A od kuma – web sajt!

Upravo tako... Od kuma - web sajt... A kum plati 100e prvom komsiji brata od tetke sina iz prvog braka sekretaricinog svalera koji je "pametno dete i zna te nekakve kompijutere i taj internet"... Ali, nije samo u IT tako... Sistem vrednosti je potpuno poremecen... Svi rade sve osim svog posla i tako dolazimo do situacije u kojoj smo sada...

Naplaćivanje sajtova od strane državnih institucija nije fenomen za Tehnopolis sekciju, nego za hroniku privrednog kriminala. Nove kancelarijske stolice, novi sajt, novi štampači, novi sapun u wc-u... sve su to prilike da se drpi novac poreskih obveznika. Da li sajt koristi frejmove, tabele ili divove je pitanje od minornog značaja u situaciji kad je isti naplaćen 25.000e.

Za kraj - jedna poslastica. Zvaničan sajt opštine Bačka Palanka: http://www.backapalanka.org.yu/. Uživajte :)

Kod nas ili uhvate klinca iz kraja da im uradi sajt za 100e ili plate hiljade i hiljade evra iz drzavnog budzeta (koje se kasnije podele medju klijentom i firmom koja radi sajt) za krajnje resenje koje nije puno bolje od onog za 100e.
Visoko placeni poslovi se dobijaju partijski ili prijateljski ili po rodbinskim vezama i svi lepo zarade tako sto uzmu silne pare iz budzeta. A onda za te silne pare naprave takav krs da bole oci kada se vidi gotov projekat.
Dno dna.

Ја сам имао одређеног искуства са припремом веб сајтова за државне и друге институције. Главни проблеми на које смо ми наилазили су следећи:

1) Непостојање одговарајуће/их особе/а за сарадњу у организацији - обично у наведеним организацијама сматрају да је уговором о изради сајта завршена већина њиховог ангажмана и да ће садржаји и остало сами да се створе. Наравно, компликовано је доћи и до самог уговора јер особље у тим организацијама није одговарајуће припремљено и мотивисано да прави тендерску документацију и уговоре како треба. Пошто је већина државних организација нека врста социјалне установе за удомљавање рођака и страначких људи, обично се за одржавање сајта потуре људи који нису у стању да припреме и носе ни наједноставније текстове преко moron-friendly интерфејса

2) Неразумјевање управног особља - наилазили смо на висок степен неразумјевања потребе укључивања одређених технологија у веб рјешења. Обично наручилац има ограничену визију онога што му треба и није у току са актуелним технологијама (нпр. видјели су неко застарјело рјешење из околине и желе да имају исто то на свом сајту). Ми им предложимо надоградњу која је у складу са стандардима али они то не разумију.

3) Тотална неупућеност и интерна координисаност - у току успостављања неких наших пројеката имали смо такође проблем са интерном неогранизованошћу, неувезаношћу и лошим распоредом одговорности унутар организације. Предлагали смо рјешења којима би се унаприједио унутрашњи трансфер знања и унаприједили токови и процедуре, наравно, најчешће без слуха са друге стране

4) Слаби буџети - обично се ИТ сегмент занемарује и организација која има буџет у десетинама милона евра једном у 4-5 година одлучи да уложи свега неколико хиљада евра у интернет презентацију. Колико пара, толико и музике. Нашим приједлогом рјешења дати буџет је оптимално искориштен и успостављено је (по нашем мишљењу) најбоље рјешење уложено-добијено у односу и на друге добављаче, али то у крајњој линији није довољно. Након неког времена и суфлирања са стране организација постане незадовољна својим рјешењем и активира компанију са стране која за неколико пута већи буџет прошири функционалност за 10% и у принципу уради редизајн. Степен шаренила новог рјешења пропорционалан је (почетном) задовољству наручиоца.

5) Нелојална конкуренција - данас се свако рекламира да прави сајтове. У процесу израде сајтова прескачу се многи битни кораци. Ко код нас уопште ради нпр. usability тестове? Значајним институцијама се потурају рјешења урађена преко темплејта у Јомли (и то нелегално преправљеној), сајтови се држе код добављача који су регистровани као СЗР и као такви немају одговарајуће лиценце итд... једноставно за домаће наручиоце је тешко радити у свим тим околностима, а смањивање цијена од стране других добављача и лоши буџети су значајни узроци проблема.

6) Корумпираност. Треба ли ту шта рећи?

На тендеру се најчешће гледа економска компонента тј. и цијена и ако у постављању тендера или друге врсте процеса јавне набавке одговорно особље није у стању да препозна потребне технологије и квалификације за исте, последица је усвајање најниже понуде која резултира лошим сајтом.

Друга крајност је захтјевање претјераних услова за израду веб сајта и додјељивање уговора ограниченим фирмама у износима од стотина хиљада евра (да!) за обичан сајтић

Што се тиче корупције и сличнога, сретао сам се са тим. Поједини људи чланови управних структура организација су нам за додјелу веб сајта тражили 2/3 вриједности уговора и то прије опорезивања :)

odlican naslov! odlican tekst! lepo je videti autorske tekstove a ne prepisivanje besmislenih vesti o vevericama sa surlama i slicno... o sajtovima na nasem virtuelnom nebu... NO COMMENT :)

Meni, kao programeru, ne Web dizajneru "škripi" cena. One cene što navodite kao skupe, u stvari ne moraju da budu skupe kad se pogleda ugovor i šta piše tamo, šta sve ulazi u tu cenu.

Dok god postoje oni koji prodaju svoj rad (ne i znanje) na nivou cene fizičkog rada, tako će i biti.

Kupaca ima dvojakih: onih koji traže najnižu cenu ili kvalitet. Mene oni prvi ne zanimaju, niti se nerviram zbog njih i onih koji rade za takve za džabe (inače, bolje džaba sedeti nego džaba raditi).

Uostalom, tako je i u svetu, pogledajte bilo koji freelance sajt. Kad se traži najniža cena rade ljudi iz Indiji ili Pakistana (za par dolara po satu), kad se traži kvalitet ponude iz takvih zemalja se odmah odbacuju. Često sam pobeđivao na aukcijama kao najskuplji među 50 ponuda.

Moj Win je legalan, programski paketi legalni, kad dajem ponudu to košta koliko košta, tu je cena za profesionalan program, rok, održavanje, znanje, moj rad, ispunjenost svih zahteva, itd. To nikako ne može biti 100 ili 200€. Posla ima i za jedne i za druge, samo ko hoće da uči i posle da radi.

A to što postoje loše dizajnirani sajtovi ide na čast vlasnika, to govori o njima samima, ali mene baš briga za to jer nije moj problem.

Inače, ko smatra da je dobar Web dizajner, pa već radi na i sa Internetom, neka se prijavi na freelance sajtove i nek umlati lovu i zaboravi ove gluposti tipa "sajt za 100€". Kao da neko takve tera da rade samo u Srbiji. Internet omogućava da stanujete u Srbiji, a radite za nekoga iz Australije.

Inače, šta znači "sajt za toliko-i-toliko para"? Koliko stranica, kakav je sadržaj stranica, u kom jeziku, koliko programskog koda, itd. Da li se to odnosi na jednu stranicu? Sam pojam "sajt" je vrlo rastegljiv - od jedne do nekoliko hiljada stranica. Ja ne razumem takvu formulaciju.

Glupa paralela: majstor kaže - ja stavljam oluke za 100€. Ni koliko metara, ni koji materijal, ni da li ima garancije, itd. Šta to znači?

Potpuno se slazem sa potpisnikom ovog texta. Ali moram da primetim da isti nije dao nikakve licne kvalifikacije za posao kriticara web designa. Tipa koliko je sajtova doticni odradio, dizajnirao, odrzavao, koliko clanaka napisao na zadatu temu i na koliko stranih sajtova-blogova je objavljivao svoje postove. Takodje bilo bi lepo da je neki od njegovih radova javno pohvaljen, naravno van granice ove zemlje, posto ovde svaka pohvala moze da se tumaci kao narucena "a od kuma pohvala".

Daleko od toga da se neslazem sa opisom i kvalifikacijom gore navedenih primera, ali kritika necijeg rada mora da ima strucnu tezinu, iako je i malom detetu jasno da su ovi sajtovi radjeni na principu "ruka ruku mije ili koliki je moj deo, necu da me prevarite".

Nisam imao nameru da budem grub i nepristojan i ako doticni potpisnik texta ima odgovarajuce kvalifikacije za ovakvu kritiku, ja se iskreno izvinjavam.

Web sajt je dobar koliko je dobar njegov sadržaj. To je deo koji većini srpskih web sajtova nedostaje. Ako sadržaj pojedinačne stranice nije završen, toj stranici nije mesto na internetu. kada se završi, onda se dodaje. Kod "virtuelnog matičara" mi nije baš jasno šta je tu virtuelno? Radi se o najobičnijim formama i jednostavnoj bazi, sve u svemu 2 dana posla.

Međutim, sajt Ministarsva za dijasporu je OK. Koliko sam video iz koda, sajt je urađen bez framesa, oni služe samo da zadrže istu adresu (URL) na celom sajtu. (Lično mislim da je to pogrešno ali pretpostavljam da se radilo o specifičnom zahtevu korisnika.) Ipak, mislim da je sajt u celini sasvim OK i ukoliko sadrži i CMS (content management system) cena od 25 hiljada evra je sasvim OK za projekte koji se radi u zemljama trećeg sveta (Indija, Kina, Ukrajina...).

Što se tiče grešaka u validaciji koda, u praksi je puno bitnije da sajt radi kako treba sa odgovarajućim browserima i platformama. Puno skuplji sajtovi (uključujući i sajtove firmi sa daleko većim budžetom od celokupne Vlade Srbije) takođe pokazuju greške pri validaciji. Uostalom, idite na validator.w3.org pa proverite zvaničnu prezentaciju Bele kuće (www.whitehouse.gov) ili američkog senata (www.senate.gov).

Što se tiče engleskog jezika na www.tridentmediagroup.net, zaista nisam našao greške u engleskom jeziku, bar ne na naslovnoj strani i u meta tagovima. Pošto mislim da je moj engleski dovoljno dobar da mi privuče pažnju "elementarno nepoznavanje" engleskog jezika, bilo bi mi drago ukoliko bi Iris ukazala na te greške.

(Da ne bi bilo zabune: za kompaniju Trident sam prvi put čuo iz ovog teksta, a u web developmentu radim više od 10 godina, u SAD i Kanadi.)

Lepo je što je pokrenuta jedna ovakva tema. Stvarno je sramotno kako izgledaju naši web sajtovi. Bavim se web programiranjem i izradom dinamičkih sajtova. Iako to više nije moje osnovno zanimanje, napravim po koji sajt tu i tamo, privatno.

Uglavnom sam naletala na one koji smatraju da tražim puno para, pošto "klinac iz kraja to hoće da napravi za 200e". Zato nam sajtovi i izgledaju tako kako izgledaju. Velike firme angažuju ljude koji će za male pare da im prerade neki open-source sistem za automatsko ažuriranje sajta (CMS), koji izgleda krajnje neprofesionalno, sa lošim dizajnom i zgužvanom strukturom.

Uglavnom je naš rad mnogo cenjeniji napolju, pogotovo što smo, koliko god para tražili, mi njima jeftina radna snaga. Nadam se, zaista, da će doći dan kada ćemo imati sajtove bar kao Hrvati!

...ne ostavljam komentare na clanke ni feljtone na B92 ali pomalo iziritiran neznanjem, iako uopste nisam prozvan pomenutim tekstom, moram da napisem par reci. Dakle...clanak jako povrsno napisan. Dolazim do zakljucka da je autorka web dizajner po profesiji, koja ne moze da dodje do dobro placenog projekta, jer tamo neki provajderi pokupise sve pare od drzave i jadnih poreskih obveznika. Za to postoje tenderi... ako neko ima mogucnosti da konkurise molim lepo, ponudite resenje i cenu. Ili je problem sto ima puno "privatnih" web dizajnera koji su procitali dve knjige i smatraju se ekspertima, rade od kuce na piratskom OS, sa piratskim softverom i nemaju nikakve troskove prilikom izrade sajta kao tamo neki pomenuti provajderi i firme, te prave "odlicne" sajtove za 100-200€... e pa to ja zovem neprofesionalizam. Nego osim pljuvanja po pomenutim primerima, nisam video da je neki dobroizgledajuci sajt "apostrofiran".

Zato jer se radi o drzavnim ili paradrzavnim sajtovima koji postoje samo radi forme, jer su culi da tako treba. Njima bi kvalitetan sajt ustvari bio problem, svako bi znao sta (ne)rade i izlozio ih pitanjima i pogledima javnosti.

Bas mi je drago sto ste objavili ovaj clanak. Ja inace imam firmu koja se bavi razvojem web sajtova, i cesto me okarakterisu kao "pljuvaca", ili ponekad lepse receno "nepolitickog" coveka. Mogu vam reci da su ove cene sajtova basnoslovne, moja firma naplacuje daleko manje, a pritom se garantuje kvalitet. Necu pominjati o kojoj je firmi rec.

Mala pomoc za drugi deo clanka, raspitajte se koliko je Crvena Zvezda platila za svoj "fenomenalni" i "tehnicki veoma napredni" web sajt. A pogotovu koliko placa za mesecno odrzavanje. Ta informacija bi morala biti javno dostupna jer FKCZ nije privatno vlasnistvo. Jos jedna lepa tema, koliko je Telekom platio za nadlanu.com. Ali ti sajtovi su verovatno za Insajder ili druge rubrike B92 sajta, nema to nikakve veze sa IT-jem.

Moram da naglasim da ovo nije moja sujeta, nasi klijentu su ionako uglavnom strani partneri.

Apsolutno se NE slazem sa autorom teksta. Stavise, rekao bih da je tekst vrlo tendeciozan i da je napisan upravo novinarski (ili po narudzbini) sa ciljem da digne prasinu i da je vrlo malo utemeljen na ozbiljnom istrazivanju i cinjenicama (osim cifri za placene cene, mozda).

Svoj stav baziram na cinjenici da sam 20 godina u IT-ju od cega poslednjih 8 u centru drage nam Evrope. Tokom pomenutih 8 godina u Briselu sam bio u prilici dosta puta da o web sajtovima (postojecim ili buducim) razgovaram sa vise sagovornika iz razlicitih sektora (male i srednje privatne firme, NGO, belgijske drzavne institucije...). S druge strane, pomno pratim web scenu u Srbiji, vise kao posetilac, manje kao konkretan korisnik.

Moj generalni zakljucak (mada se stvari nikada ne mogu generalizovati) je da Srbija nimalo ne zaostaje za web trendovima u Evropi. Cak stavise, prosle godine sam se iznova i iznova iznenadjivao kvalitetom i estetskim utiskom koji domaci sajtovi ostavljaju na posetioca (mene) i naravno podsvesno ih poredio sa ovdasnjim domacim.
Ovdasnji sajtovi su graficki nedoreceni, uglavnom je bitan sadrzaj, korisnost je uglavnom mala (cak i ja kao neko ko se time bavi cesto ne shvatam logiku autora gde treba da kliknem kako bih dobio zeljenu informaciju, sliku, cenu). Nasi autori barem koriste/kradu templejtove (graficki dopadljive) dok ovi evropski uglavnom i ne znaju za njih.

Jedina prednost evropskih sajtova je sto jedan broj (jos uvek jako, jako mali) nudi i online placanje ali to uopste nije parametar za poredjenje jer, kao sto znamo, u Srbiji online placanje tehnicki nije izvodljivo zbog nepostojanja niti jednog pravog, svetski verifikovanog payment gatewaya.

Autorka navodi i primer "online maticara" koji je eto zaboga jos uvek baziran na staromodnom placanju i faksiranju. O zaboga, gospodjo ili gospodjice, da li ste pre pisanja ovog teksta uopste proverili koji procenat evropskih zemalja ima bilo sta od tkz e-govermenta?

Evo, za vasu informaciju, U Belgiji, maloj, bogatoj i centralnoj zemlji EU, zemlji koja je prva u svetu uvela elektronske licne karte, ne postoji mogucnost da osnovne maticne dokumente narucite (i platite) putem interneta. Elektronski potpis? U Belgiji je tek nesto slicno uvedeno prosle godine ali u praksi ga niko jos ne koristi jer vam treba elektronska LK i poseban citac uz nju a to jos nigde nisam video u nekoj firmi ili stanu. A uz to u praksi i ne radi.

S druge strane, treba li da vas podsetim da takvu mogucnost imate u opstini Savski Venac, sto sam ja evo iz Belgije iskoristio narucivsi jedan dokument koji je i uredno stigao. Fantasticno. Odusevljen sam.
btw. ni u Belgiji bas kao ni u Srbiji ne mozete nista konkretno da uradite sa tim novim elektronskim, cipovanim, RFID, nano technology, superior, high tech, top secured, ultra verified licnim kartama. mislim na neku konkretnu online svakodnevnu upotrebu.

Dalje, neko pominje frejmove kao prevazidjen koncept. Da, jeste, ali biste ostali zapanjeni kad biste videli da recimo belgijsko ministarstvo unutrasnjih poslova jos uvek koristi frejmove. Da, tacno je. To je tek jedan primer. 30% komercijalnih firmi jos uvek ima sajtove sa frejmovima (ovo je momja slobodna procena) U stvari, sve institucije i firme koje su sajtove napravile pre 5-6-7-8 godina su jos uvek na tm nivou. Ono pravilo da layout i dizajn sajta treba menjati svake 3 godine u Evropi je ocigledno nepoznato.

Jedna od retkih stvari koju zameram domacim web sajtovima (a u poredjenju sa evropskim) jeste aktuelnost. Imam utisak da domaci vlasnici, narocito insitucije jednom naprave sajt i prosto zaborave na njega. za razliku, ovde se sajtovi drzavnih institucija redovno azuriraju i zaista mozete da dobijete pravu i blagovremenu informaciju odlskom na takav jedan sajt. Mada ruku na srce, to azuriranje se uglavnom svodi na publikovanje raznoraznih resenja, odluka, zakona, i sve u pdf-u. Druga (retka) stvar je sto pompezno stave nekoliko zastava na naslovnu stranu a niti jedna od njih u stvari nema tekst na stranom jeziku. To je valjda ono nase, (ma samo da dobijem malo vremena, uradicemo i to)

Iako bez namere da ovoliko pisem, moram da se osvrnem i na taj cuveni srpski fenomen "klinac iz komsiluka".
Postovane kolege, zaprepastili biste se kad bih vam nabrojao koliko smo potencijalnih poslova (manjih ali simpaticnih) propustili zato sto je klijent nasao nekog studenta koji ce to da uradi za manje pare (deca od 12 godina ovde ipak nisu na tom tehnoloskom niovu da mogu da prave sajtove pa makar i u FP ;), a s druge strane rade ono sto o treba da rade - uce skolu). Priznajem, jednom se desilo i da nam je insider unutar jedne dobrostojece non-profit institucije dao mig da povecamo ponudu jer bi nas u suprotnom bord directora koji odlucuje o ponudama smatrao "klincem iz komsiluka" a oni ipak traze ozbiljnu firmu.Ali taj posao je svakako bio nas na osnovu ranijih usluga, to povecanje cene je bilo samo formalnost.

E da, tu je razlika. Insider koji nam je "dosapnuo" nije trazio procenat. Nije to nikada ikada pomenuo. A nismo ni bog zna kakvi prijatelji. Nismo mu nikad ni pice platili. Ali to nema veze sa web scenom, to ima veze sa mentalitetom i nacinom poslovanja.

Istina, realnost nam je stvarno tužna. A što je još gore, nema naznaka da će se tako nešto promeniti na bolje. I dalje važi deviza: "Komšijin mali će mi to uraditi za 50 evra"... :(

Placanje preko neta nema veze sa samim sajtom, to bi valjda dobronamerni kriticar trebao da zna.

A sto se tice novosadskog virtualnog maticara - da nije g. kriticar malo ljubomoran na nas novosadjane? ;) Racunica kaze da je oko 18.500 ljudi dobilo dokumenta preko sajta. Da je trosak cekanja u redu samo 1 EUR - sajt se davno isplatio. U svakom slucaju - NIKAD VISE u red za drzavljanstvo! Probajte pa javite kriticari!

Daj boze da ovakav sistem bude implementiran u policiji, socijalnom... Ovo je MIZERNA cena za ono sto donosi.

Svest o korisnosti web prezentaciji je u Srbiji jako mala. U zemlji gde je nepismenost visokoprocentna i gde direktor firme pri dogovaranju oko izrade web prezentacije pocinje razgovor sa "A sta ce to meni?", sigurno je i da se posao web-designera, internet brand managera, web-architecta i ostalih newmedia zanimanja ne ceni. A sto se tice sajta za dijasporu, pa svakom je jasno da je to pranje para.

Jadno stanje... baš jeste kao što naslov kaže "a od kuma - web sajt".

Sajt se može napraviti na mnogo načina:
1. Metoda štap i kanap - gomila html strana skrojena u celinu (npr. u Front Pageu)
2. Neko besplatno (open source) CMS rešenje: Joomla, WordPress, Drupal...
3. Razvijanje sopstvenog CMS-a
4. ...što da ne može i ceo sajt da bude u flashu
5. ima još načina...

Problem je što je cena za izradu sajta pala na bednih 200e jer "mali iz komšiluka" ume da spravi koju html stranu ili da metne džumlu... Ne kapiraju da to nije sve. Sajt mora da bude pregledan, dizajn mora da odgovara sadržaju, naslovna strana mora da odgovara tipu sajta...

Često ističem da Google ima najbolji homepage na svetu (shodno nameni). Sa druge strane firme ne razumeju koliko je bitan web sajt - još uvek smo u fazi telefona, faxova, uplatnica, šaltera, elektronsko bankarstvo je totalno nerazvijeno - šatro Intesa to gura ali su uslovi za dobijanje mogućnosti e-plaćanje kriminalni (da ne pominjem bezobrazno visoke provizije po transakciji), a opet kome god sam rekao da sam nešto karticom platio preko interneta komentari su bili u fazonu "da li si lud, sad će da ti ukradu broj i sl...". Još uvek smo PIPAČI (ne samo na hlebu nego na svemu) ne verujemo nikakvoj tehnologiji...

čekajte ljudi, pa nije uopšte bitno da li sajt radi klinac ili tim odraslih osoba. iz već rečenog jasno se vidi da su te sajtove radili timovi. ko je njima kriv što nisu naučili kako treba? eto, i ja sam klinac, pa svejedno obraćam pažnju na sve moguće validacije, ali i na dizajn. i svejedno mi je što sam do sada uzimao male pare, meni je satisfakcija što sam napravio sajt bolji od postojećih... nije u redu to što pričate... ali stvarno

Slažem se u potpunosti sa autorom teksta. Međutim, koristi od ovakve priče i nema. Radim kao profesionalni web dizajner godinama, radio sam i za par velikih firmi. Treba uzeti i u obzir da i sami web dizajneri nisu uvek krivi ako je sajt loš iz prostog razloga zato što su domaći klijenti ("biznusmeni") prosto rečeno: pajseri. Npr., doživeo sam i da mi sekretarica priča koje boje da koristim, koji font itd, a sve to nema nikakve veze sa identitetom firme. Treba razmisliti zašto je Apple-Apple... ne verujem da Steve Jobs sedi dizajneru iznad glave i govori mu kako da radi svoj posao. A, pogotovo što većina uopšte ne vidi razliku između dobro dizajniranog sajta (što uključuje i xhtml/css) i nekog buđavog i uvek sledi ona priča: "Evo, ja sam pronašao par sajtova kako bih hteo da se uradi..." i uglavnom se radi o treš sajtovima, sličnim već nabrojanim u tekstu. Naši web sajtovi žive u 90-ima, kao i naši ljudi. Osim toga, poznajem i par likova, web "dizajnera" koji besomučno kradu od drugih sajtova sadržaj: da li je header, da li je background ili ceo sajt, a o uzimanju CMS-a i predstavljanju toga kao svog "programerskog čeda" i da ne pričam. Zato i postoji velika gorčina kod ljudi koji zaista to znaju da rade i trude se, jer ne mogu da izbiju na povšinu iz cele ove septičke jame i da na prvom mestu klijent ima poverenja u njih da će posao odraditi kako treba. Ko kod je čuo čime se bavim, bio je oduševljen kako je to cool posao, međutim, mnogo puta sam poželeo da batalim sve jer mi je muka od bahatih i morbidno glupih klijenata koji ne znaju da napišu ni dva pasusa o svojoj firmi, ali zato imaju švalerku, švalerku za švalerku...
Kao što neko reče jednom:"Dok se nije pojavio sms i mail, nisam ni znao da sam okružen nepismenim ljudima":
http://www.plazma.co.yu/
Mi imamo slovo za glas "Đ" i piše se "Uđite", a ne "Udjite"...ja od ovakvih stvari dobijam popizditis...

Tema pun pogodak, svi ti kvazi dizajneri mislim katastrofa.

Problem nije u pilićarima koji rade sajtove za 100€ - njih je bilo oduvek, a biće ih i dalje. Problem je u tome što ni navodno profesionalne firme koje uzimaju već konkretne pare ne isporučuju zadovoljavajuće stvari. Nekoliko puta smo naručivali takve stvari od "profesionalaca" i svaki put je posle hteo šlog da me strefi kada dođe do prvih problema pa se zaviri pod haubu. I tako će biti i dalje dokle god se u domaćem biznisu marketing shvata kao davanje oglasa u Politici, a internet kao medij totalno ignoriše. No, šta drugo očekivati u zemlji u kojoj su se ljudi posakrivali po kućama za vreme pomračenja sunca pre nekoliko godina?

Drago mi je da je neko konačno obratio pažnju na ovakve stvari... Jedva čekam 2. deo članka.

Moje licno misljenje za sajt http://www.mzd.gov.rs/ da je solidno uradjen.

Zasto se ne ceni posao webdizajnera? Iz prostog razloga sto se gomila nestrucnih ljudi bavi ti poslom i naplacuju 50e po sajtu a kad poslodavcu kazes pravu cenu on ce se opredeliti za klinca od 50e jer on nesvata u cemu je razlika a niti ga interesuje jer je najbitnije da prodje sto jeftinije a to sto ce mu se neko smejati zbog krsine od sajta nije bitno. Pogledajte i opstinske sajtove a za neke znam da su placeni preko 750.000 din a radi se o cistim instalacijama koje svaki klinac moze da edituje.... i price nikada dosta...

Radi se o tome što sada kod nas u Srbiji svi naglo počinju da se interesuju za kompjutere. Ja kada sam video koji lik zna da obori i da podigne sistem sve mi je postalo jasno. Pogledajte samo kada probate da kliknete na naš sajt www.serbia.com, nećete ni moći da vidite jer prijavljuje ovo: Internal Server Error
The server encountered an internal error or misconfiguration and was unable to complete your request.
Please contact the server administrator, webmaster@serbia.com and inform them of the time the error occurred, and anything you might have done that may have caused the error.

Sramota. U pravu ste skroz kada ste za naslov stavili, a od kuma web sajt. To je ono "Milorade imam sina koji zna extra da radi sa web dizajn, ušteda ti je 100%". A vidimo i kako.

Posle citanja ovog teksta shvatio sam da je neko napokon imao hrabrosti da napishe nesto malo vishe o ovoj tematici. Kao student informacionih tehnologija na jednom domacem fakultetu imao sam prilike da radim na nekim od projekata koji ukjucuju i izradu web prezentacija na internetu. Uglavom, niko nije zeleo da zaposli tim ljudi vec je to bilo one man show izrada. Svuda u svetu, od kad je internet postao komercijalan mediji postoje i ozbiljne firme sa prilicno velikim brojem zaposlenih koji vrshe izradu sajtova. U takvim timovima postoje profesionalni graficari, programeri, web developeri, slikari, marketing menadzeri i sl. To nije moguce u nasoj zemlji uraditi zbog vrednovanja samog weba koji u proseku za stranicu se naplacuje oko 150 evra (ceo sajt). I kao sto vam dodje majstor i kaze ja sam doktor za bojlere, zamena cevi kosta 50 evra, tako i vi odete kod poslodavca i on vam kaze da je vasa cena od 400 evra gde delite novac jos sa dva struckanja prevelika i kako sin od njegovog prijatelja od 12 godina moze to da uradi bolje za 1000 dinara. Takodje, zanimljivo je da neke firme koje nemaju svoje web sajtove prave drugim velikim domacim firmama iste za besmislene cifre za sta se kasnije pokaze da su templejtovi, kopirani cms-ovi ili nesto slicno sto u sustini ne sme da kosta ni 10% te cene. Takodje, tendera za takve poslove nikada nije bilo, te su raznorazne firme sa 0 zaposlenih dobijali preko kojekakvih veza poslove. Realno, ovu pricu ce vam reci svaki IT profesionalac koji je nekad pokusao da radi kod nas. Voleo bi da dotaknete konkretno i domace provajdere koji nude svoje usluge hostinga koji su zastareli, mozda i ostali u 90-tim godinama po velikim cenama i svojim cenama 1 din = 1 mb za dedicated servere onemogucili Hosting provajdere da se probiju i postave svoje servere na domace trziste...
Inace interesantno bi bilo i da se raspitate kod Sezama koji su nekada pisali kolume o spamovanju preko email adresa zasto sada koriste svoj SMS gateway za razno spamovanje po brojevima mobilnih telefona sa porukama tipa party service i sl. Izvinjavam se na ovom dugom komentaru. hvala na citanju :)

Dobar sajt ne moze da se naplati. Poslove dobijaju samo preko veze, a ti koji imaju vezu mahom nemaju znanja. Tu postoji problem u nekoliko sfera:
1. Narucioci izbegavaju placanje i oce sve za 150 e, ako moze i manje.
2. Drzavne institucije i firme sa parama daju poslove preko veze, vec rekoh. Rezultate mozete videti na svim zvanicnim sajtovima. Uglavnom se pare dobijaju preko raznih projekata stranaka, udruzenja i NVO, koji kao napisu "projekat za unapredjenje saradnje sa EU u vidu sajta o desavanjima na gradskoj pijaci (i parkinzima)". Dobiju 200.000 i pravac Halkidiki (da se malo i upoznaju sa EU boze).
3. Problem azuriranja. Cak i oni maloborjni koji plate sajt, recimo 300e, ocekuju da svaki dan, ceo dan, naravno besplatno, sajt bude azuriran od strane kreatora. To se naravno PLACA, barem 50e mesecno, zavisno od tempa azuriranja. Ili se vrsi obuka zaposlenih u ciljnoj firmi ako hoce sami da azuriraju, pa se placaju samo povremene izmene.
4. On-line prodavnice su sam deveti krug pakla, uzimajuci u obzir platni promet, nestrucnost banaka, nepostojanje merchant firmi koje vrse transfer novca elektronskim putem. Prijatelju je trebalo dva meseca da naplati kompanijski cek od 50$ sto je zaradio na sajtu dizajnirajuci majice. O kakvom mi on-line trgovanju uopste i govorimo? E da, taj isti drugar je i platio racune jednom preko neta, pa je dobio opomenu kasnije kao da nije platio. Kad je otisao da pita o cemu se radi, rekli su mu "pa nisi doneo priznanicu"?! I najstrucniji web dizajneri se hvataju za glavu zbog toga.
5. Obesmisljenost pojmova "dizajn", "sistem", "organizacija podataka" u nasoj zemlji. Sta ocekivati od zemlje koja uporno forsira pravni, ekonomski (a nit prava nit ekonomije) i razne "menadzment" fakultete.
6. Kad sam vec dotakako dizajn, pravi web dizajneri uglavnom rade autsorsing, ili beze napolje. Jer ne mozes dobiti posao, niti pare ovde ako nisi pravnik (i kako svi vole da dodaju "ekspert"), ekonomista, PR, menadzer, PR menadzer, PR ekspert menadzer ekonomista, NVO pravnik PR...(dalje kombinujte sami).
7. O da. Hosting firme. Dios mio. "Daj pare, ali nemoj nista komplikovano da me pitas..."
Da nema dobrih ljudi koji pisu za Wikipediju, o Srbiji bi se tesko sta korisno moglo naci na domacim sajtovima...

Ima i dobrih primjera sajtova na domacem webu koji se tek razvija i tek ce se desiti bravi bum u kvaliteti forme i sadrzaja. Iako stanje nije savrseno, stvari se krecu u pozitivnom smjeru. Ima losih sajtova, ali ima i jako dobro i vrhunski napravljenih.

Jedna digresija: sajt Vaterpolo Saveza Srbije koji se spominje u tekstu je stari i vise se ne koristi - imaju novi sajt: http://www.waterpoloserbia.org

Au... Samo napred sa ovim istrazivanjem :)

Odlična tema i još bolji tekst.

Najjednostavniji HTML za 25.000 evra. Ja bih to napravio uz potpunu validnost HTML-a i CSS-a za 3 dana za 100 evra... Iako imam 16 godina. Eh... U kakvoj mi državi živimo. Sve veze i vezice... HTML sa frame-ovima. A sajt Vaterpolo saveza Srbije nije za komentar. Kada sam pogledao © 2006 sve mi je bilo jasno.

Mozda zato sto i kumovska veza radi i pri dodeli kojekavih nagrada... Ne bih se slozio bas da je 9.500 evra malo za virtuelnog maticara. Mozda su morali da plate licenciranu bazu podataka. Mozda je u tu cifru usla i nabavka servera i zakup protoka... Pitanje je i kolika je prava cena za neki sajt.

Pre svega moram da istaknem da U SRBIJI NEMA ODGOVARAJUCE VISE ILI VISOKE SKOLE KOJA MOZE OSPOSOBITI STRUCNE MLADE LJUDE ZA OVU DELATNOST! Trazeci pre nekoliko godina skolu koja bi mi u Srbiji pruzila adekvatno znanje iz ove oblasti (u inostranstvu ih ima gomila, ali, na zalost, nemam para da se skolujem tamo) pretrazio sam sve moguce izvore informacija. Na kraju sam naisao na neku visu skolu otvorenu pri Novosadskom univerzitetu i mnogo privatnih. Ne zelim da ih reklamiram ovde, ali za sajt jedne privatne skole koja se bavi web dizajnom, komentar na forumu je bio: "sajt im je kao iz sredine 90-ih godina". Mozete zamisliti o kojoj "strucnosti" se tu predaje. Razocaran u obrazovanje u Srbiji resio sam da uzmem stvar u svoje ruke i naucim ono sto mi treba iz alternativnih izvora. A nasao sam bukvalno sve - od video tutorijala do pdf formata originalnih knjiga koje se bave izradom sajtova u flashu i php-u. Na sajmovima sam kupovao knjige na nasem jeziku, dok sam sa interneta skidao knjige na engleskom i ucio iz njih. Pre 3 godine sam otvorio svoju firmu, zasukao rukave i krenuo u borbu za opstanak (klijente). Ovde ste naveli uglavnom sve probleme, od "komsijinog malog" do "kuma". Ali, zaboravili ste jedan. Vrlo rasprostranjena i otporna vrsta "web dizajnera" su programeri. Ta vrsta ljudi je godinama bubala algoritme i ucila napamet programske komande i onda su se u neodstatku posla preorjentisali na web dizajn. Iako je vecina operisana od dizajna. Njihov krajnji domet je da isprogramiraju neki algoritam, malo prckaju po bazama, ubace neku slicicu i gotovo. Sto se tice strucnosti razmecu se svojom programerkom diplomom, iako web dizajn nije samo puko programiranje. Web DIZAJN se i zove dizajn jer to treba da izgleda lepo za oko. Upravo mi ovaj sajt Vaterpolo saveza izgleda kao jedno (ne)delo nekog programera.
O sajtu maticara ne treba trositi reci, kao sto u njegovom dizajnu nije potroseno mnogo truda. Tu zapravo i nemamo dizajn, imamo par tekstualnih formulara i jednu MySQL bazu. Neko rece kako se baze skupo placaju... Mozete proveriti da jedna firma koja se bavi hostingom, a reklamira se i na sajtu b92, za hosting sa bazom godisnje naplacuje 50e. Gde se dede ostatak para?
Sajt Ministarstva i nije toliko los, mislim da je upotrebljen neki free CMS, sto ne mora da bude negativno, cak ako ga uporedimo sa sajtom Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/ deluje mnogo kvalitetnije.
Sve pohvale za ovu inicijativu, nadam se da ce biti jos nastavaka.

Istina je da mnogo nasih sajtova zaista i nema neki izgled, kao i da funkcionalnosti nisu bas uvek funkcionalne, ali do ovakvog stanja ne dovode samo "klinci koji rade sajtove za 200e". Umeju oni cesto da naprave jako dobre sajtove.
U samoj izradi web sajta, koliko god firma koja se bavi web dizajnom i programiranjem bila napredna, najcesci zastoj dogadja se kod dostave materijala. A ako je dogovor jos i da narucilac, nakon preuzimanja sajta, sam odrzava i azurira, uglavnom se desava da sajt bude zapostavljen.
Stranice koje su i dalje u izradi verovatno ne bi trebalo da budu objavljene, ili eventualno da budu u fazi izrade neko kratko vreme. Definitivno ne dve godine.
Sto se virtuelnog maticara tice, sigurno svi znate da se i vecina racunovodstvenih agencija, a kamoli drzavnih institucija, vise oslanja na papir nego na racunar, tako da nema niceg cudnog u nemogucnosti povezivanja placanja - sa sajtom.
U svakom slucaju, web sajt od kuma ne mora da bude los. Valjda sve zavisi i ko ti je kum :)

Trident! Ne znate vi šta je Trident... Šta mislite ko je radio razvoj Telekomovog sajta Nadlanu i ko je radio marketing za isti sajt? Pogledajte na ovom sajtu dole u ćošku. Šta mislite koliko su plaćani baneri za nadlanu.com na nekim drugim sajtovima sa tridesetak poseta dnevno? Šta mislite ko dobija gomilu sličnih poslova gde se ne pita koliko šta košta... E Srbijo! Što se ne rodih u Afriki ili Ameriki...

@Шапер Шапел
Tipicno razmisljanje jednog programera, zato sam o njima i govorio kao o najvecem "zlu" koje se bez potrebe mesa u dizajn. Evo jedno pitanje za gospodina koji tvrdi da je web samo sredstvo za razmenu informacija, a da vizuelni identitet nije vazan: ako je to tako kao sto Vi kazete, zasto vodece svetske TV kompanije imaju studije iz kojih se realizuju informativne i druge emisije koje kostaju po nekoliko stotina hiljada evra? Po vasem misljenju, npr. spiker na TV-u moze da cita vesti i sa neke livade, jer on je tu da prenese informaciju, a ne i da pristojno izgleda? Bas zbog takvog shvatanja gospode programera koji se nicim izazvani mesaju u posao koji je izvan njihove strucnosti u Srbiji sajtovi i izgledaju kako izgledaju.

U potpunosti se slazem. Sajtovi su tiha jeza.

Ako ja kao neznalica mogu za dva dana posla da zaradim 200 eura, to uzimam oberučke. A zašto se ti silni dizajneri i web programeri malo ne iscimaju i jure poslove?

"Tekst upisujemo ovde, prema potrebama sajta. Tekst se naravno nastavlja.... " Ludilo. Ma da je samo to u pitanju bilo bi dobro, svakom se omakne. No i sve ostalo je katastrofa na ovom sajtu. Sigurnost im je isto tako na nivou, npr.: http://www.vaterpolosrbija.org/httpdocs/ ili ako nekog zanima neko sudsko resenje: http://www.vaterpolosrbija.org/httpdocs/resenje/.

No, salu na stranu, po mom misljenju jedini nacin da se popravi stanje weba je kroz edukaciju ljudi. Nemozete ocekivati dobre stranice od polupismenog naroda. No nismo jedini. Svuda toga ima. Ovaj je moj favorit (verujem da ga je neko cak namerno ovako idiotskim napravio): http://www.dokimos.org/ajff/

Sjajan tekst. Divna nam je drzava kad se pare peru i preko web dizajna.

@Zoki:

Mislim da je Iris mislila na ovaj meta-tag: "About Trident, doo, it's widgets, employees and company".

'it's' je kardinalna greška, treba da piše 'its', pošto to znači 'of it' ili 'belonging to it'... It's označava 'it is' ili 'it has' - a to nema nimalo smisla kad se koristi kao opis kompanije i njenih usluga :)

Ne mora covek da bude web designer da bi znao da li je web site dobar ili los. Ako bismo isli po principu koji neki od komentatora zagovaraju - ne bismo smeli da kritikujemo nista za sta nismo sertifikovani. Ako je tako - da li moramo svi da budemo kuvari da bi smeli da kazemo da je jelo neukusno? Da li bismo onda morali da cutimo i jedemo... ono sto se ne jede, jer nemamo diplomu kuvara? Takodje, kad bismo angazovali "majstora" da nam okreci kucu, nista ne bismo smeli da mu prigovorimo, jer je on "strucnjak" a mi nismo. Zbog takvog nacina razmisljanja u Srbiji moras sve zivo da naucis - i svoj i tudji posao.

OK, tekst nije idealan, ali da jeste, onda mu ne bi bilo mesto u Tehnopolisu, nego u zborniku radova nekog simpozijuma ili u publikacijama organizacija poput IEEE, ACM...

Dobro je da se neko setio da ovo napise. Dizajn je generalno u nezavidnoj poziciji u Srbiji. A pogotovo WEB. Svaka cast za tekst!

Pitanje je ko je vlasnik Tridenta? Kum?

Šta reći. Ovo se neće promeniti u dogledno vreme. U prvo vreme sam se nervirao a sada mi je smešno da vrhunski web developeri jedva nalaze posao u Srbiji dok gomila amatera šljaka. Nažalost, tako će biti dok god se traže što jeftinija rešenja ili se radi ispod žita.

Čestitam za odličan tekst. Pošto sam u ovom poslu već nekoliko godina hteo bih da dodam da se zgrozim kad naletim loše (dečiji) dizajnirane sajtove poznatih i nepoznatih preduzeća ali ukoliko je vlasnik neki privatnik koji je hteo da uštedi tako što će angažovati neko "sposobno dete" to je njegovo pravo (i antireklama). Problem je kad sajtove Opština, vladinih insitucija, ministarstva itd. rade "partijske" web agencije za nenormalne pare a ima i "hrabrih" političara koji će pošto-poto posao "namestiti" nekom svom rođaku, prijatelju. Kad se oni zainate, sajt će sigurno raditi oni koje oni privatno gotive ili se uopšte neće ni raditi. I opet za velike pare, loši sajtovi. Ne treba biti posebno pametan da se ovo shvati. Problem je što kod nas ne postoji nikakav mehanizam da se to spreči.

O cemu vi ljudi pisete? Da li imate predstavu?

1. JOOMLA - Vidim da nekima smeta to sto klinci koriste besplatni CMS editor... Templateovi u Joomli? Pa? Svako ko se iole razume u neki od programa za web dev zna koliko je "tesko" prepakovati template da uopste i ne lici na original. Naravno, ima i nas "cudaka" kojima nije ispod casti da platimo dobro koncipiran Joomla template, cija cena ide od 30 evra pa navise. Stvarno ne vidim sta je tu lose s obzirom da u toj svetloj Evropi i svetu postoje velike web development firme koje su orijentisane samo na izradu Joomla templateova i od toga jako lepo zaradjuju. Valjda je kod nas to nemoralno.

2. Kompleksnost sajta
Vecina od vas verovatno ne zna da 90% domacih sajtova ne zahteva gotovo nista posebno, par strana HTMLa, mozda poneku formu u PHPu i par optimizovanih slicica... Mozda zvuci karikirano, ali to je realnost i sve to moze jako lepo da se upakuje i da bude vrlo funkcionalno. I to nema veliku cenu.

3. Nelojalna konkurencija
Klinci naplacuju 100 evra za sajtove, da, to je istina. Ali ti klinci u cenu ne ugradjuju cenu legalnog OSa, CSa, zakupa kancelarije, poreza... Znam da se to mnogim profesionalcima ne svidja, ali to je problem softverske inspekcije koja bi trebalo da se formira na nivou drzave. Kad mogu da provale pedofile, mogu da provale i one koji imaju, ako nista drugo, ono bar nelegalan OS...

4. Veliki sajtovi
Zamislite da je B92 dao 100 evrica nekom klincu da im napravi sajt... Smesno! Verovatno ne bi ni bilo ove teme, niti komentara, mozda ni sajta... Dakle, svaka veca, ozbiljna kompanija koja polaze dosta na komunikaciju sa korisnicima putem interneta ima SVOJ tim developera na platnom spisku.

5. "Strucnost" nasih "profesionalaca"
Neka mi neko navede obrazovnu ustanovu u Srbiji na kojoj moze da se izucava web dizajn (pri tom mislim i na development). Dajte molim vas, pa ja sam licno doziveo iskustvo da mi covek koji je system administrator (programer po struci) mog fakulteta, nakon sto sam mu predlozio potpuno novi koncept sajta za fax (u Joomli, naravno, jer je administracija tako laka!), sa uvodjenjem SMS-a (SMS to mail) kao sredstva za komunikaciju sa bazom podataka bla, bla rekao doslovce "Dete nemam pojma o cemu pricas, ja to na fakultetu nisam ucio, evo ti parametri pa radite sta hocete." Dakle, u srednjim skolama nam se uce prevazidjeni programi tipa Basic, Pascal... I svi ti sto su dugo u IT su ugavnom programeri, a iz iskustva znam da nema nista ruznije nego kad neko ko je programer po sluzbenoj duznosti radi website! Ruznije i neskladnije u vizuelnom smislu, u kod ne ulazim. :) Ne znam kakva je situacija na fakultetima, da li se to uopste negde uci...

6. 25000 evra za onakav sajt? Nisam imao pojma da kradja ide toliko daleko... Pa to samo kod nas moze... I onda se pojavi neki lik koji mi kaze da je taj trosak opravdan. QQ.

7. Ja se upravo pripremam da kao student otvorim web dev firmu. Nazalost, ova drzava ne stimulise ni na kakav nacin bilo koji slican pokusaj... Ako si mali i zelis da se upustis u trku na trzistu, prinudjen si da budesh pirat, makar u pocetku, jer kinta za software ode drzavi na doprinose ... a da li ces da stanes na noge to nije bitno...

odlično! Nadam se da će se tekstovi nastaviti!!!

Ovo poslednje sa sajtom Vaterpolo saveza Srbije neodoljivo podseća na "Isijavanje" i rečenice u Džonijevoj (Džek Niklson) knjizi, koja se na više stotina strana ponavlja iznova i iznova. Fantastično!

E svaka cast. Konacno da neko napise to. Potpuno se slazem.

Eh, bar da je galerija loše urađena na sajtu Vaterpolo saveza, stvarno "VREDI" pogledati i ostale stranice. Sramota, za ovo najvišem rukovodstvu treba da leti glava.

Par razloga za lose sajtove: oni koji rade dizajn svastare, zapravo rade citav sajt sami od programiranja do grafickog dizajna i hostinga. Ljudi slabo koriste internet tako da se mnogo ne ulaze u razvoj stranica. Placanje preko interneta nije zazivilo tako da ljudi i dalje ne vide veliku korist ili priliku da zarade. Oni koji rade dobro, poprilicno deru biznise tako da se vecina ni ne zeli interesovati za dobar site.

Zalosno je zapravo i videti nesto ovako. Ja sam ubedjen da i mi imamo jako strucnog kadra medju mladim ljudima koje treba samo motivisai. Internet nije buducnost internet je potreba, tako da je krajnje vreme da ne kaskamo par vekova za zapadom. Otvorimo jednom oci i shvatimo da je upotreba PC-ja jos malo ucestalija od upotrebe mobilnog telefona.

Sustina ovoga sto je napisano u clanku, i komentara koje sam procitao se moze odnositi na celo nase drustvo i poslovanje uopste. Pocev od cinjenica da amateri rade "vrhunske" stvari, do toga da kvazi strucnjaci kritikuju rad prethodnih, i slicno.

No ja bih se ovde osvrnuo na nesto sasvim trece: koliko je nas pre ovog clanka ikada otislo na, recimo, web site vaterpolo saveza? Po meni je glavni problem u tome sto ima ljudi u raznim krajevima nase zemlje, koji poneseni dobrom idejom i zele nesto da naprave za svoj grad, firmu, savez, organizaciju... I spremni su i da plate dobre pare za to. I onda kada urade nesto, vide da ukupno 2 coveka godisnje dodju da vide to.
Naso malo u Srbiji koji i znamo sta je i cemu sluzi internet, uglavnom gleda po stranim sajtovima, ne zato sto su oni bolji, vec veoma mnogo zbog toga sto nas nasi i ne interesuju...
Uvek smo spremni da se divimo i zavidimo tudjem (pocev od komsije), a kritikujemo nase.

Osnovni problem u izradi Internet stranica je to da je sada svaki klinac koji ima kompjuter web dizajner. Lekarima , advokatima i arhitektama je lako jer je to cehovsko udruženje i ne možeš da radiš taj posao bez diplome i položenog državnog i stručnog ispita. Ovde toga nema i to sve obara cenu.
Budžet za dobru stranicu ide bez problema do 40.000 EUR koliko bi recimo bili vredni http://www.kvadrati.com/. Naravno, podrazumeva se da radite na zapadu, a ne u Srbiji.

Da rasicistimo stvari. Najveci problem su sami vlasnici/naurucioci sajtova. Evo par primera iz moje prakse:

1) Dobili smo pitch od domaceg predstavnistva velikog proizvodjaca mobilnih telefona. Posao se uglavnom sastojao od lokalizacije velikog broja postojecih strana. Dali smo cenu reda par hiljada, da bi dobili odgovor: u Hrvatskoj je jeftinije.

2) Za jedan drugi sajt, kad smo dali ponudu, vlasnik je nazvao svog prijatelja, kome sam ja licno radio sajt. Taj prijatelj je rekao da je platio manje nego sto je ponuda. Pri tom, sa prijateljem imam poseban dogovor (vise sajtova, drugacija sema odrzavanja, radim za njega 8 godina), dok je ovaj drugi imao mnogo obimniji sajt, na kojem bi se angazovao i dizajner i kopirajter i internet marketer. Nismo dobili posao

3) Poznata medjunardna organizacaija. Posao je propao jer nisu mogli da uspostave konsenzus oko dizajna. Njih 20. Dizajn je bio odlicno prezentovan, ali nisu molgi da se dogovore oko trivijalnosti.

4) Preporuci mene jedan klijent da izradim sajt. Nesudjeni mi objasni sta mu treba, ja dam cenu, a on: "Meni ovi iz... nude da mi naprave stranu za 1500 dinara, koja ce stajati kod njih na sajtu..." Pokusao sam da mu objasnim da ce imati isti efekat kao i da je oglas zakacio na banderi, bez uspeha...

5) Trazili su da garantujemo porast prodaje od 20%. Rekli smo vazi, ali i da uloze pare u marketing sajta.

Savetujem da odete na www.brendonsinclair.com i www.tailored.com.au. Ljudi prave pare i pare, bez nekog vrhunskog dizajna, ali njihov rad na marketingu i promociji je vrhunski.

Gospodine Zorane, grešite! U Belgiji je možda tako, ali u Švedskoj je potpuno drugačija situacija... Imao sam sreće da živim u toj prelepoj zemlji do pre par godina i situacija je ovakva - banke i pošte u fizičkom smislu uopšte ne postoje, sve se obavlja preko Interneta! Nema čekanja, gužve i redova, uplatnica i sličnog. Vađenje ili overavanje vozačke dozvole, traženje posla - sve se obavlja preko Interneta! Ali to nije čudno, obzirom da 90% ljudi i institucija u toj zemlji koristi Internet :)

Smejurija -- apsolutno tacno!

Mislim da bolje i ne mozemo da ocekujemo.

Da li u Srbiji postoji kvalitetna obrazovna institucija koja se bavi web razvojem i dizajnom? Dobar programer ne znaci i dobar dizajner. Puno je freelancera, mada sam i za tu opciju. Bolje klinac iz kraja koji poznaje dizajn, nego neki programer od 40 i kusur godina koji je odavno izgubio kontakt sa svim dizajnerskim trendovima.

Sta ocekujete onda od nasih web sajtova. Treba da budemo srecni sto izgledaju ovako.

Mislim da ipak ne treba generalizovati stvari.

Samo pranje parica... vec vidjeno... sajtove ne rade oni koji znaju nego oni koji treba da uzmu pare za to i njihovi nalogodavci... zato smo i tu gde jesmo, jer je tako u svim oblastima nase Srbijice... Amen

Zanimljiva tema, ali kao i uvek neko pametovanje ili mozda tendencionalno komentarisanje. Ono sto fali ovom tekstu je prikaz i pozitivnih primera da bi ovde sve bilo jasno. A losih i dobrih primera je pun internet ne samo iz Srbije, ali internet je internet, ponudite gotovo resenje navedenim ustanovama i uzmite lovu (mozda upravo sada to neko uradi umesto vas)

Nemam pojma ko je autor teksta, ali bih voleo da vidim neki njegov rad, posto zvuci kao neko ko se "razume". Nije problem u web dizajerima, koliko u tome da se ovde malo para izdvaja za te namene. Svako hoce sajt za 100 e, jos ako moze sam da ga azurira. Milina. Sajt ministarstva za dijasporu je sasvim korektan i profesionalan. A to sto je kostao 25.000 je druga prica. Kako je moguce da prosecna web firma sajt naplacuje 1.000 evra a advertajzing agencija ciji je gazda faca u ds-u, uzima za isti posao 10.000, mislite o tome.

Odlican tekst. Ipak kod nas ima i fenomenalnih dizajnera www.sprintbio.com, koji, opet, rade za strance. Oni to vise cene.

@Luka
A sta fali Joomli? Ima sve sto treba da se lepo dizajnira i optimizuje sajt? Evo, npr. pogledaj kako je to ovde iskoristeno http://pcfoto.biz

E zato dobri dizajneri i rade za strane kompanije ... a oni koji su uzeli pare za ovako uradjen sajt nek im je na cast... Sramota za profesiju!

O generalnoj nepismenosti u zemlji koja se preslikava i na Internet, dovoljno govore komentari na ovom sajtu: "neznam, nemogu, ne svatam" itd.

Internet industrija u Srbiji ima ogroman prostor za napredak. Pa mi smo srecni sto mozemo na netu da proverimo red voznje autobusa iz/do Beograda. A o nekoj kupovini karata, narucivanju hrane i slicno, mozemo samo da sanjamo. E-poslovanje u Srbiji tek pocinje i cene su enormne. Ko je pametan i dobro organizovan sada, moze da se ukljuci i zaradi puno.

Ne mogu da verujem da su zamerke na site minsistarstva za Dijasporu to sto ima greske u validaciji HTML-a i sto koristi tehnologiju frameova. Mene to kao korisnika ne zanima.

Razlika izmedju dobrog i loseg sajta je u:

1. sadrzaju (pogledajte WebPagesThatSuck - oni imaju dobru definiciju sta je los sadrzaj); po mojoj oceni njihov sadrzaj je vrlo dobar (ja sam iz "dijaspore")

2. Maintenability - mogucnosti odrzavanja (koriste standardnu tehnologiju - SharePoint Content management system za mogu da obuce ili nadju ljude koji ce to odrzavati)

3. scalability (podrska velikom broju korisnika)
SharePoint - SQL Server => odlicno

Cena moze nekome biti velika, ali to je zabluda. Takvi sajtovi kostaju mnogo vise.
Naravno, ovde ce se odmah nadovezati neko sa tvrdnjom da neki Open Source moze sve isto i za dzabe, ali onda dolazimo u situaciju da se snizava i cena rada konsulatanata, jer "to moj mali moze za 50 eura".

Ta cena je sigurnao zbir, hardwera, softwera, razvojih alata, pa hostovanje, odrzavanje... A necim su placeni i dizajenri, programeri, testeri, project manager-i i ostali.
To se sve nashe kolege i treba da budu placeni za one sto rade.

Људи, основна ствар ИНТЕРНЕТА је у ИНФОРМАЦИЈИ. Све што успорава моју потрагу за одређеном информацијом мене удаљава од даље посете одређеног сајта. Сајт за плазма кекс је дизајнерски лепо обликован, али људи не схватају да су такви сајтови превазиђени, јер је битна функција. Нека ми неко објасни сврху свих анимираних глупости које сам морао да одгледам (неких 30так секунди) да бих учествовао у наградној игри или да бих наручио 10 пакета плазма кекса? Они сада праве од интернета неку "забаву" како би продали више кекса? Радије бих играо с дететом ГТА или шетао по дунаву него седео 2 сата чекајући отварање сајта на коме тражим информацију... Свако компликованије решење (уводне стране, анимације, филмићи... ) компликују претрагу. Ако си стоматолог не треба ти сајт са најнабуџенијим анимацијама... Битна је функција. Она се постиже квалитетним дизајном. Квалитетан дизајн узима у обзир ФУНКЦИЈУ КАО ГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТ ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ! Дакле, дизајнери МИНИМАЛ ЈЕ У МОДИ ЈЕР ВЕБ НИЈЕ АРХИТЕКТУРА КОЈУ ГЛЕДАМО СВАКИ ДАН НЕГО САМО И ИСКЉУЧИВО СРЕДСТВО ЗА САКУПЉАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА И ПОДАТАКА! Ништа друго!

Odlichna tema... nastavak svakako preko potreban.

Dislaimer: Nisam struchnjakinja i moje misljenje i procene se zasnivaju iskljuchivo na izgledu i bazichnoj funkcionalnosti a zakljuchci na ochiglednoj logici. Stanje na web sceni Srbije je samo deo slike koja se javlja pri svakoj iole ozbiljnijoj analizi.

trident je ista firma koja je radila nadlanu.com i vlasnik je radio 3. Tako da samo onaj ko ne prati situaciju na srpskom webu nije cuo za njih.

Strasno je sto se jos uvek prave sajtovi sa tabelama, a ne obraca se paznja na ono sto se zove usability (koristljivost) i accessibility (dostupnost).

O celoj ovoj situaciji treba ozbiljno da se prica, ali na otvorenim konferencijama, koje nece kostati 500 evra.

U svetu postoji i grupa koja vrsi pritisak na najvece sajtove i proizvodjace softvera da primenjuju standarde http://webstandards.org/

Sto se tice validacije sajta, proverite koliko je validan sajt od Googla, pa tek tada to promovisite kao neku meru vrednosti. Jedino merilo vrednosti jeste broj posetilaca, sve ostalo je samo pametovanje.

Kakva tragedija od sajta... A jeste primetili da je i sajt www.predsednik.yu ocigledno radila ista firma?

Ocaj zivi.

@Lector
"it's" umesto "its" je veoma čest typo (greška pri kucanju) i još češća spelling greška. Ja ne bih imao hrabrosti da na osnovu toga govorim o "elementarnom nepoznavanju" engleskog jezika.

Ja ne znam da nosim jaja, ali znam sta je mucak, rece jedan veliki srpski mislilac XX veka.

Ergo, ako se setimo kako je yahoo.com izgledao u pocetku mozda cemo se sloziti da nije problem u dizajnu, vec u sadrzaju. I najveci domaci sajtovi poput b92.net i krstarica.com pate od loseg dizajna, a sto je jos gore od katastrofalnog usabilityja. Tako ce i ostati dok ne pocne placanje preko Interneta, a i tada je potrebno da porastu nove generacije kojima ce placanje preko Interneta biti potpuno prirodna pa cak i pozeljna opcija. Sve to je, naravno, visestruko povezano sa domacom politizovanom privredom. Kada pocne prava trzisna utakmica i kada cak i 5, 10, 15% povecanja prodaje preko sajta bude bitno sajtovi ce biti neophodni, posla ce biti vise nego webdizajnera i cena izrade sajta ce rasti. Samo je pitanje da li ce Pakom dozvoliti da svi rade implementaciju placanja preko Interneta.

Pravi problem je u tome sto se domaci web dizajneri ponasaju kao retardi. Rade na Internetu, a posao uporno pokusavaju da nadju na siromasnom srpskom trzistu od svega 7 miliona stanovnika. Preko 50 puta do sada sam uspeo da nadjem lose uradjene sajtove na Webu, kontaktiram vlasnike, odradim im novi sajt i inkasiram novac na racun u stranoj banci.

Puno stvari je ovde bezveze. Od činjenice da na netu stvarno ima svega (uzgred da pomenem da se ne bavim kritikom jer nisam toliko stručan ) do autoriteta autora teksta o kom pričamo. Ne znam i ostali kritičari kakav kredibilitet uopšte imaju. Pa ljudi, do juče je bilo da 5% domaćinstava u Srbiji koja imaju računare. Mi moramo da prođemo kroz fazu svaštarenja. A da ima firmi da jedva plate i 50 evra za sajt ima - pa prema tome koliko para toliko i muzike. A ove kritičare bih zamolio da daju svoj doprinos poboljašanju srpskog weba radom a ne kukanjem. Ja sam podigao web prodavnicu koristeći gotovo rešenje tj prepravljajući ga ali imam još puno toga da uradim. To trenutno radi i imam sa Dinersom i Pakom Pay potpisan ugovor za plaćanje robe na webu (samo što kod nas još uvek nema interesovanja dovoljno za tako nešto ). U momentu kad ga bude bilo moja prodavnica će sigurno izgledati drugačije. Ja verujem da se samo radom stvari mogu promeniti a ne samo kukanjem kako ništa ne valja - ako ne valja menjaj. Usput možete videti kako izgleda moja prodavnica www.extraretail.com

Hvala Goranu za link opštine Bačka Palanka. Na mom 22" monitoru izgleda katastrofa. Ne mogu da verujem da postoji opština sa takvim sajtom.

Dragane, kakvo plaćanje za baze podataka, pa postoje besplatne baze. Koristite komercijalne, vaš problem. Zakup servera i protok. Pa za to treba 50 €.

Igore i Loki, ne mora čovek da ima nagrađene web sajtove da bi iskritikovao neke idiotske sajtove. Sajt ne valja i gotovo.

Radeone com domen se kupuje za 700 dinara i taj koji ga je kupio nema veze sa Srbijom. Mrzi me sad da gledam whois, ali možda ga je kupio neko iz Bolivije.

Bojane pa šta to znači sajt se drži kod szr-a? Pa zar treba da se zove samostalna zanatska kompanija. Zanat = struka. Uglavnom se internet poslovanje i proučava na strukovnim studijama.

Nikola Krstevski dobro je da radiš dobre sajtove, ali digni posle malo cenu. Od slave se ne živi.

Cvetanovic Ivane upotreba mobilnih je raširenija od upotrebe PC-a.

Milan hvala ti za razotkrivanje tridenta.

Nikola reko si ko i ja za baze i hosting, a što se tiče škola pojavile su se prošle godine. To je neka IT akademija gde se uči i asp i php itd sve po malo. Dizajn je posebna struka na FTN-u. Najači fakultet ti je fon smer Internet poslovanje ITC pristup.

Dizajneru pa hajde da napravimo cehovno udruženje. Svako gleda sebe.

Šaper u pravu si dizajn je sekundaran ali kad naručilac traži pa traži i još plati za to, dobiće filmić na netu.

E, ovako treba da izgleda jedan web site na početku 21. veka: http://www.autoplaczarkovo.co.yu

Priuceni web majstori? Svasta, pa mi uopste nemamo nestrucan kadar, ne samo po tom pitanju, nego inace. Pa Srbija je zemlja sa najvise skola, obrazovnih centara i narocito akademija na svetu koje traju i po godinu dana, a neke cak par meseci. Dakle, akademija za nadogradnju noktiju, za produzivanje kose, za buduce dame, za stajling, look, book, akademija za pogacice sa cvarcima, akademija za spajanje papira i to dva smera - heftalica i spajalica... i naravno web dizajn.

Ovom prilikom obavestavam sve neupucene, a zainteresovane, da je u Bg otvorena prva i najstrucnija akademija za njishtanje – Sarac. Po zavrsetku akademije dobijate diplomu "Samostalni menadzer za njishtanje". S tom diplomom mozete slobodno da njishtite u javnom prevozu, u redovima, na komsiju (koji nema psa), postara, salterske sluzbenike, prodavacicu suhomesnatih proizvoda i sl.
Nije preporucljivo njishtati na prugama, auto putevima, ispred vladinih institucija, policije i sl., jer za to niste kvalifikovani, pa vam se moze desiti da vrisnete ko Damjanov Zelenko. Akademija ubrzano radi, po Bolonjskoj deklaraciji, naravno, na otvaranju ovog smera vise kvalifikacije. Pisanje udzbenika je u toku, kao i obezbedjivanje lokacijua za prakticnu nastavu!

Ovom prilikom raspisujemo i konkurs za izradu web prezentacije. Godine, pol, nacionalnost i strucnost nisu bitni faktori, bitno je da ste puni energije, da ste spremni na timski rad, prekovremeno radno vreme i rad pod pritiskom. Prednost imaju oni koji preziru novac i rade za slavu i dobrobit naseg obrazovanja.

Potpuno se slazem sa potpisnikom ovog texta. Ali moram da primetim da isti nije dao nikakve licne kvalifikacije za posao kriticara web designa. Tipa koliko je sajtova doticni odradio, dizajnirao, odrzavao, koliko clanaka napisao na zadatu temu i na koliko stranih sajtova-blogova je objavljivao svoje postove. Takodje bilo bi lepo da je neki od njegovih radova javno pohvaljen, naravno van granice ove zemlje, posto ovde svaka pohvala moze da se tumaci kao narucena "a od kuma pohvala".

Daleko od toga da se neslazem sa opisom i kvalifikacijom gore navedenih primera, ali kritika necijeg rada mora da ima strucnu tezinu, iako je i malom detetu jasno da su ovi sajtovi radjeni na principu "ruka ruku mije ili koliki je moj deo, necu da me prevarite".

Nisam imao nameru da budem grub i nepristojan i ako doticni potpisnik texta ima odgovarajuce kvalifikacije za ovakvu kritiku, ja se iskreno izvinjavam.

...ne ostavljam komentare na clanke ni feljtone na B92 ali pomalo iziritiran neznanjem, iako uopste nisam prozvan pomenutim tekstom, moram da napisem par reci. Dakle...clanak jako povrsno napisan. Dolazim do zakljucka da je autorka web dizajner po profesiji, koja ne moze da dodje do dobro placenog projekta, jer tamo neki provajderi pokupise sve pare od drzave i jadnih poreskih obveznika. Za to postoje tenderi... ako neko ima mogucnosti da konkurise molim lepo, ponudite resenje i cenu. Ili je problem sto ima puno "privatnih" web dizajnera koji su procitali dve knjige i smatraju se ekspertima, rade od kuce na piratskom OS, sa piratskim softverom i nemaju nikakve troskove prilikom izrade sajta kao tamo neki pomenuti provajderi i firme, te prave "odlicne" sajtove za 100-200€... e pa to ja zovem neprofesionalizam. Nego osim pljuvanja po pomenutim primerima, nisam video da je neki dobroizgledajuci sajt "apostrofiran".

Placanje preko neta nema veze sa samim sajtom, to bi valjda dobronamerni kriticar trebao da zna.

A sto se tice novosadskog virtualnog maticara - da nije g. kriticar malo ljubomoran na nas novosadjane? ;) Racunica kaze da je oko 18.500 ljudi dobilo dokumenta preko sajta. Da je trosak cekanja u redu samo 1 EUR - sajt se davno isplatio. U svakom slucaju - NIKAD VISE u red za drzavljanstvo! Probajte pa javite kriticari!

Daj boze da ovakav sistem bude implementiran u policiji, socijalnom... Ovo je MIZERNA cena za ono sto donosi.

E, ovako treba da izgleda jedan web site na početku 21. veka: http://www.autoplaczarkovo.co.yu

odlican naslov! odlican tekst! lepo je videti autorske tekstove a ne prepisivanje besmislenih vesti o vevericama sa surlama i slicno... o sajtovima na nasem virtuelnom nebu... NO COMMENT :)

Ako ja kao neznalica mogu za dva dana posla da zaradim 200 eura, to uzimam oberučke. A zašto se ti silni dizajneri i web programeri malo ne iscimaju i jure poslove?

Moje licno misljenje za sajt http://www.mzd.gov.rs/ da je solidno uradjen.

Zasto se ne ceni posao webdizajnera? Iz prostog razloga sto se gomila nestrucnih ljudi bavi ti poslom i naplacuju 50e po sajtu a kad poslodavcu kazes pravu cenu on ce se opredeliti za klinca od 50e jer on nesvata u cemu je razlika a niti ga interesuje jer je najbitnije da prodje sto jeftinije a to sto ce mu se neko smejati zbog krsine od sajta nije bitno. Pogledajte i opstinske sajtove a za neke znam da su placeni preko 750.000 din a radi se o cistim instalacijama koje svaki klinac moze da edituje.... i price nikada dosta...

Najjednostavniji HTML za 25.000 evra. Ja bih to napravio uz potpunu validnost HTML-a i CSS-a za 3 dana za 100 evra... Iako imam 16 godina. Eh... U kakvoj mi državi živimo. Sve veze i vezice... HTML sa frame-ovima. A sajt Vaterpolo saveza Srbije nije za komentar. Kada sam pogledao © 2006 sve mi je bilo jasno.

Radi se o tome što sada kod nas u Srbiji svi naglo počinju da se interesuju za kompjutere. Ja kada sam video koji lik zna da obori i da podigne sistem sve mi je postalo jasno. Pogledajte samo kada probate da kliknete na naš sajt www.serbia.com, nećete ni moći da vidite jer prijavljuje ovo: Internal Server Error
The server encountered an internal error or misconfiguration and was unable to complete your request.
Please contact the server administrator, webmaster@serbia.com and inform them of the time the error occurred, and anything you might have done that may have caused the error.

Sramota. U pravu ste skroz kada ste za naslov stavili, a od kuma web sajt. To je ono "Milorade imam sina koji zna extra da radi sa web dizajn, ušteda ti je 100%". A vidimo i kako.

Људи, основна ствар ИНТЕРНЕТА је у ИНФОРМАЦИЈИ. Све што успорава моју потрагу за одређеном информацијом мене удаљава од даље посете одређеног сајта. Сајт за плазма кекс је дизајнерски лепо обликован, али људи не схватају да су такви сајтови превазиђени, јер је битна функција. Нека ми неко објасни сврху свих анимираних глупости које сам морао да одгледам (неких 30так секунди) да бих учествовао у наградној игри или да бих наручио 10 пакета плазма кекса? Они сада праве од интернета неку "забаву" како би продали више кекса? Радије бих играо с дететом ГТА или шетао по дунаву него седео 2 сата чекајући отварање сајта на коме тражим информацију... Свако компликованије решење (уводне стране, анимације, филмићи... ) компликују претрагу. Ако си стоматолог не треба ти сајт са најнабуџенијим анимацијама... Битна је функција. Она се постиже квалитетним дизајном. Квалитетан дизајн узима у обзир ФУНКЦИЈУ КАО ГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТ ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ! Дакле, дизајнери МИНИМАЛ ЈЕ У МОДИ ЈЕР ВЕБ НИЈЕ АРХИТЕКТУРА КОЈУ ГЛЕДАМО СВАКИ ДАН НЕГО САМО И ИСКЉУЧИВО СРЕДСТВО ЗА САКУПЉАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА И ПОДАТАКА! Ништа друго!

Hvala Goranu za link opštine Bačka Palanka. Na mom 22" monitoru izgleda katastrofa. Ne mogu da verujem da postoji opština sa takvim sajtom.

Dragane, kakvo plaćanje za baze podataka, pa postoje besplatne baze. Koristite komercijalne, vaš problem. Zakup servera i protok. Pa za to treba 50 €.

Igore i Loki, ne mora čovek da ima nagrađene web sajtove da bi iskritikovao neke idiotske sajtove. Sajt ne valja i gotovo.

Radeone com domen se kupuje za 700 dinara i taj koji ga je kupio nema veze sa Srbijom. Mrzi me sad da gledam whois, ali možda ga je kupio neko iz Bolivije.

Bojane pa šta to znači sajt se drži kod szr-a? Pa zar treba da se zove samostalna zanatska kompanija. Zanat = struka. Uglavnom se internet poslovanje i proučava na strukovnim studijama.

Nikola Krstevski dobro je da radiš dobre sajtove, ali digni posle malo cenu. Od slave se ne živi.

Cvetanovic Ivane upotreba mobilnih je raširenija od upotrebe PC-a.

Milan hvala ti za razotkrivanje tridenta.

Nikola reko si ko i ja za baze i hosting, a što se tiče škola pojavile su se prošle godine. To je neka IT akademija gde se uči i asp i php itd sve po malo. Dizajn je posebna struka na FTN-u. Najači fakultet ti je fon smer Internet poslovanje ITC pristup.

Dizajneru pa hajde da napravimo cehovno udruženje. Svako gleda sebe.

Šaper u pravu si dizajn je sekundaran ali kad naručilac traži pa traži i još plati za to, dobiće filmić na netu.

Au... Samo napred sa ovim istrazivanjem :)

Lepo je što je pokrenuta jedna ovakva tema. Stvarno je sramotno kako izgledaju naši web sajtovi. Bavim se web programiranjem i izradom dinamičkih sajtova. Iako to više nije moje osnovno zanimanje, napravim po koji sajt tu i tamo, privatno.

Uglavnom sam naletala na one koji smatraju da tražim puno para, pošto "klinac iz kraja to hoće da napravi za 200e". Zato nam sajtovi i izgledaju tako kako izgledaju. Velike firme angažuju ljude koji će za male pare da im prerade neki open-source sistem za automatsko ažuriranje sajta (CMS), koji izgleda krajnje neprofesionalno, sa lošim dizajnom i zgužvanom strukturom.

Uglavnom je naš rad mnogo cenjeniji napolju, pogotovo što smo, koliko god para tražili, mi njima jeftina radna snaga. Nadam se, zaista, da će doći dan kada ćemo imati sajtove bar kao Hrvati!

Eh, bar da je galerija loše urađena na sajtu Vaterpolo saveza, stvarno "VREDI" pogledati i ostale stranice. Sramota, za ovo najvišem rukovodstvu treba da leti glava.

Ја сам имао одређеног искуства са припремом веб сајтова за државне и друге институције. Главни проблеми на које смо ми наилазили су следећи:

1) Непостојање одговарајуће/их особе/а за сарадњу у организацији - обично у наведеним организацијама сматрају да је уговором о изради сајта завршена већина њиховог ангажмана и да ће садржаји и остало сами да се створе. Наравно, компликовано је доћи и до самог уговора јер особље у тим организацијама није одговарајуће припремљено и мотивисано да прави тендерску документацију и уговоре како треба. Пошто је већина државних организација нека врста социјалне установе за удомљавање рођака и страначких људи, обично се за одржавање сајта потуре људи који нису у стању да припреме и носе ни наједноставније текстове преко moron-friendly интерфејса

2) Неразумјевање управног особља - наилазили смо на висок степен неразумјевања потребе укључивања одређених технологија у веб рјешења. Обично наручилац има ограничену визију онога што му треба и није у току са актуелним технологијама (нпр. видјели су неко застарјело рјешење из околине и желе да имају исто то на свом сајту). Ми им предложимо надоградњу која је у складу са стандардима али они то не разумију.

3) Тотална неупућеност и интерна координисаност - у току успостављања неких наших пројеката имали смо такође проблем са интерном неогранизованошћу, неувезаношћу и лошим распоредом одговорности унутар организације. Предлагали смо рјешења којима би се унаприједио унутрашњи трансфер знања и унаприједили токови и процедуре, наравно, најчешће без слуха са друге стране

4) Слаби буџети - обично се ИТ сегмент занемарује и организација која има буџет у десетинама милона евра једном у 4-5 година одлучи да уложи свега неколико хиљада евра у интернет презентацију. Колико пара, толико и музике. Нашим приједлогом рјешења дати буџет је оптимално искориштен и успостављено је (по нашем мишљењу) најбоље рјешење уложено-добијено у односу и на друге добављаче, али то у крајњој линији није довољно. Након неког времена и суфлирања са стране организација постане незадовољна својим рјешењем и активира компанију са стране која за неколико пута већи буџет прошири функционалност за 10% и у принципу уради редизајн. Степен шаренила новог рјешења пропорционалан је (почетном) задовољству наручиоца.

5) Нелојална конкуренција - данас се свако рекламира да прави сајтове. У процесу израде сајтова прескачу се многи битни кораци. Ко код нас уопште ради нпр. usability тестове? Значајним институцијама се потурају рјешења урађена преко темплејта у Јомли (и то нелегално преправљеној), сајтови се држе код добављача који су регистровани као СЗР и као такви немају одговарајуће лиценце итд... једноставно за домаће наручиоце је тешко радити у свим тим околностима, а смањивање цијена од стране других добављача и лоши буџети су значајни узроци проблема.

6) Корумпираност. Треба ли ту шта рећи?

На тендеру се најчешће гледа економска компонента тј. и цијена и ако у постављању тендера или друге врсте процеса јавне набавке одговорно особље није у стању да препозна потребне технологије и квалификације за исте, последица је усвајање најниже понуде која резултира лошим сајтом.

Друга крајност је захтјевање претјераних услова за израду веб сајта и додјељивање уговора ограниченим фирмама у износима од стотина хиљада евра (да!) за обичан сајтић

Што се тиче корупције и сличнога, сретао сам се са тим. Поједини људи чланови управних структура организација су нам за додјелу веб сајта тражили 2/3 вриједности уговора и то прије опорезивања :)

Pre svega moram da istaknem da U SRBIJI NEMA ODGOVARAJUCE VISE ILI VISOKE SKOLE KOJA MOZE OSPOSOBITI STRUCNE MLADE LJUDE ZA OVU DELATNOST! Trazeci pre nekoliko godina skolu koja bi mi u Srbiji pruzila adekvatno znanje iz ove oblasti (u inostranstvu ih ima gomila, ali, na zalost, nemam para da se skolujem tamo) pretrazio sam sve moguce izvore informacija. Na kraju sam naisao na neku visu skolu otvorenu pri Novosadskom univerzitetu i mnogo privatnih. Ne zelim da ih reklamiram ovde, ali za sajt jedne privatne skole koja se bavi web dizajnom, komentar na forumu je bio: "sajt im je kao iz sredine 90-ih godina". Mozete zamisliti o kojoj "strucnosti" se tu predaje. Razocaran u obrazovanje u Srbiji resio sam da uzmem stvar u svoje ruke i naucim ono sto mi treba iz alternativnih izvora. A nasao sam bukvalno sve - od video tutorijala do pdf formata originalnih knjiga koje se bave izradom sajtova u flashu i php-u. Na sajmovima sam kupovao knjige na nasem jeziku, dok sam sa interneta skidao knjige na engleskom i ucio iz njih. Pre 3 godine sam otvorio svoju firmu, zasukao rukave i krenuo u borbu za opstanak (klijente). Ovde ste naveli uglavnom sve probleme, od "komsijinog malog" do "kuma". Ali, zaboravili ste jedan. Vrlo rasprostranjena i otporna vrsta "web dizajnera" su programeri. Ta vrsta ljudi je godinama bubala algoritme i ucila napamet programske komande i onda su se u neodstatku posla preorjentisali na web dizajn. Iako je vecina operisana od dizajna. Njihov krajnji domet je da isprogramiraju neki algoritam, malo prckaju po bazama, ubace neku slicicu i gotovo. Sto se tice strucnosti razmecu se svojom programerkom diplomom, iako web dizajn nije samo puko programiranje. Web DIZAJN se i zove dizajn jer to treba da izgleda lepo za oko. Upravo mi ovaj sajt Vaterpolo saveza izgleda kao jedno (ne)delo nekog programera.
O sajtu maticara ne treba trositi reci, kao sto u njegovom dizajnu nije potroseno mnogo truda. Tu zapravo i nemamo dizajn, imamo par tekstualnih formulara i jednu MySQL bazu. Neko rece kako se baze skupo placaju... Mozete proveriti da jedna firma koja se bavi hostingom, a reklamira se i na sajtu b92, za hosting sa bazom godisnje naplacuje 50e. Gde se dede ostatak para?
Sajt Ministarstva i nije toliko los, mislim da je upotrebljen neki free CMS, sto ne mora da bude negativno, cak ako ga uporedimo sa sajtom Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/ deluje mnogo kvalitetnije.
Sve pohvale za ovu inicijativu, nadam se da ce biti jos nastavaka.

@Шапер Шапел
Tipicno razmisljanje jednog programera, zato sam o njima i govorio kao o najvecem "zlu" koje se bez potrebe mesa u dizajn. Evo jedno pitanje za gospodina koji tvrdi da je web samo sredstvo za razmenu informacija, a da vizuelni identitet nije vazan: ako je to tako kao sto Vi kazete, zasto vodece svetske TV kompanije imaju studije iz kojih se realizuju informativne i druge emisije koje kostaju po nekoliko stotina hiljada evra? Po vasem misljenju, npr. spiker na TV-u moze da cita vesti i sa neke livade, jer on je tu da prenese informaciju, a ne i da pristojno izgleda? Bas zbog takvog shvatanja gospode programera koji se nicim izazvani mesaju u posao koji je izvan njihove strucnosti u Srbiji sajtovi i izgledaju kako izgledaju.

Upravo tako... Od kuma - web sajt... A kum plati 100e prvom komsiji brata od tetke sina iz prvog braka sekretaricinog svalera koji je "pametno dete i zna te nekakve kompijutere i taj internet"... Ali, nije samo u IT tako... Sistem vrednosti je potpuno poremecen... Svi rade sve osim svog posla i tako dolazimo do situacije u kojoj smo sada...

Drago mi je da je neko konačno obratio pažnju na ovakve stvari... Jedva čekam 2. deo članka.

Kod nas ili uhvate klinca iz kraja da im uradi sajt za 100e ili plate hiljade i hiljade evra iz drzavnog budzeta (koje se kasnije podele medju klijentom i firmom koja radi sajt) za krajnje resenje koje nije puno bolje od onog za 100e.
Visoko placeni poslovi se dobijaju partijski ili prijateljski ili po rodbinskim vezama i svi lepo zarade tako sto uzmu silne pare iz budzeta. A onda za te silne pare naprave takav krs da bole oci kada se vidi gotov projekat.
Dno dna.

Istina, realnost nam je stvarno tužna. A što je još gore, nema naznaka da će se tako nešto promeniti na bolje. I dalje važi deviza: "Komšijin mali će mi to uraditi za 50 evra"... :(

Odlična tema i još bolji tekst.

Tema pun pogodak, svi ti kvazi dizajneri mislim katastrofa.

Naplaćivanje sajtova od strane državnih institucija nije fenomen za Tehnopolis sekciju, nego za hroniku privrednog kriminala. Nove kancelarijske stolice, novi sajt, novi štampači, novi sapun u wc-u... sve su to prilike da se drpi novac poreskih obveznika. Da li sajt koristi frejmove, tabele ili divove je pitanje od minornog značaja u situaciji kad je isti naplaćen 25.000e.

Za kraj - jedna poslastica. Zvaničan sajt opštine Bačka Palanka: http://www.backapalanka.org.yu/. Uživajte :)

Svest o korisnosti web prezentaciji je u Srbiji jako mala. U zemlji gde je nepismenost visokoprocentna i gde direktor firme pri dogovaranju oko izrade web prezentacije pocinje razgovor sa "A sta ce to meni?", sigurno je i da se posao web-designera, internet brand managera, web-architecta i ostalih newmedia zanimanja ne ceni. A sto se tice sajta za dijasporu, pa svakom je jasno da je to pranje para.

Odlichna tema... nastavak svakako preko potreban.

Dislaimer: Nisam struchnjakinja i moje misljenje i procene se zasnivaju iskljuchivo na izgledu i bazichnoj funkcionalnosti a zakljuchci na ochiglednoj logici. Stanje na web sceni Srbije je samo deo slike koja se javlja pri svakoj iole ozbiljnijoj analizi.

Sjajan tekst. Divna nam je drzava kad se pare peru i preko web dizajna.

Web sajt je dobar koliko je dobar njegov sadržaj. To je deo koji većini srpskih web sajtova nedostaje. Ako sadržaj pojedinačne stranice nije završen, toj stranici nije mesto na internetu. kada se završi, onda se dodaje. Kod "virtuelnog matičara" mi nije baš jasno šta je tu virtuelno? Radi se o najobičnijim formama i jednostavnoj bazi, sve u svemu 2 dana posla.

Međutim, sajt Ministarsva za dijasporu je OK. Koliko sam video iz koda, sajt je urađen bez framesa, oni služe samo da zadrže istu adresu (URL) na celom sajtu. (Lično mislim da je to pogrešno ali pretpostavljam da se radilo o specifičnom zahtevu korisnika.) Ipak, mislim da je sajt u celini sasvim OK i ukoliko sadrži i CMS (content management system) cena od 25 hiljada evra je sasvim OK za projekte koji se radi u zemljama trećeg sveta (Indija, Kina, Ukrajina...).

Što se tiče grešaka u validaciji koda, u praksi je puno bitnije da sajt radi kako treba sa odgovarajućim browserima i platformama. Puno skuplji sajtovi (uključujući i sajtove firmi sa daleko većim budžetom od celokupne Vlade Srbije) takođe pokazuju greške pri validaciji. Uostalom, idite na validator.w3.org pa proverite zvaničnu prezentaciju Bele kuće (www.whitehouse.gov) ili američkog senata (www.senate.gov).

Što se tiče engleskog jezika na www.tridentmediagroup.net, zaista nisam našao greške u engleskom jeziku, bar ne na naslovnoj strani i u meta tagovima. Pošto mislim da je moj engleski dovoljno dobar da mi privuče pažnju "elementarno nepoznavanje" engleskog jezika, bilo bi mi drago ukoliko bi Iris ukazala na te greške.

(Da ne bi bilo zabune: za kompaniju Trident sam prvi put čuo iz ovog teksta, a u web developmentu radim više od 10 godina, u SAD i Kanadi.)

Pitanje je ko je vlasnik Tridenta? Kum?

Slažem se u potpunosti sa autorom teksta. Međutim, koristi od ovakve priče i nema. Radim kao profesionalni web dizajner godinama, radio sam i za par velikih firmi. Treba uzeti i u obzir da i sami web dizajneri nisu uvek krivi ako je sajt loš iz prostog razloga zato što su domaći klijenti ("biznusmeni") prosto rečeno: pajseri. Npr., doživeo sam i da mi sekretarica priča koje boje da koristim, koji font itd, a sve to nema nikakve veze sa identitetom firme. Treba razmisliti zašto je Apple-Apple... ne verujem da Steve Jobs sedi dizajneru iznad glave i govori mu kako da radi svoj posao. A, pogotovo što većina uopšte ne vidi razliku između dobro dizajniranog sajta (što uključuje i xhtml/css) i nekog buđavog i uvek sledi ona priča: "Evo, ja sam pronašao par sajtova kako bih hteo da se uradi..." i uglavnom se radi o treš sajtovima, sličnim već nabrojanim u tekstu. Naši web sajtovi žive u 90-ima, kao i naši ljudi. Osim toga, poznajem i par likova, web "dizajnera" koji besomučno kradu od drugih sajtova sadržaj: da li je header, da li je background ili ceo sajt, a o uzimanju CMS-a i predstavljanju toga kao svog "programerskog čeda" i da ne pričam. Zato i postoji velika gorčina kod ljudi koji zaista to znaju da rade i trude se, jer ne mogu da izbiju na povšinu iz cele ove septičke jame i da na prvom mestu klijent ima poverenja u njih da će posao odraditi kako treba. Ko kod je čuo čime se bavim, bio je oduševljen kako je to cool posao, međutim, mnogo puta sam poželeo da batalim sve jer mi je muka od bahatih i morbidno glupih klijenata koji ne znaju da napišu ni dva pasusa o svojoj firmi, ali zato imaju švalerku, švalerku za švalerku...
Kao što neko reče jednom:"Dok se nije pojavio sms i mail, nisam ni znao da sam okružen nepismenim ljudima":
http://www.plazma.co.yu/
Mi imamo slovo za glas "Đ" i piše se "Uđite", a ne "Udjite"...ja od ovakvih stvari dobijam popizditis...

Sustina ovoga sto je napisano u clanku, i komentara koje sam procitao se moze odnositi na celo nase drustvo i poslovanje uopste. Pocev od cinjenica da amateri rade "vrhunske" stvari, do toga da kvazi strucnjaci kritikuju rad prethodnih, i slicno.

No ja bih se ovde osvrnuo na nesto sasvim trece: koliko je nas pre ovog clanka ikada otislo na, recimo, web site vaterpolo saveza? Po meni je glavni problem u tome sto ima ljudi u raznim krajevima nase zemlje, koji poneseni dobrom idejom i zele nesto da naprave za svoj grad, firmu, savez, organizaciju... I spremni su i da plate dobre pare za to. I onda kada urade nesto, vide da ukupno 2 coveka godisnje dodju da vide to.
Naso malo u Srbiji koji i znamo sta je i cemu sluzi internet, uglavnom gleda po stranim sajtovima, ne zato sto su oni bolji, vec veoma mnogo zbog toga sto nas nasi i ne interesuju...
Uvek smo spremni da se divimo i zavidimo tudjem (pocev od komsije), a kritikujemo nase.

Osnovni problem u izradi Internet stranica je to da je sada svaki klinac koji ima kompjuter web dizajner. Lekarima , advokatima i arhitektama je lako jer je to cehovsko udruženje i ne možeš da radiš taj posao bez diplome i položenog državnog i stručnog ispita. Ovde toga nema i to sve obara cenu.
Budžet za dobru stranicu ide bez problema do 40.000 EUR koliko bi recimo bili vredni http://www.kvadrati.com/. Naravno, podrazumeva se da radite na zapadu, a ne u Srbiji.

O cemu vi ljudi pisete? Da li imate predstavu?

1. JOOMLA - Vidim da nekima smeta to sto klinci koriste besplatni CMS editor... Templateovi u Joomli? Pa? Svako ko se iole razume u neki od programa za web dev zna koliko je "tesko" prepakovati template da uopste i ne lici na original. Naravno, ima i nas "cudaka" kojima nije ispod casti da platimo dobro koncipiran Joomla template, cija cena ide od 30 evra pa navise. Stvarno ne vidim sta je tu lose s obzirom da u toj svetloj Evropi i svetu postoje velike web development firme koje su orijentisane samo na izradu Joomla templateova i od toga jako lepo zaradjuju. Valjda je kod nas to nemoralno.

2. Kompleksnost sajta
Vecina od vas verovatno ne zna da 90% domacih sajtova ne zahteva gotovo nista posebno, par strana HTMLa, mozda poneku formu u PHPu i par optimizovanih slicica... Mozda zvuci karikirano, ali to je realnost i sve to moze jako lepo da se upakuje i da bude vrlo funkcionalno. I to nema veliku cenu.

3. Nelojalna konkurencija
Klinci naplacuju 100 evra za sajtove, da, to je istina. Ali ti klinci u cenu ne ugradjuju cenu legalnog OSa, CSa, zakupa kancelarije, poreza... Znam da se to mnogim profesionalcima ne svidja, ali to je problem softverske inspekcije koja bi trebalo da se formira na nivou drzave. Kad mogu da provale pedofile, mogu da provale i one koji imaju, ako nista drugo, ono bar nelegalan OS...

4. Veliki sajtovi
Zamislite da je B92 dao 100 evrica nekom klincu da im napravi sajt... Smesno! Verovatno ne bi ni bilo ove teme, niti komentara, mozda ni sajta... Dakle, svaka veca, ozbiljna kompanija koja polaze dosta na komunikaciju sa korisnicima putem interneta ima SVOJ tim developera na platnom spisku.

5. "Strucnost" nasih "profesionalaca"
Neka mi neko navede obrazovnu ustanovu u Srbiji na kojoj moze da se izucava web dizajn (pri tom mislim i na development). Dajte molim vas, pa ja sam licno doziveo iskustvo da mi covek koji je system administrator (programer po struci) mog fakulteta, nakon sto sam mu predlozio potpuno novi koncept sajta za fax (u Joomli, naravno, jer je administracija tako laka!), sa uvodjenjem SMS-a (SMS to mail) kao sredstva za komunikaciju sa bazom podataka bla, bla rekao doslovce "Dete nemam pojma o cemu pricas, ja to na fakultetu nisam ucio, evo ti parametri pa radite sta hocete." Dakle, u srednjim skolama nam se uce prevazidjeni programi tipa Basic, Pascal... I svi ti sto su dugo u IT su ugavnom programeri, a iz iskustva znam da nema nista ruznije nego kad neko ko je programer po sluzbenoj duznosti radi website! Ruznije i neskladnije u vizuelnom smislu, u kod ne ulazim. :) Ne znam kakva je situacija na fakultetima, da li se to uopste negde uci...

6. 25000 evra za onakav sajt? Nisam imao pojma da kradja ide toliko daleko... Pa to samo kod nas moze... I onda se pojavi neki lik koji mi kaze da je taj trosak opravdan. QQ.

7. Ja se upravo pripremam da kao student otvorim web dev firmu. Nazalost, ova drzava ne stimulise ni na kakav nacin bilo koji slican pokusaj... Ako si mali i zelis da se upustis u trku na trzistu, prinudjen si da budesh pirat, makar u pocetku, jer kinta za software ode drzavi na doprinose ... a da li ces da stanes na noge to nije bitno...

E svaka cast. Konacno da neko napise to. Potpuno se slazem.

U potpunosti se slazem. Sajtovi su tiha jeza.

Dobro je da se neko setio da ovo napise. Dizajn je generalno u nezavidnoj poziciji u Srbiji. A pogotovo WEB. Svaka cast za tekst!

Jadno stanje... baš jeste kao što naslov kaže "a od kuma - web sajt".

Sajt se može napraviti na mnogo načina:
1. Metoda štap i kanap - gomila html strana skrojena u celinu (npr. u Front Pageu)
2. Neko besplatno (open source) CMS rešenje: Joomla, WordPress, Drupal...
3. Razvijanje sopstvenog CMS-a
4. ...što da ne može i ceo sajt da bude u flashu
5. ima još načina...

Problem je što je cena za izradu sajta pala na bednih 200e jer "mali iz komšiluka" ume da spravi koju html stranu ili da metne džumlu... Ne kapiraju da to nije sve. Sajt mora da bude pregledan, dizajn mora da odgovara sadržaju, naslovna strana mora da odgovara tipu sajta...

Često ističem da Google ima najbolji homepage na svetu (shodno nameni). Sa druge strane firme ne razumeju koliko je bitan web sajt - još uvek smo u fazi telefona, faxova, uplatnica, šaltera, elektronsko bankarstvo je totalno nerazvijeno - šatro Intesa to gura ali su uslovi za dobijanje mogućnosti e-plaćanje kriminalni (da ne pominjem bezobrazno visoke provizije po transakciji), a opet kome god sam rekao da sam nešto karticom platio preko interneta komentari su bili u fazonu "da li si lud, sad će da ti ukradu broj i sl...". Još uvek smo PIPAČI (ne samo na hlebu nego na svemu) ne verujemo nikakvoj tehnologiji...

@Zoki:

Mislim da je Iris mislila na ovaj meta-tag: "About Trident, doo, it's widgets, employees and company".

'it's' je kardinalna greška, treba da piše 'its', pošto to znači 'of it' ili 'belonging to it'... It's označava 'it is' ili 'it has' - a to nema nimalo smisla kad se koristi kao opis kompanije i njenih usluga :)

Šta reći. Ovo se neće promeniti u dogledno vreme. U prvo vreme sam se nervirao a sada mi je smešno da vrhunski web developeri jedva nalaze posao u Srbiji dok gomila amatera šljaka. Nažalost, tako će biti dok god se traže što jeftinija rešenja ili se radi ispod žita.

čekajte ljudi, pa nije uopšte bitno da li sajt radi klinac ili tim odraslih osoba. iz već rečenog jasno se vidi da su te sajtove radili timovi. ko je njima kriv što nisu naučili kako treba? eto, i ja sam klinac, pa svejedno obraćam pažnju na sve moguće validacije, ali i na dizajn. i svejedno mi je što sam do sada uzimao male pare, meni je satisfakcija što sam napravio sajt bolji od postojećih... nije u redu to što pričate... ali stvarno

Zalosno je zapravo i videti nesto ovako. Ja sam ubedjen da i mi imamo jako strucnog kadra medju mladim ljudima koje treba samo motivisai. Internet nije buducnost internet je potreba, tako da je krajnje vreme da ne kaskamo par vekova za zapadom. Otvorimo jednom oci i shvatimo da je upotreba PC-ja jos malo ucestalija od upotrebe mobilnog telefona.

Ima i dobrih primjera sajtova na domacem webu koji se tek razvija i tek ce se desiti bravi bum u kvaliteti forme i sadrzaja. Iako stanje nije savrseno, stvari se krecu u pozitivnom smjeru. Ima losih sajtova, ali ima i jako dobro i vrhunski napravljenih.

Jedna digresija: sajt Vaterpolo Saveza Srbije koji se spominje u tekstu je stari i vise se ne koristi - imaju novi sajt: http://www.waterpoloserbia.org

Posle citanja ovog teksta shvatio sam da je neko napokon imao hrabrosti da napishe nesto malo vishe o ovoj tematici. Kao student informacionih tehnologija na jednom domacem fakultetu imao sam prilike da radim na nekim od projekata koji ukjucuju i izradu web prezentacija na internetu. Uglavom, niko nije zeleo da zaposli tim ljudi vec je to bilo one man show izrada. Svuda u svetu, od kad je internet postao komercijalan mediji postoje i ozbiljne firme sa prilicno velikim brojem zaposlenih koji vrshe izradu sajtova. U takvim timovima postoje profesionalni graficari, programeri, web developeri, slikari, marketing menadzeri i sl. To nije moguce u nasoj zemlji uraditi zbog vrednovanja samog weba koji u proseku za stranicu se naplacuje oko 150 evra (ceo sajt). I kao sto vam dodje majstor i kaze ja sam doktor za bojlere, zamena cevi kosta 50 evra, tako i vi odete kod poslodavca i on vam kaze da je vasa cena od 400 evra gde delite novac jos sa dva struckanja prevelika i kako sin od njegovog prijatelja od 12 godina moze to da uradi bolje za 1000 dinara. Takodje, zanimljivo je da neke firme koje nemaju svoje web sajtove prave drugim velikim domacim firmama iste za besmislene cifre za sta se kasnije pokaze da su templejtovi, kopirani cms-ovi ili nesto slicno sto u sustini ne sme da kosta ni 10% te cene. Takodje, tendera za takve poslove nikada nije bilo, te su raznorazne firme sa 0 zaposlenih dobijali preko kojekakvih veza poslove. Realno, ovu pricu ce vam reci svaki IT profesionalac koji je nekad pokusao da radi kod nas. Voleo bi da dotaknete konkretno i domace provajdere koji nude svoje usluge hostinga koji su zastareli, mozda i ostali u 90-tim godinama po velikim cenama i svojim cenama 1 din = 1 mb za dedicated servere onemogucili Hosting provajdere da se probiju i postave svoje servere na domace trziste...
Inace interesantno bi bilo i da se raspitate kod Sezama koji su nekada pisali kolume o spamovanju preko email adresa zasto sada koriste svoj SMS gateway za razno spamovanje po brojevima mobilnih telefona sa porukama tipa party service i sl. Izvinjavam se na ovom dugom komentaru. hvala na citanju :)

Problem nije u pilićarima koji rade sajtove za 100€ - njih je bilo oduvek, a biće ih i dalje. Problem je u tome što ni navodno profesionalne firme koje uzimaju već konkretne pare ne isporučuju zadovoljavajuće stvari. Nekoliko puta smo naručivali takve stvari od "profesionalaca" i svaki put je posle hteo šlog da me strefi kada dođe do prvih problema pa se zaviri pod haubu. I tako će biti i dalje dokle god se u domaćem biznisu marketing shvata kao davanje oglasa u Politici, a internet kao medij totalno ignoriše. No, šta drugo očekivati u zemlji u kojoj su se ljudi posakrivali po kućama za vreme pomračenja sunca pre nekoliko godina?

Ne mora covek da bude web designer da bi znao da li je web site dobar ili los. Ako bismo isli po principu koji neki od komentatora zagovaraju - ne bismo smeli da kritikujemo nista za sta nismo sertifikovani. Ako je tako - da li moramo svi da budemo kuvari da bi smeli da kazemo da je jelo neukusno? Da li bismo onda morali da cutimo i jedemo... ono sto se ne jede, jer nemamo diplomu kuvara? Takodje, kad bismo angazovali "majstora" da nam okreci kucu, nista ne bismo smeli da mu prigovorimo, jer je on "strucnjak" a mi nismo. Zbog takvog nacina razmisljanja u Srbiji moras sve zivo da naucis - i svoj i tudji posao.

OK, tekst nije idealan, ali da jeste, onda mu ne bi bilo mesto u Tehnopolisu, nego u zborniku radova nekog simpozijuma ili u publikacijama organizacija poput IEEE, ACM...

Mislim da bolje i ne mozemo da ocekujemo.

Da li u Srbiji postoji kvalitetna obrazovna institucija koja se bavi web razvojem i dizajnom? Dobar programer ne znaci i dobar dizajner. Puno je freelancera, mada sam i za tu opciju. Bolje klinac iz kraja koji poznaje dizajn, nego neki programer od 40 i kusur godina koji je odavno izgubio kontakt sa svim dizajnerskim trendovima.

Sta ocekujete onda od nasih web sajtova. Treba da budemo srecni sto izgledaju ovako.

Mislim da ipak ne treba generalizovati stvari.

Sto se tice validacije sajta, proverite koliko je validan sajt od Googla, pa tek tada to promovisite kao neku meru vrednosti. Jedino merilo vrednosti jeste broj posetilaca, sve ostalo je samo pametovanje.

Zato jer se radi o drzavnim ili paradrzavnim sajtovima koji postoje samo radi forme, jer su culi da tako treba. Njima bi kvalitetan sajt ustvari bio problem, svako bi znao sta (ne)rade i izlozio ih pitanjima i pogledima javnosti.

"Tekst upisujemo ovde, prema potrebama sajta. Tekst se naravno nastavlja.... " Ludilo. Ma da je samo to u pitanju bilo bi dobro, svakom se omakne. No i sve ostalo je katastrofa na ovom sajtu. Sigurnost im je isto tako na nivou, npr.: http://www.vaterpolosrbija.org/httpdocs/ ili ako nekog zanima neko sudsko resenje: http://www.vaterpolosrbija.org/httpdocs/resenje/.

No, salu na stranu, po mom misljenju jedini nacin da se popravi stanje weba je kroz edukaciju ljudi. Nemozete ocekivati dobre stranice od polupismenog naroda. No nismo jedini. Svuda toga ima. Ovaj je moj favorit (verujem da ga je neko cak namerno ovako idiotskim napravio): http://www.dokimos.org/ajff/

odlično! Nadam se da će se tekstovi nastaviti!!!

Ovo poslednje sa sajtom Vaterpolo saveza Srbije neodoljivo podseća na "Isijavanje" i rečenice u Džonijevoj (Džek Niklson) knjizi, koja se na više stotina strana ponavlja iznova i iznova. Fantastično!

Mozda zato sto i kumovska veza radi i pri dodeli kojekavih nagrada... Ne bih se slozio bas da je 9.500 evra malo za virtuelnog maticara. Mozda su morali da plate licenciranu bazu podataka. Mozda je u tu cifru usla i nabavka servera i zakup protoka... Pitanje je i kolika je prava cena za neki sajt.

Smejurija -- apsolutno tacno!

Par razloga za lose sajtove: oni koji rade dizajn svastare, zapravo rade citav sajt sami od programiranja do grafickog dizajna i hostinga. Ljudi slabo koriste internet tako da se mnogo ne ulaze u razvoj stranica. Placanje preko interneta nije zazivilo tako da ljudi i dalje ne vide veliku korist ili priliku da zarade. Oni koji rade dobro, poprilicno deru biznise tako da se vecina ni ne zeli interesovati za dobar site.

Zanimljiva tema, ali kao i uvek neko pametovanje ili mozda tendencionalno komentarisanje. Ono sto fali ovom tekstu je prikaz i pozitivnih primera da bi ovde sve bilo jasno. A losih i dobrih primera je pun internet ne samo iz Srbije, ali internet je internet, ponudite gotovo resenje navedenim ustanovama i uzmite lovu (mozda upravo sada to neko uradi umesto vas)

Trident! Ne znate vi šta je Trident... Šta mislite ko je radio razvoj Telekomovog sajta Nadlanu i ko je radio marketing za isti sajt? Pogledajte na ovom sajtu dole u ćošku. Šta mislite koliko su plaćani baneri za nadlanu.com na nekim drugim sajtovima sa tridesetak poseta dnevno? Šta mislite ko dobija gomilu sličnih poslova gde se ne pita koliko šta košta... E Srbijo! Što se ne rodih u Afriki ili Ameriki...

Bas mi je drago sto ste objavili ovaj clanak. Ja inace imam firmu koja se bavi razvojem web sajtova, i cesto me okarakterisu kao "pljuvaca", ili ponekad lepse receno "nepolitickog" coveka. Mogu vam reci da su ove cene sajtova basnoslovne, moja firma naplacuje daleko manje, a pritom se garantuje kvalitet. Necu pominjati o kojoj je firmi rec.

Mala pomoc za drugi deo clanka, raspitajte se koliko je Crvena Zvezda platila za svoj "fenomenalni" i "tehnicki veoma napredni" web sajt. A pogotovu koliko placa za mesecno odrzavanje. Ta informacija bi morala biti javno dostupna jer FKCZ nije privatno vlasnistvo. Jos jedna lepa tema, koliko je Telekom platio za nadlanu.com. Ali ti sajtovi su verovatno za Insajder ili druge rubrike B92 sajta, nema to nikakve veze sa IT-jem.

Moram da naglasim da ovo nije moja sujeta, nasi klijentu su ionako uglavnom strani partneri.

trident je ista firma koja je radila nadlanu.com i vlasnik je radio 3. Tako da samo onaj ko ne prati situaciju na srpskom webu nije cuo za njih.

Strasno je sto se jos uvek prave sajtovi sa tabelama, a ne obraca se paznja na ono sto se zove usability (koristljivost) i accessibility (dostupnost).

O celoj ovoj situaciji treba ozbiljno da se prica, ali na otvorenim konferencijama, koje nece kostati 500 evra.

U svetu postoji i grupa koja vrsi pritisak na najvece sajtove i proizvodjace softvera da primenjuju standarde http://webstandards.org/

Meni, kao programeru, ne Web dizajneru "škripi" cena. One cene što navodite kao skupe, u stvari ne moraju da budu skupe kad se pogleda ugovor i šta piše tamo, šta sve ulazi u tu cenu.

Dok god postoje oni koji prodaju svoj rad (ne i znanje) na nivou cene fizičkog rada, tako će i biti.

Kupaca ima dvojakih: onih koji traže najnižu cenu ili kvalitet. Mene oni prvi ne zanimaju, niti se nerviram zbog njih i onih koji rade za takve za džabe (inače, bolje džaba sedeti nego džaba raditi).

Uostalom, tako je i u svetu, pogledajte bilo koji freelance sajt. Kad se traži najniža cena rade ljudi iz Indiji ili Pakistana (za par dolara po satu), kad se traži kvalitet ponude iz takvih zemalja se odmah odbacuju. Često sam pobeđivao na aukcijama kao najskuplji među 50 ponuda.

Moj Win je legalan, programski paketi legalni, kad dajem ponudu to košta koliko košta, tu je cena za profesionalan program, rok, održavanje, znanje, moj rad, ispunjenost svih zahteva, itd. To nikako ne može biti 100 ili 200€. Posla ima i za jedne i za druge, samo ko hoće da uči i posle da radi.

A to što postoje loše dizajnirani sajtovi ide na čast vlasnika, to govori o njima samima, ali mene baš briga za to jer nije moj problem.

Inače, ko smatra da je dobar Web dizajner, pa već radi na i sa Internetom, neka se prijavi na freelance sajtove i nek umlati lovu i zaboravi ove gluposti tipa "sajt za 100€". Kao da neko takve tera da rade samo u Srbiji. Internet omogućava da stanujete u Srbiji, a radite za nekoga iz Australije.

Inače, šta znači "sajt za toliko-i-toliko para"? Koliko stranica, kakav je sadržaj stranica, u kom jeziku, koliko programskog koda, itd. Da li se to odnosi na jednu stranicu? Sam pojam "sajt" je vrlo rastegljiv - od jedne do nekoliko hiljada stranica. Ja ne razumem takvu formulaciju.

Glupa paralela: majstor kaže - ja stavljam oluke za 100€. Ni koliko metara, ni koji materijal, ni da li ima garancije, itd. Šta to znači?

Istina je da mnogo nasih sajtova zaista i nema neki izgled, kao i da funkcionalnosti nisu bas uvek funkcionalne, ali do ovakvog stanja ne dovode samo "klinci koji rade sajtove za 200e". Umeju oni cesto da naprave jako dobre sajtove.
U samoj izradi web sajta, koliko god firma koja se bavi web dizajnom i programiranjem bila napredna, najcesci zastoj dogadja se kod dostave materijala. A ako je dogovor jos i da narucilac, nakon preuzimanja sajta, sam odrzava i azurira, uglavnom se desava da sajt bude zapostavljen.
Stranice koje su i dalje u izradi verovatno ne bi trebalo da budu objavljene, ili eventualno da budu u fazi izrade neko kratko vreme. Definitivno ne dve godine.
Sto se virtuelnog maticara tice, sigurno svi znate da se i vecina racunovodstvenih agencija, a kamoli drzavnih institucija, vise oslanja na papir nego na racunar, tako da nema niceg cudnog u nemogucnosti povezivanja placanja - sa sajtom.
U svakom slucaju, web sajt od kuma ne mora da bude los. Valjda sve zavisi i ko ti je kum :)

@Lector
"it's" umesto "its" je veoma čest typo (greška pri kucanju) i još češća spelling greška. Ja ne bih imao hrabrosti da na osnovu toga govorim o "elementarnom nepoznavanju" engleskog jezika.

Da rasicistimo stvari. Najveci problem su sami vlasnici/naurucioci sajtova. Evo par primera iz moje prakse:

1) Dobili smo pitch od domaceg predstavnistva velikog proizvodjaca mobilnih telefona. Posao se uglavnom sastojao od lokalizacije velikog broja postojecih strana. Dali smo cenu reda par hiljada, da bi dobili odgovor: u Hrvatskoj je jeftinije.

2) Za jedan drugi sajt, kad smo dali ponudu, vlasnik je nazvao svog prijatelja, kome sam ja licno radio sajt. Taj prijatelj je rekao da je platio manje nego sto je ponuda. Pri tom, sa prijateljem imam poseban dogovor (vise sajtova, drugacija sema odrzavanja, radim za njega 8 godina), dok je ovaj drugi imao mnogo obimniji sajt, na kojem bi se angazovao i dizajner i kopirajter i internet marketer. Nismo dobili posao

3) Poznata medjunardna organizacaija. Posao je propao jer nisu mogli da uspostave konsenzus oko dizajna. Njih 20. Dizajn je bio odlicno prezentovan, ali nisu molgi da se dogovore oko trivijalnosti.

4) Preporuci mene jedan klijent da izradim sajt. Nesudjeni mi objasni sta mu treba, ja dam cenu, a on: "Meni ovi iz... nude da mi naprave stranu za 1500 dinara, koja ce stajati kod njih na sajtu..." Pokusao sam da mu objasnim da ce imati isti efekat kao i da je oglas zakacio na banderi, bez uspeha...

5) Trazili su da garantujemo porast prodaje od 20%. Rekli smo vazi, ali i da uloze pare u marketing sajta.

Savetujem da odete na www.brendonsinclair.com i www.tailored.com.au. Ljudi prave pare i pare, bez nekog vrhunskog dizajna, ali njihov rad na marketingu i promociji je vrhunski.

Ja ne znam da nosim jaja, ali znam sta je mucak, rece jedan veliki srpski mislilac XX veka.

Ergo, ako se setimo kako je yahoo.com izgledao u pocetku mozda cemo se sloziti da nije problem u dizajnu, vec u sadrzaju. I najveci domaci sajtovi poput b92.net i krstarica.com pate od loseg dizajna, a sto je jos gore od katastrofalnog usabilityja. Tako ce i ostati dok ne pocne placanje preko Interneta, a i tada je potrebno da porastu nove generacije kojima ce placanje preko Interneta biti potpuno prirodna pa cak i pozeljna opcija. Sve to je, naravno, visestruko povezano sa domacom politizovanom privredom. Kada pocne prava trzisna utakmica i kada cak i 5, 10, 15% povecanja prodaje preko sajta bude bitno sajtovi ce biti neophodni, posla ce biti vise nego webdizajnera i cena izrade sajta ce rasti. Samo je pitanje da li ce Pakom dozvoliti da svi rade implementaciju placanja preko Interneta.

Pravi problem je u tome sto se domaci web dizajneri ponasaju kao retardi. Rade na Internetu, a posao uporno pokusavaju da nadju na siromasnom srpskom trzistu od svega 7 miliona stanovnika. Preko 50 puta do sada sam uspeo da nadjem lose uradjene sajtove na Webu, kontaktiram vlasnike, odradim im novi sajt i inkasiram novac na racun u stranoj banci.

Nemam pojma ko je autor teksta, ali bih voleo da vidim neki njegov rad, posto zvuci kao neko ko se "razume". Nije problem u web dizajerima, koliko u tome da se ovde malo para izdvaja za te namene. Svako hoce sajt za 100 e, jos ako moze sam da ga azurira. Milina. Sajt ministarstva za dijasporu je sasvim korektan i profesionalan. A to sto je kostao 25.000 je druga prica. Kako je moguce da prosecna web firma sajt naplacuje 1.000 evra a advertajzing agencija ciji je gazda faca u ds-u, uzima za isti posao 10.000, mislite o tome.

Odlican tekst. Ipak kod nas ima i fenomenalnih dizajnera www.sprintbio.com, koji, opet, rade za strance. Oni to vise cene.

@Luka
A sta fali Joomli? Ima sve sto treba da se lepo dizajnira i optimizuje sajt? Evo, npr. pogledaj kako je to ovde iskoristeno http://pcfoto.biz

Puno stvari je ovde bezveze. Od činjenice da na netu stvarno ima svega (uzgred da pomenem da se ne bavim kritikom jer nisam toliko stručan ) do autoriteta autora teksta o kom pričamo. Ne znam i ostali kritičari kakav kredibilitet uopšte imaju. Pa ljudi, do juče je bilo da 5% domaćinstava u Srbiji koja imaju računare. Mi moramo da prođemo kroz fazu svaštarenja. A da ima firmi da jedva plate i 50 evra za sajt ima - pa prema tome koliko para toliko i muzike. A ove kritičare bih zamolio da daju svoj doprinos poboljašanju srpskog weba radom a ne kukanjem. Ja sam podigao web prodavnicu koristeći gotovo rešenje tj prepravljajući ga ali imam još puno toga da uradim. To trenutno radi i imam sa Dinersom i Pakom Pay potpisan ugovor za plaćanje robe na webu (samo što kod nas još uvek nema interesovanja dovoljno za tako nešto ). U momentu kad ga bude bilo moja prodavnica će sigurno izgledati drugačije. Ja verujem da se samo radom stvari mogu promeniti a ne samo kukanjem kako ništa ne valja - ako ne valja menjaj. Usput možete videti kako izgleda moja prodavnica www.extraretail.com

E zato dobri dizajneri i rade za strane kompanije ... a oni koji su uzeli pare za ovako uradjen sajt nek im je na cast... Sramota za profesiju!

Apsolutno se NE slazem sa autorom teksta. Stavise, rekao bih da je tekst vrlo tendeciozan i da je napisan upravo novinarski (ili po narudzbini) sa ciljem da digne prasinu i da je vrlo malo utemeljen na ozbiljnom istrazivanju i cinjenicama (osim cifri za placene cene, mozda).

Svoj stav baziram na cinjenici da sam 20 godina u IT-ju od cega poslednjih 8 u centru drage nam Evrope. Tokom pomenutih 8 godina u Briselu sam bio u prilici dosta puta da o web sajtovima (postojecim ili buducim) razgovaram sa vise sagovornika iz razlicitih sektora (male i srednje privatne firme, NGO, belgijske drzavne institucije...). S druge strane, pomno pratim web scenu u Srbiji, vise kao posetilac, manje kao konkretan korisnik.

Moj generalni zakljucak (mada se stvari nikada ne mogu generalizovati) je da Srbija nimalo ne zaostaje za web trendovima u Evropi. Cak stavise, prosle godine sam se iznova i iznova iznenadjivao kvalitetom i estetskim utiskom koji domaci sajtovi ostavljaju na posetioca (mene) i naravno podsvesno ih poredio sa ovdasnjim domacim.
Ovdasnji sajtovi su graficki nedoreceni, uglavnom je bitan sadrzaj, korisnost je uglavnom mala (cak i ja kao neko ko se time bavi cesto ne shvatam logiku autora gde treba da kliknem kako bih dobio zeljenu informaciju, sliku, cenu). Nasi autori barem koriste/kradu templejtove (graficki dopadljive) dok ovi evropski uglavnom i ne znaju za njih.

Jedina prednost evropskih sajtova je sto jedan broj (jos uvek jako, jako mali) nudi i online placanje ali to uopste nije parametar za poredjenje jer, kao sto znamo, u Srbiji online placanje tehnicki nije izvodljivo zbog nepostojanja niti jednog pravog, svetski verifikovanog payment gatewaya.

Autorka navodi i primer "online maticara" koji je eto zaboga jos uvek baziran na staromodnom placanju i faksiranju. O zaboga, gospodjo ili gospodjice, da li ste pre pisanja ovog teksta uopste proverili koji procenat evropskih zemalja ima bilo sta od tkz e-govermenta?

Evo, za vasu informaciju, U Belgiji, maloj, bogatoj i centralnoj zemlji EU, zemlji koja je prva u svetu uvela elektronske licne karte, ne postoji mogucnost da osnovne maticne dokumente narucite (i platite) putem interneta. Elektronski potpis? U Belgiji je tek nesto slicno uvedeno prosle godine ali u praksi ga niko jos ne koristi jer vam treba elektronska LK i poseban citac uz nju a to jos nigde nisam video u nekoj firmi ili stanu. A uz to u praksi i ne radi.

S druge strane, treba li da vas podsetim da takvu mogucnost imate u opstini Savski Venac, sto sam ja evo iz Belgije iskoristio narucivsi jedan dokument koji je i uredno stigao. Fantasticno. Odusevljen sam.
btw. ni u Belgiji bas kao ni u Srbiji ne mozete nista konkretno da uradite sa tim novim elektronskim, cipovanim, RFID, nano technology, superior, high tech, top secured, ultra verified licnim kartama. mislim na neku konkretnu online svakodnevnu upotrebu.

Dalje, neko pominje frejmove kao prevazidjen koncept. Da, jeste, ali biste ostali zapanjeni kad biste videli da recimo belgijsko ministarstvo unutrasnjih poslova jos uvek koristi frejmove. Da, tacno je. To je tek jedan primer. 30% komercijalnih firmi jos uvek ima sajtove sa frejmovima (ovo je momja slobodna procena) U stvari, sve institucije i firme koje su sajtove napravile pre 5-6-7-8 godina su jos uvek na tm nivou. Ono pravilo da layout i dizajn sajta treba menjati svake 3 godine u Evropi je ocigledno nepoznato.

Jedna od retkih stvari koju zameram domacim web sajtovima (a u poredjenju sa evropskim) jeste aktuelnost. Imam utisak da domaci vlasnici, narocito insitucije jednom naprave sajt i prosto zaborave na njega. za razliku, ovde se sajtovi drzavnih institucija redovno azuriraju i zaista mozete da dobijete pravu i blagovremenu informaciju odlskom na takav jedan sajt. Mada ruku na srce, to azuriranje se uglavnom svodi na publikovanje raznoraznih resenja, odluka, zakona, i sve u pdf-u. Druga (retka) stvar je sto pompezno stave nekoliko zastava na naslovnu stranu a niti jedna od njih u stvari nema tekst na stranom jeziku. To je valjda ono nase, (ma samo da dobijem malo vremena, uradicemo i to)

Iako bez namere da ovoliko pisem, moram da se osvrnem i na taj cuveni srpski fenomen "klinac iz komsiluka".
Postovane kolege, zaprepastili biste se kad bih vam nabrojao koliko smo potencijalnih poslova (manjih ali simpaticnih) propustili zato sto je klijent nasao nekog studenta koji ce to da uradi za manje pare (deca od 12 godina ovde ipak nisu na tom tehnoloskom niovu da mogu da prave sajtove pa makar i u FP ;), a s druge strane rade ono sto o treba da rade - uce skolu). Priznajem, jednom se desilo i da nam je insider unutar jedne dobrostojece non-profit institucije dao mig da povecamo ponudu jer bi nas u suprotnom bord directora koji odlucuje o ponudama smatrao "klincem iz komsiluka" a oni ipak traze ozbiljnu firmu.Ali taj posao je svakako bio nas na osnovu ranijih usluga, to povecanje cene je bilo samo formalnost.

E da, tu je razlika. Insider koji nam je "dosapnuo" nije trazio procenat. Nije to nikada ikada pomenuo. A nismo ni bog zna kakvi prijatelji. Nismo mu nikad ni pice platili. Ali to nema veze sa web scenom, to ima veze sa mentalitetom i nacinom poslovanja.

O generalnoj nepismenosti u zemlji koja se preslikava i na Internet, dovoljno govore komentari na ovom sajtu: "neznam, nemogu, ne svatam" itd.

Internet industrija u Srbiji ima ogroman prostor za napredak. Pa mi smo srecni sto mozemo na netu da proverimo red voznje autobusa iz/do Beograda. A o nekoj kupovini karata, narucivanju hrane i slicno, mozemo samo da sanjamo. E-poslovanje u Srbiji tek pocinje i cene su enormne. Ko je pametan i dobro organizovan sada, moze da se ukljuci i zaradi puno.

Gospodine Zorane, grešite! U Belgiji je možda tako, ali u Švedskoj je potpuno drugačija situacija... Imao sam sreće da živim u toj prelepoj zemlji do pre par godina i situacija je ovakva - banke i pošte u fizičkom smislu uopšte ne postoje, sve se obavlja preko Interneta! Nema čekanja, gužve i redova, uplatnica i sličnog. Vađenje ili overavanje vozačke dozvole, traženje posla - sve se obavlja preko Interneta! Ali to nije čudno, obzirom da 90% ljudi i institucija u toj zemlji koristi Internet :)

Dobar sajt ne moze da se naplati. Poslove dobijaju samo preko veze, a ti koji imaju vezu mahom nemaju znanja. Tu postoji problem u nekoliko sfera:
1. Narucioci izbegavaju placanje i oce sve za 150 e, ako moze i manje.
2. Drzavne institucije i firme sa parama daju poslove preko veze, vec rekoh. Rezultate mozete videti na svim zvanicnim sajtovima. Uglavnom se pare dobijaju preko raznih projekata stranaka, udruzenja i NVO, koji kao napisu "projekat za unapredjenje saradnje sa EU u vidu sajta o desavanjima na gradskoj pijaci (i parkinzima)". Dobiju 200.000 i pravac Halkidiki (da se malo i upoznaju sa EU boze).
3. Problem azuriranja. Cak i oni maloborjni koji plate sajt, recimo 300e, ocekuju da svaki dan, ceo dan, naravno besplatno, sajt bude azuriran od strane kreatora. To se naravno PLACA, barem 50e mesecno, zavisno od tempa azuriranja. Ili se vrsi obuka zaposlenih u ciljnoj firmi ako hoce sami da azuriraju, pa se placaju samo povremene izmene.
4. On-line prodavnice su sam deveti krug pakla, uzimajuci u obzir platni promet, nestrucnost banaka, nepostojanje merchant firmi koje vrse transfer novca elektronskim putem. Prijatelju je trebalo dva meseca da naplati kompanijski cek od 50$ sto je zaradio na sajtu dizajnirajuci majice. O kakvom mi on-line trgovanju uopste i govorimo? E da, taj isti drugar je i platio racune jednom preko neta, pa je dobio opomenu kasnije kao da nije platio. Kad je otisao da pita o cemu se radi, rekli su mu "pa nisi doneo priznanicu"?! I najstrucniji web dizajneri se hvataju za glavu zbog toga.
5. Obesmisljenost pojmova "dizajn", "sistem", "organizacija podataka" u nasoj zemlji. Sta ocekivati od zemlje koja uporno forsira pravni, ekonomski (a nit prava nit ekonomije) i razne "menadzment" fakultete.
6. Kad sam vec dotakako dizajn, pravi web dizajneri uglavnom rade autsorsing, ili beze napolje. Jer ne mozes dobiti posao, niti pare ovde ako nisi pravnik (i kako svi vole da dodaju "ekspert"), ekonomista, PR, menadzer, PR menadzer, PR ekspert menadzer ekonomista, NVO pravnik PR...(dalje kombinujte sami).
7. O da. Hosting firme. Dios mio. "Daj pare, ali nemoj nista komplikovano da me pitas..."
Da nema dobrih ljudi koji pisu za Wikipediju, o Srbiji bi se tesko sta korisno moglo naci na domacim sajtovima...

Čestitam za odličan tekst. Pošto sam u ovom poslu već nekoliko godina hteo bih da dodam da se zgrozim kad naletim loše (dečiji) dizajnirane sajtove poznatih i nepoznatih preduzeća ali ukoliko je vlasnik neki privatnik koji je hteo da uštedi tako što će angažovati neko "sposobno dete" to je njegovo pravo (i antireklama). Problem je kad sajtove Opština, vladinih insitucija, ministarstva itd. rade "partijske" web agencije za nenormalne pare a ima i "hrabrih" političara koji će pošto-poto posao "namestiti" nekom svom rođaku, prijatelju. Kad se oni zainate, sajt će sigurno raditi oni koje oni privatno gotive ili se uopšte neće ni raditi. I opet za velike pare, loši sajtovi. Ne treba biti posebno pametan da se ovo shvati. Problem je što kod nas ne postoji nikakav mehanizam da se to spreči.

Ne mogu da verujem da su zamerke na site minsistarstva za Dijasporu to sto ima greske u validaciji HTML-a i sto koristi tehnologiju frameova. Mene to kao korisnika ne zanima.

Razlika izmedju dobrog i loseg sajta je u:

1. sadrzaju (pogledajte WebPagesThatSuck - oni imaju dobru definiciju sta je los sadrzaj); po mojoj oceni njihov sadrzaj je vrlo dobar (ja sam iz "dijaspore")

2. Maintenability - mogucnosti odrzavanja (koriste standardnu tehnologiju - SharePoint Content management system za mogu da obuce ili nadju ljude koji ce to odrzavati)

3. scalability (podrska velikom broju korisnika)
SharePoint - SQL Server => odlicno

Cena moze nekome biti velika, ali to je zabluda. Takvi sajtovi kostaju mnogo vise.
Naravno, ovde ce se odmah nadovezati neko sa tvrdnjom da neki Open Source moze sve isto i za dzabe, ali onda dolazimo u situaciju da se snizava i cena rada konsulatanata, jer "to moj mali moze za 50 eura".

Ta cena je sigurnao zbir, hardwera, softwera, razvojih alata, pa hostovanje, odrzavanje... A necim su placeni i dizajenri, programeri, testeri, project manager-i i ostali.
To se sve nashe kolege i treba da budu placeni za one sto rade.

Samo pranje parica... vec vidjeno... sajtove ne rade oni koji znaju nego oni koji treba da uzmu pare za to i njihovi nalogodavci... zato smo i tu gde jesmo, jer je tako u svim oblastima nase Srbijice... Amen

Kakva tragedija od sajta... A jeste primetili da je i sajt www.predsednik.yu ocigledno radila ista firma?

Ocaj zivi.

Priuceni web majstori? Svasta, pa mi uopste nemamo nestrucan kadar, ne samo po tom pitanju, nego inace. Pa Srbija je zemlja sa najvise skola, obrazovnih centara i narocito akademija na svetu koje traju i po godinu dana, a neke cak par meseci. Dakle, akademija za nadogradnju noktiju, za produzivanje kose, za buduce dame, za stajling, look, book, akademija za pogacice sa cvarcima, akademija za spajanje papira i to dva smera - heftalica i spajalica... i naravno web dizajn.

Ovom prilikom obavestavam sve neupucene, a zainteresovane, da je u Bg otvorena prva i najstrucnija akademija za njishtanje – Sarac. Po zavrsetku akademije dobijate diplomu "Samostalni menadzer za njishtanje". S tom diplomom mozete slobodno da njishtite u javnom prevozu, u redovima, na komsiju (koji nema psa), postara, salterske sluzbenike, prodavacicu suhomesnatih proizvoda i sl.
Nije preporucljivo njishtati na prugama, auto putevima, ispred vladinih institucija, policije i sl., jer za to niste kvalifikovani, pa vam se moze desiti da vrisnete ko Damjanov Zelenko. Akademija ubrzano radi, po Bolonjskoj deklaraciji, naravno, na otvaranju ovog smera vise kvalifikacije. Pisanje udzbenika je u toku, kao i obezbedjivanje lokacijua za prakticnu nastavu!

Ovom prilikom raspisujemo i konkurs za izradu web prezentacije. Godine, pol, nacionalnost i strucnost nisu bitni faktori, bitno je da ste puni energije, da ste spremni na timski rad, prekovremeno radno vreme i rad pod pritiskom. Prednost imaju oni koji preziru novac i rade za slavu i dobrobit naseg obrazovanja.