Samoća - bolest ozbiljnija od pušenja i gojaznosti

Usamljenost i samoca je licna percepcija i dozivljaj pojedinca. Na ove brojke utice cinjenica da smo vaspitavani i uceni da je najbitnije negde pripadati, imati prijatelje, prilagodjavati nase misljenje, stavove vecini, biti clan kolektiva, imati drustvo, itd. Sve dok covek tome tezi, dok su mu bitna misljenja drugih ljudi i da ima nekog, po bilo koju cenu, dotle ce biti epidemija usamljenosti, jer cim je covek u nekom odnosu koji ga gusi, on se gusi. Bolje biti srecno sam, nego nesrecno sa nekim. NEgujte sebe, svoje ja, naucite da uzivate u sebi jer jedino tako ce te biti srecni. Sve dok vasa sreca zavisi od misljenja drugih ljudi i njihovih odnosa sa vama, nema tu mira.

Sreca je kada je covek sam sebi dovoljan.

A nerad? Biti bez posla?

apsolutno tačno. Evo sam imam 25god uskoro završavam fakultet a pritom se bavim tangom. Iako oko mene ima ljudi to nisu ljudi koji mi čine društvo niti su mi neki prijatelji. Još živim u jednom manjem gradu gde ni devojku ne mogu da nađem sem nekih srednjoškolki

Pre bih rekao da lose raspolozenje i depresija koji cesto proizilaze iz osecaja usamljenosti uticu na razvoj losih, nezdravih navika, nezdravog nacina ishrane, zivota uopste, raznih poroka…itd…koji eventualno mogu uticati na lose zdravlje i mozda preranu smrt. Drugim recima, ne usamljenost sama po sebi, vec ono sto iz nje prizilazi kod nekih ljudi.

napravis troje dece i "milina". em se boris protiv bele kuge, em nikad mira. o usamljenosti da ne pricamo.

Тачно 100%

A vi onda gurajte ka EU. Imam prijatelja koji živi u Holandiji, kaže da još nije popio kafu sa prvim komšijama. Tamo je već 20 godina.

A vi onda gurajte ka EU. Imam prijatelja koji živi u Holandiji, kaže da još nije popio kafu sa prvim komšijama. Tamo je već 20 godina.
(moskri, 09. novembar 2017 08:51)

U normalnom svetu se kafa pije s prijateljima, a ne s komšijama rangiranim po blizini.

Imam ja ovaj problem. Stvorio sam ga sam, time sto sam se bavio gamingom dok sam svoje probleme ignorisao i nisam se obracao nikome. To se sve zbivalo u svojim tinejdzerskim godinama, dok sam trebao da se razvijam kao licnost, ja sam stagnirao. Zato se pojavila ankcioznost, koja je danas u punom efektu. To je kada imate neverovatnu zelju da pricate ili da se upoznate s nekim, ali imate mentalnu blokadu koja vam neda da progovorite ni rec, barem u mom slucaju. To je sve zato sto postajete pazljivi, previse obazrivi, jer zelite da date sto bolji utisak, da bi vas sagovornik imao potrebu da vas vidi opet, imate osecaj kao da vas ceo svet gleda i ocenjuje, i zbog toga dolazi do odustajanja jer ne zelite da rizikujete, samo ne znate sta to tacno. Nakon toga se pojavljuje kajanje, jer u slucaju kada ne pricate sa nekom odredjenom osobom, imate osecaj kao da ste propustili priliku da se upoznate sa nekim, a sto se cesce to ponavlja, kajanje je sve jace. Jer ste sami, i to ume da dosadi do bola. Uobicajno dobijam savete tipa "skoncentrisi se na ucenje, za sad, i manje ces obracati paznju na to" sto je tacno, s obzirom da sam na faksu i ucenje mi je prioritet br. 1. Ali, sto bi rekli, "It's easier said, than done", jer svaki put kada dodjem na predavanje ili vezbu shvatim koliko sam zaista sam. Trenutno moje stanje uma jeste da svaki put kada ne pricam sa nekim, kao da je to bila MOJA POSLEDNJA SANSA U ZIVOTU, a ja sam je propustio. Pa se onda kajem. I tako u krug. Zapamtite, sve ovo sto sam rekao je u mojoj glavi, i sve ovo vezano za akcioznost, kajanje itd. nije nista generalno, vec moje potpuno subjektivno misljenje ogledano kroz moju situaciju, da ne dodje do nekog nesporazuma. Izvinjavam se sto sam iskoristio ovu temu kao ventil za moje frustracije, ali moram priznati da se osecam malo bolje nakon ovoga, sto je takodje tuzno, s obzirom da sam ovo napisao negde tamo na internetu, a osecaj je takav kao da sam se nekome poverio uzivo. Sto govori o tome koliko zaista zelim da imam iskrene prijatelje.

U naslovu "samoca", a u daljem tekstu "usamljenost". Dva potpuno razlicita pojma.Samoca nekada zna biti i divna stvar, usamljenost nikada.

Moj cale vec vise od 25 godina zivi sam, na selu, u prirodi. Jede masno i poprilicno pije, svoju rakiju. Cigarete je batalio u 45-oj, a pusio 3 pakle dnevno. 85 mu je i sve sam radi. I dalje vozi, cak i duze relacije.
Naucnici pojma nemaju. Covek je prvo u glavi zdrav.

O samoci ne znam mnogo, ali mi nije jasno zasto apsolutno svaki tekst na temu psihickih poremecaja ilustrujete ovim mucenim covekom koji gleda kroz prozor? Da ga vidim na ulici javio bih mu se, dotle ste doveli.

Rece neko u holandiji se ne pije kafa sa prvim komsijom..pa tako je i ovde odavno.. Evo vec par godina zivim u istoj zgradi komsije se jedva jave a ne da piju kafu! Tako je bilo i u prethodnim zgradama..Svi nesto dignu nos i sta ja sad treba da im se ponizavam i zivkam ih da ne bi bila usamljena? Ocu malo sutra..

A vi onda gurajte ka EU. Imam prijatelja koji živi u Holandiji, kaže da još nije popio kafu sa prvim komšijama. Tamo je već 20 godina.
(moskri, 09. novembar 2017 08:51)

Zivio sam u jednoj zgradi 5 godina ovdje u Ch, niko iz zgrade mi nije na kafu dosao niti ja njemu.
Od domacih se druzim sa sinovima od sefice, i mozda jos 3-4 osobe.
E sad te komsije, zdravo za zdravo, nikad nikakav konflikt niti blizu, stanes minut dva s nekim "sta ima kako si" i to je to.

A ti sa svojim( kao i ja u Bosni) svaki dan kafenisete a iza ledja jedni druge tracate, cak ti neki zele i zlo, uzivaju kad nemas ili ti nesto ne ide od ruke!?

@Aristotel
Aristotel je rekao da ako je covek sam sebi dovoljan, onda je ili Bog, ili zver.

Ja živim sam u stvari 4 godine sa kucetom kakva samoća super nam . Ništa lepše od ljubimca u kući radosti našoj nikad kraja .

(moskri, 09. novembar 2017 08:51)

nisam ziv bez pijenja kafe sa prvim komsijama evo vec 30ak godina a zivim u Srbiji i to u soliterima. Sto se mene licno tice potpuno beznacajna stavka u zivotu. To je u gradske sredine preneto sa sela gde se zivi u kucama sa domacinstvima i jednostavno moras da komuniciras sa komsijama jer je mala sredina. U soliteru em se komsije menjaju em borave kratko ako rade. Mislim da to u gradu jedino ima znacaj ako si penzioner pa ne znas sta ces sa sobom. Jako tesko je okupiti ljude za kucni savet a kamoli za neka ispijanja kafe

@moskri
Zivim u Beogradu 10 godina i nikad nisam popila kafu ni sa jednim komsijom.

moskri, 09. novembar 2017 08:51

Ja sam u Banjaluci i jos nikada nisam pio kafu sa prvim komsijama i ne planiram. I mislim da je tako bolje nego ovako kako ti misliš da je ispravno.

Slazem se sa tekstom. Medjutim, pomesana su dva termina. Samoca iz naslova i usamljenost opisana u tekstu nisu dve iste stvari. :)

S druge strane, covek ako prvo ne nauci sam sa sobom da bude zadovoljan i srecan, niko mu drugi nece pomoci u tome. Ako smo sami zadovoljni, drugi su u nasem zivotu zato sto biramo da su tu, a ne zato sto moraju da tu budu da se mi ne bismo osecali tuzno.

@pravnik
apsolutno tačno. Evo sam imam 25god uskoro završavam fakultet a pritom se bavim tangom. Iako oko mene ima ljudi to nisu ljudi koji mi čine društvo niti su mi neki prijatelji. Još živim u jednom manjem gradu gde ni devojku ne mogu da nađem sem nekih srednjoškolki

Kao da si mene opisao, i meni ostalo par ispita da diplomiram, sve sam odslusala tako da sam se vratila u moj gradic i mislim da cu prsnuti. Ovde vise nemam ni drustva, samo srednjoskolci i starci. Mladi svi pobegli kao sto cu i ja, samo da ispolazem ispite, al cu izduvati do tada. Momka ni u prici, uglavnom samo klinci ili ozenjeni...uzas :(

Sa druge strane imate ljude koji traže osamu, i da bi pronašli svoj unutrašnji mir i balans beže iz gradova sami ili sa svojom porodicom. Živeti u urbanim sredinama gde svi jure za boljim standardom često dovodi do usamljenosti, a prijateljstva i poznanstva su površna i po potrebi.

Bolje biti sam sa sobom nego sam sa nekim...danas zivotinje imaju vise razumevanja nego ljudi

Nocu narocito, kada ostanem sam. Imam prijatelje i devojku, ali kad nisam skroz ispunjen i zadovoljan dodju noci kada ne mogu da se izborim s osecajem usamljenosti. Ne odlazite ljudi teske odluke, kao stoja radim, ako ne resavate prave probleme resavacete sporedne koji nisu manje tezi.

@ xd

Mogu se poistovetiti sa vecinom stvari koje si napisao. Tokom veceg dela srednje skole mi je bilo dovoljno da slobodno vreme provodim na kompjuteru; eventualno je moralo da dosadi, mada je u tom momentu vec oduzelo precivise vremena, tako da u tom periodu nisam sklopio nikakva znacajna prijateljstva. Ni promena grada nije pomogla u resavanju tog problema, prosto je prisutan osecaj izolovanosti, kao da je nemoguce steknuti bilo kakvu vrstu odnosa, iako nemam problema u uspostavljanju komunikacije. Neretko se desava da tokom vikenda prosto nemam sta da radim, pored nekih fizickih aktivnosti i obaveza vezanih za faks, ukoliko ih ima.

To se nekada zvalo usamljenost i osamljenost. Objasnite narodu te dve reci i shvatice sta muslite.

A ako sam debeo, pusim i sam sam, da se roknem ili?

da je vise razumevanja, tolerancije medju ljudima a manje nervoze, a sve zbog ekonomske situacije - nemastine, ne bi usamljenih ljudi bilo

Recimo, ja se pronalazim u ovom tekstu. Pronalazim se delimično kao krivac za trenutno stanje svoje majke, jer je ostala u rodnom gradu sama i upala u depresiju, jer sam ja kao sin jedinac posao pronašao u gradu 130km daleko od kuce. Iako otac dolazi sa terena svaki vikend, a ja se trudim bar svaki drugi-treci vikend da dođem, majka se žali na samoću i jako utiče na njenu psihu. Postaje razdrazljiva, nervoznija, napetija a sve to se odražava i na fizičko zdravlje.

Nije samo siromaštvo u pitanju, imam ja i para, ženu i dvoje dece, a znam da me žena i deca vole, ali u ovom nenormalnom i besmislenom svetu će se čovek osećati usamljenim, kako god jer, nisi slobodan, živiš u kavezu koji si sam napravio, da bi se zaštitio od svega lošeg, ali onda žrtvujemo i dosta dobrog. Dobro i loše uvek idu zajedno.

"slobodu praznu nisam hteo da izgubim, pun cudnog straha".
ljudi nece da se vezuju. rezardirani su.

Prvi put da se slozim sa nekim vasim tekstom koji ste skinuli sa nekog stranog portala, u ovom slucaju americkog.Tacno sve! To se naglo promenilo u zadnjih,3,4 god. bar u nasoj drzavi. Nemastina i depresija, najveci uzrok usamljenosti. Trazili ste gledajte i ne kukajte...

Depresija....

@pravnik
Pa sa kime igras tango ako nema devojaka?

(supervisor, 9. novembar 2017 09:47)

Usamljenost nije percepcija, nego realnost. Ili imas manjak prijatelja i porodice ili nemas. I jeste teska, poseban problem imaju stariji ljudi, oni koji su promenili zivotnu sredinu. Covek je socijalno bice i svako iskakanje iz tog okvira stvara veci ili manji problem. "Druzenje i sreca sa samim sobom" je takodje problem.

Lako sklapam poznanstva i prijateljstva i uvek sam bio okružen ljudima-SVE DO SADA!Majka i brat prskaju smozak zbog toga a meni lepo samooo...Znam da to nije u redu,nije zdravo.Živimo na bulevaru u Nišu gde živi čini mi se 80000 ljudi a evo ne dani,nego meseci niko ne zvoni na vrata i niko ne dolazi.Bio sam do Dimitrovgrada i ulazim u mesaru keva me zove i vidi mesar da sam sa strane pa počne odakle si,čiji si?I to čuje jedna žena i kad je čula koja mi je majka kaže mi da su bile drugarice i žena na moje zaprepašćenje mi kaže gde živi i poruči da svratim.U Nišu da ti neko poruči da svratiš pa to je misaona imenica a tamo sa ulice odma!Sad me napinje keva a i brat se ne buni da se preselimo tamo.Problem je izgleda što smo mnogo samoživi pa kad jednom svratimo negde i lepo nam sutra oćemo opet ili namazanost ljudi koji snimaju kad ti dođu u kuću kako živiš i gde bi on mogo da se tu uklopi(u materijalnom smislu)...U manjim mestima valjda ljudi preraspodele posete i malo su naivni VALJDA-VIDEĆEMO!

samoca je ubica!

Hvala naučnicima-otkrili su nam ''toplu vodu''

Da moj ujak nije oženio moju ujnu i danas bi bio živ a umro je 1991. godine. Na žalost, ujna je još uvek živa. Iako živi sama rak nema ni u najavi. Iza sebe ima uspešan brak - penziju od 35.000 dinara a da se nije udala imala bi k. jer nikada u životu nije bila zaposlena.

E i mene smara ta samoća :/

Može jedan vic - Došao čovek kod lekara i daje mu analize...

Kaže doktor: Imam loše vesti za Vas, ostalo vam je još samo 5 do kraja života.

Pita pacijent čega 5?

Gleda doktor na sat i kaže - 5 4 3 ... :D

@mil
da slazem se..

Puno zivotinja zivi samo, to im je optimalno.

Kako kad Aco kao što reče Aristotel, za neke sam Bog ali mogu se pretvoriti u Zver ako baš zatreba..U principu gledam da izbegavam po svaku cenu da udjem u konflikt jer ne vidim svrhu...Sam sam sebi dovoljan dok ne naidjem na boginju ako više nisu izumrle...

supervisor, 09. novembar 2017 09:47

Sjajan komentar.

Meni "samoća" pomaže da radim više na sebe. Jeste teška, ali pravim ambijent da ukoliko se odlučim da spustim svoje kriterijume i odlučim se da živim, družim se sa ženom, devojkom sa kojom bih mogao se uklopiti sklonim sve prepreke zbog kojih iz praktičkih razloga bi moglo doči do svakodnevnih nebitnih razmirica koje ti mogu zagorčiti život. Trudim se da budem zen a moj perfekcionizam i osečaj za organizaciju primenjujem kroz praksu svaki dan. I samoća ima svoje prednosti pa se trudim da ih maksimalno iskoristim. Moram biti opušteniji i moram se ponekad tešiti kada se uporedjujem sa drugima u mom okruženju kao ispusni ventil što mi je nekada bilo nezamislivo. Primetio sam da singl osobe imaju uredniji život ali ta "namćoraska netrpeljivost" prema nekim promenama zarad konfora nam je na moju veliku žalost u manjoj ili večoj meri zajednička. Taj odnos prema osobi s kojom bih se opredelio morao bih promeniti. I kontraproduktivno je nešto forsirati ako ne ide; ako se desi, desi...Kada su danas u pitanju medjuljudske odnose dobro je što sam napravio strogu selekciju, dok kompromise ste u obavezi da pravite samo sa svojim roditeljima ako živite pod istim krovom i ponekad je i to velika umetnost ali ništa nije savršeno i višak energije trudiš se da iskoristiš da razradiš u svom mikrokosmosu...Tu je i internet kao ispusni ventil gde imaš prilike da nešto zanimljivo pročitaš, uporediš, saznaš...umereno u svemu i možda sam sada spremniji na kompromise da ne budem sam. Verovatno ću vreme trošiti na drugi način...

Nije tachno.

Slabi i impotentni...

A vi onda gurajte ka EU. Imam prijatelja koji živi u Holandiji, kaže da još nije popio kafu sa prvim komšijama. Tamo je već 20 godina.

napravis troje dece i "milina". em se boris protiv bele kuge, em nikad mira. o usamljenosti da ne pricamo.

Slabi i impotentni...

Usamljenost i samoca je licna percepcija i dozivljaj pojedinca. Na ove brojke utice cinjenica da smo vaspitavani i uceni da je najbitnije negde pripadati, imati prijatelje, prilagodjavati nase misljenje, stavove vecini, biti clan kolektiva, imati drustvo, itd. Sve dok covek tome tezi, dok su mu bitna misljenja drugih ljudi i da ima nekog, po bilo koju cenu, dotle ce biti epidemija usamljenosti, jer cim je covek u nekom odnosu koji ga gusi, on se gusi. Bolje biti srecno sam, nego nesrecno sa nekim. NEgujte sebe, svoje ja, naucite da uzivate u sebi jer jedino tako ce te biti srecni. Sve dok vasa sreca zavisi od misljenja drugih ljudi i njihovih odnosa sa vama, nema tu mira.

Sreca je kada je covek sam sebi dovoljan.

Da moj ujak nije oženio moju ujnu i danas bi bio živ a umro je 1991. godine. Na žalost, ujna je još uvek živa. Iako živi sama rak nema ni u najavi. Iza sebe ima uspešan brak - penziju od 35.000 dinara a da se nije udala imala bi k. jer nikada u životu nije bila zaposlena.

Тачно 100%

apsolutno tačno. Evo sam imam 25god uskoro završavam fakultet a pritom se bavim tangom. Iako oko mene ima ljudi to nisu ljudi koji mi čine društvo niti su mi neki prijatelji. Još živim u jednom manjem gradu gde ni devojku ne mogu da nađem sem nekih srednjoškolki

E i mene smara ta samoća :/

Može jedan vic - Došao čovek kod lekara i daje mu analize...

Kaže doktor: Imam loše vesti za Vas, ostalo vam je još samo 5 do kraja života.

Pita pacijent čega 5?

Gleda doktor na sat i kaže - 5 4 3 ... :D

(supervisor, 9. novembar 2017 09:47)

Usamljenost nije percepcija, nego realnost. Ili imas manjak prijatelja i porodice ili nemas. I jeste teska, poseban problem imaju stariji ljudi, oni koji su promenili zivotnu sredinu. Covek je socijalno bice i svako iskakanje iz tog okvira stvara veci ili manji problem. "Druzenje i sreca sa samim sobom" je takodje problem.

Puno zivotinja zivi samo, to im je optimalno.

Pre bih rekao da lose raspolozenje i depresija koji cesto proizilaze iz osecaja usamljenosti uticu na razvoj losih, nezdravih navika, nezdravog nacina ishrane, zivota uopste, raznih poroka…itd…koji eventualno mogu uticati na lose zdravlje i mozda preranu smrt. Drugim recima, ne usamljenost sama po sebi, vec ono sto iz nje prizilazi kod nekih ljudi.

A nerad? Biti bez posla?

Meni "samoća" pomaže da radim više na sebe. Jeste teška, ali pravim ambijent da ukoliko se odlučim da spustim svoje kriterijume i odlučim se da živim, družim se sa ženom, devojkom sa kojom bih mogao se uklopiti sklonim sve prepreke zbog kojih iz praktičkih razloga bi moglo doči do svakodnevnih nebitnih razmirica koje ti mogu zagorčiti život. Trudim se da budem zen a moj perfekcionizam i osečaj za organizaciju primenjujem kroz praksu svaki dan. I samoća ima svoje prednosti pa se trudim da ih maksimalno iskoristim. Moram biti opušteniji i moram se ponekad tešiti kada se uporedjujem sa drugima u mom okruženju kao ispusni ventil što mi je nekada bilo nezamislivo. Primetio sam da singl osobe imaju uredniji život ali ta "namćoraska netrpeljivost" prema nekim promenama zarad konfora nam je na moju veliku žalost u manjoj ili večoj meri zajednička. Taj odnos prema osobi s kojom bih se opredelio morao bih promeniti. I kontraproduktivno je nešto forsirati ako ne ide; ako se desi, desi...Kada su danas u pitanju medjuljudske odnose dobro je što sam napravio strogu selekciju, dok kompromise ste u obavezi da pravite samo sa svojim roditeljima ako živite pod istim krovom i ponekad je i to velika umetnost ali ništa nije savršeno i višak energije trudiš se da iskoristiš da razradiš u svom mikrokosmosu...Tu je i internet kao ispusni ventil gde imaš prilike da nešto zanimljivo pročitaš, uporediš, saznaš...umereno u svemu i možda sam sada spremniji na kompromise da ne budem sam. Verovatno ću vreme trošiti na drugi način...

Prvi put da se slozim sa nekim vasim tekstom koji ste skinuli sa nekog stranog portala, u ovom slucaju americkog.Tacno sve! To se naglo promenilo u zadnjih,3,4 god. bar u nasoj drzavi. Nemastina i depresija, najveci uzrok usamljenosti. Trazili ste gledajte i ne kukajte...

Moj cale vec vise od 25 godina zivi sam, na selu, u prirodi. Jede masno i poprilicno pije, svoju rakiju. Cigarete je batalio u 45-oj, a pusio 3 pakle dnevno. 85 mu je i sve sam radi. I dalje vozi, cak i duze relacije.
Naucnici pojma nemaju. Covek je prvo u glavi zdrav.

samoca je ubica!

Ja živim sam u stvari 4 godine sa kucetom kakva samoća super nam . Ništa lepše od ljubimca u kući radosti našoj nikad kraja .

Nije tachno.

A vi onda gurajte ka EU. Imam prijatelja koji živi u Holandiji, kaže da još nije popio kafu sa prvim komšijama. Tamo je već 20 godina.
(moskri, 09. novembar 2017 08:51)

U normalnom svetu se kafa pije s prijateljima, a ne s komšijama rangiranim po blizini.

A ako sam debeo, pusim i sam sam, da se roknem ili?

@Aristotel
Aristotel je rekao da ako je covek sam sebi dovoljan, onda je ili Bog, ili zver.

Rece neko u holandiji se ne pije kafa sa prvim komsijom..pa tako je i ovde odavno.. Evo vec par godina zivim u istoj zgradi komsije se jedva jave a ne da piju kafu! Tako je bilo i u prethodnim zgradama..Svi nesto dignu nos i sta ja sad treba da im se ponizavam i zivkam ih da ne bi bila usamljena? Ocu malo sutra..

da je vise razumevanja, tolerancije medju ljudima a manje nervoze, a sve zbog ekonomske situacije - nemastine, ne bi usamljenih ljudi bilo

A vi onda gurajte ka EU. Imam prijatelja koji živi u Holandiji, kaže da još nije popio kafu sa prvim komšijama. Tamo je već 20 godina.
(moskri, 09. novembar 2017 08:51)

Zivio sam u jednoj zgradi 5 godina ovdje u Ch, niko iz zgrade mi nije na kafu dosao niti ja njemu.
Od domacih se druzim sa sinovima od sefice, i mozda jos 3-4 osobe.
E sad te komsije, zdravo za zdravo, nikad nikakav konflikt niti blizu, stanes minut dva s nekim "sta ima kako si" i to je to.

A ti sa svojim( kao i ja u Bosni) svaki dan kafenisete a iza ledja jedni druge tracate, cak ti neki zele i zlo, uzivaju kad nemas ili ti nesto ne ide od ruke!?

(moskri, 09. novembar 2017 08:51)

nisam ziv bez pijenja kafe sa prvim komsijama evo vec 30ak godina a zivim u Srbiji i to u soliterima. Sto se mene licno tice potpuno beznacajna stavka u zivotu. To je u gradske sredine preneto sa sela gde se zivi u kucama sa domacinstvima i jednostavno moras da komuniciras sa komsijama jer je mala sredina. U soliteru em se komsije menjaju em borave kratko ako rade. Mislim da to u gradu jedino ima znacaj ako si penzioner pa ne znas sta ces sa sobom. Jako tesko je okupiti ljude za kucni savet a kamoli za neka ispijanja kafe

Lako sklapam poznanstva i prijateljstva i uvek sam bio okružen ljudima-SVE DO SADA!Majka i brat prskaju smozak zbog toga a meni lepo samooo...Znam da to nije u redu,nije zdravo.Živimo na bulevaru u Nišu gde živi čini mi se 80000 ljudi a evo ne dani,nego meseci niko ne zvoni na vrata i niko ne dolazi.Bio sam do Dimitrovgrada i ulazim u mesaru keva me zove i vidi mesar da sam sa strane pa počne odakle si,čiji si?I to čuje jedna žena i kad je čula koja mi je majka kaže mi da su bile drugarice i žena na moje zaprepašćenje mi kaže gde živi i poruči da svratim.U Nišu da ti neko poruči da svratiš pa to je misaona imenica a tamo sa ulice odma!Sad me napinje keva a i brat se ne buni da se preselimo tamo.Problem je izgleda što smo mnogo samoživi pa kad jednom svratimo negde i lepo nam sutra oćemo opet ili namazanost ljudi koji snimaju kad ti dođu u kuću kako živiš i gde bi on mogo da se tu uklopi(u materijalnom smislu)...U manjim mestima valjda ljudi preraspodele posete i malo su naivni VALJDA-VIDEĆEMO!

Hvala naučnicima-otkrili su nam ''toplu vodu''

Recimo, ja se pronalazim u ovom tekstu. Pronalazim se delimično kao krivac za trenutno stanje svoje majke, jer je ostala u rodnom gradu sama i upala u depresiju, jer sam ja kao sin jedinac posao pronašao u gradu 130km daleko od kuce. Iako otac dolazi sa terena svaki vikend, a ja se trudim bar svaki drugi-treci vikend da dođem, majka se žali na samoću i jako utiče na njenu psihu. Postaje razdrazljiva, nervoznija, napetija a sve to se odražava i na fizičko zdravlje.

Bolje biti sam sa sobom nego sam sa nekim...danas zivotinje imaju vise razumevanja nego ljudi

To se nekada zvalo usamljenost i osamljenost. Objasnite narodu te dve reci i shvatice sta muslite.

Nije samo siromaštvo u pitanju, imam ja i para, ženu i dvoje dece, a znam da me žena i deca vole, ali u ovom nenormalnom i besmislenom svetu će se čovek osećati usamljenim, kako god jer, nisi slobodan, živiš u kavezu koji si sam napravio, da bi se zaštitio od svega lošeg, ali onda žrtvujemo i dosta dobrog. Dobro i loše uvek idu zajedno.

Imam ja ovaj problem. Stvorio sam ga sam, time sto sam se bavio gamingom dok sam svoje probleme ignorisao i nisam se obracao nikome. To se sve zbivalo u svojim tinejdzerskim godinama, dok sam trebao da se razvijam kao licnost, ja sam stagnirao. Zato se pojavila ankcioznost, koja je danas u punom efektu. To je kada imate neverovatnu zelju da pricate ili da se upoznate s nekim, ali imate mentalnu blokadu koja vam neda da progovorite ni rec, barem u mom slucaju. To je sve zato sto postajete pazljivi, previse obazrivi, jer zelite da date sto bolji utisak, da bi vas sagovornik imao potrebu da vas vidi opet, imate osecaj kao da vas ceo svet gleda i ocenjuje, i zbog toga dolazi do odustajanja jer ne zelite da rizikujete, samo ne znate sta to tacno. Nakon toga se pojavljuje kajanje, jer u slucaju kada ne pricate sa nekom odredjenom osobom, imate osecaj kao da ste propustili priliku da se upoznate sa nekim, a sto se cesce to ponavlja, kajanje je sve jace. Jer ste sami, i to ume da dosadi do bola. Uobicajno dobijam savete tipa "skoncentrisi se na ucenje, za sad, i manje ces obracati paznju na to" sto je tacno, s obzirom da sam na faksu i ucenje mi je prioritet br. 1. Ali, sto bi rekli, "It's easier said, than done", jer svaki put kada dodjem na predavanje ili vezbu shvatim koliko sam zaista sam. Trenutno moje stanje uma jeste da svaki put kada ne pricam sa nekim, kao da je to bila MOJA POSLEDNJA SANSA U ZIVOTU, a ja sam je propustio. Pa se onda kajem. I tako u krug. Zapamtite, sve ovo sto sam rekao je u mojoj glavi, i sve ovo vezano za akcioznost, kajanje itd. nije nista generalno, vec moje potpuno subjektivno misljenje ogledano kroz moju situaciju, da ne dodje do nekog nesporazuma. Izvinjavam se sto sam iskoristio ovu temu kao ventil za moje frustracije, ali moram priznati da se osecam malo bolje nakon ovoga, sto je takodje tuzno, s obzirom da sam ovo napisao negde tamo na internetu, a osecaj je takav kao da sam se nekome poverio uzivo. Sto govori o tome koliko zaista zelim da imam iskrene prijatelje.

Depresija....

@pravnik
Pa sa kime igras tango ako nema devojaka?

supervisor, 09. novembar 2017 09:47

Sjajan komentar.

moskri, 09. novembar 2017 08:51

Ja sam u Banjaluci i jos nikada nisam pio kafu sa prvim komsijama i ne planiram. I mislim da je tako bolje nego ovako kako ti misliš da je ispravno.

"slobodu praznu nisam hteo da izgubim, pun cudnog straha".
ljudi nece da se vezuju. rezardirani su.

U naslovu "samoca", a u daljem tekstu "usamljenost". Dva potpuno razlicita pojma.Samoca nekada zna biti i divna stvar, usamljenost nikada.

Sa druge strane imate ljude koji traže osamu, i da bi pronašli svoj unutrašnji mir i balans beže iz gradova sami ili sa svojom porodicom. Živeti u urbanim sredinama gde svi jure za boljim standardom često dovodi do usamljenosti, a prijateljstva i poznanstva su površna i po potrebi.

@mil
da slazem se..

Nocu narocito, kada ostanem sam. Imam prijatelje i devojku, ali kad nisam skroz ispunjen i zadovoljan dodju noci kada ne mogu da se izborim s osecajem usamljenosti. Ne odlazite ljudi teske odluke, kao stoja radim, ako ne resavate prave probleme resavacete sporedne koji nisu manje tezi.

Kako kad Aco kao što reče Aristotel, za neke sam Bog ali mogu se pretvoriti u Zver ako baš zatreba..U principu gledam da izbegavam po svaku cenu da udjem u konflikt jer ne vidim svrhu...Sam sam sebi dovoljan dok ne naidjem na boginju ako više nisu izumrle...

@pravnik
apsolutno tačno. Evo sam imam 25god uskoro završavam fakultet a pritom se bavim tangom. Iako oko mene ima ljudi to nisu ljudi koji mi čine društvo niti su mi neki prijatelji. Još živim u jednom manjem gradu gde ni devojku ne mogu da nađem sem nekih srednjoškolki

Kao da si mene opisao, i meni ostalo par ispita da diplomiram, sve sam odslusala tako da sam se vratila u moj gradic i mislim da cu prsnuti. Ovde vise nemam ni drustva, samo srednjoskolci i starci. Mladi svi pobegli kao sto cu i ja, samo da ispolazem ispite, al cu izduvati do tada. Momka ni u prici, uglavnom samo klinci ili ozenjeni...uzas :(

O samoci ne znam mnogo, ali mi nije jasno zasto apsolutno svaki tekst na temu psihickih poremecaja ilustrujete ovim mucenim covekom koji gleda kroz prozor? Da ga vidim na ulici javio bih mu se, dotle ste doveli.

Slazem se sa tekstom. Medjutim, pomesana su dva termina. Samoca iz naslova i usamljenost opisana u tekstu nisu dve iste stvari. :)

S druge strane, covek ako prvo ne nauci sam sa sobom da bude zadovoljan i srecan, niko mu drugi nece pomoci u tome. Ako smo sami zadovoljni, drugi su u nasem zivotu zato sto biramo da su tu, a ne zato sto moraju da tu budu da se mi ne bismo osecali tuzno.

@moskri
Zivim u Beogradu 10 godina i nikad nisam popila kafu ni sa jednim komsijom.

@ xd

Mogu se poistovetiti sa vecinom stvari koje si napisao. Tokom veceg dela srednje skole mi je bilo dovoljno da slobodno vreme provodim na kompjuteru; eventualno je moralo da dosadi, mada je u tom momentu vec oduzelo precivise vremena, tako da u tom periodu nisam sklopio nikakva znacajna prijateljstva. Ni promena grada nije pomogla u resavanju tog problema, prosto je prisutan osecaj izolovanosti, kao da je nemoguce steknuti bilo kakvu vrstu odnosa, iako nemam problema u uspostavljanju komunikacije. Neretko se desava da tokom vikenda prosto nemam sta da radim, pored nekih fizickih aktivnosti i obaveza vezanih za faks, ukoliko ih ima.