Imao sam nekog rođaka koji je kupio NSU 1200 negde 1968/69. Držao ga je u garaži, sam ga je održavao i popravljao. Vozio ga je do smrti, a umro je negde oko 2005. Sećam se da je pričao da je automobil jednostavan za održavanje.
Možda je mnogima ružan, verovatno je i nepraktičan ali je pravo estetsko osveženje u odnosu na današnje automobile gde ne možeš da prepoznaš koji je koji.
Kada bih imao mnogo para, vozio bih ga iz zezanja kao drugi auto.
Ljudi ne ložite se! TT je bio takmičarski auto...odličan za trke. Serijski model je bio nešto sasvim drugo. Bez gepeka, dvoja vrata... O njemu može i treba da priča onaj ko ga je imao!
Estetski nisu kopirali Prinz nego NSU 1000, koji je imao sportske varijante TT i TTS. Ovalni, izduženi farovi su bili karakteristični. Jedan od najboljih kompaktnih automobila tog vremena, a Nsu 110 i 1200 su bili malo veći i još bolji.
Nedosanjani sa! Ih šta su na Učću čuda pravili. Štrok beše li... I u mojoj Peći je bio brdsko benzinska trka na putu Peć - Kula kao omaž Reluju Minte Karlo koji je prolazio kroz Peć i tada je slavi Mini Cuper bio prvi u generalnom plasmanu čak sam video i fabričku ekipu Warburga koji su sa svojom čeličnom šasijom bili neprikosnovene niz makadam Rugovske Klisure. Dakle. Nisam imao Princa ali sam zato kupio prvi Jugo 45.
NE NIKAD ga ne bih vozio imao ga je moj jedan poznanik (original) i bio mu je jako baksuzan automobil sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Sad da l' što ga je kupio od udovice čiji je muž umro u njemu ili je nešto drugo - ne znam.
Vrlo, vrlo lepo. I koliko još samo povezanih priča - recimo, da je originalni "princ" bio uzor za "zaporošca", pa da se fabrika u Sarajevu zvala PRETIS, što je u stvari bilo PREduzeće TIto Sarajevo...
Meni je vazda bio lepši NSU 1200, plus smo ga u kući imali, ali sad da ne cepidlačim...
Originalni Princ je imao ČETVOROCILINDRIČNI, redni, popreko postavljeni, vazduhom hlađeni motor koji je bio montiran iznad zadnje osovine koju je pokretao i išao je kao metak.
Originalni Princ je imao ČETVOROCILINDRIČNI, redni, popreko postavljeni, vazduhom hlađeni motor koji je bio montiran iznad zadnje osovine koju je pokretao i išao je kao metak.
Estetski nisu kopirali Prinz nego NSU 1000, koji je imao sportske varijante TT i TTS. Ovalni, izduženi farovi su bili karakteristični. Jedan od najboljih kompaktnih automobila tog vremena, a Nsu 110 i 1200 su bili malo veći i još bolji.
Vrlo, vrlo lepo. I koliko još samo povezanih priča - recimo, da je originalni "princ" bio uzor za "zaporošca", pa da se fabrika u Sarajevu zvala PRETIS, što je u stvari bilo PREduzeće TIto Sarajevo...
Meni je vazda bio lepši NSU 1200, plus smo ga u kući imali, ali sad da ne cepidlačim...
Nedosanjani sa! Ih šta su na Učću čuda pravili. Štrok beše li... I u mojoj Peći je bio brdsko benzinska trka na putu Peć - Kula kao omaž Reluju Minte Karlo koji je prolazio kroz Peć i tada je slavi Mini Cuper bio prvi u generalnom plasmanu čak sam video i fabričku ekipu Warburga koji su sa svojom čeličnom šasijom bili neprikosnovene niz makadam Rugovske Klisure. Dakle. Nisam imao Princa ali sam zato kupio prvi Jugo 45.
Možda je mnogima ružan, verovatno je i nepraktičan ali je pravo estetsko osveženje u odnosu na današnje automobile gde ne možeš da prepoznaš koji je koji.
Kada bih imao mnogo para, vozio bih ga iz zezanja kao drugi auto.
NE NIKAD ga ne bih vozio imao ga je moj jedan poznanik (original) i bio mu je jako baksuzan automobil sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Sad da l' što ga je kupio od udovice čiji je muž umro u njemu ili je nešto drugo - ne znam.
Ljudi ne ložite se! TT je bio takmičarski auto...odličan za trke. Serijski model je bio nešto sasvim drugo. Bez gepeka, dvoja vrata... O njemu može i treba da priča onaj ko ga je imao!
Imao sam nekog rođaka koji je kupio NSU 1200 negde 1968/69. Držao ga je u garaži, sam ga je održavao i popravljao. Vozio ga je do smrti, a umro je negde oko 2005. Sećam se da je pričao da je automobil jednostavan za održavanje.
NE NIKAD ga ne bih vozio imao ga je moj jedan poznanik (original) i bio mu je jako baksuzan automobil sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Sad da l' što ga je kupio od udovice čiji je muž umro u njemu ili je nešto drugo - ne znam.
Originalni Princ je imao ČETVOROCILINDRIČNI, redni, popreko postavljeni, vazduhom hlađeni motor koji je bio montiran iznad zadnje osovine koju je pokretao i išao je kao metak.
Nedosanjani sa! Ih šta su na Učću čuda pravili. Štrok beše li... I u mojoj Peći je bio brdsko benzinska trka na putu Peć - Kula kao omaž Reluju Minte Karlo koji je prolazio kroz Peć i tada je slavi Mini Cuper bio prvi u generalnom plasmanu čak sam video i fabričku ekipu Warburga koji su sa svojom čeličnom šasijom bili neprikosnovene niz makadam Rugovske Klisure. Dakle. Nisam imao Princa ali sam zato kupio prvi Jugo 45.
Vrlo, vrlo lepo. I koliko još samo povezanih priča - recimo, da je originalni "princ" bio uzor za "zaporošca", pa da se fabrika u Sarajevu zvala PRETIS, što je u stvari bilo PREduzeće TIto Sarajevo...
Meni je vazda bio lepši NSU 1200, plus smo ga u kući imali, ali sad da ne cepidlačim...
Estetski nisu kopirali Prinz nego NSU 1000, koji je imao sportske varijante TT i TTS. Ovalni, izduženi farovi su bili karakteristični. Jedan od najboljih kompaktnih automobila tog vremena, a Nsu 110 i 1200 su bili malo veći i još bolji.
Ljudi ne ložite se! TT je bio takmičarski auto...odličan za trke. Serijski model je bio nešto sasvim drugo. Bez gepeka, dvoja vrata... O njemu može i treba da priča onaj ko ga je imao!
Možda je mnogima ružan, verovatno je i nepraktičan ali je pravo estetsko osveženje u odnosu na današnje automobile gde ne možeš da prepoznaš koji je koji.
Kada bih imao mnogo para, vozio bih ga iz zezanja kao drugi auto.
Imao sam nekog rođaka koji je kupio NSU 1200 negde 1968/69. Držao ga je u garaži, sam ga je održavao i popravljao. Vozio ga je do smrti, a umro je negde oko 2005. Sećam se da je pričao da je automobil jednostavan za održavanje.
IMAGE SOURCE
19 Komentari
Sortiraj po: