Solo putovanje u četrdesetim? Zašto da ne, uz ove korisne savete

Šta u četrdesetim?! Ja putujem sa svojih pedeset godina i spavam u svom minivanu jer ne želim da me bude u hostelu kad se vraćaju iz provoda, dosta mi je toga. Jeste nekad malo nezgodno naći dobro mesto za spavanje, ali ništa se ne može meriti sa slobodom da one sekunde kad poželim da odem negde samo okrenem ključ i teram dalje. Osim toga nema raspakivanja, rezervacije smeštaja i svih ostalih sekiracija, nego uživam u mirisu bora i jutarnjem cvrkutu ptica.

Solo putovanja su zaista nepristupacna, bar kod nas ali smatram da je u celom svetu tako. Ja sam jednom hteo sam da odem na more i u agenciji mi rekli da moze ali da moram da platim i drugi krevet u sobi jer sustinski jednokrevetna soba je prava retkost u hotelima. Nadam se da ce se stvari promeniti te da vise necu biti sam te da cu imati drustvo ali svejedno to nije ok prema samcima, pa i mi smo ljudi, i mi volimo putovati.

Nije stvar u godinama nego u očekivanjima od takvog putovanja. Naravno da nije isto otići na klasično more da ne kažem neko mesto na Halkidikiju ili na Lefkadu solo, i mesec dana solo putovati po Jugoistočnoj Aziji.
Nisu sve destinacije za ovakva putovanja niti su svi ljudi spremni za takvo iskustvo. Ali ko jeste i izabere prave destinacije imaće nezaboravna iskustva i osećaj pune i prave slobode kakav se ne može doživeti u bilo kakvoj grupi i shvatiće šta je odmor u punom i pravom smislu te reči.
Opet pominjem nije svaki mentalni sklop za to i ne treba forsirati jer je sada in na youtube i po blogovima, ako u stvari ne želite to.

Нема ту претерано пуно филозофије: кад имаш 20 путујеш с друштвом или с девојком/дечком, кад имаш око 30 идеш сам или са супругом, кад си ту негде између 40-50 идеш с децом односно породично, са 50+ деца оду од куће, ти се разведеш и ту идеш сам или с груом пензионера. Или путујеш опет са женом (односно мужем) и звоцате обоје по цео дан, све вам смета, највише та особа поред вас која није иста она у коју сте се заљубили пре 25 година. Ако се ни тада не разведете ви сте мазохисти и заиста ће вас само смрт раставити. Тада вас чека шетање унука и паковање зимнице у тегле следећих 50 година. Осим ако вас деца у међувремену не сместе у дом. То је слика и прилика живота убедљиве већине људи, поготово Балканаца. Проблем настаје кад из неког разлога не желиш да будеш попут већине, јер мислиш да си нешто посебно. Тада стигнеш до 50 без кучета и мачета и наравно да ћеш живети сам, излазити сам, па и путовати сам. А још горе је када откријеш да те пријатељи избегавају, јер имају своје породице, друже се са себи сличним (породичним) људима, на тебе гледају као на неку врсту робе с грешком. Тада пишеш блогове и филозофираш о "хепи сингл лајфу", попут ове. И наравно, немаш другу опцију него да путујеш сам. Док сам не одеш у неки сениор ризорт на Флориди да шеташ кучиће поред мора и сећаш се сингл путовања.

Često idem sam na putovanja, srećom mogu sebi da priuštim kakvo želim. Izbegavam agencijske aranzmane, ostali putnici vas gledaju kao čudo. Ima booking i airbnb može se svašta naći, ali ipak je skuplje 30% do 50% pi osobi nego u paru

U šezdesetim, oženjen, više od trideset godina. Putovao u poslednjih 12-13 godina jako mnogo, praktično obišao zemaljsku kuglu. Išao često potpuno sam (Indija-Sri Lanka, SAD-Kanada, Brazil-Argentina, Južna Afrika, Vijetnam, Ekvador-Kolumbija, Australija), ali i sa suprugom (da ne nabrajam, od SAD, Perua, Tajlanda u više navrata, Filipina, Mianmara, Kenije-Tanzanije...), u sopstvenoj režiji, najčešće (od pomenutih samo Kenija-Tanzanija u grupi). Volim i jedno i drugo! Oboje uživamo u sličnim stvarima i putovanja su nam prijatna, raznovrsna, obilazimo, šetamo, upoznajemo nove krajeve i nove ljude, volimo da probamo novu hranu... A opet jako volim da putujem i sam - u pedestim to nije ama baš nikakav problem. Sada u šezdesetim malo se ipak pribojavim mogućih zdravstvenh problema - o tome u pedesetim nisam uopšte razmišljao. A osećaj da si sam u nepoznatoj sredini koju treba da upoznaš, ti susreti s novim ljudima, snalaženje u nepoznatim situacijama - to je apsolutno neponovljivo, taj osećaj slobode da nisi opterećen ničim, da si sam svoj gospodar i da ne znaš kako će ti izgledati sledeći sat - fantastično. Imam desetine i stotine doživljaja koji se pamte... Nikakvo putovanje preko agencije ne može to da pruži... Otkrivajte svet, čudesan je!

@joca
Druže, moraš malo šire razmišljati, postoje ljudi koji nisu imali sreće da osnuju porodicu iz raznih objektivnih razloga ili su ostali udovci a deca pobegla van zemlje. Takvima ostaje samo da putuju, upravo ono o čemu maštaju i porodični ljudi. Tvoj komentar zvuči kao da zavidiš takvima jer nemaju obaveze koje ti imaš, pa gledaš da ih obezvrediš. Davno je neko rekao da porodični zavide samcima, a samci zavide porodičnima ljudima. A inače, većina ljudi sa porodicama danas se više ne druži gotovo ni sa kim, nemaju vremena ni za svoju porodicu a kamoli za tuđe. Ono što se vidi na Fejsbuku su uglavnom retki susreti sa rodbinom.

Iskljucivo putujem SAM od 30te sada mi je 42, preko 45 destinacija, nema te osobe koja moze da me ubedi da je bolje u drustvu... a filozofiju toga mogu u knjigu da stavim da ne pisem ovde.

(Lisur, 13. septembar 2020 10:54)

Znam, oduvek su me nervirale nase agencije i te doplate, a o savetima poput "nadjite nekog" da i ne govorimo. Medjutim, objasnjenje koje vam retko daju je vrlo prosto. Cista matematika, nema tu nikakve zlobe. Problem je sto za razliku od prevoznika (avio, voz, bus) koji prodaju karte PO OSOBI hoteli iznajmljuju CELE SOBE, a ne pojedinacne krevete. Otidite na Booking ili sajt bilo kog hotela i tamo cete naci cenu nocenja za sobu, bez obzira koliko ljudi spava u toj sobi. Hotel agenciji proda tu sobu (npr. dvokreventu) po veleprodajnoj ceni od 50 evra/noc, avio-karta charter je npr. 100 evra po osobi, pa aranzman za 10 dana za 2 osobe ukupno kosta agenciju 2*100+10*50=700 evra ZA OBOJE. Agencija se u tu cifru ugradi jos sa 100 evra i proda taj aranzman za 800 evra. Medjutim da bi prodala aranzman agencija kaze da to kosta 400 evra PO OSOBI. Kada se pojavi samac i hoce da plati tih 400 evra, agencija gubi cenu jednog kreveta u dvokrevetnoj sobi za tih 10 dana, odnosno 10*25=250 evra, pa mu - logicno - trazi da doplati jos 250 evra kako ne bi bili na gubitku. Inace, ja sam u zivotu isprobao sve varijante putovanja kao sto rece neko malo pre - s roditeljima, drugarima, devojkom, zenom i decom ... Danas sam srecno razveden, deca su navrsila 18 pa nemam vise alimentaciju kao kamen oko vrata, tako da putujem solo. Nije mi problem ni da doplatim tarifu za samce kada mi je traze. Biti sam i imati svoj mir je ... NEPROCENJIVO!

da, super je to...

Imam 38 godina i cesto putujem solo. Nista bolje od toga. Sam pronalazim smestaj koji ja zelim, prevoz koji ja zelim i destinaciju koju ja zelim. Cesto idem bez plana, znaci predjem granicu i zavrsim na ko zna koliko mesta. Ove godine dva puta na moru solu, Albanija i Turska. Cekam da vidim hoce li uvesti karantin i ako ne uvedu, odoh i u Bugarsku. Tako da nema veze koliko imate godina vec koliko imate izgovora!!!

Solo putovanja su zakon, praktikujem ih od svojih dvadesetih. Nekad je tesko iskombinovati se sa jos nekim, pre svega zbog poslovnih obaveza, ali zasto zbog toga propustiti putovanje? U drustvu je lepo, ali solo putovanje daje jedinstven osecaj slobode dok lutas po svetu. I niko ne hrce pored tebe nocu, bilo da je musko ili zensko, haha. Imam prelepe uspomene sa svih solo putovanja, bilo da su u pitanju letovanja, city break-ovi ili nesto trece.

Ja sam to vec radila, u tridesetim. Ne preko agencije, ali sam isla u grad i zemlju u kojoj sam vec ranije bila. Meni je to pravo uzivanje, niko me ne cima da idem gde mi se ne ide i radim sta mi se ne radi. Ali je cinjenica da te ljudi gledaju pomalo kao cudaka, secam se pitanja u restoranima: Dolazi li jos neko ili rucate sami?

Zapadna Evropa je puna solo putnika i niko vas ne gleda čudno,ima puno jednokrevetnih smeštajnih jedinica.Najbolje je ići u svom aranžmanu avionom uz bukiranje smeštaja putem neke elektronske platforme.Agencije treba izbegavati zbog doplate i čudnih pogleda drugih putnika.

Sticajem okolnosti putujem sam. Medjutim kad god odem na booking ili slicne sajtove ja ne mogu da nadjem jednokrevetni smestaj. Uglavnom je to dvokrevetna soba. Hosteli me ne interesuju. A nase agencije to ne nude vec onda gledam uglavnom last minute ponude pa placam pupust na drugi krevet. Tako da me dodje skuplje kada sam sam na putovanju. I da dodam sto je najtuznije u 50 sam slab sa Engleskim jezikom. Mozda najosnovnija primitivna komunikacija na zalost.

najbolje se putuje kad se putuje sam:) 45+

@ joca
Evo ja nisam poput ostalih a nisam ni poput tebe umisljen da sam poseban. I nakon 25 godina braka uzivam da odem sa svojom zenom na putovanje,to mi nije smaranje i niko nikom ne zvoca. Nisam kao vecina jer imam dobar srecan brak i uzivam da provodim vreme sa svojom zenom. A nisam ni kao vi samci u 40 i 50 tim koji te tese time kako je bolje da su sami nego u losem braku, i samo likuju kad vide da drugima ne ide najbolje.

@ joca
Pa uglavnom i budete sami jer mislite da ste " toliko posebni" i da zato zasluzujete isto tako posebne osobe. A istina je da je vecina vas potpuno obicna , samo imate mane i ocekivanja koja onemogucavaju da nadjete osobu sa kojom bi mogli da zivite. Vecina tih " posebnih" vrsi pritisak na nas ozenjene da im nadjemo zene i vecinu sam poceo izbegavati jer sa kim god da ih upoznam oni im nadju milion mana , ili eto nije to to, i onda se jos cak i ljute. Kad im skrenes paznju na to da imaju ocekivanja koja nisu bas normalna s obzirom da ni sami nisu nista posebno, onda se smrtno uvrede jer zaboga oni misle da su nesto posebno. A zaista nisu, cak su cist prosek ili ispod proseka.Takodje stalno se uvaljuju nama zauzetima da slave sa nama nove godine, bozice, uskrse, hoce s nama na letovanja, zimovanja. I onda kad ih svi odbiju , onda daju izjave kako im je super samima. Cast izuzecima, koji zaista mogu sami sa sobom.Ali takvi su retki. Vecina su foliranti.

Imam 38 godina i cesto putujem solo. Nista bolje od toga. Sam pronalazim smestaj koji ja zelim, prevoz koji ja zelim i destinaciju koju ja zelim. Cesto idem bez plana, znaci predjem granicu i zavrsim na ko zna koliko mesta. Ove godine dva puta na moru solu, Albanija i Turska. Cekam da vidim hoce li uvesti karantin i ako ne uvedu, odoh i u Bugarsku. Tako da nema veze koliko imate godina vec koliko imate izgovora!!!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ivica, 13. septembar 2020 14:52)

kakvo prosipanje pameti. Valjda ima veze koliko novca i vremena imate

Putovanja, upoznavanja novih ljudi ali na distanci iz svoje sobe u spa centru, avantura ali bez gubitka konfora. Kakva količina besmisla. Dobrodošli u novo doba lažnih vrednosti i slavljenja lakomislenost.

U drustvu,solo,ovako,onako bitno je da se covek prijatno oseca...
Kad god sam rekao,e necu ovo,posle samo par dana mi se to desilo,tako da moze sve od naroda ne treba bezati:)

isključivo putujemo u sopstvenoj režiji, napr i Evropu obišli kolima, ipak sad u pedesetim, za dalje destinacije nemam ništa ni protiv agencije, da ne moram o svemu da mislim, a i nebezbedno je i nemoguće svuda putovati kolima, bande pljačkaju svuda, tako da sve ima za i protiv, ali otkrivanje nekih prostora sam je nezamenljivo, svako to treba da proba

znam za ljide koji i na letovanje u Grčku idu preko agencije!? koliko neinventivan treba da budeš i dosadan! ja čak i kolima do santorinija, napr! a ovi avionom na ostrvo, nekoliko izleta, i to je to, smor

Нема ту претерано пуно филозофије: кад имаш 20 путујеш с друштвом или с девојком/дечком, кад имаш око 30 идеш сам или са супругом, кад си ту негде између 40-50 идеш с децом односно породично, са 50+ деца оду од куће, ти се разведеш и ту идеш сам или с груом пензионера. Или путујеш опет са женом (односно мужем) и звоцате обоје по цео дан, све вам смета, највише та особа поред вас која није иста она у коју сте се заљубили пре 25 година. Ако се ни тада не разведете ви сте мазохисти и заиста ће вас само смрт раставити. Тада вас чека шетање унука и паковање зимнице у тегле следећих 50 година. Осим ако вас деца у међувремену не сместе у дом. То је слика и прилика живота убедљиве већине људи, поготово Балканаца. Проблем настаје кад из неког разлога не желиш да будеш попут већине, јер мислиш да си нешто посебно. Тада стигнеш до 50 без кучета и мачета и наравно да ћеш живети сам, излазити сам, па и путовати сам. А још горе је када откријеш да те пријатељи избегавају, јер имају своје породице, друже се са себи сличним (породичним) људима, на тебе гледају као на неку врсту робе с грешком. Тада пишеш блогове и филозофираш о "хепи сингл лајфу", попут ове. И наравно, немаш другу опцију него да путујеш сам. Док сам не одеш у неки сениор ризорт на Флориди да шеташ кучиће поред мора и сећаш се сингл путовања.

