Dosadne su ove sprint trke., u cemu je smisao?! Stavite ih na bilo koju normalnu stazu na svetu i Bugati, kao i bilo koji drugi automonil na svetu, za par desetina nestace u retrovizoru bilo kojeg bolida F1!
Mrzi me da čitam tekst ali po naslovu ne kapiram što bi Bugari bili protiv Formel Eins. Oni i nisu u kalendaru da bi se bunili zbog ekologije ili buke.
F1 na velikim brzinama ima otpor kao kamion i to svako pismen zna. Spojleri i ostali aerodinamicki dodaci sluze radi brzeg prolaska kroz krivine, a ne radi vece maksimalne brzine. Kome je sporo neka gleda dragster trke.
Verovatno je i menjač na F1 štelovan za brzine do 340km/h, a Bugatijev preko 400 km/h. Na snimku je delovalo da je F1 prestao da ubrzava, jer je dostigao V max.
(Mile, 26. decembar 2021 19:33)
Menjač gotovo i da nema posebnu ulogu u krajnjoj brzini, otpor vazduha je ključna stvar, a F1 bolid ga stvara u ogromnim količinama zbog svog aero dinamičnog paketa koji je optimizovan za kružne staze gde većinski deo pripada krivinama. Otpor vazduha raste sa kvadratom brzine, a Bugatti verovatno ima uprkos znatno većem čeonom preseku bar 2.5x manji koeficjent (Cd), jer kod F1 on može biti i do 0.9!
Za razliku od F1 Chiron se služi dinamičkim aero paketom pa se Cd kreće od 0.35 (za postizanje veće krajnje brzine), do 0.4 kada je potrebna bolja upravljivost, dok upotrebom dodatnih aero elemenata može ići i do 0.6 kako bi upravo vazduh iskoristio za efikasnije kočenje.
Kako bilo, već pri brzina većim od 200, F1 stvara silu prijanjanja znatno veću od sopstvene mase pa bi komotno mogao proći primera radi tunel tavanicom okrenut naopako, a kod oduzimanje gasa pri toj brzini vazduh će ga usporiti jednako kao kada bi običnim kolima kočili svom snagom,... ili jednostavno
... prva malo duža krivina i F1 bi rapidno nestao sa vidika bilo kog automobila uključujući i ovaj Bugatti.
F1 oko 600kg Bugati 2000kg...
Rezultat sirove snage je ovo što gledasmo. Agilnost i ubrzanje od krivine do krivine i kroz krivine sa negativnim težištem čini F1 sa hibridnim pogonom, i malom litražom motora, neuhvatljivim sklopom, za bilo koje vozilo na svetu, jednostavno je F1 konstrukcijsko savršenstvo, u svojoj namenskoj klasi, napravljeno za letenje, kroz krivine na stazama...
(Moje mišljenje ne smrdi samo meni, 26. decembar 2021 17:06)
Red Bull 752kg uključujući vozača i gorivo, Bugatti 1996kg težina praznog automobila.
Verovatno je i menjač na F1 štelovan za brzine do 340km/h, a Bugatijev preko 400 km/h. Na snimku je delovalo da je F1 prestao da ubrzava, jer je dostigao V max.
F1 oko 600kg Bugati 2000kg...
Rezultat sirove snage je ovo što gledasmo. Agilnost i ubrzanje od krivine do krivine i kroz krivine sa negativnim težištem čini F1 sa hibridnim pogonom, i malom litražom motora, neuhvatljivim sklopom, za bilo koje vozilo na svetu, jednostavno je F1 konstrukcijsko savršenstvo, u svojoj namenskoj klasi, napravljeno za letenje, kroz krivine na stazama...
Meni ovo nije iznenađenje, ništa čudno. Bolid ima moćna startna ubrzanja i bolje elastičnost, ali kad se vozi na pravcu ili na blažim krivinama tu nema šansu. Kad bi se napravila neka trka npr. na 10.000 km ili 20.000 km, sa zaustavljanjima samo za gorivo i zamenu guma po onim Američkim autoputevima, a da u njoj učestvuju manje više svi super automobili i sve bolje marke, recimo da prag bude neka cenovna klasa od 100.000 eura +, na cilj bi stigli modeli iz grupa Mercedes, BMW, Porsche, Buggatti, Ferrarri, svi Američki koji bi učestvovali i svi Japanski koji bi bili tamo. Tesla bi možda stigla, ali sa jedno 2 dana zakašnjenja. Bolidi formule bi ostali negde na prvoj četvrtini trke. Druge firme ne pominjem jer većina i nema automobile u toj cenovnoj klasi, a mnogi tzv super automobili ne bi prešli 5.000 km da se ne pokvare a da se voze punim gasom. Tu bi opstali samo stari dobri motori sa 6,8,12 ili više cilindara napravljeni po koliko toliko staroj tehnologiji.
F1 oko 600kg Bugati 2000kg...
Rezultat sirove snage je ovo što gledasmo. Agilnost i ubrzanje od krivine do krivine i kroz krivine sa negativnim težištem čini F1 sa hibridnim pogonom, i malom litražom motora, neuhvatljivim sklopom, za bilo koje vozilo na svetu, jednostavno je F1 konstrukcijsko savršenstvo, u svojoj namenskoj klasi, napravljeno za letenje, kroz krivine na stazama...
Verovatno je i menjač na F1 štelovan za brzine do 340km/h, a Bugatijev preko 400 km/h. Na snimku je delovalo da je F1 prestao da ubrzava, jer je dostigao V max.
Verovatno je i menjač na F1 štelovan za brzine do 340km/h, a Bugatijev preko 400 km/h. Na snimku je delovalo da je F1 prestao da ubrzava, jer je dostigao V max.
(Mile, 26. decembar 2021 19:33)
Menjač gotovo i da nema posebnu ulogu u krajnjoj brzini, otpor vazduha je ključna stvar, a F1 bolid ga stvara u ogromnim količinama zbog svog aero dinamičnog paketa koji je optimizovan za kružne staze gde većinski deo pripada krivinama. Otpor vazduha raste sa kvadratom brzine, a Bugatti verovatno ima uprkos znatno većem čeonom preseku bar 2.5x manji koeficjent (Cd), jer kod F1 on može biti i do 0.9!
Za razliku od F1 Chiron se služi dinamičkim aero paketom pa se Cd kreće od 0.35 (za postizanje veće krajnje brzine), do 0.4 kada je potrebna bolja upravljivost, dok upotrebom dodatnih aero elemenata može ići i do 0.6 kako bi upravo vazduh iskoristio za efikasnije kočenje.
Kako bilo, već pri brzina većim od 200, F1 stvara silu prijanjanja znatno veću od sopstvene mase pa bi komotno mogao proći primera radi tunel tavanicom okrenut naopako, a kod oduzimanje gasa pri toj brzini vazduh će ga usporiti jednako kao kada bi običnim kolima kočili svom snagom,... ili jednostavno
... prva malo duža krivina i F1 bi rapidno nestao sa vidika bilo kog automobila uključujući i ovaj Bugatti.
F1 oko 600kg Bugati 2000kg...
Rezultat sirove snage je ovo što gledasmo. Agilnost i ubrzanje od krivine do krivine i kroz krivine sa negativnim težištem čini F1 sa hibridnim pogonom, i malom litražom motora, neuhvatljivim sklopom, za bilo koje vozilo na svetu, jednostavno je F1 konstrukcijsko savršenstvo, u svojoj namenskoj klasi, napravljeno za letenje, kroz krivine na stazama...
(Moje mišljenje ne smrdi samo meni, 26. decembar 2021 17:06)
Red Bull 752kg uključujući vozača i gorivo, Bugatti 1996kg težina praznog automobila.
F1 na velikim brzinama ima otpor kao kamion i to svako pismen zna. Spojleri i ostali aerodinamicki dodaci sluze radi brzeg prolaska kroz krivine, a ne radi vece maksimalne brzine. Kome je sporo neka gleda dragster trke.
Dosadne su ove sprint trke., u cemu je smisao?! Stavite ih na bilo koju normalnu stazu na svetu i Bugati, kao i bilo koji drugi automonil na svetu, za par desetina nestace u retrovizoru bilo kojeg bolida F1!
Meni ovo nije iznenađenje, ništa čudno. Bolid ima moćna startna ubrzanja i bolje elastičnost, ali kad se vozi na pravcu ili na blažim krivinama tu nema šansu. Kad bi se napravila neka trka npr. na 10.000 km ili 20.000 km, sa zaustavljanjima samo za gorivo i zamenu guma po onim Američkim autoputevima, a da u njoj učestvuju manje više svi super automobili i sve bolje marke, recimo da prag bude neka cenovna klasa od 100.000 eura +, na cilj bi stigli modeli iz grupa Mercedes, BMW, Porsche, Buggatti, Ferrarri, svi Američki koji bi učestvovali i svi Japanski koji bi bili tamo. Tesla bi možda stigla, ali sa jedno 2 dana zakašnjenja. Bolidi formule bi ostali negde na prvoj četvrtini trke. Druge firme ne pominjem jer većina i nema automobile u toj cenovnoj klasi, a mnogi tzv super automobili ne bi prešli 5.000 km da se ne pokvare a da se voze punim gasom. Tu bi opstali samo stari dobri motori sa 6,8,12 ili više cilindara napravljeni po koliko toliko staroj tehnologiji.
Mrzi me da čitam tekst ali po naslovu ne kapiram što bi Bugari bili protiv Formel Eins. Oni i nisu u kalendaru da bi se bunili zbog ekologije ili buke.
Meni ovo nije iznenađenje, ništa čudno. Bolid ima moćna startna ubrzanja i bolje elastičnost, ali kad se vozi na pravcu ili na blažim krivinama tu nema šansu. Kad bi se napravila neka trka npr. na 10.000 km ili 20.000 km, sa zaustavljanjima samo za gorivo i zamenu guma po onim Američkim autoputevima, a da u njoj učestvuju manje više svi super automobili i sve bolje marke, recimo da prag bude neka cenovna klasa od 100.000 eura +, na cilj bi stigli modeli iz grupa Mercedes, BMW, Porsche, Buggatti, Ferrarri, svi Američki koji bi učestvovali i svi Japanski koji bi bili tamo. Tesla bi možda stigla, ali sa jedno 2 dana zakašnjenja. Bolidi formule bi ostali negde na prvoj četvrtini trke. Druge firme ne pominjem jer većina i nema automobile u toj cenovnoj klasi, a mnogi tzv super automobili ne bi prešli 5.000 km da se ne pokvare a da se voze punim gasom. Tu bi opstali samo stari dobri motori sa 6,8,12 ili više cilindara napravljeni po koliko toliko staroj tehnologiji.
F1 oko 600kg Bugati 2000kg...
Rezultat sirove snage je ovo što gledasmo. Agilnost i ubrzanje od krivine do krivine i kroz krivine sa negativnim težištem čini F1 sa hibridnim pogonom, i malom litražom motora, neuhvatljivim sklopom, za bilo koje vozilo na svetu, jednostavno je F1 konstrukcijsko savršenstvo, u svojoj namenskoj klasi, napravljeno za letenje, kroz krivine na stazama...
Verovatno je i menjač na F1 štelovan za brzine do 340km/h, a Bugatijev preko 400 km/h. Na snimku je delovalo da je F1 prestao da ubrzava, jer je dostigao V max.
(Mile, 26. decembar 2021 19:33)
Menjač gotovo i da nema posebnu ulogu u krajnjoj brzini, otpor vazduha je ključna stvar, a F1 bolid ga stvara u ogromnim količinama zbog svog aero dinamičnog paketa koji je optimizovan za kružne staze gde većinski deo pripada krivinama. Otpor vazduha raste sa kvadratom brzine, a Bugatti verovatno ima uprkos znatno većem čeonom preseku bar 2.5x manji koeficjent (Cd), jer kod F1 on može biti i do 0.9!
Za razliku od F1 Chiron se služi dinamičkim aero paketom pa se Cd kreće od 0.35 (za postizanje veće krajnje brzine), do 0.4 kada je potrebna bolja upravljivost, dok upotrebom dodatnih aero elemenata može ići i do 0.6 kako bi upravo vazduh iskoristio za efikasnije kočenje.
Kako bilo, već pri brzina većim od 200, F1 stvara silu prijanjanja znatno veću od sopstvene mase pa bi komotno mogao proći primera radi tunel tavanicom okrenut naopako, a kod oduzimanje gasa pri toj brzini vazduh će ga usporiti jednako kao kada bi običnim kolima kočili svom snagom,... ili jednostavno
... prva malo duža krivina i F1 bi rapidno nestao sa vidika bilo kog automobila uključujući i ovaj Bugatti.
Verovatno je i menjač na F1 štelovan za brzine do 340km/h, a Bugatijev preko 400 km/h. Na snimku je delovalo da je F1 prestao da ubrzava, jer je dostigao V max.
F1 na velikim brzinama ima otpor kao kamion i to svako pismen zna. Spojleri i ostali aerodinamicki dodaci sluze radi brzeg prolaska kroz krivine, a ne radi vece maksimalne brzine. Kome je sporo neka gleda dragster trke.
Mrzi me da čitam tekst ali po naslovu ne kapiram što bi Bugari bili protiv Formel Eins. Oni i nisu u kalendaru da bi se bunili zbog ekologije ili buke.
F1 oko 600kg Bugati 2000kg...
Rezultat sirove snage je ovo što gledasmo. Agilnost i ubrzanje od krivine do krivine i kroz krivine sa negativnim težištem čini F1 sa hibridnim pogonom, i malom litražom motora, neuhvatljivim sklopom, za bilo koje vozilo na svetu, jednostavno je F1 konstrukcijsko savršenstvo, u svojoj namenskoj klasi, napravljeno za letenje, kroz krivine na stazama...
(Moje mišljenje ne smrdi samo meni, 26. decembar 2021 17:06)
Red Bull 752kg uključujući vozača i gorivo, Bugatti 1996kg težina praznog automobila.
Dosadne su ove sprint trke., u cemu je smisao?! Stavite ih na bilo koju normalnu stazu na svetu i Bugati, kao i bilo koji drugi automonil na svetu, za par desetina nestace u retrovizoru bilo kojeg bolida F1!
IMAGE SOURCE
9 Komentari
Sortiraj po: