Subwooferi

" jer će slušalac odnosno gledalac biti involviran u radnju filma koji gleda.
"...
Kakav jezik mi to koristimo? Mozda je trebalo reci " jer će listener odnosno vočer biti involviran u radnju movija koji vočuje."? Uopšte nisam neki nacionalista, hm, baš možda i naprotiv, ali ovo ja zovem silovanjem srpskog jezika. Nismo obrazovaniji ako koristimo strane reči umesto nekih naših, već postojećih. Možda smo samo veći snobovi. I naravno, ne očekujem da će doći do objavljivanja ovog komentara, kao što se nebrojeno puta dogodilo, jer bi se možda poremetili principi demokratije na ovom sajtu.

Involviran???
INVOLVIRAN???
O bože! Pored normalnih srpskih reči, koristimo tako ružnu reč.
Kako me iznervira tako mala stvar. Nisam ni pročitao do kraja.
Ne čini nas korišćenje stranih reči po svaku cenu obrazovanijim. Nisam protiv svih stranih reči ali stvarno treba malo mere.
Inputirati, anticipirati, involvirati,... Gde je kraj?

Sabvuferi(TM) su izmisljeni za tehnofile, a ne za audiofile (mada su danas "audiofili" i prodavci krompira). Tehnofili su oni sto slusaju koliko se dobro cuje zvuk auspuha u filmu Ronin ili kako zvuce gasovi Edija Marfija u filmu Otkaceni profesor. /Za pun ugodjaj flatulentnih forica u caknutim komedijama ja preporucujem dva sabvufera(TM) od po 12 inca./ Kad u goste dodje komsija, onda mu puste najnovije izdanje 50 Centa, a komsa, koji kod kuce ima mini liniju i poznaje dobar zvuk koliko ja Esmeraldine avanture, zine na bas od koga se kruni malter, onda ponosni tehnofil dobija erekciju. I ja imam jedan sabvufer, ali jos nisam zvao neukog komsiju da ga impresioniram. Salu na stranu, pola stvari u tekstu su NEtacne i sramota me je bilo da ih citam. Crvenim u ime onih koji ne znaju koliko ne znaju, a za to ih jos neko i placa.

Biblija iz ove oblasti se zove "Hi-Fi i njegove zamke" od Voje Regaseka. Ima i ono staro hrvatsko izdanje, ali je više tehničko.

OK, kad pročitamo te dve knjige onda se lako praviti pametan.

Samo par komentar:

Tekst nije "stručan" kao što neko reče, pa da je nerazumljiv. Naprotiv. Nisi video šta je stručan tekst. Mislim da je sasvim OK i lepo objašnjava ulogu ovog noviteta u kućnom sistemu (nastao sam pojavom malenih zvučnika "za računare").

Ne slažem se sa delom gde se kaže da: "U kombinaciji sa primarnim sistemom (drajver i kutija) otvori smanjuju kretanje membrane u blizini podešene frekvencije". Ovo je tačno ako se porede dva različita otvora, ali ja sam razumeo da se porede kompresiona i bas-refleks kutija.

Ja ne vidim ikakav problem da jedna kutija bez dodatnog bas zvučnika ne može da reprodukuje pun opseg kvalitetno tj. što realnije. Paru dobrih, velikih kutija ne treba nikakav dodatni zvučnik, ali treba u sistemu gde su zvučnici maleni ili jeftini.

Kvalitet basa zavisi podjednako od TRI faktora, a ne samo od subwoofera kako to naizgled izgleda. Prvi je sam subwoofer; drugi je njegov položaj u prostoriji i treći oblik prostorije.

Pošto je o prvom sve rečeno, prelazimo na drugi razlog. Kvalitetan, ali i slabiji bas se dobija kad se subwoofer odmakne od zid i odigne od poda (na šiljke ili zaseban neutralan stalak). Jak, ali degradiran bas se dobija postavljen subwoofera na pod i/ili u ćošak.

Prostorija mnogo utiče na zvuk, jer njena donja rezonantna frekvencija kazuje koliko subwoofer može da "odsvira". U nekoj malenoj sobi od 3x4 m to će biti vrlo "visoko", čak i preko 50 Hz. To znači da subwoofer može da svira šta hoće, ali će se čuti samo ono iznad 50 Hz. Dakle, bacanje para je na sub koji svira 30 Hz, kad će on stajati u maloj prostoriji koja rezonuje na npr. 60 Hz. Za test: iznesite ga napolje i onda poslušajte kako svira. Razlika će biti drastična. Za pun opseg treba prostorija dužine od najmanje 25 m! Ima i još jedna osobina prostorije, ali nije prilika: stojni talasi, tj. tačke gde je rezonansa najveća. Njih treba izbegavati.

Zapremina je veoma bitna! Ako je bas-refleks tipa, važna je i konstrukcija tunela tj. bas-refleks otvora.

Ujedno mi se čini da on nije dobro objašnjen. Jednostavno je: kompresiona kutija svira samo "od napred". Kod bas-refleks kutije, deo odsviran "nazad" (zvučnik emituje zvučnu energiju i napred i nazad) so kroz bas-refleks otvor meša sa zvukom odsviranim "od napred" i pojačava sam zvuk. Problem ovih kutija je kvalitet bas reprodukcije. Najkvalitetniji bas sviraju kompresione (zatvorene) kutije velikih dimenzije, 50 litara i više.

Uostalom, gde ste videli kontrabas veličine violine? Ne može nizak bas da rezonuje u maloj kutiji (važi i za prostoriju) jer su talasi dugački pa se odbijanjem od zidova kutije poništavaju. Iz tog razloga se obično bas kutija srednjih i manjih dimenzija oblaže nerezonantnom tkaninom po svim stranama, inače kutija zvuči "plitko".

Ako je zadovoljen uslov da je subwoofer odmaknut od zida (barem 1m) i poda (barem malo), možete je postaviti bilo gde u prostoriji jer čovečje uho ne može da odredi smer odakle dolazi bas, tako da je takav zvučnik lakše smestiti u male i natrpane prostore.

Ja se slažem da dobra kutija sve svira dobro i da ne postoje kutije "za klasiku" ili "za rok" ili "filmove". Problem je na drugoj strani: u filmovima je po pravilu bas pojačan u studiju - poslušajte pesmu u filmu i na audio CD-u. Ja bih rekao da za reprodukciju filmova treba MANJA kutija. Ovde važi pravilo: šta uđe u pojačalo, to izađe. Kako ton u filmovima ne cilja na vernu audio reprodukciju, praktično imamo dve različite tonske slike.

Ljudi najčešće slušaju MP3 lošeg kvaliteta. Ovde važi pravilo: garbage in - garbage out. Džaba dobro pojačalo, dve dobre kutije, pa i dobar subwoofer kad se na ulaz pojačala dovede đubre.

Pravilo da se posluša što više sistema u prodavnicama je čista zamka i zabluda: kad takav sistem iz velike prodavnice stavite u malu sobu, nema ni "z" od istog takvog zvuka.

Praktično se zvučnici kupuju na osnovu iskustva, slušanje u sličnoj prostoriji, ali najčešće - naslepo kao mačka u džaku. Pravila jednostavno nema. Zato i najbolje firme donose kod vas kući nekoliko sistema i onda kombinuju dok se ne dođe do najbolje kombinacije zvučnika. Zvuči idilično, ali ovde opet postoji zamka: naše uho, po njegovoj prirodi, ima tzv. "slušnu inerciju". Kao kad točak zavrtite, pa treba neko vreme da stane, tako i uhu treba do nedelju dana da se navikne na nov sistem. Iz rečenog, pravilo da poslušaš što više sistema, pa zatim odlučiš apsolutno ne važi. Ovo može samo da pomogne da se odstrane loši sistemi, ali takvi sistemi imaju malu cenu, te je odmah jasno.

Zato - opušteno. Valja sve što je skuplje, ali to takođe ne znači da će svirati dobro. S druge strane jeftini zvučnici NIKADA neće svirati dobro.

Hi-Fi reprodukcija je područje zabavne elektronike gde ima više mitova, zabluda i zamki nego bilo gde. Najvećim delom za ovo su krivi proizvođači koji ciljaju na kartu subjektivnog utiska potrošača, njegovu psihologiju. Često se dešava da novi model zvučnika koji ima "space" tehnologiju svira lošije od stare generacije.

Dakle - ovo je polje gde može da se filozofira i priča do prekosutra i da se čuju sasvim oprečna mišljenja i komentari. Jedino što je ovde važno je da se oslonite na svoj sluh i da uživate u muzici. Kada možete ceo dan da slušate vaš sistem, a da ne boli glava, to je dobar pokazatelj da je sistem dobar. Od lošeg basa zaboli glava posle sat vremena.

Tekst nikako nije stručan. Štaviše. Autor izgleda raspolaže potrebnim tehničkim znanjem pa nije jasno zašto brka babe i žabe, zašto ubacuje besmislene opterećujuće tehničke detalje običnom čitaocu a izostavlja suštinski važne, razumljivije stvari.
1) Alfa i omega svakog zvučničkog sistema je verna reprodukcija audio zapisa i to je jedino merilo kvaliteta. Dakle - zvučnički sistem može biti samo dobar ili loš ( sa međuvarijantama - naravno ) a NIKAKO za nešto dobar - a za nešto drugo - loš! NE MOŽE NEŠTO MUZIKU REPRODUKOVATI DOBRO A FILM - LOŠE!
2) Subvuferi služe isključivo za čistu, kvalitetnu i dovoljno glasnu reprodukciju dubokih tonova jer mali zvučnici namenjeni kvalitetnoj reprodukciji srednjih i visokih tonova to nisu u stanju.
3)Frekvencije ispod pomenutih 40 Hz malo nas uopšte čuje pa je "čežnja" za njima besmislena. Najkvalitetniji bas zvučnici ( koji su, uzgred rečeno, kilometrima daleko od ugradnje u komercijalne varijante o kojima pričamo ) retko uspevaju da reprodukuju niže frekvence pa nedosanjana granica o 20 Hz (bez drastičnog slabljenja ) nije i ne treba da bude prioritet.
4)Svako korišćenje zvučnika različitih frekventnih opsega OBAVEZNO podrazumeva korišćenje skretnice ( razdelnika ) zvuka koji se potom upućuje ka adekvatnom zvučniku, a koji je u stanju da ga kvalitetno reprodukuje. Skretnica može slabiti neželjeni opseg manje ili više ali i to vuče nuz-pojave. Svaki zvučnik ZAHTEVA pojačivač signala za svoj rad. Razlika između PASIVNIH i AKTIVNIH sistema je u tome (uprošćeno) što se kod PASIVNIH već pojačani signal, izbačen iz pojačala, deli po frekvenciji, a kod AKTIVNIH se ulazni (slab) signal deli pa naknadno pojačava svaki. Aktivni sistemi su UVEK kvalitetniji ali i skuplji.
5)Osetljivost zvučnika ( ovde važna samo za pasivne ) je osobina koja govori koliko glasan zvuk je u stanju da proizvede sa jediničnim signalom. Osetljiviji su zvučnici koji sa istim signalom proizvedu veći vazdušni pritisak ( jači zvuk ).
6) Dva osnovna tipa kutije su KOMPRESIONA i BAS-REFLEKSNA. Postoji dosta varijacija bas-refleks kutija ( lavirinti, komore i td )Po pravilu Bas-refleks kutije su većih dimenzija i veće efikasnosti, a kompresione su manje i tiše na istom signalu. Oba modela imaju prednosti i mana.
7) "Kontrola basa" i "ekvivalizacija" na predpojačalu ne daje nikakvo objektivno poboljšanje već služi kakvom-takvom prikrivanju nedostataka.
8)Samostalno "komponovanje" Subvufera sa postojećim stereo sistemima je sizifov posao jer za istinski kvalitet je potrebno izuzetno znanje i ne mali novac pa je za amatere uvek bolja fabrički ukomponovana varijanta.
9) 12 inča za muziku i 18 - za film je besmislica koju ne bih komentarisao.
10) Konačno: Možda više nego igde drugde - u ovoj oblasti važi pravilo : Koliko para - toliko muzike! Umesto mistifikacija, rasplinjavanja i gubljenja u šumi reklamnih trikova, karakteristika i brojki jedini pravi savet je - Pokušajte da čujete što više modela u reprodukovanju onoga što volite. Od onoga što Vam se dopadne - odredite koliko ste u stanju da platite. Kupite najskuplju varijantu (koja se uklapa u budžet ) od odabranih, priključite je i - uživajte!

Cemu prica specijalno o "subwoofer"-ima kada su oni najmanje bitni za dobru reprodukciju zvuka? Rekao bih, skoro nepotrebni.

cekaj bre!!!
@LUKA
ladno ste brojali koliko puta u textu pise neka rec??

no coment :)

ekVIVAlizacija? hmmm...


Equalizer
bukvalni prevod IZJEDNACIVAC
ekvilajzer, lose ali se primenjuje
ekvalizacija, najmanje pogresno
viva nikako

Pa zar je reč Subwoofer morala biti pomenuta u tekstu 49 puta??? Evo i ja je pomenuh u svom komentaru još jedanput čisto zbog jubileja..

Poz

@pera_kojot

Brojao sam ali Ctrl-F pa next, next metodom..nisam jurio reci po ekranu..

ali da se rec ponavlja 20tak puta, ne bi mi palo ni na pamet da brojim. Ovako, sto je mnogo mnogo je..

Poz,

tekst je suvise strucan i pun izraza koji zbunjuju prosecnog citaoca. terminologija je kao da je pisan za neki strucniji audiofilski sajt ili list. o sadrzaju teksta je vec receno u komentarima

@luka
sa ctrl ili bez, kako god da okrenes - jurio si ih po ekranu.

show :)

Subwoofer je zakon za BASS....sto omogucava u lepsi ambient u gledanju filmova (pogotovo ako su u pitanju Horor filmovi)..... i ako neko uzima subwoofer neka uzme Pioneer,,,jer su najbolji..a moze i za miziku da se koriste ako oces da malo drmas komsiji stan...(moze i kuca)...:D

Problem je cena. Subwooferi koji "sviraju" i koji idu ispod 30Hz su skupi, ostali ili samo prave buku ili je bas monoton da vec posle petnaestak minuta ne moze da se slusa. REL R serija je jedan od boljih "muzikalnijih" subwoofera. Sto se tice teksta, stvarno. Svako ko je poslao komentar bi napisao bolje.

Vrlo interesantna tema... Kako biste ocenili Logitech Z5500, da li je to sistem koji može da se koristi i za muziku, ili je više kompjuterski sistem zvučnika ?

Cemu prica specijalno o "subwoofer"-ima kada su oni najmanje bitni za dobru reprodukciju zvuka? Rekao bih, skoro nepotrebni.

Subwoofer je zakon za BASS....sto omogucava u lepsi ambient u gledanju filmova (pogotovo ako su u pitanju Horor filmovi)..... i ako neko uzima subwoofer neka uzme Pioneer,,,jer su najbolji..a moze i za miziku da se koriste ako oces da malo drmas komsiji stan...(moze i kuca)...:D

Vrlo interesantna tema... Kako biste ocenili Logitech Z5500, da li je to sistem koji može da se koristi i za muziku, ili je više kompjuterski sistem zvučnika ?

" jer će slušalac odnosno gledalac biti involviran u radnju filma koji gleda.
"...
Kakav jezik mi to koristimo? Mozda je trebalo reci " jer će listener odnosno vočer biti involviran u radnju movija koji vočuje."? Uopšte nisam neki nacionalista, hm, baš možda i naprotiv, ali ovo ja zovem silovanjem srpskog jezika. Nismo obrazovaniji ako koristimo strane reči umesto nekih naših, već postojećih. Možda smo samo veći snobovi. I naravno, ne očekujem da će doći do objavljivanja ovog komentara, kao što se nebrojeno puta dogodilo, jer bi se možda poremetili principi demokratije na ovom sajtu.

Sabvuferi(TM) su izmisljeni za tehnofile, a ne za audiofile (mada su danas "audiofili" i prodavci krompira). Tehnofili su oni sto slusaju koliko se dobro cuje zvuk auspuha u filmu Ronin ili kako zvuce gasovi Edija Marfija u filmu Otkaceni profesor. /Za pun ugodjaj flatulentnih forica u caknutim komedijama ja preporucujem dva sabvufera(TM) od po 12 inca./ Kad u goste dodje komsija, onda mu puste najnovije izdanje 50 Centa, a komsa, koji kod kuce ima mini liniju i poznaje dobar zvuk koliko ja Esmeraldine avanture, zine na bas od koga se kruni malter, onda ponosni tehnofil dobija erekciju. I ja imam jedan sabvufer, ali jos nisam zvao neukog komsiju da ga impresioniram. Salu na stranu, pola stvari u tekstu su NEtacne i sramota me je bilo da ih citam. Crvenim u ime onih koji ne znaju koliko ne znaju, a za to ih jos neko i placa.

tekst je suvise strucan i pun izraza koji zbunjuju prosecnog citaoca. terminologija je kao da je pisan za neki strucniji audiofilski sajt ili list. o sadrzaju teksta je vec receno u komentarima

@luka
sa ctrl ili bez, kako god da okrenes - jurio si ih po ekranu.

show :)

Problem je cena. Subwooferi koji "sviraju" i koji idu ispod 30Hz su skupi, ostali ili samo prave buku ili je bas monoton da vec posle petnaestak minuta ne moze da se slusa. REL R serija je jedan od boljih "muzikalnijih" subwoofera. Sto se tice teksta, stvarno. Svako ko je poslao komentar bi napisao bolje.

Pa zar je reč Subwoofer morala biti pomenuta u tekstu 49 puta??? Evo i ja je pomenuh u svom komentaru još jedanput čisto zbog jubileja..

Poz

Involviran???
INVOLVIRAN???
O bože! Pored normalnih srpskih reči, koristimo tako ružnu reč.
Kako me iznervira tako mala stvar. Nisam ni pročitao do kraja.
Ne čini nas korišćenje stranih reči po svaku cenu obrazovanijim. Nisam protiv svih stranih reči ali stvarno treba malo mere.
Inputirati, anticipirati, involvirati,... Gde je kraj?

cekaj bre!!!
@LUKA
ladno ste brojali koliko puta u textu pise neka rec??

no coment :)

ekVIVAlizacija? hmmm...


Equalizer
bukvalni prevod IZJEDNACIVAC
ekvilajzer, lose ali se primenjuje
ekvalizacija, najmanje pogresno
viva nikako

@pera_kojot

Brojao sam ali Ctrl-F pa next, next metodom..nisam jurio reci po ekranu..

ali da se rec ponavlja 20tak puta, ne bi mi palo ni na pamet da brojim. Ovako, sto je mnogo mnogo je..

Poz,

Tekst nikako nije stručan. Štaviše. Autor izgleda raspolaže potrebnim tehničkim znanjem pa nije jasno zašto brka babe i žabe, zašto ubacuje besmislene opterećujuće tehničke detalje običnom čitaocu a izostavlja suštinski važne, razumljivije stvari.
1) Alfa i omega svakog zvučničkog sistema je verna reprodukcija audio zapisa i to je jedino merilo kvaliteta. Dakle - zvučnički sistem može biti samo dobar ili loš ( sa međuvarijantama - naravno ) a NIKAKO za nešto dobar - a za nešto drugo - loš! NE MOŽE NEŠTO MUZIKU REPRODUKOVATI DOBRO A FILM - LOŠE!
2) Subvuferi služe isključivo za čistu, kvalitetnu i dovoljno glasnu reprodukciju dubokih tonova jer mali zvučnici namenjeni kvalitetnoj reprodukciji srednjih i visokih tonova to nisu u stanju.
3)Frekvencije ispod pomenutih 40 Hz malo nas uopšte čuje pa je "čežnja" za njima besmislena. Najkvalitetniji bas zvučnici ( koji su, uzgred rečeno, kilometrima daleko od ugradnje u komercijalne varijante o kojima pričamo ) retko uspevaju da reprodukuju niže frekvence pa nedosanjana granica o 20 Hz (bez drastičnog slabljenja ) nije i ne treba da bude prioritet.
4)Svako korišćenje zvučnika različitih frekventnih opsega OBAVEZNO podrazumeva korišćenje skretnice ( razdelnika ) zvuka koji se potom upućuje ka adekvatnom zvučniku, a koji je u stanju da ga kvalitetno reprodukuje. Skretnica može slabiti neželjeni opseg manje ili više ali i to vuče nuz-pojave. Svaki zvučnik ZAHTEVA pojačivač signala za svoj rad. Razlika između PASIVNIH i AKTIVNIH sistema je u tome (uprošćeno) što se kod PASIVNIH već pojačani signal, izbačen iz pojačala, deli po frekvenciji, a kod AKTIVNIH se ulazni (slab) signal deli pa naknadno pojačava svaki. Aktivni sistemi su UVEK kvalitetniji ali i skuplji.
5)Osetljivost zvučnika ( ovde važna samo za pasivne ) je osobina koja govori koliko glasan zvuk je u stanju da proizvede sa jediničnim signalom. Osetljiviji su zvučnici koji sa istim signalom proizvedu veći vazdušni pritisak ( jači zvuk ).
6) Dva osnovna tipa kutije su KOMPRESIONA i BAS-REFLEKSNA. Postoji dosta varijacija bas-refleks kutija ( lavirinti, komore i td )Po pravilu Bas-refleks kutije su većih dimenzija i veće efikasnosti, a kompresione su manje i tiše na istom signalu. Oba modela imaju prednosti i mana.
7) "Kontrola basa" i "ekvivalizacija" na predpojačalu ne daje nikakvo objektivno poboljšanje već služi kakvom-takvom prikrivanju nedostataka.
8)Samostalno "komponovanje" Subvufera sa postojećim stereo sistemima je sizifov posao jer za istinski kvalitet je potrebno izuzetno znanje i ne mali novac pa je za amatere uvek bolja fabrički ukomponovana varijanta.
9) 12 inča za muziku i 18 - za film je besmislica koju ne bih komentarisao.
10) Konačno: Možda više nego igde drugde - u ovoj oblasti važi pravilo : Koliko para - toliko muzike! Umesto mistifikacija, rasplinjavanja i gubljenja u šumi reklamnih trikova, karakteristika i brojki jedini pravi savet je - Pokušajte da čujete što više modela u reprodukovanju onoga što volite. Od onoga što Vam se dopadne - odredite koliko ste u stanju da platite. Kupite najskuplju varijantu (koja se uklapa u budžet ) od odabranih, priključite je i - uživajte!

Biblija iz ove oblasti se zove "Hi-Fi i njegove zamke" od Voje Regaseka. Ima i ono staro hrvatsko izdanje, ali je više tehničko.

OK, kad pročitamo te dve knjige onda se lako praviti pametan.

Samo par komentar:

Tekst nije "stručan" kao što neko reče, pa da je nerazumljiv. Naprotiv. Nisi video šta je stručan tekst. Mislim da je sasvim OK i lepo objašnjava ulogu ovog noviteta u kućnom sistemu (nastao sam pojavom malenih zvučnika "za računare").

Ne slažem se sa delom gde se kaže da: "U kombinaciji sa primarnim sistemom (drajver i kutija) otvori smanjuju kretanje membrane u blizini podešene frekvencije". Ovo je tačno ako se porede dva različita otvora, ali ja sam razumeo da se porede kompresiona i bas-refleks kutija.

Ja ne vidim ikakav problem da jedna kutija bez dodatnog bas zvučnika ne može da reprodukuje pun opseg kvalitetno tj. što realnije. Paru dobrih, velikih kutija ne treba nikakav dodatni zvučnik, ali treba u sistemu gde su zvučnici maleni ili jeftini.

Kvalitet basa zavisi podjednako od TRI faktora, a ne samo od subwoofera kako to naizgled izgleda. Prvi je sam subwoofer; drugi je njegov položaj u prostoriji i treći oblik prostorije.

Pošto je o prvom sve rečeno, prelazimo na drugi razlog. Kvalitetan, ali i slabiji bas se dobija kad se subwoofer odmakne od zid i odigne od poda (na šiljke ili zaseban neutralan stalak). Jak, ali degradiran bas se dobija postavljen subwoofera na pod i/ili u ćošak.

Prostorija mnogo utiče na zvuk, jer njena donja rezonantna frekvencija kazuje koliko subwoofer može da "odsvira". U nekoj malenoj sobi od 3x4 m to će biti vrlo "visoko", čak i preko 50 Hz. To znači da subwoofer može da svira šta hoće, ali će se čuti samo ono iznad 50 Hz. Dakle, bacanje para je na sub koji svira 30 Hz, kad će on stajati u maloj prostoriji koja rezonuje na npr. 60 Hz. Za test: iznesite ga napolje i onda poslušajte kako svira. Razlika će biti drastična. Za pun opseg treba prostorija dužine od najmanje 25 m! Ima i još jedna osobina prostorije, ali nije prilika: stojni talasi, tj. tačke gde je rezonansa najveća. Njih treba izbegavati.

Zapremina je veoma bitna! Ako je bas-refleks tipa, važna je i konstrukcija tunela tj. bas-refleks otvora.

Ujedno mi se čini da on nije dobro objašnjen. Jednostavno je: kompresiona kutija svira samo "od napred". Kod bas-refleks kutije, deo odsviran "nazad" (zvučnik emituje zvučnu energiju i napred i nazad) so kroz bas-refleks otvor meša sa zvukom odsviranim "od napred" i pojačava sam zvuk. Problem ovih kutija je kvalitet bas reprodukcije. Najkvalitetniji bas sviraju kompresione (zatvorene) kutije velikih dimenzije, 50 litara i više.

Uostalom, gde ste videli kontrabas veličine violine? Ne može nizak bas da rezonuje u maloj kutiji (važi i za prostoriju) jer su talasi dugački pa se odbijanjem od zidova kutije poništavaju. Iz tog razloga se obično bas kutija srednjih i manjih dimenzija oblaže nerezonantnom tkaninom po svim stranama, inače kutija zvuči "plitko".

Ako je zadovoljen uslov da je subwoofer odmaknut od zida (barem 1m) i poda (barem malo), možete je postaviti bilo gde u prostoriji jer čovečje uho ne može da odredi smer odakle dolazi bas, tako da je takav zvučnik lakše smestiti u male i natrpane prostore.

Ja se slažem da dobra kutija sve svira dobro i da ne postoje kutije "za klasiku" ili "za rok" ili "filmove". Problem je na drugoj strani: u filmovima je po pravilu bas pojačan u studiju - poslušajte pesmu u filmu i na audio CD-u. Ja bih rekao da za reprodukciju filmova treba MANJA kutija. Ovde važi pravilo: šta uđe u pojačalo, to izađe. Kako ton u filmovima ne cilja na vernu audio reprodukciju, praktično imamo dve različite tonske slike.

Ljudi najčešće slušaju MP3 lošeg kvaliteta. Ovde važi pravilo: garbage in - garbage out. Džaba dobro pojačalo, dve dobre kutije, pa i dobar subwoofer kad se na ulaz pojačala dovede đubre.

Pravilo da se posluša što više sistema u prodavnicama je čista zamka i zabluda: kad takav sistem iz velike prodavnice stavite u malu sobu, nema ni "z" od istog takvog zvuka.

Praktično se zvučnici kupuju na osnovu iskustva, slušanje u sličnoj prostoriji, ali najčešće - naslepo kao mačka u džaku. Pravila jednostavno nema. Zato i najbolje firme donose kod vas kući nekoliko sistema i onda kombinuju dok se ne dođe do najbolje kombinacije zvučnika. Zvuči idilično, ali ovde opet postoji zamka: naše uho, po njegovoj prirodi, ima tzv. "slušnu inerciju". Kao kad točak zavrtite, pa treba neko vreme da stane, tako i uhu treba do nedelju dana da se navikne na nov sistem. Iz rečenog, pravilo da poslušaš što više sistema, pa zatim odlučiš apsolutno ne važi. Ovo može samo da pomogne da se odstrane loši sistemi, ali takvi sistemi imaju malu cenu, te je odmah jasno.

Zato - opušteno. Valja sve što je skuplje, ali to takođe ne znači da će svirati dobro. S druge strane jeftini zvučnici NIKADA neće svirati dobro.

Hi-Fi reprodukcija je područje zabavne elektronike gde ima više mitova, zabluda i zamki nego bilo gde. Najvećim delom za ovo su krivi proizvođači koji ciljaju na kartu subjektivnog utiska potrošača, njegovu psihologiju. Često se dešava da novi model zvučnika koji ima "space" tehnologiju svira lošije od stare generacije.

Dakle - ovo je polje gde može da se filozofira i priča do prekosutra i da se čuju sasvim oprečna mišljenja i komentari. Jedino što je ovde važno je da se oslonite na svoj sluh i da uživate u muzici. Kada možete ceo dan da slušate vaš sistem, a da ne boli glava, to je dobar pokazatelj da je sistem dobar. Od lošeg basa zaboli glava posle sat vremena.