@ joca
Pa uglavnom i budete sami jer mislite da ste " toliko posebni" i da zato zasluzujete isto tako posebne osobe. A istina je da je vecina vas potpuno obicna , samo imate mane i ocekivanja koja onemogucavaju da nadjete osobu sa kojom bi mogli da zivite. Vecina tih " posebnih" vrsi pritisak na nas ozenjene da im nadjemo zene i vecinu sam poceo izbegavati jer sa kim god da ih upoznam oni im nadju milion mana , ili eto nije to to, i onda se jos cak i ljute. Kad im skrenes paznju na to da imaju ocekivanja koja nisu bas normalna s obzirom da ni sami nisu nista posebno, onda se smrtno uvrede jer zaboga oni misle da su nesto posebno. A zaista nisu, cak su cist prosek ili ispod proseka.Takodje stalno se uvaljuju nama zauzetima da slave sa nama nove godine, bozice, uskrse, hoce s nama na letovanja, zimovanja. I onda kad ih svi odbiju , onda daju izjave kako im je super samima. Cast izuzecima, koji zaista mogu sami sa sobom.Ali takvi su retki. Vecina su foliranti.

@ joca
Evo ja nisam poput ostalih a nisam ni poput tebe umisljen da sam poseban. I nakon 25 godina braka uzivam da odem sa svojom zenom na putovanje,to mi nije smaranje i niko nikom ne zvoca. Nisam kao vecina jer imam dobar srecan brak i uzivam da provodim vreme sa svojom zenom. A nisam ni kao vi samci u 40 i 50 tim koji te tese time kako je bolje da su sami nego u losem braku, i samo likuju kad vide da drugima ne ide najbolje.

znam za ljide koji i na letovanje u Grčku idu preko agencije!? koliko neinventivan treba da budeš i dosadan! ja čak i kolima do santorinija, napr! a ovi avionom na ostrvo, nekoliko izleta, i to je to, smor

Putovanja, upoznavanja novih ljudi ali na distanci iz svoje sobe u spa centru, avantura ali bez gubitka konfora. Kakva količina besmisla. Dobrodošli u novo doba lažnih vrednosti i slavljenja lakomislenost.

Šta u četrdesetim?! Ja putujem sa svojih pedeset godina i spavam u svom minivanu jer ne želim da me bude u hostelu kad se vraćaju iz provoda, dosta mi je toga. Jeste nekad malo nezgodno naći dobro mesto za spavanje, ali ništa se ne može meriti sa slobodom da one sekunde kad poželim da odem negde samo okrenem ključ i teram dalje. Osim toga nema raspakivanja, rezervacije smeštaja i svih ostalih sekiracija, nego uživam u mirisu bora i jutarnjem cvrkutu ptica.

Solo putovanja su zaista nepristupacna, bar kod nas ali smatram da je u celom svetu tako. Ja sam jednom hteo sam da odem na more i u agenciji mi rekli da moze ali da moram da platim i drugi krevet u sobi jer sustinski jednokrevetna soba je prava retkost u hotelima. Nadam se da ce se stvari promeniti te da vise necu biti sam te da cu imati drustvo ali svejedno to nije ok prema samcima, pa i mi smo ljudi, i mi volimo putovati.

Imam 38 godina i cesto putujem solo. Nista bolje od toga. Sam pronalazim smestaj koji ja zelim, prevoz koji ja zelim i destinaciju koju ja zelim. Cesto idem bez plana, znaci predjem granicu i zavrsim na ko zna koliko mesta. Ove godine dva puta na moru solu, Albanija i Turska. Cekam da vidim hoce li uvesti karantin i ako ne uvedu, odoh i u Bugarsku. Tako da nema veze koliko imate godina vec koliko imate izgovora!!!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ivica, 13. septembar 2020 14:52)

kakvo prosipanje pameti. Valjda ima veze koliko novca i vremena imate

Nije stvar u godinama nego u očekivanjima od takvog putovanja. Naravno da nije isto otići na klasično more da ne kažem neko mesto na Halkidikiju ili na Lefkadu solo, i mesec dana solo putovati po Jugoistočnoj Aziji.
Nisu sve destinacije za ovakva putovanja niti su svi ljudi spremni za takvo iskustvo. Ali ko jeste i izabere prave destinacije imaće nezaboravna iskustva i osećaj pune i prave slobode kakav se ne može doživeti u bilo kakvoj grupi i shvatiće šta je odmor u punom i pravom smislu te reči.
Opet pominjem nije svaki mentalni sklop za to i ne treba forsirati jer je sada in na youtube i po blogovima, ako u stvari ne želite to.

