Gledajući gužve kakve su već postale redovne ("normalne") u gradovima, treba uvesti merilo koliko troše na 100 metara, kakvih crnih 100 kilometara!
Doduše, to nema nikakve ili skoro nikakve veze sa vrstom pogona niti može da se reši električnim automobilima. Da idu na ništa, problem bi bio samo još gori. Gradovi više ne mogu da podnesu broj automobila koje stanovnici tih gradova mogu da kupe, odnosno proizvođači da proizvedu. To jedino i najbolje može da se reši vezivanjem, uslovljavanjem registracije posedovanjem garaže ili garažnog mesta. Svako drugo rešenje je samo gore i gora restrikcija. A ovako je neodrživo, osnovne službe koje brinu o funkcionisanju grada ne mogu to, da funkcionišu. A leteći automobili, čak i samo za potrebe tih vitalnih službi, ćemo ipak morati da sačekamo za neku buduću predizbornu kampanju.
Ako bi takva mera favorizovala elektrifikaciju automobila, tim bolje, manje bi zagađivali bukom i otrovima i sebe i stanovnike tih ulica. Mada mislim da onda ni prelazak na električne ne bi bio naročito hitno neophodan. Odnosno izgradnja infrastrukture punjača ne bi bila nikakav validan argument protiv baterijskih električnih vozila. Usto, gradski javni prevoz bi povratio značaj koji je imao dok je manji broj automobila bio na ulicama. Sada je apsurdno bolje sedeti u svojim automobilima nego u autobusu ili tramvaju koji jednako stoji s njima...
... ili se kreće brzinom od 100 metara na sat.
Na merenje potrosnje veoma utice razlika nadmorskih visina pocetka i zavrsetka test voznje. S punom baterijom ja npr. predjem 50 km ako se spustam dok svega 10 ako se penjem.
Potrebno je svega znanje fizike iz osnovne skole da se izracuna razlika potencijalne energije koju poseduje jedno vozilo mase m na dva mesta s visinskom razlikom h. Ona iznosi "mgh". Ako se primene odgovarajuce jedinice, rezultat te razlike se dobija u kWh, i lako se da uporediti sa potrosnjom goriva tj. potrosnjom el.energije.
#
Zato, radi ispravnosti merenja, za pocetak i zavrsetak testne voznje najbolje je odrediti istu lokaciju.
Prednost EV, kao i PHEV, je rekuperacija energije. Ona energija koja se u SUSV odbacuje prilikom usporavanja i kocenja (jer ne znamo sta bi s njom) ovde se pretvara u el.energiju i vraca u bateriju.
Zato EV bolje iskazuju tu svoju osobinu u gradskim uslovima (stani/kreni) i na brdovitim terenima gde ima puno nizbrdica.
*
Pored ovoga, pored uslova voznje i konfiguracije terena, na potrosnju utice i rezim hladjenja i grejanja baterije, nivoa (limita) njenog punjenja i praznjenja, brzine (tj. inteziteta a to je snaga) punjenja i praznjenja, kao i strategija voznje.
Ovi 'ekolozi' nisu u vinklu..
Tamo gde bi ev imao smisla (grad), mnogo 'ekoloskiji' je gradski prevoz. A tamo gde ga guraju (orvoreni put) je bezmislen
Ma nije moguce!
Ne verujem. Ovo je zavera. Marketing. Globalisti. Bil Gejts. Vanzemaljci. Uostalom, zemlja je ravna, pa samo gurnes i to se dalje kotrlja samo...
"...Moj benzinac je kao nov bio deklarisan kao 5,5 km/h mešovite vožnje. U realnosti je to bilo 6,5. Posle više godina korišćenja potrošnja je porasla na 7, pa na 7,5... "
To znači da je nešto neispravno.
Odvezeš kod majstora i on ponovo vrati na 6,5 l:)
Imam toyotu staru 33 godine. Koliko je trošila kao nova toliko troši i sada. Sve hoću da je prodam ali mi je žao jer jednostavno ta korola je neverovatna... Ima samo jednu manu. Neće da ide bez goriva:)
Nije poblem kod proizvođača, nego kod testova. Vozilo se testira na pokretnoj traci, uz pomoć kompjutera. Svi testiraju na isti način. Kod ICE vozila se prođe kroz 5 faza, koje simuliraju različite uslove vožnje. Kod BEV se rade dva testa sa punom baterijom, jedan sa brzinom za gradsku vožnju, a drugi sa brzinom za autoput. Startuju ih sa punim baterijama i test traje dok se baterije potpuno ne isprazne i motori ugase. Onda se koriste neke formule. Kao i kod ICE vozila, očigledno je da ovi testovi ne odgovaraju realnim uslovima vožnje. Pri tome su EPA testovi u Americi tačniji od onih u Evropi (testiraju se veće brzina).
Ista prica kao i sa SUS, svi od reda lazu! Pre nekoliko godina, neko udruzenje u Americi je zbog toga tuzilo Hyundai- Kia, i fino su ih odvalili na sudu, morali su da isplate kupce jer su ih doveli u zabludu. Od tada, u uputsvu za upotrebu tih vozila, stoji prilicno realna deklarisana potrosnja! Znaci moze sve, samo treba da ih tuze, naravno, tamo gde to moze, ovde kod nas bi ih samo nasmejao.
Polovina? Ni jedan nema domet koji je naveden kao fabrički. Taj domet je dobijen matematičkom formulom, a ne stvarnom vožnjom.
Isto je i kod SUS automobila. Moj benzinac je kao nov bio deklarisan kao 5,5 km/h mešovite vožnje. U realnosti je to bilo 6,5. Posle više godina korišćenja potrošnja je porasla na 7, pa na 7,5... Kako se rezervoar se nije povećao, meni je i domet pao. Ali tu domet nije ni bitan pošto za minut može da se ponovo sipa gorivo. Jedino što me sve skuplje košta pređeni kilometar.
Ako ništa drugo, kod električnih je bar svaki pređeni kilometar manje-više iste cene. Umesto da troše sve više i više, oni samo mogu da se pune sve manje i manje. Više bih voleo da se mom benzincu vremenom rezervoar sve više smanjuje, nego da motor sve više troši.
Kia venga dizel,2010-to,1.4 motor.
Potrosnja po fabrici gradska voznja 4,7.
U stvarnosti 6,8.
Citroen C3 1.6 po fabrici 3,3 litra.
Stvarnost 5,9 litara( mekana noga na gasu)
BMW X5 M50d 381 ks 9,2 litara po fabrici,gradska voznja.
Stvarnost 14,8 dizela sa mekom nogom na gasu u eko rezimu.
To su auti koje koristim/koristio duze vreme.
Svi oni lazu.
Jos da su uzeli da ih voze preko 120Km/h, tek bi bilo iznenadjenja.
Danasnji el automobili su odlicni za grad i tako tu malo okolo.
Za gradski auto, sve preporuke, opet ko ima olaksano da ga puni bez prevelikog cimanja. A za potrebe onih koji se krecu puno zbog posla svakodnevno, nikako! Mada, u velikim gradovima po Evropi postalo je moranje!
Kia venga dizel,2010-to,1.4 motor.
Potrosnja po fabrici gradska voznja 4,7.
U stvarnosti 6,8.
Citroen C3 1.6 po fabrici 3,3 litra.
Stvarnost 5,9 litara( mekana noga na gasu)
BMW X5 M50d 381 ks 9,2 litara po fabrici,gradska voznja.
Stvarnost 14,8 dizela sa mekom nogom na gasu u eko rezimu.
To su auti koje koristim/koristio duze vreme.
Svi oni lazu.
Jos da su uzeli da ih voze preko 120Km/h, tek bi bilo iznenadjenja.
Danasnji el automobili su odlicni za grad i tako tu malo okolo.
Za gradski auto, sve preporuke, opet ko ima olaksano da ga puni bez prevelikog cimanja. A za potrebe onih koji se krecu puno zbog posla svakodnevno, nikako! Mada, u velikim gradovima po Evropi postalo je moranje!
Polovina? Ni jedan nema domet koji je naveden kao fabrički. Taj domet je dobijen matematičkom formulom, a ne stvarnom vožnjom.
Isto je i kod SUS automobila. Moj benzinac je kao nov bio deklarisan kao 5,5 km/h mešovite vožnje. U realnosti je to bilo 6,5. Posle više godina korišćenja potrošnja je porasla na 7, pa na 7,5... Kako se rezervoar se nije povećao, meni je i domet pao. Ali tu domet nije ni bitan pošto za minut može da se ponovo sipa gorivo. Jedino što me sve skuplje košta pređeni kilometar.
Ako ništa drugo, kod električnih je bar svaki pređeni kilometar manje-više iste cene. Umesto da troše sve više i više, oni samo mogu da se pune sve manje i manje. Više bih voleo da se mom benzincu vremenom rezervoar sve više smanjuje, nego da motor sve više troši.
Prednost EV, kao i PHEV, je rekuperacija energije. Ona energija koja se u SUSV odbacuje prilikom usporavanja i kocenja (jer ne znamo sta bi s njom) ovde se pretvara u el.energiju i vraca u bateriju.
Zato EV bolje iskazuju tu svoju osobinu u gradskim uslovima (stani/kreni) i na brdovitim terenima gde ima puno nizbrdica.
*
Pored ovoga, pored uslova voznje i konfiguracije terena, na potrosnju utice i rezim hladjenja i grejanja baterije, nivoa (limita) njenog punjenja i praznjenja, brzine (tj. inteziteta a to je snaga) punjenja i praznjenja, kao i strategija voznje.
Na merenje potrosnje veoma utice razlika nadmorskih visina pocetka i zavrsetka test voznje. S punom baterijom ja npr. predjem 50 km ako se spustam dok svega 10 ako se penjem.
Potrebno je svega znanje fizike iz osnovne skole da se izracuna razlika potencijalne energije koju poseduje jedno vozilo mase m na dva mesta s visinskom razlikom h. Ona iznosi "mgh". Ako se primene odgovarajuce jedinice, rezultat te razlike se dobija u kWh, i lako se da uporediti sa potrosnjom goriva tj. potrosnjom el.energije.
#
Zato, radi ispravnosti merenja, za pocetak i zavrsetak testne voznje najbolje je odrediti istu lokaciju.
"...Moj benzinac je kao nov bio deklarisan kao 5,5 km/h mešovite vožnje. U realnosti je to bilo 6,5. Posle više godina korišćenja potrošnja je porasla na 7, pa na 7,5... "
To znači da je nešto neispravno.
Odvezeš kod majstora i on ponovo vrati na 6,5 l:)
Imam toyotu staru 33 godine. Koliko je trošila kao nova toliko troši i sada. Sve hoću da je prodam ali mi je žao jer jednostavno ta korola je neverovatna... Ima samo jednu manu. Neće da ide bez goriva:)
Ovi 'ekolozi' nisu u vinklu..
Tamo gde bi ev imao smisla (grad), mnogo 'ekoloskiji' je gradski prevoz. A tamo gde ga guraju (orvoreni put) je bezmislen
Nije poblem kod proizvođača, nego kod testova. Vozilo se testira na pokretnoj traci, uz pomoć kompjutera. Svi testiraju na isti način. Kod ICE vozila se prođe kroz 5 faza, koje simuliraju različite uslove vožnje. Kod BEV se rade dva testa sa punom baterijom, jedan sa brzinom za gradsku vožnju, a drugi sa brzinom za autoput. Startuju ih sa punim baterijama i test traje dok se baterije potpuno ne isprazne i motori ugase. Onda se koriste neke formule. Kao i kod ICE vozila, očigledno je da ovi testovi ne odgovaraju realnim uslovima vožnje. Pri tome su EPA testovi u Americi tačniji od onih u Evropi (testiraju se veće brzina).
Ista prica kao i sa SUS, svi od reda lazu! Pre nekoliko godina, neko udruzenje u Americi je zbog toga tuzilo Hyundai- Kia, i fino su ih odvalili na sudu, morali su da isplate kupce jer su ih doveli u zabludu. Od tada, u uputsvu za upotrebu tih vozila, stoji prilicno realna deklarisana potrosnja! Znaci moze sve, samo treba da ih tuze, naravno, tamo gde to moze, ovde kod nas bi ih samo nasmejao.
Ma nije moguce!
Ne verujem. Ovo je zavera. Marketing. Globalisti. Bil Gejts. Vanzemaljci. Uostalom, zemlja je ravna, pa samo gurnes i to se dalje kotrlja samo...
Gledajući gužve kakve su već postale redovne ("normalne") u gradovima, treba uvesti merilo koliko troše na 100 metara, kakvih crnih 100 kilometara!
Doduše, to nema nikakve ili skoro nikakve veze sa vrstom pogona niti može da se reši električnim automobilima. Da idu na ništa, problem bi bio samo još gori. Gradovi više ne mogu da podnesu broj automobila koje stanovnici tih gradova mogu da kupe, odnosno proizvođači da proizvedu. To jedino i najbolje može da se reši vezivanjem, uslovljavanjem registracije posedovanjem garaže ili garažnog mesta. Svako drugo rešenje je samo gore i gora restrikcija. A ovako je neodrživo, osnovne službe koje brinu o funkcionisanju grada ne mogu to, da funkcionišu. A leteći automobili, čak i samo za potrebe tih vitalnih službi, ćemo ipak morati da sačekamo za neku buduću predizbornu kampanju.
Ako bi takva mera favorizovala elektrifikaciju automobila, tim bolje, manje bi zagađivali bukom i otrovima i sebe i stanovnike tih ulica. Mada mislim da onda ni prelazak na električne ne bi bio naročito hitno neophodan. Odnosno izgradnja infrastrukture punjača ne bi bila nikakav validan argument protiv baterijskih električnih vozila. Usto, gradski javni prevoz bi povratio značaj koji je imao dok je manji broj automobila bio na ulicama. Sada je apsurdno bolje sedeti u svojim automobilima nego u autobusu ili tramvaju koji jednako stoji s njima...
... ili se kreće brzinom od 100 metara na sat.
Polovina? Ni jedan nema domet koji je naveden kao fabrički. Taj domet je dobijen matematičkom formulom, a ne stvarnom vožnjom.
Isto je i kod SUS automobila. Moj benzinac je kao nov bio deklarisan kao 5,5 km/h mešovite vožnje. U realnosti je to bilo 6,5. Posle više godina korišćenja potrošnja je porasla na 7, pa na 7,5... Kako se rezervoar se nije povećao, meni je i domet pao. Ali tu domet nije ni bitan pošto za minut može da se ponovo sipa gorivo. Jedino što me sve skuplje košta pređeni kilometar.
Ako ništa drugo, kod električnih je bar svaki pređeni kilometar manje-više iste cene. Umesto da troše sve više i više, oni samo mogu da se pune sve manje i manje. Više bih voleo da se mom benzincu vremenom rezervoar sve više smanjuje, nego da motor sve više troši.
Kia venga dizel,2010-to,1.4 motor.
Potrosnja po fabrici gradska voznja 4,7.
U stvarnosti 6,8.
Citroen C3 1.6 po fabrici 3,3 litra.
Stvarnost 5,9 litara( mekana noga na gasu)
BMW X5 M50d 381 ks 9,2 litara po fabrici,gradska voznja.
Stvarnost 14,8 dizela sa mekom nogom na gasu u eko rezimu.
To su auti koje koristim/koristio duze vreme.
Svi oni lazu.
Na merenje potrosnje veoma utice razlika nadmorskih visina pocetka i zavrsetka test voznje. S punom baterijom ja npr. predjem 50 km ako se spustam dok svega 10 ako se penjem.
Potrebno je svega znanje fizike iz osnovne skole da se izracuna razlika potencijalne energije koju poseduje jedno vozilo mase m na dva mesta s visinskom razlikom h. Ona iznosi "mgh". Ako se primene odgovarajuce jedinice, rezultat te razlike se dobija u kWh, i lako se da uporediti sa potrosnjom goriva tj. potrosnjom el.energije.
#
Zato, radi ispravnosti merenja, za pocetak i zavrsetak testne voznje najbolje je odrediti istu lokaciju.
Ovi 'ekolozi' nisu u vinklu..
Tamo gde bi ev imao smisla (grad), mnogo 'ekoloskiji' je gradski prevoz. A tamo gde ga guraju (orvoreni put) je bezmislen
Prednost EV, kao i PHEV, je rekuperacija energije. Ona energija koja se u SUSV odbacuje prilikom usporavanja i kocenja (jer ne znamo sta bi s njom) ovde se pretvara u el.energiju i vraca u bateriju.
Zato EV bolje iskazuju tu svoju osobinu u gradskim uslovima (stani/kreni) i na brdovitim terenima gde ima puno nizbrdica.
*
Pored ovoga, pored uslova voznje i konfiguracije terena, na potrosnju utice i rezim hladjenja i grejanja baterije, nivoa (limita) njenog punjenja i praznjenja, brzine (tj. inteziteta a to je snaga) punjenja i praznjenja, kao i strategija voznje.
Jos da su uzeli da ih voze preko 120Km/h, tek bi bilo iznenadjenja.
Danasnji el automobili su odlicni za grad i tako tu malo okolo.
Za gradski auto, sve preporuke, opet ko ima olaksano da ga puni bez prevelikog cimanja. A za potrebe onih koji se krecu puno zbog posla svakodnevno, nikako! Mada, u velikim gradovima po Evropi postalo je moranje!
Gledajući gužve kakve su već postale redovne ("normalne") u gradovima, treba uvesti merilo koliko troše na 100 metara, kakvih crnih 100 kilometara!
Doduše, to nema nikakve ili skoro nikakve veze sa vrstom pogona niti može da se reši električnim automobilima. Da idu na ništa, problem bi bio samo još gori. Gradovi više ne mogu da podnesu broj automobila koje stanovnici tih gradova mogu da kupe, odnosno proizvođači da proizvedu. To jedino i najbolje može da se reši vezivanjem, uslovljavanjem registracije posedovanjem garaže ili garažnog mesta. Svako drugo rešenje je samo gore i gora restrikcija. A ovako je neodrživo, osnovne službe koje brinu o funkcionisanju grada ne mogu to, da funkcionišu. A leteći automobili, čak i samo za potrebe tih vitalnih službi, ćemo ipak morati da sačekamo za neku buduću predizbornu kampanju.
Ako bi takva mera favorizovala elektrifikaciju automobila, tim bolje, manje bi zagađivali bukom i otrovima i sebe i stanovnike tih ulica. Mada mislim da onda ni prelazak na električne ne bi bio naročito hitno neophodan. Odnosno izgradnja infrastrukture punjača ne bi bila nikakav validan argument protiv baterijskih električnih vozila. Usto, gradski javni prevoz bi povratio značaj koji je imao dok je manji broj automobila bio na ulicama. Sada je apsurdno bolje sedeti u svojim automobilima nego u autobusu ili tramvaju koji jednako stoji s njima...
... ili se kreće brzinom od 100 metara na sat.
"...Moj benzinac je kao nov bio deklarisan kao 5,5 km/h mešovite vožnje. U realnosti je to bilo 6,5. Posle više godina korišćenja potrošnja je porasla na 7, pa na 7,5... "
To znači da je nešto neispravno.
Odvezeš kod majstora i on ponovo vrati na 6,5 l:)
Imam toyotu staru 33 godine. Koliko je trošila kao nova toliko troši i sada. Sve hoću da je prodam ali mi je žao jer jednostavno ta korola je neverovatna... Ima samo jednu manu. Neće da ide bez goriva:)
Ista prica kao i sa SUS, svi od reda lazu! Pre nekoliko godina, neko udruzenje u Americi je zbog toga tuzilo Hyundai- Kia, i fino su ih odvalili na sudu, morali su da isplate kupce jer su ih doveli u zabludu. Od tada, u uputsvu za upotrebu tih vozila, stoji prilicno realna deklarisana potrosnja! Znaci moze sve, samo treba da ih tuze, naravno, tamo gde to moze, ovde kod nas bi ih samo nasmejao.
Ma nije moguce!
Ne verujem. Ovo je zavera. Marketing. Globalisti. Bil Gejts. Vanzemaljci. Uostalom, zemlja je ravna, pa samo gurnes i to se dalje kotrlja samo...
Nije poblem kod proizvođača, nego kod testova. Vozilo se testira na pokretnoj traci, uz pomoć kompjutera. Svi testiraju na isti način. Kod ICE vozila se prođe kroz 5 faza, koje simuliraju različite uslove vožnje. Kod BEV se rade dva testa sa punom baterijom, jedan sa brzinom za gradsku vožnju, a drugi sa brzinom za autoput. Startuju ih sa punim baterijama i test traje dok se baterije potpuno ne isprazne i motori ugase. Onda se koriste neke formule. Kao i kod ICE vozila, očigledno je da ovi testovi ne odgovaraju realnim uslovima vožnje. Pri tome su EPA testovi u Americi tačniji od onih u Evropi (testiraju se veće brzina).
IMAGE SOURCE
18 Komentari
Sortiraj po: