Ivana Dimić: Stvarnost me više ne interesuje

Jako zanimljiva zena.
Nihilizam je odlika pametnih ljudi. Ujedno i usamljenih. Ali opet, samoca im ne skodi, jer eto, poput svega nije ni bitno samoca ili ne.
Pozdrav i cestitke na nagradi.

Lep intevju, pametna zena, pametan covek. Voleo bih da nadjem vremena da procitam knjigu. Sve najbolje

Додао бих само да је човек увек сироче, са или без родитеља. Он је увек безнадежно сам.

Blesava, simpaticna, cudna i pametna...
Ne znam da li me vise nervira ili je gotovim.
Cestitke na nagradi!

Ivana Dimic je jedna kompletna carica.

cestitke Ivani Dimic.

Stvarno lep intervju. Svima nam je, ponekad, potrebno to, bezanje od stvarnosti.

Pametna žena.

Fantasticno. Da. Bas tako.

A kad podvučete crtu i odustanete od revolucionarizma možda ste se i predali, odnosno priznali poraz.

"Naše ideje su sile koje pokreću svet" (Karl Poper). Kod nas umesto životih tokova "kretanja" vekovno "mirovanje" (žabokrečina) – tavorenje. Naročito od 1990. sprečen je protok i razmena "ideja" pa nam se neprestalno događaju "metamorfoze despotske kulture". Zvanična elita (politička, kulturna, mediska, SANU, SPC,...) odbija da uči na greškama. Pogrešne sociološke dijagnoze su vodile (i vode) ka tome da se sociološki kancer (despotski sistem) leči umesto citostaticima i tsl. – bajanjem, vračanjem, kandilima i svećama. 700 godišnja inercija despotskog sistema je neumonjiva, "melje" i biće tako dok se toj "inerciji" ne suprotstavimo ili dok ne nestanemo. Malobrojni narodi ne mogu preživeti u formi despotskog društva zato što se ono hrani ljudskom energijom tog društva (malo ljudi malo energije da bi "despotska mašina" uspešno funcionisala, kao na primer, u starom Egiptu, Osmanskom carstvu ili vekovnoj Kini...). Češka, Holandija, Švedska...razvile su društvene obrasce (individualna građanska kapitalistička društva "građanska-demokratska mašina") koji su sposobni da malobrojnim narodima obezbede civilizovan život i opstanak u svetu nehumanih (sebičnih) intreresa velikih.

Ja sam se davno odreko stvarnosti. Sanjam, opijam se i spavam. Želim da što prije prođe ovo. Najviše me strah boli ali se nadam da su lijekovi za bol u slučaju bolesti dovoljno jaki.

Apsolutno ispravno.

Volela bih opet da je vidim kod Gajšeka, za mene je ta žena pravi praznik za dušu.Mnogo mi je drago što je dobila NIN-ovu nagradu!

Odlicna knjiga, odlican intervju, zasluzena nagrada. Komplimenti. Ipak, na sve ovo baca senku cinjenica da je Ivana bila pomocnik ministra kulture i upravnik Ateljea 212, sto su kod nas politicke funkcije par excellence, o cemu svedoci i podatak da je ona jos pre 12 godina dobila status istaknutog umetnika Srbije koji svojim dotadasnjim delom, objektivno, nije zasluzila.

Odlično rečeno.

Slazem se i sa Ivanom i sa @Mikivelikim.

Ja sam se davno odreko stvarnosti. Sanjam, opijam se i spavam. Želim da što prije prođe ovo. Najviše me strah boli ali se nadam da su lijekovi za bol u slučaju bolesti dovoljno jaki.

A kad podvučete crtu i odustanete od revolucionarizma možda ste se i predali, odnosno priznali poraz.

Додао бих само да је човек увек сироче, са или без родитеља. Он је увек безнадежно сам.

Ivana Dimic je jedna kompletna carica.

"Naše ideje su sile koje pokreću svet" (Karl Poper). Kod nas umesto životih tokova "kretanja" vekovno "mirovanje" (žabokrečina) – tavorenje. Naročito od 1990. sprečen je protok i razmena "ideja" pa nam se neprestalno događaju "metamorfoze despotske kulture". Zvanična elita (politička, kulturna, mediska, SANU, SPC,...) odbija da uči na greškama. Pogrešne sociološke dijagnoze su vodile (i vode) ka tome da se sociološki kancer (despotski sistem) leči umesto citostaticima i tsl. – bajanjem, vračanjem, kandilima i svećama. 700 godišnja inercija despotskog sistema je neumonjiva, "melje" i biće tako dok se toj "inerciji" ne suprotstavimo ili dok ne nestanemo. Malobrojni narodi ne mogu preživeti u formi despotskog društva zato što se ono hrani ljudskom energijom tog društva (malo ljudi malo energije da bi "despotska mašina" uspešno funcionisala, kao na primer, u starom Egiptu, Osmanskom carstvu ili vekovnoj Kini...). Češka, Holandija, Švedska...razvile su društvene obrasce (individualna građanska kapitalistička društva "građanska-demokratska mašina") koji su sposobni da malobrojnim narodima obezbede civilizovan život i opstanak u svetu nehumanih (sebičnih) intreresa velikih.

Jako zanimljiva zena.
Nihilizam je odlika pametnih ljudi. Ujedno i usamljenih. Ali opet, samoca im ne skodi, jer eto, poput svega nije ni bitno samoca ili ne.
Pozdrav i cestitke na nagradi.

Blesava, simpaticna, cudna i pametna...
Ne znam da li me vise nervira ili je gotovim.
Cestitke na nagradi!

Lep intevju, pametna zena, pametan covek. Voleo bih da nadjem vremena da procitam knjigu. Sve najbolje

Apsolutno ispravno.

Pametna žena.

Stvarno lep intervju. Svima nam je, ponekad, potrebno to, bezanje od stvarnosti.

Fantasticno. Da. Bas tako.

Odlicna knjiga, odlican intervju, zasluzena nagrada. Komplimenti. Ipak, na sve ovo baca senku cinjenica da je Ivana bila pomocnik ministra kulture i upravnik Ateljea 212, sto su kod nas politicke funkcije par excellence, o cemu svedoci i podatak da je ona jos pre 12 godina dobila status istaknutog umetnika Srbije koji svojim dotadasnjim delom, objektivno, nije zasluzila.

cestitke Ivani Dimic.

Volela bih opet da je vidim kod Gajšeka, za mene je ta žena pravi praznik za dušu.Mnogo mi je drago što je dobila NIN-ovu nagradu!

Odlično rečeno.

Slazem se i sa Ivanom i sa @Mikivelikim.