Iskljucivo putujem SAM od 30te sada mi je 42, preko 45 destinacija, nema te osobe koja moze da me ubedi da je bolje u drustvu... a filozofiju toga mogu u knjigu da stavim da ne pisem ovde.

da, super je to...

U šezdesetim, oženjen, više od trideset godina. Putovao u poslednjih 12-13 godina jako mnogo, praktično obišao zemaljsku kuglu. Išao često potpuno sam (Indija-Sri Lanka, SAD-Kanada, Brazil-Argentina, Južna Afrika, Vijetnam, Ekvador-Kolumbija, Australija), ali i sa suprugom (da ne nabrajam, od SAD, Perua, Tajlanda u više navrata, Filipina, Mianmara, Kenije-Tanzanije...), u sopstvenoj režiji, najčešće (od pomenutih samo Kenija-Tanzanija u grupi). Volim i jedno i drugo! Oboje uživamo u sličnim stvarima i putovanja su nam prijatna, raznovrsna, obilazimo, šetamo, upoznajemo nove krajeve i nove ljude, volimo da probamo novu hranu... A opet jako volim da putujem i sam - u pedestim to nije ama baš nikakav problem. Sada u šezdesetim malo se ipak pribojavim mogućih zdravstvenh problema - o tome u pedesetim nisam uopšte razmišljao. A osećaj da si sam u nepoznatoj sredini koju treba da upoznaš, ti susreti s novim ljudima, snalaženje u nepoznatim situacijama - to je apsolutno neponovljivo, taj osećaj slobode da nisi opterećen ničim, da si sam svoj gospodar i da ne znaš kako će ti izgledati sledeći sat - fantastično. Imam desetine i stotine doživljaja koji se pamte... Nikakvo putovanje preko agencije ne može to da pruži... Otkrivajte svet, čudesan je!

Često idem sam na putovanja, srećom mogu sebi da priuštim kakvo želim. Izbegavam agencijske aranzmane, ostali putnici vas gledaju kao čudo. Ima booking i airbnb može se svašta naći, ali ipak je skuplje 30% do 50% pi osobi nego u paru

Zapadna Evropa je puna solo putnika i niko vas ne gleda čudno,ima puno jednokrevetnih smeštajnih jedinica.Najbolje je ići u svom aranžmanu avionom uz bukiranje smeštaja putem neke elektronske platforme.Agencije treba izbegavati zbog doplate i čudnih pogleda drugih putnika.

Ja sam to vec radila, u tridesetim. Ne preko agencije, ali sam isla u grad i zemlju u kojoj sam vec ranije bila. Meni je to pravo uzivanje, niko me ne cima da idem gde mi se ne ide i radim sta mi se ne radi. Ali je cinjenica da te ljudi gledaju pomalo kao cudaka, secam se pitanja u restoranima: Dolazi li jos neko ili rucate sami?

Imam 38 godina i cesto putujem solo. Nista bolje od toga. Sam pronalazim smestaj koji ja zelim, prevoz koji ja zelim i destinaciju koju ja zelim. Cesto idem bez plana, znaci predjem granicu i zavrsim na ko zna koliko mesta. Ove godine dva puta na moru solu, Albanija i Turska. Cekam da vidim hoce li uvesti karantin i ako ne uvedu, odoh i u Bugarsku. Tako da nema veze koliko imate godina vec koliko imate izgovora!!!

