“Sve što je Srđan radio nek rade i moja deca, tako ih učim"

Kako 15.godišnjak sam u Trebinju u vrijeme kada je Srđan ubijen. Već do tada je preko 80% Bošnjaka pobjeglo. Gotovo svi Hrvati su već 1991/1992. pobjegli u Dubrovnik i druge krajeve Jadrana. Moj tata je bio ljekar i imao je obavezu u bolnici i nikako nismo uspjeli otići. Da ne govorim koliko je prijetnji bilo, napada na nas. Moj stariji brat je jedno veče došao sav krvav. Napala ga grupa koja je došla iz Srbije. Sve džamije su već bile srušene. Nestao je svaki trag islama u Trebinju ali i cijeloj istočnoj Hercegovini. Moram reći da je većina Trebinjaca bila neutralna. Gledali su svoja posla. Kao i većina u ratovima. Bilo je zlih pojedinaca. Jako zlih. Ali bilo je i super ljudi. Nama je već prvih dana rata došao susjed.Dečko od 21.godine. Milan. Bio je u vojnoj policiji i poručio nam da prijavimo svaki napad, svaki prijatnju. Njemu lično. I zaista nas je branio. Čuo sam po ratu da je dolazio i u mnoge druge bošnjačke kuće i rekao im istu stvar.
Sjećam se Srdjanovog ubojstva. To je bio klik da više nitko nije bezbjedan. Tata je bez javljanja u bolnicu odlučio da se povjeri prijatleju iz policije. Ovaj nas je prebacio do Crne Gore, a tamo smo pješačili 5 km i došli i uhvatili bus za Budvu. Nedugo potom smestili smo se u jedan stan na Cetinju. Cetinjani su se pokazali veoma čovječni i za vrijeme rata u kućama dobrovoljaca Liberala je bar 6 mjeseci živjelo preko 1500 Trebinjaca. Besplatno!
Rat je zlo.Neponovilo se. Zločincima suditi a heroje pamtiti!

Pre svega čovek!

Ono kada odeš u kafić u kraju, piješ espreso, čekaš devojčicu, nisi na poslu, jer imaš povređena leđa, pa uzmeš da pročitaš ovaj tekst i presedne ti kafa, dolazak devojke i ne raduje više toliko, a bol u kičmi više i ne osećaš, a likovi iz kraja sa drugih stolova te gledaju i pitaju se što ti se trese ruka kojom držiš telefon i zašto ti toliko suze oči... Misle da je zbog bola u kičmi, a nije.

Ima vec nekoliko godina kako sam cuo o ovoj prici pa me to nateralo da saznam vise. Jeste bio Srdjan covek ali isto i heroj. A ono sto bi Srdjan trebao jos biti je primer toj ratnoj generaciji i ovim mladjima. Bilo je tih Srdjana kod svih, ali nedovoljno. U ratu mozes biti covek, ali i u miru. RIP Srdjo.
Pise: Albanac

Srđo, svetla strana lice mog, balkanskog, naroda.

Ubice još uvijek slobodni.
Trebinje još uvijek nema ulicu Srđana Aleksića.
Da li se tako slavi heroja? To je pitanje za Dodika i za Vučića.

Iz Dubrovnika sam. Srđana sam upoznao u ljeto 1988. godine ispred dubrovačke diskoteke Bakhos u koju je došao s par prijatelja. Upoznali smo se pod čudnim i napetim okolnostima, skoro se potukli, ali smo na kraju, zahvaljujući upravo Srđanu, popili poneko piće i razišli se. Iste te godine par mjeseci poslije sam pozvan u rezervu u trebinjsku kasarnu. Iz kasarne sam izašao s par rezervista i završio u jednom trebinjskom kafiću pod platanima. Tu sam ponovo sreo Srđana. Dobro nas je počastio, družio se s nama cijelu večer, a onda nas ispratio do kasarne. Poslije toga ga više nikad nisam vidio. Onda je počeo rat. Ponekad sam se znao zapitati da li je Srđan živ, da li je u vojsci, gdje je uopće i da li bi me prepoznao ako se sretnemo negdje na ratištu. Nismo se sreli, ali sam negdje krajem devedestih preko nekog Harisa (ili neko slično ime), trebinjske izbjeglice, saznao što mu se dogodilo. Ispričao mi je da je Srđan poginuo braneći Harisovog i svog prijatelja Alena. To me nije nimalo iznenadilo jer u ta dva susreta sa Srđanom sam shvatio da je Čovjek (s velikim Č) koji bi i život dao za prijatelja. Neka mu je vječna slava i hvala mu za jedno prelijepo druženje pod platanima.

srdjana je ubila atmosfera mrznje, kao sto i nas poslednjih godina lagano ubija. a zna se ko istu generise.

Duša da mi se raspadne od tuge i nepravde. Svake godine održim neki svoj lični pomen ovom momku, a najviše od svega me potresu reči sa čitulje "ispunjavajući ljudsku dužnost". Postao je heroj zbog besmisla, umesto da je ostao anoniman u normalnoj svakodnevici. Jedna od stvari koje bih promenio da imam kosmičke moći i sigurno, čovek koji će imati mesto u mom "organizmu" dok sam živ.

Ako nesto pozitivno mogu da kažem za nasu vlast u Cg jeste da su dali naziv jednom bulevaru po njemu u Pg. Jedina svijetla tacka. Srdjan je pravi dokaz o cojstvu i junastvu. Da je srece da se ovo uvede u knjige i da se djeca ne uce mrznji. Njegovom ocu naklon do poda, kakvo razmisljanje i kakav stav ima. Vidi se na koga je bio Srdjan. Pozdrav svim ljudima dobre volje.

Srđanu svaka čast, pravi heroj i pravi čovjek. S velikim zakašnjenjem je dobio skromno priznanje, malu ulicu na kraju N. Beograda, uz groblje i poneku medijsku pažnju. Ipak mnogo važnije je pitanje da li su kažnjeni Srđanovi ubice? Ili su zapravo oni pravi heroji? Ubice Srđana Aleksića su bile slobodne i u januaru 2017. Nije mi poznato da se išta promijenilo. U Trebinju, mjestu ubistva, Srđan još uvijek nema ulicu, dok njegove ubice Trebinjem šetaju slobodni i vjerovatno kao heroji koji su ubili izdajicu. A prošlo je 24-25 godina od ubistva.

Teško je u tim trenucima biti čovek, a on je to bio!

Mator čovek sam a plače mi se

Čovjek Srđan! Nazalost, mnogima i danas ne odgovara ovakva prica ili ne vjeruju.

Ko plasira pricu o farmericama, to sam prvi put prosle godine cuo?

Moj pokojni brat mi je govorio da je rat bio samo dobar da vidis kakav je ko covek a vidio je kaze puno zlobnih ljudi od kojih se nije nadao :(

U Podgorici ima ulica Srdjan Aleksić.

Zanimljivo je to sto imamo stotine clanaka o Srdjanu i Alenu i to je zaista plemenito sto je Srdjan stao u odbranu svog druga, ali je zacudjujuce to sto u niti jednom jedinom clanku nisam procitao ko su bili pocinioci tog gnusnog cina. Ti su ljudi vjerovatno heroji u RS-u, jer su se zalagali za ratne i posljeratne ciljeve manjeg BH entiteta. Ovo je pravi opis vojnika Republike Srpke, bili su pijani i nedisciplinovani.

