja (Frikom sladoledi, originalno Pekabela, PKB i Unilever), itd.

Nije bitno koliko. To danas vise nista ne znaci. Mozes da kazes i 300 i 3000, i maraka i drahmi pre 35 godina. Bitno je sta si za tu platu mogao da kupis. A meni su roditelji, koji su bili prosecni, obican srednji sloj dali para za dzeparac kada sam isao u Nemacku na nedelju dana, toliko da sam mogao u Nemackoj da kupim C64 (bilo je pozeljno da potrosim sto manje i vratim kuci sto vise,naravno) ali bih onda potrosio sve sto su mi dali. Tesko je porediti vremena i vrednost tehnike onda i sada kada se stancuje sve u Kini, ali koliko roditelja iz tzv srednjeg staleza sada moze da da detetu dzeparac 1000-1500e?

Otišao avionom u London sa 300 funti kupljenih od plate i kupio Sinclair
za 130 funti. I još se muvao po pabovima i kupovao u Oxford streetu odeću.
Bila bi je plata nešto viša od proseka ali ipak srednjoškolska.

Kada se samo setim tih gumenih tastera...

@saul goodman, ne lazu te nego transponiraju platu za vreme anta markovica na cele osamdesete.

Eh radosti kada mi je otac prosvercovao iz Italije ZX Spectrum 48kb sa 10 originalnih kaseta sa igricama i nekoliko knjiga (programiranje u Basicu). Secam se da mi je tadasnji BBC model B bio nedostizan. Zaraza od tad ne prestaje.

Za jednu nemačku marku te 1984-e bilo je potrebno 72 jugoslovenska dinara. Ovo sam jedva pronašao na internetu, toliko je teško naći kursne liste tog perioda da sam bukvalno skinuo knjigu u pdf formatu sa svim kursnim listama za jugoslovenski dinar od 1957-e godine do 1999-e... Znači prosečna plata je bila oko 300 DM, a ne 1000 DM kako nas stariji lažu već decenijama.
(Saul Goodman, 26. novembar 2020 19:51)

Moj Spectrum 48k (600 DEM) "došao" je u televizoru na koji je uredno plaćena carina. A to da je plata bila 1000 DEM, tu priču slušam sto godina i samo sležem ramenima. Možda u nekim posebnim firmama, običan narod je radio za oko 300-400.

... ništa nije "švercovano" kako to danas kažu... lrosto, daš cariniku 10DM i nema švervovanja, samo prođeš... ;)

... Nije li tako i danas?

Uvoz je bio zabranjen, verovatno da bi štitili naše kompjutere ali problem sa našim kompjuterima je bio da nisu imali dovoljno programa za njih. Svaki kompjuter je imao svoj zasebni sistem i programe.

Moj ćale sam sastavio Galaksiju osamdesetih, a prvi IBM-ov PC prošvercovali u delovima iz Nemačke 1991.

1985. C-64 kupljen u Austriji za 700dem (prevedeno sa šilinga), sa sve kasetofonom. Prošvercovan, naravno.

imao sam zx spectrum 48k,i schneider cpc 464...posle toga 15 laptopova,ali nista kao ova dva

Koliko su neke ljudi bili ispred svog vremena...i nisu ozbiljno shvaćeni. Zato smo tu gde smo. Ko će izvući pouke?

I posle verujte Jugo-nostalgicarima... kakva je to raspala drzava bila! Sve je bio problem. To sto je u istocnom bloku bilo gore, ne znaci da je to bilo dobro. Oric 1, spectrum i C64 smo prosvercovali jer su bili mali, ali za Atari ST sam morao da nadjem dozvolu za uvoz preko prijatelja sa zenom strankinjom koja je imala pravo da uveze jednokratno razne stvari. Secam se da je moj teča imao C-64X ili kako se zvaše, sa ugradjenim monitorom i baterijom pa smo kad su bile nestašice struje i gasili Beograd po grupama mogli da igramo igrice i bez struje :) Kakav trulez od drzave je to bio... Bilo, ne ponovilo se. Hvala bogu da imamo Srbiju!

I dalje imam originalnu kasetu "Horacio goes to skiing", igricu za zx spectrum.

Prvi komp ATARI 800 XL I igrica ono on one, kupili u Nemačkoj. Prošvercovali u ručnom frižideru. Kakva vremena. Nostalgija!

A zvuk kuckanja ko da gaziš po pihtijama.

De vi meni recite kolika je 80ih bila plata recimo doktora, kolika pekara, a kolika nekog ekonomiste u drzavnoj firmi i prevedite mi to u sadasnje eure...
Tehnika nije relevantna, jer to su neki poceci, i vjerovatno je vila preskupa.

Spectrum ZX 48, kao na fotografiji, 100 DM od lopova koji su ga ukrali negde u Italiji niz izloga, bez ičega (ispravljača, kasetofona i svega ostalog).

Vas jugonostalgicare bih vratio direktno u 80-te da dozivite cari starih vremena, stripova, cokoladica, sladoleda i raznih cuda, kad si mogao za ovoliko da kupis ovo ono ili imao vise nego sad. U to vreme su ljudi bili ravnopravniji pa su se sjedinili sa bedom u kojoj su ziveli. Pojedinci su ziveli u takvim selima do pocetka 90-tih da nisu znali sta je tv a kamoli ostalo, a danas nam je sve pribliznije zapadu, svi imaju telefone, racunare, besne aute, garderobe, razna uzivanja na pretek, imamo struju bez restrikcija, etazna grejanja iz fotelja, standard nam nije najbolji i ponekad nismo zadovoljni ovim sto imamo pa patimo za jna,Titom, narodnom milicijom, vanvremenskim fudbalom i vasim pricama kako je svako od vas bio najbolji u svemu mogucem sto je i normalno svako vreme nosi svoje breme. Danas je jedina mana ovog drustva sto su manje drustveni i distancirani ostalo nam je ispred nosa, nismo svesni sta je muka pa nam je sve predjasnje bolje.
(Milan, 27. novembar 2020 08:05)


Ти си мало побркао друштвени и технолошки напредак. Наше друштво на Балкану је назадовало много, а технологија у свету је напредовала пуно и то је једини разлог што данас имамо то што си навео, а што нам је осамдесетих фалило. Наравно да осамдесетих нисмо имали мобилне телефоне када нису ни постојали, и да смо морали да издвојимо три плате за телевизор када су тада били скупи. Међутим, што се тиче друштва, било је мање корупције, криминала, породичног насиља, класних разлика. Ту смо пукли.

Srecniji sam bio tada sa 48 KB memorije, nego moje dete sada sa 1 TB.

Moj zx spectrum plus 48k švercovan iz grčke 84e. I danas ga imam u originalnoj kutiji sa originalnim kasetama i o punjačem. I jet set willy koji nikad nisam prešao zbog težine :-)

Posle njega c64, pa amiga 500. Onda došle 90e, nije se imalo para pa sam o pc-u učio na emulatorima na Amigi. Sećam se da sam u srednjoj imao Basic i Dos na XT i 286 mašinama, a da sam ja to sve za školu radio kod kuće na Amigi na nekom emulatoru. I potrajala mi je skoro deceniju, do kraja 90ih, tad sam zbog faksa morao da pređem na pc. Prvo sam pozajmljivao neki 486, a onda i neke 2002 recimo dobio pentium 3.

Eh...

Kad se setim Spektruma, Komodora 64, hehe... Pa igrice ucitavamo sa kasetofona...cekas nekad i po 5 minuta da ucita, i onda ne ucita dobro, pa sve ispocetka... Kad bi mi sad ono pistalo pored glave 5 minuta, tacno bih ga bacio u prvi kontejner. Ali nigde se nije zurilo, imalo se vremena za sve i svuda se stizalo na vreme. Sada ako telefon ne otvori u milisekundi ili u treptaju oka, ne valja, daj menjaj ga, daj brzi, bolji, sa vise rama, sa sto vise kamera... Prvo bile one cigle od telefona, kako smo ih zvali. Posle sve manji i manji. Kad se pojavila Motorola bebica, i kad sam se kladio sa drugarom da mi je telefon u malom dzepu od farmerki, on se umalo nije slognuo. Sad opet sto veci, sto duzi, sto siri... Prvo nam valjali crno beli displeji, posle se pojavise sa 64 boje, pa 128, pa 256...ppsle toga kraja nije bilo. Predje u herze, pa ne valja displej sa 60hz,spor je, pa ajde 90-120... Eto, onda dodje korona i zivot prodje. Sad bih se rado vratio na kucni telefon, pa ko me prvi nadje ujutru kuci, njegov sam. Ovako nas razapese tel na sve strane. Ne daj boze da se ne javimo na trece zvono...pa to je vec propast... Malo se odmakoh od teme racunara, ali tako je i sa njima. Vise google zna o nama nego mi sami. Zalosno, zar ne...

Isto i danas, kao u logoru da zivimo. Ako hoces jace, profesionalne delove pravac kod Madjara, u domacim radnjama imaju samo delove od pre dve godine po najnaduvanijim cenama na svetu dok je PC najnovije generacije nemoguce sklopiti bez svercovanih delova. Severna Koreja.

Izvinjavam se Saulu Goodmanu, veci dio mog komentara bio je reakcija na ovu pricu koju je izbacio DaLink.

Dobio Sam commodore 64 1986 godine.. Bio okruglo 700 dm..sa kasetofonom I dva dzojstika.. . Posle godinu Dana kupio Sam I disk jedinicu.. Tad u odeljenju od Nas 30 je imalo komp 5-6... Drug iz klupe je imao amstrad sa ugradjenim kasetofonom.. Secam se da je imao zeleni monitor.
Nije imalo u radnjama tad vec sve se kupovalo preko malih oglasa.. I igrice smo narucivali preko oglasa.. Imali kompleti na kaseti po 50 igrica.
Uz put do skole imao je manji salon gde smo igrali arkade(skoro svaki Dan Sam igrao 1942gu) a iznad skole 300 metara imao je mnogo veci.. Bilo je pa sigurno 40 arkada raznih.
Od magazina kupovao Sam svet kompjuter a moj otac galaksiju.

Ako se dobro prisetim niko ni lud nije kupovao kompjutere u prodavnici. 1984 Jugislavija je bila puna kompjutera. Brat i ja smo imali Spektrum 16 već 3 do 4 godine. Orao i bar još 1 ili 2 modela su mogla da se kupe preko Galaksije i putem naručivanja. Ko je hteo da sklapa računar sam ništa nije morao da uvozi.
Moj Spektrum je koštao 200 DMiz Nemačke. A nas najbolji prijatelj je za iste pare dobio iz Singapura Spektrum, djojstik i čitač memorijski kartica. Pa je mogao igre koje ima da učitava u sekundi, a mi smo razvlacili kasete.
Do 1984te moj brat i društvo su već prodavali kasete sa igrama preko oglasa koje su presnimavali na mom dabl dek kasetofonu.
Ovaj tekst je izašao kao protest zbog enormno velikih cena Spektruma u prodavnici.
Još ima živih ljudi iz tog perioda. Izdleda mi da su 80te I 90te u glavama mnogih veoma bliske. A godine su tada bile velike. 80te si bio srećnik sa Spekrumom, a 90 si imao 2 u ormaru i drndao si 286ticu.
Ali nije bilo ni bitno. Dva pomenuta Spektruma su poslužila jedno 30toro dece i nikom nista nije falilo

(ZX Spectrum, 26. novembar 2020 23:40)
Ja bi dodao samo jos romane Zagor,Blek,Komadant Mark,Kapetan Miki,Mister No,Kit Teler,Alan Ford,Marti Misterija... Lepa vremena

Beda od države i onda kao i ova sada, samo što je bila u nekim stvarima ozbiljnija.
Nama su na granici carinici oduzeli Spectrum 16k, jer nije nikako mogao da se uveze, čak ni da se plati carina!? Sećam se da je otac jurio po onim kolonama za izlazak iz SFRJ, tj. Slovenije automobile nekog od naših gastarbajtera kako bi kompjuter vratio u inostranstvo!? pa ga ponovo doneo i uneo kao stranac ili na privremenom radu, jer je samo tako mogao da Spectrum uđe u zemlju. Posle pola godine, naš čovek iz okoline Kragujevca, ruka mu se pozlatila, doneo Spectrum meni i bratu.
Kada sam pošao u muzičku školu, trebao mi je nov instrument, klarinet, pa ga je otac kupio tako što je kao nekadašnji član džez udruženja to mogao da uradi. Nije mogao da se uveze nikako, čak i ako bi ste bili voljni da platite carinu, jednostavno niste mogli da ga uvezete, sem da ga prošvercujete.
Važno je samo bilo da se ne dira u Tita, samoupravljanje i tekovine "revolucije". Tuga i čemer...

Tri ondašnje plate, bile su kao danas trideset tri plate, takva im je bila vrednost!

Atari ST sam morao da nadjem dozvolu za uvoz preko prijatelja sa zenom strankinjom koja je imala pravo da uveze jednokratno razne stvari.
(DaLanik, 26. novembar 2020 21:15)
-------------------------------------

A ja bogami prosvercovao dva, i to u Zastavi 101 - lako staju ispod prednjih sedista. Posle sam otisao po monitore u Minhen, i za to je placena carina. Prodao jedan 1040ST za 1250DM, i to je otplatilo oba, te je jedan ostao meni.

Ono što mene tad zanimalo su mainframe računari.. Moji su radili u elektrodistribuciji i vodio me otac sredina 80tih u "kompjutersku sobu".. I tu je bio taj mainframe koji bio ogroman(pa dao bi mu jedno 30 tona) I čuo se kao da si u fabrici.. Svi računari u zgradi i u gradu ispostave su u stvari bili samo terminali(monitori i tastature) povezani na njega.. Voleo sam da odem kod majke na posao pa da cackam na terminalu.. Kasnije malo sad ne znam koje godine su dobili novi mainframe koji je bio jedno 10 puna manji tipa kao ogroman frižider i bio 100 puta tisi

@(lorD, 26. novembar 2020 23:36)
pa sredinom 80tih sigurno nije bila 1000dm kao sto lupetaju jer je retko ko imao kompjutere,mislim da je isto kao i sada oko 200-300e bila.ja sam sprektrum video kod drugara ciji je otac bio direktor,niko sem njega u sirem kraju nije ni znao sta je kompjuter.prosecna radnicka klasa za bickl nije imala,secam se kakav je luksuz bio rog bmx.c64 je bio oko 600dm to su mogli da priuste samo privatnici i direktori.uvek smo mi bili sirotinja...

Apsolutno se sećam, mart 1986, spectrum 48K 350 maraka sa džojstikom i interfejsom za njega. Kasetofon portabl dobih na poklon od nekih komšija gastosa. Mali tv u boji tada bio skuplji. Oni Iskrini crnobeli polovni 150 maraka na gore.
Pre toga godinu dana bio kod mene stričev 16K okačen na radio stanicu. Nisu to bile neke pare. Roditelji službenici obični.
Moguće da su zvanično cene bile trostruke, no tako niko nije kupovao.

Basic 1.0

Ko je svercovao iz Klagenfurta ?

Vas jugonostalgicare bih vratio direktno u 80-te da dozivite cari starih vremena, stripova, cokoladica, sladoleda i raznih cuda, kad si mogao za ovoliko da kupis ovo ono ili imao vise nego sad. U to vreme su ljudi bili ravnopravniji pa su se sjedinili sa bedom u kojoj su ziveli. Pojedinci su ziveli u takvim selima do pocetka 90-tih da nisu znali sta je tv a kamoli ostalo, a danas nam je sve pribliznije zapadu, svi imaju telefone, racunare, besne aute, garderobe, razna uzivanja na pretek, imamo struju bez restrikcija, etazna grejanja iz fotelja, standard nam nije najbolji i ponekad nismo zadovoljni ovim sto imamo pa patimo za jna,Titom, narodnom milicijom, vanvremenskim fudbalom i vasim pricama kako je svako od vas bio najbolji u svemu mogucem sto je i normalno svako vreme nosi svoje breme. Danas je jedina mana ovog drustva sto su manje drustveni i distancirani ostalo nam je ispred nosa, nismo svesni sta je muka pa nam je sve predjasnje bolje.
(Milan, 27. novembar 2020 08:05)
Prijatelju, ti si počeo kao komunisti koji su upoređivali SFRJ sa Kraljevinom Jugoslavijom, pa sebi pripisivali zasluge za tehnološki napredak. Ovde se govori o računarima. U toj i takvoj komunističkoj državi, uprkos svim ograničenjima, postojao je relativno velik broj ljudi koji su pratili informatiku. Mnogi su zahvaljujući tome, kada se država raspala, zapakovalo kofere i otišlo u inostranstvo. U toj i takvoj državi, postojali su kapaciteti da se sklapaju računari, i to ne samo na jednom mestu. I nisu se sklapali samo računari, država je generalno manje tehnološki zaostajala za vodećim zemljama. Onda smo zaključili da nam ništa ne treba, jer uvek u svetu postoji neko ko će nešto napraviti kvalitetnije i jeftinije. Pa nam se onda dogodi ova pandemija i shvatimo koliko je značajno da smo sposobni da sami nešto napravimo.

Spectrum, commodore 64, atari stf mega atari st i eson 850, svi presverani iz alemanije u periodu od 83-89g ?

Vas jugonostalgicare bih vratio direktno u 80-te da dozivite cari starih vremena, stripova, cokoladica, sladoleda i raznih cuda, kad si mogao za ovoliko da kupis ovo ono ili imao vise nego sad. U to vreme su ljudi bili ravnopravniji pa su se sjedinili sa bedom u kojoj su ziveli. Pojedinci su ziveli u takvim selima do pocetka 90-tih da nisu znali sta je tv a kamoli ostalo, a danas nam je sve pribliznije zapadu, svi imaju telefone, racunare, besne aute, garderobe, razna uzivanja na pretek, imamo struju bez restrikcija, etazna grejanja iz fotelja, standard nam nije najbolji i ponekad nismo zadovoljni ovim sto imamo pa patimo za jna,Titom, narodnom milicijom, vanvremenskim fudbalom i vasim pricama kako je svako od vas bio najbolji u svemu mogucem sto je i normalno svako vreme nosi svoje breme. Danas je jedina mana ovog drustva sto su manje drustveni i distancirani ostalo nam je ispred nosa, nismo svesni sta je muka pa nam je sve predjasnje bolje.

Prvi je bio Sinclair ZX81.
1984. godine 500 DEM u nekom komisionu u BG.

Fala Bogu rešismo se na vreme komunjara te smo sad lideri u regionu
(Pera Realnije, 26. novembar 2020 23:17)
nažalost prekasno i zato smo sada gde jesmo

Niko te ne laže majstore, tadašnjih 300 maraka je vredelo kao danas 1000e...
(JOBAH, 26. novembar 2020 21:03)

Kalkulator inflacije (http://www.lawyerdb.de/Inflationrate.aspx) kaže da je tadašnjih 300 DEM kao današnjih 276,64 €.

I posle verujte Jugo-nostalgicarima... kakva je to raspala drzava bila! Sve je bio problem. To sto je u istocnom bloku bilo gore, ne znaci da je to bilo dobro. Oric 1, spectrum i C64 smo prosvercovali jer su bili mali, ali za Atari ST sam morao da nadjem dozvolu za uvoz preko prijatelja sa zenom strankinjom koja je imala pravo da uveze jednokratno razne stvari. Secam se da je moj teča imao C-64X ili kako se zvaše, sa ugradjenim monitorom i baterijom pa smo kad su bile nestašice struje i gasili Beograd po grupama mogli da igramo igrice i bez struje :) Kakav trulez od drzave je to bio... Bilo, ne ponovilo se. Hvala bogu da imamo Srbiju!

Za jednu nemačku marku te 1984-e bilo je potrebno 72 jugoslovenska dinara. Ovo sam jedva pronašao na internetu, toliko je teško naći kursne liste tog perioda da sam bukvalno skinuo knjigu u pdf formatu sa svim kursnim listama za jugoslovenski dinar od 1957-e godine do 1999-e... Znači prosečna plata je bila oko 300 DM, a ne 1000 DM kako nas stariji lažu već decenijama.

Za jednu nemačku marku te 1984-e bilo je potrebno 72 jugoslovenska dinara. Ovo sam jedva pronašao na internetu, toliko je teško naći kursne liste tog perioda da sam bukvalno skinuo knjigu u pdf formatu sa svim kursnim listama za jugoslovenski dinar od 1957-e godine do 1999-e... Znači prosečna plata je bila oko 300 DM, a ne 1000 DM kako nas stariji lažu već decenijama.
(Saul Goodman, 26. novembar 2020 19:51)

Niko te ne laže majstore, tadašnjih 300 maraka je vredelo kao danas 1000e...

Vas jugonostalgicare bih vratio direktno u 80-te da dozivite cari starih vremena, stripova, cokoladica, sladoleda i raznih cuda, kad si mogao za ovoliko da kupis ovo ono ili imao vise nego sad. U to vreme su ljudi bili ravnopravniji pa su se sjedinili sa bedom u kojoj su ziveli. Pojedinci su ziveli u takvim selima do pocetka 90-tih da nisu znali sta je tv a kamoli ostalo, a danas nam je sve pribliznije zapadu, svi imaju telefone, racunare, besne aute, garderobe, razna uzivanja na pretek, imamo struju bez restrikcija, etazna grejanja iz fotelja, standard nam nije najbolji i ponekad nismo zadovoljni ovim sto imamo pa patimo za jna,Titom, narodnom milicijom, vanvremenskim fudbalom i vasim pricama kako je svako od vas bio najbolji u svemu mogucem sto je i normalno svako vreme nosi svoje breme. Danas je jedina mana ovog drustva sto su manje drustveni i distancirani ostalo nam je ispred nosa, nismo svesni sta je muka pa nam je sve predjasnje bolje.

plate su 80-tih varirale jer je dinar bio u stalnom padu. Tek 1989-90. dolazi do stabilizacije. Plate rastu i kreću se od 400-2000DEM. Kreću i privatna preduzeća. Slobodno i masovno se uvozi potrošačka elektronika. I taman da nam krene i da odmah postanemo član EU, komunjare nam sjebu budućnost.
(Pera Realno, 26. novembar 2020 21:45)

Fala Bogu rešismo se na vreme komunjara te smo sad lideri u regionu

Uvoz je bio zabranjen, verovatno da bi štitili naše kompjutere ali problem sa našim kompjuterima je bio da nisu imali dovoljno programa za njih. Svaki kompjuter je imao svoj zasebni sistem i programe.

@Saul Goodman
Pa i vrednost zapadnih valuta se menjala tokom godina. Trebalo bi da pogledas koliko se npr u Usa moglo dobiti benzina za dolar 1970 a koliko deset godina kasnije. Uz to ta kukanja “ne hvala toj Jugoslaviji, raspad drzava, divna nasa Srbija”... Niko nije branio toj Srbiji da 1980 napravi neki sporazum sa Sinclairom i EI Nis pocne proizvodnju kompjutera. Problem je bio da su brkati badze “bizmizmeni” tog vremena znali samo za sporet i masinu za ves, to je bio njihov plafon i od toga su krckali kintu. Vizije 0. A eto Slovenci poceli posao. Oni Slovenci sto ih je mila Srbija optuzila pocetkom 90 tih da uzimaju lovu od ostalij”prelivanjem dohotka”, sto rece drug Sloba, pa im opali sankcije..i obeca da ce moliti uskoro da ih se ukinu. Al eto ne propade Slovenija. Gorenje se prodavalo i po Francuskoj i Svedskoj i po celoj Evropi a EI Nis? Najbolje se zivjelo kad je Ante Markovic bio na vlasti, ljudi su imali povjerenja u njega, krenule su privatne firme, slobodna grgovina devizama, ali je onda Ante bespravno upao u platni sistem, pokrao par milijardi dolara stampanjem novcanica na svoju ruku, taj Jugosloven...UUUPPPSSS...to je us stvari uradio Slobica iz mile drage Srbije..Kako to majku mu...?..Istina boli.

