Tviter će omogućiti tvitove sa više od 140 karaktera?

Onda to vise nece biti Twitter vec Facebook. ...

Zvuci solidno, linkovi, tagovi i hastagovi van teksta od 140 karaktera, oni sa strane, kad se udje u sam twit

To vise niko nece citati. Ili imaj jasnu misao ili batali rabotu.

E onda možda nešto nekad i tvitnem, ja malo kada želim da kažem nešto što staje u 140 karaktera, tačno je da se tako prenosi osnovna poruka, i da je to površno gledano najvažnije, ali za mene su nijanse i tačna razlučenja gotovo jednako važni :) Imam par naloga, uglavnom iz poslovnih razloga, ali nikada ništa lične prirode nisam tvitovao, baš zbog tog ograničenja, osećao bih se kao u ludačkoj košulji, mada shvatam poptuno da menadžment želi da sačuva i tu telgrafsku autentičnost ove mreže, ali to stvarno za mnoge ljude nije, mada je, u poređenju sa nemuštim Instagramom za nežne vizuelne dušice bez stava i sposobnosti da svet i svoj odnos prema njemu pretoče u suvisli jezik, i oklješteni Tviter kongres retora i leglo genija :)))

Čemu to uopšte služi?

Uvek sam se pitala da li su tvitovi ograničeni brojem karaktera. Na facebook-u možeš esej da napišeš, a u tvitovima sam viđala "baš", "ćao", "Ok", "really".

Nisam za to da povećaju broj karaktera ali bi bilo super kada ne bi računali korisnička imena i heštegove ili bar samo korisnička imena.

Razumem ja da je Twitter društvena mreža za razmenu vesti.. što je donekle ok - "Evo našeg novog članka u vezi $$$ na linku www.$$$.$$$",
ali to je i mreža koju koristim, ali ni jedan tweet nemam.. jer ništa konstruktivno ne umem reći u 140 karaktera.

To kao da vodiš razgovor SMS-om.
Što je izvodljivo.. ali samo dok se držite kratkih tema/vesti/pitanja.

Dobro je za autora vesti/članka, loše za pratioce (eto ja nemam punu mogućnost da išta komotno kažem kao feedback).
Jedino da se komunikacija prebaci na privatne poruke.. ali razvoj teme tada biva skriven od ostatka ljudi, a i autor tada treba sa svakim posebno da komunicira.. itd.

Meni je 140 karaktera i dobro, jer je brzo, efikasno.. nekako jednostavno. Ali i neupotrebljivo (ne komotno) u mnogim slučajevima.
Tako da FB koristim za rodbinu i prijatelje, G+ i YT za sve što me u životu interesuje, učestvujem i pratim.. a Twitter za sve ostalo - objave brendova koji su mi od značaja, ali mi nisu deo životnog interesovanja, ili ih nema na G+, tipa - moj i ostala dva mobilna operatera i sl. što mu dođe manje od deset strana/profila.. čak je i to previše, jer u polovinu tek po nekad nađem nešto zanimljivo/korisno sebi - više ih imam tu "za svaki slučaj".

Twitter - onaj koji cvrkuće, u našem jeziku bi to bilo - da ga tvitneš ? da pustiš buvu, da ti šanem nešto na uvce, rekla - kazala, vođenje abrova... Njihova volja je da li će da menjaju osnovnu zamisao i da se prilagođavaju željama korisnika.
Nije po Vujakliji, nego po meni ?

Čemu to uopšte služi?

Uvek sam se pitala da li su tvitovi ograničeni brojem karaktera. Na facebook-u možeš esej da napišeš, a u tvitovima sam viđala "baš", "ćao", "Ok", "really".

Onda to vise nece biti Twitter vec Facebook. ...

To vise niko nece citati. Ili imaj jasnu misao ili batali rabotu.

Razumem ja da je Twitter društvena mreža za razmenu vesti.. što je donekle ok - "Evo našeg novog članka u vezi $$$ na linku www.$$$.$$$",
ali to je i mreža koju koristim, ali ni jedan tweet nemam.. jer ništa konstruktivno ne umem reći u 140 karaktera.

To kao da vodiš razgovor SMS-om.
Što je izvodljivo.. ali samo dok se držite kratkih tema/vesti/pitanja.

Dobro je za autora vesti/članka, loše za pratioce (eto ja nemam punu mogućnost da išta komotno kažem kao feedback).
Jedino da se komunikacija prebaci na privatne poruke.. ali razvoj teme tada biva skriven od ostatka ljudi, a i autor tada treba sa svakim posebno da komunicira.. itd.

Meni je 140 karaktera i dobro, jer je brzo, efikasno.. nekako jednostavno. Ali i neupotrebljivo (ne komotno) u mnogim slučajevima.
Tako da FB koristim za rodbinu i prijatelje, G+ i YT za sve što me u životu interesuje, učestvujem i pratim.. a Twitter za sve ostalo - objave brendova koji su mi od značaja, ali mi nisu deo životnog interesovanja, ili ih nema na G+, tipa - moj i ostala dva mobilna operatera i sl. što mu dođe manje od deset strana/profila.. čak je i to previše, jer u polovinu tek po nekad nađem nešto zanimljivo/korisno sebi - više ih imam tu "za svaki slučaj".

E onda možda nešto nekad i tvitnem, ja malo kada želim da kažem nešto što staje u 140 karaktera, tačno je da se tako prenosi osnovna poruka, i da je to površno gledano najvažnije, ali za mene su nijanse i tačna razlučenja gotovo jednako važni :) Imam par naloga, uglavnom iz poslovnih razloga, ali nikada ništa lične prirode nisam tvitovao, baš zbog tog ograničenja, osećao bih se kao u ludačkoj košulji, mada shvatam poptuno da menadžment želi da sačuva i tu telgrafsku autentičnost ove mreže, ali to stvarno za mnoge ljude nije, mada je, u poređenju sa nemuštim Instagramom za nežne vizuelne dušice bez stava i sposobnosti da svet i svoj odnos prema njemu pretoče u suvisli jezik, i oklješteni Tviter kongres retora i leglo genija :)))

Zvuci solidno, linkovi, tagovi i hastagovi van teksta od 140 karaktera, oni sa strane, kad se udje u sam twit

Nisam za to da povećaju broj karaktera ali bi bilo super kada ne bi računali korisnička imena i heštegove ili bar samo korisnička imena.

Twitter - onaj koji cvrkuće, u našem jeziku bi to bilo - da ga tvitneš ? da pustiš buvu, da ti šanem nešto na uvce, rekla - kazala, vođenje abrova... Njihova volja je da li će da menjaju osnovnu zamisao i da se prilagođavaju željama korisnika.
Nije po Vujakliji, nego po meni ?