Srdjanov komsija Alen je legitimisan i napadnut zbog svog imena. U tom vremenu zla vecina ljudi na svim stranama je pognula glavu i nemo tolerisala nasilje i zlocine olosa koji je tih godina izbio na povrsinu. Srdjan je jedan od retkih koji je smogao hrabrosti da odbrani ljudsku cast. On je tim postupkom i svojom zrtvom prvenstveno branio cast svog srpskog naroda. Na zalost, i danas je mrznje i losih ljudi na svim stranama. Oni za svoj primitivni sovinizam dobijaju simpatije javnog mnjenja cija je svest formirana u naopakom sistemu vrednosti. Kada se oni ucutkaju, tek tada mozemo da ocekujemo pocetak uslova za stabilnost i prosperitet drzava nastalih na rusevinama Jugoslavije.

Predivna prica o tragicnom vremenu koje smo preziveli. Grcam u suzama,ne mogu i dalje da ih zauustavim.Srdjan Aleksic - veliki covek, pre svega, kao i Alen koji ga ne zaboravlja

"pojedini danas navode da je Srđan bio profiter i švercer, kao i da je samo branio farmerke ..."

Ostaci odvratnog mentaliteta partizanskih komesara iz II svetskog rata. Antonije Isakovic i njegov Crveni šal, kad se samo setim tih idiotskih pripovetki koje su nas terali da citamo! Pa sta i da je to sa farmerkama tacno? U cemu bi onda bio njegov greh? Pa i te farmerke su bile neciji hleb! Nisu to bile krznene bunde ili zlatne cesme! Niko se od toga nije obogatio, a trebalo je preziveti ta vremena. I kamo srece da su svi bili ljudine poput Srdjana, da su svi Jugosloveni jos pocetkom devedesetih pobacali puske koje su im oficiri gurali u ruke, da su svi masovno dezertirali iz JNA i rekli odlucno NE mobilizacijama, NE ratovanju, NE ubijanju komsija i ono najbitnije - NE rasparcavanju Jugoslavije. Kamo srece da su te puske uperili u onu sestoricu gramzivih politicara a ne u svoje komsije i dojucerasnje prijatelje! I da su svi rekli: mi zelimo Jugoslaviju a ne nekakvu nezavisnu Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu ... Danas bi cela Juga bila vec stara clanica EU, Hag ne bi ni postojao, Kosovo bi jos uvek bilo deo Srbije i Jugoslavije, a ni nasa dijaspora ne bi bila toliko brojna. Slava Srdjanu, slava varzdinskom generalu Vladi Trifunovicu i svim ostalim pravim herojima ratova devedesetih!

Srdjan je heroj ovog rata......

@Don
Kao bivši pripadnik Hercegovačkog korpusa VRS koji je u vrijeme ubistva Srđana Aleksića bio na liniji fronta, moram osuditi stereotipe o srpskim borcima kao pijanim četnicima, željnim krvi i silovanja. Kao i u svakoj vojsci i svakom ratu takvih je bilo, ali to ni izbliza nisu bili heroji, naprotiv. Takvi pijani vojnici su bili jednako prijetnja drugim srpskim vojnicima (poput Srđana) i civilima, kao i pripadnicima drugih naroda, praktično svakome ko bi im na bilo koji način stao na put. Takvi uglavnom nisu vidjeli fronta, bavili su se kriminalom i koristili su ratno doba za bogaćenje, a po karakteru i ljudskosti su bili i ostali patuljci i kukavice.
Kamo sreće da su i na drugim stranama imali svoje Srđane, umjesto što veliki ljubitelji lika i (ne)djela Nasera Orića pričaju kako su svi Srbi zločinci...

Majstori smo da i ono malo časnog i poštenog ogadimo

Divni ljudi, obojica. Kako Alen priča o Srdjanu... Čuješ to nešto u njegovim rečima. Ne samo što su divni, nego su i - ljudi.

Slava mu, čisto dobro od Boga.

Hvala, Srđane. Večna ti slava.

Vecna slava Srdjanu!! Alenu svako dobro, i hvala na svedocenju...

U Novom Pazaru postoji Trg Srdjana Aleksica.

Pricu o farmericama plasira olos koji bi sve ljudsko kod ovog naroda da obesmisli: 1389, Nasi, Zavetnici! I ima jos 100 takvih organizacija, niko ih nema toliko na svetu.

Vi koji ste lupali minus na komentare, kako živite sa samim sobom? Čemu decu učite? Šta mislite o sebi?
Imate li obraza? Idete li u crkvu? Znate li šta je dobrota, moral, etika?
Bog vam u pomoć.

Ono kada odeš u kafić u kraju, piješ espreso, čekaš devojčicu, nisi na poslu, jer imaš povređena leđa, pa uzmeš da pročitaš ovaj tekst i presedne ti kafa, dolazak devojke i ne raduje više toliko, a bol u kičmi više i ne osećaš, a likovi iz kraja sa drugih stolova te gledaju i pitaju se što ti se trese ruka kojom držiš telefon i zašto ti toliko suze oči... Misle da je zbog bola u kičmi, a nije.

Ja se samo pitam ko su ovi Koji lupaju minuse na ove i slicne komentare. Koji su to likovi??

Pozz. svima ovima gore pomenytim nek Bog pomogne, mada mislim da tu nema pomoci, nazalost... steta je vec napravljena.

O Federeru preko 200 komentara o Srdjanu 30 e Srbijo ko zivi u tebi u sta smo se dali pretvoriti. U svakom narodu ima 12 % fasista samo im oni normalni nedaju da vladaju. Kod nas vladaju 30 godina i jos dugo ce...

@Don
Naravno da ovo sto pises za pripadnike VRS generalno nije tacno. A i veoma je bezobrazno na ovu vijest ostaviti takav komentar. Ali dobro, mrznja te jede i tu nema pomoci. I ja sam bio u VRS i za mene je Srdjan covjek a ne ove pijane ubice.

Srdjan, iako je otisao prerano, ostace vecno ziv, pobedio je smrt. Svaki put kad procitam o njemu, napune mi se oci suzama i stegne me u grudima. Heroju, ljudino. Srdjanov otac je pravi primer dostojanstvenog i mudrog coveka, apsolutno postovanje.

Srdjanov cin je najveci i najcasniji cin ratova na Balkanu devedesetih...

Šta reći !!! Ovde i nemaš šta reći jer bilo šta da kažeš je suvišno. Koliko je to "popularno", nažalost se vidi i po broju komentara, a da se radi o nekom prepucavanju bilo bi 100 i više komentara "branitelja srpstva", ali ovako........ništa !!!!

Sto ovaj covek jos uvek nema bulevar negde? Ili ulicu? Ili mozda ima? Jel se bar neko setio da ga ispostuje?

"Još samo da skupe dovoljno hrabrosti da ustanu svaki put kad treba... I protiv onog što baca đubre sa terase. I onog što se parkira na dva mesta." Tako jednostavno i istiniti zvuči, ali u danaœnje vreme treba smeti ovako nešto uraditi. Dovoljno je da nekome ko bahato vozi svirneš i ne znaš hoće li izaći da ti lupa auto ili će krenuti da vadi pištolj na tebe. Bezakonje i kriminal svuda.

“Ma znaš kakve su to tenzije? Političke. Samo ko će bolju stolicu da uzme i ko će više para zaraditi. Eto, to su ti te tenzije. Ništa više. A moraš živeti zajedno. Sve je politika – ko će u koju stolicu. I onda ja ću da lajem na ovoga, ti laj na onoga i tako 20, 30 godina. Onda će doći neko drugi, sve se vrti, a ista priča. Koliko je godina prošlo od rata? Šta se promenilo? Ništa. Nego se promenilo to što taj neki ne da stolicu“

Koliko je ovo samo tačno... pravo u centar. Ovde je sadržana sva besmislenost ovih prostora i ljudi koji vode ove države.

Kako ih se osloboditi? Šta uraditi?

Samo jedno slava mu i hvala. Tih primjera bilo je na svim stranama u svim ovim našim idiotskim ratovima. O tome treba pisati i govoriti. Trebamo jedni druge poštovati unatoč razlikama ili baš zbog razlika. Ne smijemo jedni drugima negirati pravo na jezik, pismo, vjeru. Ne moramo se voliti ali se poštovati moramo.

Don 
Kao bivši pripadnik Hercegovačkog korpusa VRS koji je u vrijeme ubistva Srđana Aleksića bio na liniji fronta, moram osuditi stereotipe o srpskim borcima kao pijanim četnicima, željnim krvi i silovanja. Kao i u svakoj vojsci i svakom ratu takvih je bilo, ali to ni izbliza nisu bili heroji, naprotiv. Takvi pijani vojnici su bili jednako prijetnja drugim srpskim vojnicima (poput Srđana) i civilima, kao i pripadnicima drugih naroda, praktično svakome ko bi im na bilo koji način stao na put. Takvi uglavnom nisu vidjeli fronta, bavili su se kriminalom i koristili su ratno doba za bogaćenje, a po karakteru i ljudskosti su bili i ostali patuljci i kukavice. 
Kamo sreće da su i na drugim stranama imali svoje Srđane, umjesto što veliki ljubitelji lika i (ne)djela Nasera Orića pričaju kako su svi Srbi zločinci...
(Hercegovački korpus VRS, 26. januar 2018 12:23)

Gospodine, Nasera velicaju kao i srbi Ratka Mladica.
A bilo je i na drugim stranama svakako, niste bas na ovom portalu gledali onog bosnjaka zvani Makedonac sto je spasio jedno srpsko selo, a bilo mu je naredjeno da "ocisti" to selo.I to ih je spasio dan poslije kad mu je dosla informacija da mu je familija pobijena a majka rodjena ziva spaljena.

Čojstvo. Ljudskost. Saosećanje. Hrabrost. I to se pamti. I biće primer vekovima.

U Podgorici bulevar nosi Srdjanovo ime. Cesto prodjem i sjetim se njegove zrtve. Da se nikad ne zaboravi...

Prica za nauk, svim narodima bivse nam zemlje! Zalosno je sto se ovakvih prica setimo samo na goisnjem pomenu VELIKIM LJUDIMA.O ovim desavanjima treba stalno govoriti da se narod jednom opasulji.Treba sa smo svi SRĐAN ALEKSIĆ!!!

Čitajući ovo čovjeku se stegne oko srca. Možda najveći apsurd naših prostora je sudbina generala Vlade Trifunovića. Ljudina spasio Varaždin i živote mladih vojnika, a sudila mu i Hrvatska i Srbija.
Spomenik mu je trebalo dići i u Hrvatskoj i u Srbiji.

Kad čovek brani čoveka, brani ono ljudsko u sebi...

истински ХЕРОЈ

Pamtimo te SRĐANE! Zauvek.

Najbolje bi se oduzio i sacuvao uspomenu da si svom sinu dao ime Srdjan. Tek onda bi pokazao svoju velicinu i da si dostojan njegova zivota, najvece zrtve koju jedno zivo bice moze da da za drugo zivo bice.Ovako, svake godine iste, prazne price.

@cobo
Tvoj brat je potpuno u pravu. Tek kroz nevolje i muke se vidi ko je kakav čovek. Dobar čovek ostaje dobar i u rđavim vremenima, a svo ljudsko zlo ispliva privučeno opštim zlom.
Zato stradamo, da nam bude jasno ko smo zaista.
Dragom Srđanu neka je večna radost na nebesima.

Tužno je da ovog čovjeka nema, da nema njegove djece, da nema njegovih unuka... Tužno je da su tu njegovi ubice...

U Bijeljini su Arkan i njegov ološ ubili Srpkinju koju su zatekli u kući bošnjačke porodice koju je došla da ohrabri i da, ako bude potrebno, svedoči da su to najbolji prijatelji njene porodice a ubijena je uz objašnjenje da treba pobiti sve Srbe koji se zateknu u muslimanskom društvu i o tom ubistvu su se odmah hvalili po Bijeljini. O tom ubistvu sam saznala od moje dve prijateljice Bijeljinke, jedna je Bošnjakinja a druga Srpkinja, prva je sa celom porodicom izbegla (najviše zahvaljujući tome što je njen suprug već bio regionalno poznat fudbaler u bijeljinskom fudbalskom klubu), tamo svi žive i rade a stanove su kupili u Sarajevu i ne žele da se vrate u Bijeljinu i u Republiku Srpsku; druga je Srpkinja koja je već tada bila udata za Bošnjaka iz Bijeljine a pobegli su u Tuzlu i i sada tamo žive oni i njihova deca. Ni jednoj ni drugoj porodici njihove kuće još nisu vraćene, objašnjenje je da su u tim kućama izbegle srpske porodice (iako u Bijeljini ima praznih srpskih kuća čiji vlasnici su u toku rata izbegli u inostranstvo i tamo žive i rade)...

Ni jedna niška vlast do sada nije ni pomislila da jedna niška ulica dobije ime po Srđanu Aleksiću, ali su zato mnoge dobile ime po kojekakvim srpskim vojvodama...

Sve ulice u BiH treba da se zovu po Srđanu Aleksiću.
Nek mu je laka zemlja i hvala mu što je pokazao da se u svakoj situaciji može biti čovjek. A on je bio jedan veliki čovjek. Rasplačem se svaki put kad pročitam nešto o njemu, ako ima čovjek koji će u raj, to je Srđan, čovjek, ljudina, planina!

Da se nikad ne zaboravi!!! Da se nikako ne dozvoli da se zaboravi.
Da nas podseca sta je to biti COVEK!

Za ovu priču znam. Svaka čast i Srđanu za neizmernu hrabrost, požrtvovanje, prijateljstvo i LJUDSKOST, i svaka čast Alenu za sećanje na Srđana i za održavanje kontakta sa Srđanovom porodicom. Retko je ovakvih ljudi, a samo takvi su pravi primer kakav treba da bude čovek!

Srdjan je heroj zato sto smo mi stoka zbog koje stvari koje bi trebale da su normalne i da se podrazumevaju ume samo nekoliko njih i nazivamo ih herojima. Da smo ljudi on ne bi bio heroj jer bi svaki covek u takvoj situaciji tako reagovao i to bi bilo nesto najnormalnije, nesto ljudsko. A ovako je lakse nama nekoga nazvati herojem i sutra zazmuriti na oba oka kad se ista prica ponovi pa slaviti nekog novog heroja

@Hercegovački korpus VRS
Na tvoju žalost, takav sterotip je stvoren, ja opet kažem, sve po zasluzi. Ipak smatram da ste vi, borci sa prve linije fronta, donekle spasili čast srpskog vojnika. Od rata profititali niste, borili ste se časno, prsa u prsa sa neprijateljskim vojnicima, što bi trebalo i biti svrha rata (ako je uopšte ima!!!) Ipak, bilo je i vojnika daleko od linije fronta, po gradovima u kojima nije metak ispaljen, jako ružne su se stvri dešavale, a i sam Srđan je jedna od njihovih žrtava. Vojnici Republike Srpske su ga ubili, a niko ne zna njihova imena, o tome se ne priča, a i da su poznati javnosti, ja vjerujem da bi kod velikog broja građana RS oni bili heroji. Na hiljade i hiljade Bošnjaka i Hrvata po Bosni nije imalo svog Srđana i mnogi su završili upravo kao i sam Srđan, ubila ih je jedna bolesna ideologija. Tu bolesnu ideologiju slijedi i dan danas ogroman broj građana manjeg entiteta. Ja vjerujem da Alen u dubini duše osjeća nešto poput krivice za Srđanovu smrt, iako on to apsolutno nije, ali to je ljudska psiha. Sigurno si čuo za dešavanja u Prijedoru, tu je preko 100 djece ubijeno u toku rata, a do 1995. u PD nije bilo ratnih dejstava, linije fronta su bile daleko od Prijedora. Ta djeca ni dan danas nemaju spomenik u svom gradu. Naravno da i na drugim stranama ima Srđana, ne samo da ih je bilo u proteklom ratu, već ih je bilo i u II. sv. ratu, samo što takvi primjeri ne zanimaju srpsku javnost.

:(:(:(. bravo za Srdjana! veliki heroj sto se mene tice...

Blago onom ko dovijek zivi,
imao se rasta i roditi.

Pocivaj u miru, Srdjane.

@ivan
Plasirao je neko ko nije odgovarao za to sto je izrekao. ne pred zakonom, vec pred ljudima.

Ubitstvo ne zastareva ! Pokazati da se mozemo skupiti i traziti da se ubice dovedu pred lice pravde i kazne. To je najmanje sto se mora ucini za Srdjana !

Broj minusa na komentarima divljenja i podrske jednom casnom cinu,koji bi trebao da bude svakodnevan i normalan,je cisti pokazatelj u kakvom blatu,nekulturi i nevaspitanju zivimo.Gospodinu Alenu zelim svu srecu u daljem zivotu a tebi Srdjanje vecna slava i veliko hvala!!!

Cuo sam i pre za ovaj dogadjaj ali na zalost, nisam znao da je napravljen i film. Pre dva sata sam naleteo na ovaj clanak, procitao ga i naravno, upravo sam zavrsio gledanje filma. Dobar deo sam odgledao sa suzama u ocima. Dusa me boli.
Covek je stao u odbranu drugoga, znajuci sta moze da se desi, sa obzirom na okolnosti. Svaka mu cast i vecna mu slava!

Mlada sam, pa nisam imala priliku da sretnem Srđana kroz grad. Ali ono što vidim kad ugledam čika Radeta je čast, poštenje, hrabrost, otmenost, dobrota, iskrenost i neka radost u očima (iako su tragedije obilježile njegov život). Vjerujem da je sve to Srđan takođe nosio u sebi.

Srđan i čika Rade - ono što Trebinje istinski jeste...

Хвала ти Срђане, на твом часном земаљском путу. Млад си отишао. Твој пут на небеса води. Почивај у миру ВИТЕЖЕ !

Slava mu!!!

Bilo bi dobro kad bi Alen mogao da se sa porodicom vrati u rodno Trebinje, jer neće mu u Švedskoj deca postati i ostati čestiti Hercegovci.

Ovaj dogadjaj nam je medjas od koga se razilaze putevi ljudski.

Na zalost dosta nas krene pogresnim pravcem.

Srdjanu hvala za vecnu opomenu i vecnu pamjat,

a Alenu svako dobro od Boga

Tuzno je sto u poslednje vreme mnogo vise srecem male pokvarene pijance nego Srdjane. Kao da je sva ljudskost nestala, a posten i dobar se izjednacavaju sa idiotizmomo ili politicki korektnom frazom neprilagodjenoscu

"Svaki čin nepoštovanja prema životu, svaki čin koji zanemaruje život, koji je ravnodušan prema njemu i koji ga upropaštava, korak je ka tome da zavolimo ubijanje.
Tu odluku čovek mora da donosi svakog trenutka. Nikada nisu posledice pogrešne odluke bile tako potpune i tako neizmenjive kao što su danas". 

Erih From

Ako opet ludilo dođe iste stvari bi se ponovile i to je ono najtužnije u celoj priči.

Ispunjavajuci ljudsku duznost - deluje jednostavno, ali izgleda da je to najteze i u 99% slucajeva izostane... ocito je da se to retko desava.
A ovaj broj minusa na ukazivanje postovanja za ucinjeno, treba da nas duboko zabrine. Uzgred, mislim da je to totalni krah i prpast jednog nekada normalnog sistema vrednosti... a vi samo lupajte minuse, lupate ih sami sebi.
Pozdrav Cph.

Nikad više rata!

Sto ovaj covek jos uvek nema bulevar negde? Ili ulicu? Ili mozda ima? Jel se bar neko setio da ga ispostuje?
(NeleMKD, 26. januar 2018 10:36)

Ima, trg u centru Novog Pazara nosi ime Srdjana Aleksića.

Srđan je ostavio nama svima za nauk kako se treba ponašati!!! Hvala ti što si postojao. Žalosno je što si tako mlad otišao. Junače, neka ti je večna slava i hvala! I sa ove i sa one strane ima na žalost po neki Srđan. Kažem na žalost jel bilo bi mnogo bolje da je takvih kao Srđana u većini. Za takve ljude treba svet da zna, da su postojali i da postoje. Kako se ko zove i kojem se Bogu moli, to nema veze. Svi smo goli i bosi od krvi i mesa došli na ovaj svet. Tu smo u prolazu i treba da ga odživimo što lepše i bolje, da svojim potomcima ostavimo za primer kako treba živeti. Mnogo je ratova bilo i mnogo je dobrih ljudi odneo rat.
SAMO DA RATA NE BUDE,
LUDILA MEDJU LJUDIMA,
VELIKI NUDE ZABLUDE,
PLASE NAS RAZNIM CUDIMA
I SVAKOJ BAJCI NAUDE,
DA RATA NE BUDE.

Oni koji vrte pricu o Srdjanu kao sverceru su psi rata i profiteri koji su se masno su se okoristili ratnim sukobima i mrznjom prema svakome i svemu sto nije kao i oni. Mnogi od njih danas su politicari, dekani, direktori, no sveukupno gomila nekompetentnih zasela na pozicije na koje nikada ne bi dosli da se posteni svet na svim stranama ista pitao. Zato oni ovakve price svako malo podgrevaju i huskaju narod da mrzi jer je to jedini nacin da se zaborave njihove "zasluge" u svemu sto se odigralo, a oni da nastave da jasu svoje lobotomirane podanike. Niko ne spori da je u toj vojsci bilo casnih ljudi, no problem je sto ni vojska ni vlast RS cin Srdjanovog ubistva - da ne pominjemo silne druge pljacke, ubistva, tuce, silovanja - nisu osudili i kaznili drasticno, kako to dolikuje, nego su blagim kaznama i cutanjem samo dali krila sopstvenom olosu, i time i sebe kao i narod koji ih je izabrao priklonili istome. RS i njeni gradjani zato su danas i tu gde jesu - taoci sopstvenog cutanja i odbijanja ili pak nesposobnosti da se suoce sa zlom koje su u njihovo ime cinili (i jos cine) najgori.

Najbolje bi se oduzio i sacuvao uspomenu da si svom sinu dao ime Srdjan. Tek onda bi pokazao svoju velicinu i da si dostojan njegova zivota, najvece zrtve koju jedno zivo bice moze da da za drugo zivo bice.Ovako, svake godine iste, prazne price.

Zanimljivo je to sto imamo stotine clanaka o Srdjanu i Alenu i to je zaista plemenito sto je Srdjan stao u odbranu svog druga, ali je zacudjujuce to sto u niti jednom jedinom clanku nisam procitao ko su bili pocinioci tog gnusnog cina. Ti su ljudi vjerovatno heroji u RS-u, jer su se zalagali za ratne i posljeratne ciljeve manjeg BH entiteta. Ovo je pravi opis vojnika Republike Srpke, bili su pijani i nedisciplinovani.

Bilo bi dobro kad bi Alen mogao da se sa porodicom vrati u rodno Trebinje, jer neće mu u Švedskoj deca postati i ostati čestiti Hercegovci.

Ono kada odeš u kafić u kraju, piješ espreso, čekaš devojčicu, nisi na poslu, jer imaš povređena leđa, pa uzmeš da pročitaš ovaj tekst i presedne ti kafa, dolazak devojke i ne raduje više toliko, a bol u kičmi više i ne osećaš, a likovi iz kraja sa drugih stolova te gledaju i pitaju se što ti se trese ruka kojom držiš telefon i zašto ti toliko suze oči... Misle da je zbog bola u kičmi, a nije.

Kako 15.godišnjak sam u Trebinju u vrijeme kada je Srđan ubijen. Već do tada je preko 80% Bošnjaka pobjeglo. Gotovo svi Hrvati su već 1991/1992. pobjegli u Dubrovnik i druge krajeve Jadrana. Moj tata je bio ljekar i imao je obavezu u bolnici i nikako nismo uspjeli otići. Da ne govorim koliko je prijetnji bilo, napada na nas. Moj stariji brat je jedno veče došao sav krvav. Napala ga grupa koja je došla iz Srbije. Sve džamije su već bile srušene. Nestao je svaki trag islama u Trebinju ali i cijeloj istočnoj Hercegovini. Moram reći da je većina Trebinjaca bila neutralna. Gledali su svoja posla. Kao i većina u ratovima. Bilo je zlih pojedinaca. Jako zlih. Ali bilo je i super ljudi. Nama je već prvih dana rata došao susjed.Dečko od 21.godine. Milan. Bio je u vojnoj policiji i poručio nam da prijavimo svaki napad, svaki prijatnju. Njemu lično. I zaista nas je branio. Čuo sam po ratu da je dolazio i u mnoge druge bošnjačke kuće i rekao im istu stvar.
Sjećam se Srdjanovog ubojstva. To je bio klik da više nitko nije bezbjedan. Tata je bez javljanja u bolnicu odlučio da se povjeri prijatleju iz policije. Ovaj nas je prebacio do Crne Gore, a tamo smo pješačili 5 km i došli i uhvatili bus za Budvu. Nedugo potom smestili smo se u jedan stan na Cetinju. Cetinjani su se pokazali veoma čovječni i za vrijeme rata u kućama dobrovoljaca Liberala je bar 6 mjeseci živjelo preko 1500 Trebinjaca. Besplatno!
Rat je zlo.Neponovilo se. Zločincima suditi a heroje pamtiti!

@Don
Kao bivši pripadnik Hercegovačkog korpusa VRS koji je u vrijeme ubistva Srđana Aleksića bio na liniji fronta, moram osuditi stereotipe o srpskim borcima kao pijanim četnicima, željnim krvi i silovanja. Kao i u svakoj vojsci i svakom ratu takvih je bilo, ali to ni izbliza nisu bili heroji, naprotiv. Takvi pijani vojnici su bili jednako prijetnja drugim srpskim vojnicima (poput Srđana) i civilima, kao i pripadnicima drugih naroda, praktično svakome ko bi im na bilo koji način stao na put. Takvi uglavnom nisu vidjeli fronta, bavili su se kriminalom i koristili su ratno doba za bogaćenje, a po karakteru i ljudskosti su bili i ostali patuljci i kukavice.
Kamo sreće da su i na drugim stranama imali svoje Srđane, umjesto što veliki ljubitelji lika i (ne)djela Nasera Orića pričaju kako su svi Srbi zločinci...

Ubice još uvijek slobodni.
Trebinje još uvijek nema ulicu Srđana Aleksića.
Da li se tako slavi heroja? To je pitanje za Dodika i za Vučića.

"pojedini danas navode da je Srđan bio profiter i švercer, kao i da je samo branio farmerke ..."

Ostaci odvratnog mentaliteta partizanskih komesara iz II svetskog rata. Antonije Isakovic i njegov Crveni šal, kad se samo setim tih idiotskih pripovetki koje su nas terali da citamo! Pa sta i da je to sa farmerkama tacno? U cemu bi onda bio njegov greh? Pa i te farmerke su bile neciji hleb! Nisu to bile krznene bunde ili zlatne cesme! Niko se od toga nije obogatio, a trebalo je preziveti ta vremena. I kamo srece da su svi bili ljudine poput Srdjana, da su svi Jugosloveni jos pocetkom devedesetih pobacali puske koje su im oficiri gurali u ruke, da su svi masovno dezertirali iz JNA i rekli odlucno NE mobilizacijama, NE ratovanju, NE ubijanju komsija i ono najbitnije - NE rasparcavanju Jugoslavije. Kamo srece da su te puske uperili u onu sestoricu gramzivih politicara a ne u svoje komsije i dojucerasnje prijatelje! I da su svi rekli: mi zelimo Jugoslaviju a ne nekakvu nezavisnu Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu ... Danas bi cela Juga bila vec stara clanica EU, Hag ne bi ni postojao, Kosovo bi jos uvek bilo deo Srbije i Jugoslavije, a ni nasa dijaspora ne bi bila toliko brojna. Slava Srdjanu, slava varzdinskom generalu Vladi Trifunovicu i svim ostalim pravim herojima ratova devedesetih!

Sto ovaj covek jos uvek nema bulevar negde? Ili ulicu? Ili mozda ima? Jel se bar neko setio da ga ispostuje?

Srdjanov komsija Alen je legitimisan i napadnut zbog svog imena. U tom vremenu zla vecina ljudi na svim stranama je pognula glavu i nemo tolerisala nasilje i zlocine olosa koji je tih godina izbio na povrsinu. Srdjan je jedan od retkih koji je smogao hrabrosti da odbrani ljudsku cast. On je tim postupkom i svojom zrtvom prvenstveno branio cast svog srpskog naroda. Na zalost, i danas je mrznje i losih ljudi na svim stranama. Oni za svoj primitivni sovinizam dobijaju simpatije javnog mnjenja cija je svest formirana u naopakom sistemu vrednosti. Kada se oni ucutkaju, tek tada mozemo da ocekujemo pocetak uslova za stabilnost i prosperitet drzava nastalih na rusevinama Jugoslavije.

Ko plasira pricu o farmericama, to sam prvi put prosle godine cuo?

Pre svega čovek!

Ima vec nekoliko godina kako sam cuo o ovoj prici pa me to nateralo da saznam vise. Jeste bio Srdjan covek ali isto i heroj. A ono sto bi Srdjan trebao jos biti je primer toj ratnoj generaciji i ovim mladjima. Bilo je tih Srdjana kod svih, ali nedovoljno. U ratu mozes biti covek, ali i u miru. RIP Srdjo.
Pise: Albanac

@Hercegovački korpus VRS
Na tvoju žalost, takav sterotip je stvoren, ja opet kažem, sve po zasluzi. Ipak smatram da ste vi, borci sa prve linije fronta, donekle spasili čast srpskog vojnika. Od rata profititali niste, borili ste se časno, prsa u prsa sa neprijateljskim vojnicima, što bi trebalo i biti svrha rata (ako je uopšte ima!!!) Ipak, bilo je i vojnika daleko od linije fronta, po gradovima u kojima nije metak ispaljen, jako ružne su se stvri dešavale, a i sam Srđan je jedna od njihovih žrtava. Vojnici Republike Srpske su ga ubili, a niko ne zna njihova imena, o tome se ne priča, a i da su poznati javnosti, ja vjerujem da bi kod velikog broja građana RS oni bili heroji. Na hiljade i hiljade Bošnjaka i Hrvata po Bosni nije imalo svog Srđana i mnogi su završili upravo kao i sam Srđan, ubila ih je jedna bolesna ideologija. Tu bolesnu ideologiju slijedi i dan danas ogroman broj građana manjeg entiteta. Ja vjerujem da Alen u dubini duše osjeća nešto poput krivice za Srđanovu smrt, iako on to apsolutno nije, ali to je ljudska psiha. Sigurno si čuo za dešavanja u Prijedoru, tu je preko 100 djece ubijeno u toku rata, a do 1995. u PD nije bilo ratnih dejstava, linije fronta su bile daleko od Prijedora. Ta djeca ni dan danas nemaju spomenik u svom gradu. Naravno da i na drugim stranama ima Srđana, ne samo da ih je bilo u proteklom ratu, već ih je bilo i u II. sv. ratu, samo što takvi primjeri ne zanimaju srpsku javnost.

Pricu o farmericama plasira olos koji bi sve ljudsko kod ovog naroda da obesmisli: 1389, Nasi, Zavetnici! I ima jos 100 takvih organizacija, niko ih nema toliko na svetu.

Srđo, svetla strana lice mog, balkanskog, naroda.

Srđanu svaka čast, pravi heroj i pravi čovjek. S velikim zakašnjenjem je dobio skromno priznanje, malu ulicu na kraju N. Beograda, uz groblje i poneku medijsku pažnju. Ipak mnogo važnije je pitanje da li su kažnjeni Srđanovi ubice? Ili su zapravo oni pravi heroji? Ubice Srđana Aleksića su bile slobodne i u januaru 2017. Nije mi poznato da se išta promijenilo. U Trebinju, mjestu ubistva, Srđan još uvijek nema ulicu, dok njegove ubice Trebinjem šetaju slobodni i vjerovatno kao heroji koji su ubili izdajicu. A prošlo je 24-25 godina od ubistva.

Mator čovek sam a plače mi se

Duša da mi se raspadne od tuge i nepravde. Svake godine održim neki svoj lični pomen ovom momku, a najviše od svega me potresu reči sa čitulje "ispunjavajući ljudsku dužnost". Postao je heroj zbog besmisla, umesto da je ostao anoniman u normalnoj svakodnevici. Jedna od stvari koje bih promenio da imam kosmičke moći i sigurno, čovek koji će imati mesto u mom "organizmu" dok sam živ.

Ako nesto pozitivno mogu da kažem za nasu vlast u Cg jeste da su dali naziv jednom bulevaru po njemu u Pg. Jedina svijetla tacka. Srdjan je pravi dokaz o cojstvu i junastvu. Da je srece da se ovo uvede u knjige i da se djeca ne uce mrznji. Njegovom ocu naklon do poda, kakvo razmisljanje i kakav stav ima. Vidi se na koga je bio Srdjan. Pozdrav svim ljudima dobre volje.

Majstori smo da i ono malo časnog i poštenog ogadimo

U Podgorici ima ulica Srdjan Aleksić.

Čovjek Srđan! Nazalost, mnogima i danas ne odgovara ovakva prica ili ne vjeruju.

srdjana je ubila atmosfera mrznje, kao sto i nas poslednjih godina lagano ubija. a zna se ko istu generise.

Predivna prica o tragicnom vremenu koje smo preziveli. Grcam u suzama,ne mogu i dalje da ih zauustavim.Srdjan Aleksic - veliki covek, pre svega, kao i Alen koji ga ne zaboravlja

Slava mu, čisto dobro od Boga.

O Federeru preko 200 komentara o Srdjanu 30 e Srbijo ko zivi u tebi u sta smo se dali pretvoriti. U svakom narodu ima 12 % fasista samo im oni normalni nedaju da vladaju. Kod nas vladaju 30 godina i jos dugo ce...

Divni ljudi, obojica. Kako Alen priča o Srdjanu... Čuješ to nešto u njegovim rečima. Ne samo što su divni, nego su i - ljudi.

Srdjan je heroj ovog rata......

Šta reći !!! Ovde i nemaš šta reći jer bilo šta da kažeš je suvišno. Koliko je to "popularno", nažalost se vidi i po broju komentara, a da se radi o nekom prepucavanju bilo bi 100 i više komentara "branitelja srpstva", ali ovako........ništa !!!!

@Don
Naravno da ovo sto pises za pripadnike VRS generalno nije tacno. A i veoma je bezobrazno na ovu vijest ostaviti takav komentar. Ali dobro, mrznja te jede i tu nema pomoci. I ja sam bio u VRS i za mene je Srdjan covjek a ne ove pijane ubice.

Teško je u tim trenucima biti čovek, a on je to bio!

@ivan
Plasirao je neko ko nije odgovarao za to sto je izrekao. ne pred zakonom, vec pred ljudima.

Iz Dubrovnika sam. Srđana sam upoznao u ljeto 1988. godine ispred dubrovačke diskoteke Bakhos u koju je došao s par prijatelja. Upoznali smo se pod čudnim i napetim okolnostima, skoro se potukli, ali smo na kraju, zahvaljujući upravo Srđanu, popili poneko piće i razišli se. Iste te godine par mjeseci poslije sam pozvan u rezervu u trebinjsku kasarnu. Iz kasarne sam izašao s par rezervista i završio u jednom trebinjskom kafiću pod platanima. Tu sam ponovo sreo Srđana. Dobro nas je počastio, družio se s nama cijelu večer, a onda nas ispratio do kasarne. Poslije toga ga više nikad nisam vidio. Onda je počeo rat. Ponekad sam se znao zapitati da li je Srđan živ, da li je u vojsci, gdje je uopće i da li bi me prepoznao ako se sretnemo negdje na ratištu. Nismo se sreli, ali sam negdje krajem devedestih preko nekog Harisa (ili neko slično ime), trebinjske izbjeglice, saznao što mu se dogodilo. Ispričao mi je da je Srđan poginuo braneći Harisovog i svog prijatelja Alena. To me nije nimalo iznenadilo jer u ta dva susreta sa Srđanom sam shvatio da je Čovjek (s velikim Č) koji bi i život dao za prijatelja. Neka mu je vječna slava i hvala mu za jedno prelijepo druženje pod platanima.

Srdjan je heroj zato sto smo mi stoka zbog koje stvari koje bi trebale da su normalne i da se podrazumevaju ume samo nekoliko njih i nazivamo ih herojima. Da smo ljudi on ne bi bio heroj jer bi svaki covek u takvoj situaciji tako reagovao i to bi bilo nesto najnormalnije, nesto ljudsko. A ovako je lakse nama nekoga nazvati herojem i sutra zazmuriti na oba oka kad se ista prica ponovi pa slaviti nekog novog heroja

Vecna slava Srdjanu!! Alenu svako dobro, i hvala na svedocenju...

Moj pokojni brat mi je govorio da je rat bio samo dobar da vidis kakav je ko covek a vidio je kaze puno zlobnih ljudi od kojih se nije nadao :(

Hvala, Srđane. Večna ti slava.

:(:(:(. bravo za Srdjana! veliki heroj sto se mene tice...

U Novom Pazaru postoji Trg Srdjana Aleksica.

истински ХЕРОЈ

Čojstvo. Ljudskost. Saosećanje. Hrabrost. I to se pamti. I biće primer vekovima.

Samo jedno slava mu i hvala. Tih primjera bilo je na svim stranama u svim ovim našim idiotskim ratovima. O tome treba pisati i govoriti. Trebamo jedni druge poštovati unatoč razlikama ili baš zbog razlika. Ne smijemo jedni drugima negirati pravo na jezik, pismo, vjeru. Ne moramo se voliti ali se poštovati moramo.

Srdjan, iako je otisao prerano, ostace vecno ziv, pobedio je smrt. Svaki put kad procitam o njemu, napune mi se oci suzama i stegne me u grudima. Heroju, ljudino. Srdjanov otac je pravi primer dostojanstvenog i mudrog coveka, apsolutno postovanje.

@cobo
Tvoj brat je potpuno u pravu. Tek kroz nevolje i muke se vidi ko je kakav čovek. Dobar čovek ostaje dobar i u rđavim vremenima, a svo ljudsko zlo ispliva privučeno opštim zlom.
Zato stradamo, da nam bude jasno ko smo zaista.
Dragom Srđanu neka je večna radost na nebesima.

“Ma znaš kakve su to tenzije? Političke. Samo ko će bolju stolicu da uzme i ko će više para zaraditi. Eto, to su ti te tenzije. Ništa više. A moraš živeti zajedno. Sve je politika – ko će u koju stolicu. I onda ja ću da lajem na ovoga, ti laj na onoga i tako 20, 30 godina. Onda će doći neko drugi, sve se vrti, a ista priča. Koliko je godina prošlo od rata? Šta se promenilo? Ništa. Nego se promenilo to što taj neki ne da stolicu“

Koliko je ovo samo tačno... pravo u centar. Ovde je sadržana sva besmislenost ovih prostora i ljudi koji vode ove države.

Kako ih se osloboditi? Šta uraditi?

U Bijeljini su Arkan i njegov ološ ubili Srpkinju koju su zatekli u kući bošnjačke porodice koju je došla da ohrabri i da, ako bude potrebno, svedoči da su to najbolji prijatelji njene porodice a ubijena je uz objašnjenje da treba pobiti sve Srbe koji se zateknu u muslimanskom društvu i o tom ubistvu su se odmah hvalili po Bijeljini. O tom ubistvu sam saznala od moje dve prijateljice Bijeljinke, jedna je Bošnjakinja a druga Srpkinja, prva je sa celom porodicom izbegla (najviše zahvaljujući tome što je njen suprug već bio regionalno poznat fudbaler u bijeljinskom fudbalskom klubu), tamo svi žive i rade a stanove su kupili u Sarajevu i ne žele da se vrate u Bijeljinu i u Republiku Srpsku; druga je Srpkinja koja je već tada bila udata za Bošnjaka iz Bijeljine a pobegli su u Tuzlu i i sada tamo žive oni i njihova deca. Ni jednoj ni drugoj porodici njihove kuće još nisu vraćene, objašnjenje je da su u tim kućama izbegle srpske porodice (iako u Bijeljini ima praznih srpskih kuća čiji vlasnici su u toku rata izbegli u inostranstvo i tamo žive i rade)...

Ni jedna niška vlast do sada nije ni pomislila da jedna niška ulica dobije ime po Srđanu Aleksiću, ali su zato mnoge dobile ime po kojekakvim srpskim vojvodama...

Vi koji ste lupali minus na komentare, kako živite sa samim sobom? Čemu decu učite? Šta mislite o sebi?
Imate li obraza? Idete li u crkvu? Znate li šta je dobrota, moral, etika?
Bog vam u pomoć.

Don 
Kao bivši pripadnik Hercegovačkog korpusa VRS koji je u vrijeme ubistva Srđana Aleksića bio na liniji fronta, moram osuditi stereotipe o srpskim borcima kao pijanim četnicima, željnim krvi i silovanja. Kao i u svakoj vojsci i svakom ratu takvih je bilo, ali to ni izbliza nisu bili heroji, naprotiv. Takvi pijani vojnici su bili jednako prijetnja drugim srpskim vojnicima (poput Srđana) i civilima, kao i pripadnicima drugih naroda, praktično svakome ko bi im na bilo koji način stao na put. Takvi uglavnom nisu vidjeli fronta, bavili su se kriminalom i koristili su ratno doba za bogaćenje, a po karakteru i ljudskosti su bili i ostali patuljci i kukavice. 
Kamo sreće da su i na drugim stranama imali svoje Srđane, umjesto što veliki ljubitelji lika i (ne)djela Nasera Orića pričaju kako su svi Srbi zločinci...
(Hercegovački korpus VRS, 26. januar 2018 12:23)

Gospodine, Nasera velicaju kao i srbi Ratka Mladica.
A bilo je i na drugim stranama svakako, niste bas na ovom portalu gledali onog bosnjaka zvani Makedonac sto je spasio jedno srpsko selo, a bilo mu je naredjeno da "ocisti" to selo.I to ih je spasio dan poslije kad mu je dosla informacija da mu je familija pobijena a majka rodjena ziva spaljena.

Ono kada odeš u kafić u kraju, piješ espreso, čekaš devojčicu, nisi na poslu, jer imaš povređena leđa, pa uzmeš da pročitaš ovaj tekst i presedne ti kafa, dolazak devojke i ne raduje više toliko, a bol u kičmi više i ne osećaš, a likovi iz kraja sa drugih stolova te gledaju i pitaju se što ti se trese ruka kojom držiš telefon i zašto ti toliko suze oči... Misle da je zbog bola u kičmi, a nije.

Ja se samo pitam ko su ovi Koji lupaju minuse na ove i slicne komentare. Koji su to likovi??

Pozz. svima ovima gore pomenytim nek Bog pomogne, mada mislim da tu nema pomoci, nazalost... steta je vec napravljena.

Za ovu priču znam. Svaka čast i Srđanu za neizmernu hrabrost, požrtvovanje, prijateljstvo i LJUDSKOST, i svaka čast Alenu za sećanje na Srđana i za održavanje kontakta sa Srđanovom porodicom. Retko je ovakvih ljudi, a samo takvi su pravi primer kakav treba da bude čovek!

Pamtimo te SRĐANE! Zauvek.

Srdjanov cin je najveci i najcasniji cin ratova na Balkanu devedesetih...

Хвала ти Срђане, на твом часном земаљском путу. Млад си отишао. Твој пут на небеса води. Почивај у миру ВИТЕЖЕ !