Nije bitno koliko. To danas vise nista ne znaci. Mozes da kazes i 300 i 3000, i maraka i drahmi pre 35 godina. Bitno je sta si za tu platu mogao da kupis. A meni su roditelji, koji su bili prosecni, obican srednji sloj dali para za dzeparac kada sam isao u Nemacku na nedelju dana, toliko da sam mogao u Nemackoj da kupim C64 (bilo je pozeljno da potrosim sto manje i vratim kuci sto vise,naravno) ali bih onda potrosio sve sto su mi dali. Tesko je porediti vremena i vrednost tehnike onda i sada kada se stancuje sve u Kini, ali koliko roditelja iz tzv srednjeg staleza sada moze da da detetu dzeparac 1000-1500e?

Za jednu nemačku marku te 1984-e bilo je potrebno 72 jugoslovenska dinara. Ovo sam jedva pronašao na internetu, toliko je teško naći kursne liste tog perioda da sam bukvalno skinuo knjigu u pdf formatu sa svim kursnim listama za jugoslovenski dinar od 1957-e godine do 1999-e... Znači prosečna plata je bila oko 300 DM, a ne 1000 DM kako nas stariji lažu već decenijama.
(Saul Goodman, 26. novembar 2020 19:51)

Moj Spectrum 48k (600 DEM) "došao" je u televizoru na koji je uredno plaćena carina. A to da je plata bila 1000 DEM, tu priču slušam sto godina i samo sležem ramenima. Možda u nekim posebnim firmama, običan narod je radio za oko 300-400.

Meni je spektruma 48kb, sa kasetofonom, donijela neka jugošvabica, negdje 83. godine, za 350 maraka. Nisu to bile 3 plate, ni blizu toga. Svaka srednjeklasna porodica u Jugoslaviji mogla je da izdvoji te pare.

Računari se i danas kupuju kao nekada - kanalima sive ekonomije. 90ih se u Mađarsku išlo samo za hranu, a danas pored hrane i za potrošačku elektroniku.

plate su 80-tih varirale jer je dinar bio u stalnom padu. Tek 1989-90. dolazi do stabilizacije. Plate rastu i kreću se od 400-2000DEM. Kreću i privatna preduzeća. Slobodno i masovno se uvozi potrošačka elektronika. I taman da nam krene i da odmah postanemo član EU, komunjare nam sjebu budućnost.

1988 sam mogao da biram za 1000 maraka da li ću video rekorder ili commodore 64, dobio sam i motor tomos automatik, i išli smo na more.. lepa vremena.. deca čiji su roditelji i babe i dede radili u Švajcarskoj su i tad imali više, ali kad smo bili na moru u Bugarskoj bili smo u Zlatni Pjasci to je tad bilo letovalište isključivo za Zapadne tursite, jeo sam u restoranu za par maraka a Bugari su tad bili teška sirotinja.. Bugare sam viđao samo kao radnike tamo... Tad je i počela inflacija sećam se novčanice od 5000 din sa Titom.. tad je još i vredela dosta pa je počela polako da gubi vrednost.. posle počeo rat i propast... Sećam se i plakata u pošti Smrt fašizmu SlobodaN narodu,tad smo potpisali u pošti ugovor za satelitsku isto za 1000 maraka pa nas prevarili..

Fala Bogu rešismo se na vreme komunjara te smo sad lideri u regionu
(Pera Realnije, 26. novembar 2020 23:17)
nažalost prekasno i zato smo sada gde jesmo

(Saul Goodman, 26. novembar 2020 19:51)

Saul, ja sam jedan od tih starijih koji lažu za platu. Jedina razlika je sto si malo pobrkao datume. Prosecna plata od 900 nemackih maraka je bila 1989 kada je premijer bio Ante Markovic i vrednost 1 marke bila je samo 7 dinara. Na nesreću taj raj je trajao kratko, oko godinu dana, i onda je sve otislo u propast da bi, negde, 92 ili 93 dosla ogroma inflacija i tada je prosecna mesečna plata bila samo 5 maraka. Da dobro si pročitao, samo 5 i slovima, pet nemackih maraka
Inače onaj podatak iz 1984, koji si naveo, je tačan ali se i sa tim parama živelo sasvim pristojno.

... ništa nije "švercovano" kako to danas kažu... lrosto, daš cariniku 10DM i nema švervovanja, samo prođeš... ;)

... Nije li tako i danas?

Otišao avionom u London sa 300 funti kupljenih od plate i kupio Sinclair
za 130 funti. I još se muvao po pabovima i kupovao u Oxford streetu odeću.
Bila bi je plata nešto viša od proseka ali ipak srednjoškolska.

Sverc preko granice, tri plate? Bar ta dva podatka i danas vaze bar koliko i tad.

Država je razmišljala po sistemu šta će ti kućni kompjuteri narodu? A ako neko vec hoće, hajde da ga oderemo na carini, duty free shopu... I dan danas je IT oprema 30-50 % skuplja od iste u USA, Nemačkoj... Kao i sa gorivom, registracijom vozila, bebi opremom, hranom... O kvalitetu da ne govorimo.

De vi meni recite kolika je 80ih bila plata recimo doktora, kolika pekara, a kolika nekog ekonomiste u drzavnoj firmi i prevedite mi to u sadasnje eure...
Tehnika nije relevantna, jer to su neki poceci, i vjerovatno je vila preskupa.

@saul goodman, ne lazu te nego transponiraju platu za vreme anta markovica na cele osamdesete.

imao sam zx spectrum 48k,i schneider cpc 464...posle toga 15 laptopova,ali nista kao ova dva

Moj ćale sam sastavio Galaksiju osamdesetih, a prvi IBM-ov PC prošvercovali u delovima iz Nemačke 1991.

Hvala mami i tati koji su prosvercovali C64 i ulepsali meni i bratu detinjstvo.

@(lorD, 26. novembar 2020 23:36)
pa sredinom 80tih sigurno nije bila 1000dm kao sto lupetaju jer je retko ko imao kompjutere,mislim da je isto kao i sada oko 200-300e bila.ja sam sprektrum video kod drugara ciji je otac bio direktor,niko sem njega u sirem kraju nije ni znao sta je kompjuter.prosecna radnicka klasa za bickl nije imala,secam se kakav je luksuz bio rog bmx.c64 je bio oko 600dm to su mogli da priuste samo privatnici i direktori.uvek smo mi bili sirotinja...

Uvoz je bio zabranjen, verovatno da bi štitili naše kompjutere ali problem sa našim kompjuterima je bio da nisu imali dovoljno programa za njih. Svaki kompjuter je imao svoj zasebni sistem i programe.
(jovan, 26. novembar 2020 19:38)

I zato je sva ta zabranjena tehnička roba mogla da se kupi u Komisionima bez problema. ;)

Naravno da je bio šverc, i moj C64 je tako stigao, doneo ga stric 1985. iz Nemačke. Sećam se i da je jedan matori komšija čvorovićevskog tipa posle nekog vremena rekao mom ćaletu da on zna da mi imamo kompjuter i da je to nelegalno, kako je razmišljao da to prijavi policiji, ali, kao, odlučio je da ipak to ne uradi.
Kasnije je isto tako pretio za satelitsku antenu.

Prvi komp ATARI 800 XL I igrica ono on one, kupili u Nemačkoj. Prošvercovali u ručnom frižideru. Kakva vremena. Nostalgija!

Uvoz je bio zabranjen, verovatno da bi štitili naše kompjutere ali problem sa našim kompjuterima je bio da nisu imali dovoljno programa za njih. Svaki kompjuter je imao svoj zasebni sistem i programe.
(jovan, 26. novembar 2020 19:38)

Zato i danas placamo carinu na uvoz racunara, jer EI NIS pravi odlicne racunare.

Džet pak, Rambo, Dejli Tompson ST, formule, simulacije letenja...
Secam se tih igrica i kaseta... 86. godine.
I SP u Mexiku... i komsija koji je za slicicu Maradone trazio 10 kojih nema.
I virsle iz crvenih kioska.
Stripovi. Stripoteka.
Duvaljke.
7up koji sam otkrio i pio tog nekog leta.
Tik tak i Titovim stazama umesto predgovora.
Tako slatkis.
Lili sladoled.
Gali frut svako jutro u trafici ispred vrtica.
Komisioni.
Velež, Leotar, Piksi, radio prenosi vikendima.
Skijice.
Vodice kod Šibenika i železnicka stanica u istom.
Sindikalni paketici.
Tarzan, Sport Bili, Put u srediste zemlje.
Stevo Karapandza.
Sredom Tempo, petkom Zabavnik.
Partijski sastanci. Roditeljski sastanci. Skup stanara u vesernici.
Salas u malom ritu.
Moj otac tramvaj vozi na jednoj nozi.
...



Sjajno...

Koliko su neke ljudi bili ispred svog vremena...i nisu ozbiljno shvaćeni. Zato smo tu gde smo. Ko će izvući pouke?

Meni kupili Amigu 500 u Metalservisu za 1200 maraka 1988. Bez nje, emisije TV bajt i Sveta Kompjutera bio bi automehaničar :-D

1985. C-64 kupljen u Austriji za 700dem (prevedeno sa šilinga), sa sve kasetofonom. Prošvercovan, naravno.

Beda od države i onda kao i ova sada, samo što je bila u nekim stvarima ozbiljnija.
Nama su na granici carinici oduzeli Spectrum 16k, jer nije nikako mogao da se uveze, čak ni da se plati carina!? Sećam se da je otac jurio po onim kolonama za izlazak iz SFRJ, tj. Slovenije automobile nekog od naših gastarbajtera kako bi kompjuter vratio u inostranstvo!? pa ga ponovo doneo i uneo kao stranac ili na privremenom radu, jer je samo tako mogao da Spectrum uđe u zemlju. Posle pola godine, naš čovek iz okoline Kragujevca, ruka mu se pozlatila, doneo Spectrum meni i bratu.
Kada sam pošao u muzičku školu, trebao mi je nov instrument, klarinet, pa ga je otac kupio tako što je kao nekadašnji član džez udruženja to mogao da uradi. Nije mogao da se uveze nikako, čak i ako bi ste bili voljni da platite carinu, jednostavno niste mogli da ga uvezete, sem da ga prošvercujete.
Važno je samo bilo da se ne dira u Tita, samoupravljanje i tekovine "revolucije". Tuga i čemer...

Uvoz osamdeset je bio zabranjen u prvom redu da se spreči odliv deviza, čak i kad se to nije proizvodilo. Zato su bile nestašice kafe i čokolade (zamene za kafu i šećerne table), restrikcija goriva (bonovi, par-nepar) i struje (isključenja po grupama). Ananas, avokado, mango i paoaja mogli su da se vide samo na slikama. Sintisajzer je mogao da uveze samo onaj koji nabavi potvrdu udruženja kompozitora da mu je potreban za rad. Za kompjutere je bio limit, pa je npr. za legalnu kupovinu svih komponenti za sastavljanje PC-ja u Minhen trebalo da pođe četvoročlana porodica. Visoke carine su ohrabrivale strane proizvođače da ovde sklapaju svoje proizvode (automobile FIAT, Reno, VW, Citroen) i zajednička ulaganja (Frikom sladoledi, originalno Pekabela, PKB i Unilever), itd.

Spectrum ZX 48, kao na fotografiji, 100 DM od lopova koji su ga ukrali negde u Italiji niz izloga, bez ičega (ispravljača, kasetofona i svega ostalog).

Ako se dobro prisetim niko ni lud nije kupovao kompjutere u prodavnici. 1984 Jugislavija je bila puna kompjutera. Brat i ja smo imali Spektrum 16 već 3 do 4 godine. Orao i bar još 1 ili 2 modela su mogla da se kupe preko Galaksije i putem naručivanja. Ko je hteo da sklapa računar sam ništa nije morao da uvozi.
Moj Spektrum je koštao 200 DMiz Nemačke. A nas najbolji prijatelj je za iste pare dobio iz Singapura Spektrum, djojstik i čitač memorijski kartica. Pa je mogao igre koje ima da učitava u sekundi, a mi smo razvlacili kasete.
Do 1984te moj brat i društvo su već prodavali kasete sa igrama preko oglasa koje su presnimavali na mom dabl dek kasetofonu.
Ovaj tekst je izašao kao protest zbog enormno velikih cena Spektruma u prodavnici.
Još ima živih ljudi iz tog perioda. Izdleda mi da su 80te I 90te u glavama mnogih veoma bliske. A godine su tada bile velike. 80te si bio srećnik sa Spekrumom, a 90 si imao 2 u ormaru i drndao si 286ticu.
Ali nije bilo ni bitno. Dva pomenuta Spektruma su poslužila jedno 30toro dece i nikom nista nije falilo

Vas jugonostalgicare bih vratio direktno u 80-te da dozivite cari starih vremena, stripova, cokoladica, sladoleda i raznih cuda, kad si mogao za ovoliko da kupis ovo ono ili imao vise nego sad. U to vreme su ljudi bili ravnopravniji pa su se sjedinili sa bedom u kojoj su ziveli. Pojedinci su ziveli u takvim selima do pocetka 90-tih da nisu znali sta je tv a kamoli ostalo, a danas nam je sve pribliznije zapadu, svi imaju telefone, racunare, besne aute, garderobe, razna uzivanja na pretek, imamo struju bez restrikcija, etazna grejanja iz fotelja, standard nam nije najbolji i ponekad nismo zadovoljni ovim sto imamo pa patimo za jna,Titom, narodnom milicijom, vanvremenskim fudbalom i vasim pricama kako je svako od vas bio najbolji u svemu mogucem sto je i normalno svako vreme nosi svoje breme. Danas je jedina mana ovog drustva sto su manje drustveni i distancirani ostalo nam je ispred nosa, nismo svesni sta je muka pa nam je sve predjasnje bolje.
(Milan, 27. novembar 2020 08:05)


Ти си мало побркао друштвени и технолошки напредак. Наше друштво на Балкану је назадовало много, а технологија у свету је напредовала пуно и то је једини разлог што данас имамо то што си навео, а што нам је осамдесетих фалило. Наравно да осамдесетих нисмо имали мобилне телефоне када нису ни постојали, и да смо морали да издвојимо три плате за телевизор када су тада били скупи. Међутим, што се тиче друштва, било је мање корупције, криминала, породичног насиља, класних разлика. Ту смо пукли.

Vas jugonostalgicare bih vratio direktno u 80-te da dozivite cari starih vremena, stripova, cokoladica, sladoleda i raznih cuda, kad si mogao za ovoliko da kupis ovo ono ili imao vise nego sad. U to vreme su ljudi bili ravnopravniji pa su se sjedinili sa bedom u kojoj su ziveli. Pojedinci su ziveli u takvim selima do pocetka 90-tih da nisu znali sta je tv a kamoli ostalo, a danas nam je sve pribliznije zapadu, svi imaju telefone, racunare, besne aute, garderobe, razna uzivanja na pretek, imamo struju bez restrikcija, etazna grejanja iz fotelja, standard nam nije najbolji i ponekad nismo zadovoljni ovim sto imamo pa patimo za jna,Titom, narodnom milicijom, vanvremenskim fudbalom i vasim pricama kako je svako od vas bio najbolji u svemu mogucem sto je i normalno svako vreme nosi svoje breme. Danas je jedina mana ovog drustva sto su manje drustveni i distancirani ostalo nam je ispred nosa, nismo svesni sta je muka pa nam je sve predjasnje bolje.
(Milan, 27. novembar 2020 08:05)
Prijatelju, ti si počeo kao komunisti koji su upoređivali SFRJ sa Kraljevinom Jugoslavijom, pa sebi pripisivali zasluge za tehnološki napredak. Ovde se govori o računarima. U toj i takvoj komunističkoj državi, uprkos svim ograničenjima, postojao je relativno velik broj ljudi koji su pratili informatiku. Mnogi su zahvaljujući tome, kada se država raspala, zapakovalo kofere i otišlo u inostranstvo. U toj i takvoj državi, postojali su kapaciteti da se sklapaju računari, i to ne samo na jednom mestu. I nisu se sklapali samo računari, država je generalno manje tehnološki zaostajala za vodećim zemljama. Onda smo zaključili da nam ništa ne treba, jer uvek u svetu postoji neko ko će nešto napraviti kvalitetnije i jeftinije. Pa nam se onda dogodi ova pandemija i shvatimo koliko je značajno da smo sposobni da sami nešto napravimo.

Eh, kad se samo setim tog vremena. Imam 50 godina. Odrastao sam uz Svet kompjutera. Iz Kraljeva sam i naravno te davne 1985.g. jedva da je bilo digitrona u Kv,pa me put naveo kod tetke u Niš gde kupih iz ne znanja Oric Nova 64. Kuku meni, nigde živog programa ni kasete za njega, cak nije isao uz komp ni kasetofon nego se i za njega snalazih bezuspesno. Posle godinu dana ga prodam i sad vec poucen kupim legendu Commodore 64, pa posle njega cuvenu prijateljicu AMIGU 500. Diskete sa igricama,joooj mladosti. Da se vratim malo u to vreme pa da umrem ne bi mi bilo žao.

A zvuk kuckanja ko da gaziš po pihtijama.

Izvinjavam se Saulu Goodmanu, veci dio mog komentara bio je reakcija na ovu pricu koju je izbacio DaLink.

Niko te ne laže majstore, tadašnjih 300 maraka je vredelo kao danas 1000e...
(JOBAH, 26. novembar 2020 21:03)

Kalkulator inflacije (http://www.lawyerdb.de/Inflationrate.aspx) kaže da je tadašnjih 300 DEM kao današnjih 276,64 €.

Kada se samo setim tih gumenih tastera...

I dalje imam originalnu kasetu "Horacio goes to skiing", igricu za zx spectrum.

Eh radosti kada mi je otac prosvercovao iz Italije ZX Spectrum 48kb sa 10 originalnih kaseta sa igricama i nekoliko knjiga (programiranje u Basicu). Secam se da mi je tadasnji BBC model B bio nedostizan. Zaraza od tad ne prestaje.

Ono što mene tad zanimalo su mainframe računari.. Moji su radili u elektrodistribuciji i vodio me otac sredina 80tih u "kompjutersku sobu".. I tu je bio taj mainframe koji bio ogroman(pa dao bi mu jedno 30 tona) I čuo se kao da si u fabrici.. Svi računari u zgradi i u gradu ispostave su u stvari bili samo terminali(monitori i tastature) povezani na njega.. Voleo sam da odem kod majke na posao pa da cackam na terminalu.. Kasnije malo sad ne znam koje godine su dobili novi mainframe koji je bio jedno 10 puna manji tipa kao ogroman frižider i bio 100 puta tisi

Srecniji sam bio tada sa 48 KB memorije, nego moje dete sada sa 1 TB.

Isto i danas, kao u logoru da zivimo. Ako hoces jace, profesionalne delove pravac kod Madjara, u domacim radnjama imaju samo delove od pre dve godine po najnaduvanijim cenama na svetu dok je PC najnovije generacije nemoguce sklopiti bez svercovanih delova. Severna Koreja.

Moj zx spectrum plus 48k švercovan iz grčke 84e. I danas ga imam u originalnoj kutiji sa originalnim kasetama i o punjačem. I jet set willy koji nikad nisam prešao zbog težine :-)

Posle njega c64, pa amiga 500. Onda došle 90e, nije se imalo para pa sam o pc-u učio na emulatorima na Amigi. Sećam se da sam u srednjoj imao Basic i Dos na XT i 286 mašinama, a da sam ja to sve za školu radio kod kuće na Amigi na nekom emulatoru. I potrajala mi je skoro deceniju, do kraja 90ih, tad sam zbog faksa morao da pređem na pc. Prvo sam pozajmljivao neki 486, a onda i neke 2002 recimo dobio pentium 3.

Eh...

Atari ST sam morao da nadjem dozvolu za uvoz preko prijatelja sa zenom strankinjom koja je imala pravo da uveze jednokratno razne stvari.
(DaLanik, 26. novembar 2020 21:15)
-------------------------------------

A ja bogami prosvercovao dva, i to u Zastavi 101 - lako staju ispod prednjih sedista. Posle sam otisao po monitore u Minhen, i za to je placena carina. Prodao jedan 1040ST za 1250DM, i to je otplatilo oba, te je jedan ostao meni.

Apsolutno se sećam, mart 1986, spectrum 48K 350 maraka sa džojstikom i interfejsom za njega. Kasetofon portabl dobih na poklon od nekih komšija gastosa. Mali tv u boji tada bio skuplji. Oni Iskrini crnobeli polovni 150 maraka na gore.
Pre toga godinu dana bio kod mene stričev 16K okačen na radio stanicu. Nisu to bile neke pare. Roditelji službenici obični.
Moguće da su zvanično cene bile trostruke, no tako niko nije kupovao.

Basic 1.0

Dobio Sam commodore 64 1986 godine.. Bio okruglo 700 dm..sa kasetofonom I dva dzojstika.. . Posle godinu Dana kupio Sam I disk jedinicu.. Tad u odeljenju od Nas 30 je imalo komp 5-6... Drug iz klupe je imao amstrad sa ugradjenim kasetofonom.. Secam se da je imao zeleni monitor.
Nije imalo u radnjama tad vec sve se kupovalo preko malih oglasa.. I igrice smo narucivali preko oglasa.. Imali kompleti na kaseti po 50 igrica.
Uz put do skole imao je manji salon gde smo igrali arkade(skoro svaki Dan Sam igrao 1942gu) a iznad skole 300 metara imao je mnogo veci.. Bilo je pa sigurno 40 arkada raznih.
Od magazina kupovao Sam svet kompjuter a moj otac galaksiju.

(ZX Spectrum, 26. novembar 2020 23:40)
Ja bi dodao samo jos romane Zagor,Blek,Komadant Mark,Kapetan Miki,Mister No,Kit Teler,Alan Ford,Marti Misterija... Lepa vremena

Spectrum, commodore 64, atari stf mega atari st i eson 850, svi presverani iz alemanije u periodu od 83-89g ?

Kad se setim Spektruma, Komodora 64, hehe... Pa igrice ucitavamo sa kasetofona...cekas nekad i po 5 minuta da ucita, i onda ne ucita dobro, pa sve ispocetka... Kad bi mi sad ono pistalo pored glave 5 minuta, tacno bih ga bacio u prvi kontejner. Ali nigde se nije zurilo, imalo se vremena za sve i svuda se stizalo na vreme. Sada ako telefon ne otvori u milisekundi ili u treptaju oka, ne valja, daj menjaj ga, daj brzi, bolji, sa vise rama, sa sto vise kamera... Prvo bile one cigle od telefona, kako smo ih zvali. Posle sve manji i manji. Kad se pojavila Motorola bebica, i kad sam se kladio sa drugarom da mi je telefon u malom dzepu od farmerki, on se umalo nije slognuo. Sad opet sto veci, sto duzi, sto siri... Prvo nam valjali crno beli displeji, posle se pojavise sa 64 boje, pa 128, pa 256...ppsle toga kraja nije bilo. Predje u herze, pa ne valja displej sa 60hz,spor je, pa ajde 90-120... Eto, onda dodje korona i zivot prodje. Sad bih se rado vratio na kucni telefon, pa ko me prvi nadje ujutru kuci, njegov sam. Ovako nas razapese tel na sve strane. Ne daj boze da se ne javimo na trece zvono...pa to je vec propast... Malo se odmakoh od teme racunara, ali tako je i sa njima. Vise google zna o nama nego mi sami. Zalosno, zar ne...

Tri ondašnje plate, bile su kao danas trideset tri plate, takva im je bila vrednost!

Ko je svercovao iz Klagenfurta ?

Prvi je bio Sinclair ZX81.
1984. godine 500 DEM u nekom komisionu u BG.