(Lisur, 13. septembar 2020 10:54)

Znam, oduvek su me nervirale nase agencije i te doplate, a o savetima poput "nadjite nekog" da i ne govorimo. Medjutim, objasnjenje koje vam retko daju je vrlo prosto. Cista matematika, nema tu nikakve zlobe. Problem je sto za razliku od prevoznika (avio, voz, bus) koji prodaju karte PO OSOBI hoteli iznajmljuju CELE SOBE, a ne pojedinacne krevete. Otidite na Booking ili sajt bilo kog hotela i tamo cete naci cenu nocenja za sobu, bez obzira koliko ljudi spava u toj sobi. Hotel agenciji proda tu sobu (npr. dvokreventu) po veleprodajnoj ceni od 50 evra/noc, avio-karta charter je npr. 100 evra po osobi, pa aranzman za 10 dana za 2 osobe ukupno kosta agenciju 2*100+10*50=700 evra ZA OBOJE. Agencija se u tu cifru ugradi jos sa 100 evra i proda taj aranzman za 800 evra. Medjutim da bi prodala aranzman agencija kaze da to kosta 400 evra PO OSOBI. Kada se pojavi samac i hoce da plati tih 400 evra, agencija gubi cenu jednog kreveta u dvokrevetnoj sobi za tih 10 dana, odnosno 10*25=250 evra, pa mu - logicno - trazi da doplati jos 250 evra kako ne bi bili na gubitku. Inace, ja sam u zivotu isprobao sve varijante putovanja kao sto rece neko malo pre - s roditeljima, drugarima, devojkom, zenom i decom ... Danas sam srecno razveden, deca su navrsila 18 pa nemam vise alimentaciju kao kamen oko vrata, tako da putujem solo. Nije mi problem ni da doplatim tarifu za samce kada mi je traze. Biti sam i imati svoj mir je ... NEPROCENJIVO!

najbolje se putuje kad se putuje sam:) 45+

Solo putovanja su zakon, praktikujem ih od svojih dvadesetih. Nekad je tesko iskombinovati se sa jos nekim, pre svega zbog poslovnih obaveza, ali zasto zbog toga propustiti putovanje? U drustvu je lepo, ali solo putovanje daje jedinstven osecaj slobode dok lutas po svetu. I niko ne hrce pored tebe nocu, bilo da je musko ili zensko, haha. Imam prelepe uspomene sa svih solo putovanja, bilo da su u pitanju letovanja, city break-ovi ili nesto trece.

isključivo putujemo u sopstvenoj režiji, napr i Evropu obišli kolima, ipak sad u pedesetim, za dalje destinacije nemam ništa ni protiv agencije, da ne moram o svemu da mislim, a i nebezbedno je i nemoguće svuda putovati kolima, bande pljačkaju svuda, tako da sve ima za i protiv, ali otkrivanje nekih prostora sam je nezamenljivo, svako to treba da proba

Sticajem okolnosti putujem sam. Medjutim kad god odem na booking ili slicne sajtove ja ne mogu da nadjem jednokrevetni smestaj. Uglavnom je to dvokrevetna soba. Hosteli me ne interesuju. A nase agencije to ne nude vec onda gledam uglavnom last minute ponude pa placam pupust na drugi krevet. Tako da me dodje skuplje kada sam sam na putovanju. I da dodam sto je najtuznije u 50 sam slab sa Engleskim jezikom. Mozda najosnovnija primitivna komunikacija na zalost.

U drustvu,solo,ovako,onako bitno je da se covek prijatno oseca...
Kad god sam rekao,e necu ovo,posle samo par dana mi se to desilo,tako da moze sve od naroda ne treba bezati:)

@joca
Druže, moraš malo šire razmišljati, postoje ljudi koji nisu imali sreće da osnuju porodicu iz raznih objektivnih razloga ili su ostali udovci a deca pobegla van zemlje. Takvima ostaje samo da putuju, upravo ono o čemu maštaju i porodični ljudi. Tvoj komentar zvuči kao da zavidiš takvima jer nemaju obaveze koje ti imaš, pa gledaš da ih obezvrediš. Davno je neko rekao da porodični zavide samcima, a samci zavide porodičnima ljudima. A inače, većina ljudi sa porodicama danas se više ne druži gotovo ni sa kim, nemaju vremena ni za svoju porodicu a kamoli za tuđe. Ono što se vidi na Fejsbuku su uglavnom retki susreti sa rodbinom.