Prica za nauk, svim narodima bivse nam zemlje! Zalosno je sto se ovakvih prica setimo samo na goisnjem pomenu VELIKIM LJUDIMA.O ovim desavanjima treba stalno govoriti da se narod jednom opasulji.Treba sa smo svi SRĐAN ALEKSIĆ!!!

Da se nikad ne zaboravi!!! Da se nikako ne dozvoli da se zaboravi.
Da nas podseca sta je to biti COVEK!

Cuo sam i pre za ovaj dogadjaj ali na zalost, nisam znao da je napravljen i film. Pre dva sata sam naleteo na ovaj clanak, procitao ga i naravno, upravo sam zavrsio gledanje filma. Dobar deo sam odgledao sa suzama u ocima. Dusa me boli.
Covek je stao u odbranu drugoga, znajuci sta moze da se desi, sa obzirom na okolnosti. Svaka mu cast i vecna mu slava!

Ubitstvo ne zastareva ! Pokazati da se mozemo skupiti i traziti da se ubice dovedu pred lice pravde i kazne. To je najmanje sto se mora ucini za Srdjana !

Blago onom ko dovijek zivi,
imao se rasta i roditi.

Pocivaj u miru, Srdjane.

Slava mu!!!

Tuzno je sto u poslednje vreme mnogo vise srecem male pokvarene pijance nego Srdjane. Kao da je sva ljudskost nestala, a posten i dobar se izjednacavaju sa idiotizmomo ili politicki korektnom frazom neprilagodjenoscu

"Svaki čin nepoštovanja prema životu, svaki čin koji zanemaruje život, koji je ravnodušan prema njemu i koji ga upropaštava, korak je ka tome da zavolimo ubijanje.
Tu odluku čovek mora da donosi svakog trenutka. Nikada nisu posledice pogrešne odluke bile tako potpune i tako neizmenjive kao što su danas". 

Erih From

Ako opet ludilo dođe iste stvari bi se ponovile i to je ono najtužnije u celoj priči.

"Još samo da skupe dovoljno hrabrosti da ustanu svaki put kad treba... I protiv onog što baca đubre sa terase. I onog što se parkira na dva mesta." Tako jednostavno i istiniti zvuči, ali u danaœnje vreme treba smeti ovako nešto uraditi. Dovoljno je da nekome ko bahato vozi svirneš i ne znaš hoće li izaći da ti lupa auto ili će krenuti da vadi pištolj na tebe. Bezakonje i kriminal svuda.

Čitajući ovo čovjeku se stegne oko srca. Možda najveći apsurd naših prostora je sudbina generala Vlade Trifunovića. Ljudina spasio Varaždin i živote mladih vojnika, a sudila mu i Hrvatska i Srbija.
Spomenik mu je trebalo dići i u Hrvatskoj i u Srbiji.

Kad čovek brani čoveka, brani ono ljudsko u sebi...

Sve ulice u BiH treba da se zovu po Srđanu Aleksiću.
Nek mu je laka zemlja i hvala mu što je pokazao da se u svakoj situaciji može biti čovjek. A on je bio jedan veliki čovjek. Rasplačem se svaki put kad pročitam nešto o njemu, ako ima čovjek koji će u raj, to je Srđan, čovjek, ljudina, planina!

U Podgorici bulevar nosi Srdjanovo ime. Cesto prodjem i sjetim se njegove zrtve. Da se nikad ne zaboravi...

Tužno je da ovog čovjeka nema, da nema njegove djece, da nema njegovih unuka... Tužno je da su tu njegovi ubice...

Broj minusa na komentarima divljenja i podrske jednom casnom cinu,koji bi trebao da bude svakodnevan i normalan,je cisti pokazatelj u kakvom blatu,nekulturi i nevaspitanju zivimo.Gospodinu Alenu zelim svu srecu u daljem zivotu a tebi Srdjanje vecna slava i veliko hvala!!!

Mlada sam, pa nisam imala priliku da sretnem Srđana kroz grad. Ali ono što vidim kad ugledam čika Radeta je čast, poštenje, hrabrost, otmenost, dobrota, iskrenost i neka radost u očima (iako su tragedije obilježile njegov život). Vjerujem da je sve to Srđan takođe nosio u sebi.

Srđan i čika Rade - ono što Trebinje istinski jeste...

Sto ovaj covek jos uvek nema bulevar negde? Ili ulicu? Ili mozda ima? Jel se bar neko setio da ga ispostuje?
(NeleMKD, 26. januar 2018 10:36)

Ima, trg u centru Novog Pazara nosi ime Srdjana Aleksića.

Ovaj dogadjaj nam je medjas od koga se razilaze putevi ljudski.

Na zalost dosta nas krene pogresnim pravcem.

Srdjanu hvala za vecnu opomenu i vecnu pamjat,

a Alenu svako dobro od Boga

Nikad više rata!

Srđan je ostavio nama svima za nauk kako se treba ponašati!!! Hvala ti što si postojao. Žalosno je što si tako mlad otišao. Junače, neka ti je večna slava i hvala! I sa ove i sa one strane ima na žalost po neki Srđan. Kažem na žalost jel bilo bi mnogo bolje da je takvih kao Srđana u većini. Za takve ljude treba svet da zna, da su postojali i da postoje. Kako se ko zove i kojem se Bogu moli, to nema veze. Svi smo goli i bosi od krvi i mesa došli na ovaj svet. Tu smo u prolazu i treba da ga odživimo što lepše i bolje, da svojim potomcima ostavimo za primer kako treba živeti. Mnogo je ratova bilo i mnogo je dobrih ljudi odneo rat.
SAMO DA RATA NE BUDE,
LUDILA MEDJU LJUDIMA,
VELIKI NUDE ZABLUDE,
PLASE NAS RAZNIM CUDIMA
I SVAKOJ BAJCI NAUDE,
DA RATA NE BUDE.

Ispunjavajuci ljudsku duznost - deluje jednostavno, ali izgleda da je to najteze i u 99% slucajeva izostane... ocito je da se to retko desava.
A ovaj broj minusa na ukazivanje postovanja za ucinjeno, treba da nas duboko zabrine. Uzgred, mislim da je to totalni krah i prpast jednog nekada normalnog sistema vrednosti... a vi samo lupajte minuse, lupate ih sami sebi.
Pozdrav Cph.

Oni koji vrte pricu o Srdjanu kao sverceru su psi rata i profiteri koji su se masno su se okoristili ratnim sukobima i mrznjom prema svakome i svemu sto nije kao i oni. Mnogi od njih danas su politicari, dekani, direktori, no sveukupno gomila nekompetentnih zasela na pozicije na koje nikada ne bi dosli da se posteni svet na svim stranama ista pitao. Zato oni ovakve price svako malo podgrevaju i huskaju narod da mrzi jer je to jedini nacin da se zaborave njihove "zasluge" u svemu sto se odigralo, a oni da nastave da jasu svoje lobotomirane podanike. Niko ne spori da je u toj vojsci bilo casnih ljudi, no problem je sto ni vojska ni vlast RS cin Srdjanovog ubistva - da ne pominjemo silne druge pljacke, ubistva, tuce, silovanja - nisu osudili i kaznili drasticno, kako to dolikuje, nego su blagim kaznama i cutanjem samo dali krila sopstvenom olosu, i time i sebe kao i narod koji ih je izabrao priklonili istome. RS i njeni gradjani zato su danas i tu gde jesu - taoci sopstvenog cutanja i odbijanja ili pak nesposobnosti da se suoce sa zlom koje su u njihovo ime cinili (i jos cine) najgori.