Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 2. mart 2024 08:23)
Da si im rekao samo na vreme, da naucnici ne gube vreme. Nisu se setili...
U.2 SSDs are commonly used in servers and data centers due to their high capacity, performance, and hot-swappability.
Blago nama kad se govori o stvarima o kojima se nema pojma.
(Milos, 2. mart 2024 12:50)
Takođe gugl kad stvarno poznaješ materiju:
Paired with HDD arrays, SSD cache optimizes processing of random requests and improves total storage performance.
Dakle SSD u data centrima služi za keš da bi brže pronalazili to što nam treba, a uskladišteno je na HDD diskovima.
SSD ne služi za skladištenje podataka u data centrima. Nije pouzdana tehnologija za tako nešto. I nemoj da porediš firme sa data centrima uglavnom nemaju isti tip baza podataka kao data centri.
Ja trenutno osim klasičnih hard diskova, koristim za trajni bekap i takozvane M-diskove ili milenijum diskove (marketinška fora, jer su testirani na simulirano habanje za hiljadu godina, meni dosta da izdrže još koju deceniju, koliko i ja, dao Bog :) ), Blue Ray medije sa neorganskim slojem za upisivanje koji ne oksidira i ne propadna. Videćemo kako će se pokazati, kod bekapa je glavno ne držati sva jaja u istoj korpici, čak imati i par fizički odvojenih lokacija, za slučaj požara ili nečeg sličnog, ali iskustva drugih ljidi su za sada relativno dobra, ja ih koristim možda 6-7 godina, pa i nije neko.iskustbo, a ni oni ne korste nešto mnogo duže, jer tehnologija nije mnogo stara. Jedini problem je za sada nizak kapacitet, maksimalno 100 Gb, što na 10-15 Tb raznih gluposti u mom slučaju izađe dosta diskova za skadištenje, a i nisu baš jeftiniji, ne znam tačno koliko me je ta dopunska sigurnost izašla, jer sam ih kupovao i punio inkrementalno, ali jedan je, mislim, mrzi me sad da gledam, oko 13 ili 15 evrića, a sigurno ih ima jedno 120-130, pa i nije baš mala cifra...
Imam dovoljno filmova, nekoliko hiljada, i ne mogu da ih odgledam.
A pažljivo sam birao, nisam preuzimao osmišljene satanizme.
Takođe, imam dovoljno diskova, kupovao sam polovne i od polovnih brendova koje niko neće pravio mrežne diskove - isplatljiviji su a i brži sa gigabitnim karticama.
Dakle, medijski sam svet za sebe i ne treba mi ni striming i niko.
Bar do sledeće bliske nuklearne eksplozije, koja će pobrisati sve.
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
(Fredi Kruger, 2. mart 2024 11:01)
Možeš ti da ih imaš. Imam ih i ja. Nije problem. Samo ovde je reč o profesionalnom, a ne kućnom čuvanju podataka. Plus, serverima istovremeno prisupa mnogo korisnika ne samo da čitaju, nego i da pišu ili čak brišu sadržaj. Jedanom ovakavom disku u jednom trenutku pristupa jedan korisnik. Ostali čekaju. Plus, teško da je ovakav disk za višekratno pisanje.
(Bojan, 2. mart 2024 13:50)
Omašili ste obojica, ovakvi diskovi su recimo za arhiviranje, posebno u slučaju institucija koje imaju obavezu da digitalnu arhivu drže bar na 2 ili 3 lokacije.
Znam za proceduru u jednom arhivu, gde se sav skeniran materijal čuva samom arhivu na CD-ovima ili DVD-ovima od određenog proizvođača i radi se o modelima namenjenim za dugotrajno čuvanje, plus se po jedan primerak čuva u dve različite banke.
Nisu to ne znam koliko bitni podaci, ali je jeftinije čuvati tako nego da se ponovo sve skenira, što je mukotrpan posao, posebno kad su u pitanju dokumenta koja lako mogu biti oštećena pri svakom skeniranju.
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
(Fredi Kruger, 2. mart 2024 11:01)
Možeš ti da ih imaš. Imam ih i ja. Nije problem. Samo ovde je reč o profesionalnom, a ne kućnom čuvanju podataka. Plus, serverima istovremeno prisupa mnogo korisnika ne samo da čitaju, nego i da pišu ili čak brišu sadržaj. Jedanom ovakavom disku u jednom trenutku pristupa jedan korisnik. Ostali čekaju. Plus, teško da je ovakav disk za višekratno pisanje.
Bolonja: Domaci vodeci univerziteti (ETF na primer) su bili protiv Bolonje (misli se na nastavnike, rukovodstvo naravno nikad ne ide protiv vlasti). Celoj Evropi je to nametnuto kao jedna politicka odluka. Treba proucavati kineski obrazovni sistem koji je mnogo slicniji klasicnom pre liberalnih izuma.
(Pr, 02. mart 2024 08:45)
radim u firmi koja je već prije par godina odustala od HDD-a i za čuvanje podataka koristimo SSD-ove.
(Milos, 02. mart 2024 10:47)
Meni je SSD crkao na najgori moguci nacin. Samo je stao. Mrtav. Sa HDD sam uvek mogao da izvucem podatke jer i kada crkne uvek ga nateram da odradi jos koji minut da spasim podatke.
cek bre, di je brzina pristupa, u korelaciji sa brojem konkurent zhateva, di je podataka o trajanju istog. ovo je samo u domenu eksperimenta zasad. ako imate tako veliki kapacitet na jednom komadu medija znaci na njemu ce biti ogroman broj podataka koji ima smisla samo ako je moguce da mu pristupa ogroman broj korisnika ako se koristi u datacentru a ne kao arhiva. znaci koje su mu mogucnosti tj brzine pri velikom broju konkurentnih korisnika, tj brzina pristupa i brzina up or downloada / broj korisnika. i naravno koliko je pouzdan i trajan takav komad u navedenom scenariju.
Ukratko, mozda i ima smisla nesto od toga sto si napisao, ali za pojedinacne korisnike (kojima ova tehnologija ionako nije ni namenjena), ali sto se tice data centara, nemas ti pojma o tome. Obicni hard diskovi otisli u istoriju!? Kakva glupost!
Rezultat vredan pažnje, da se pokaže šta može da se postigne. Isto tako se napravi auto koji dostigne stotku za sekundu. Oba slučaja nemaju sem rekorda neku upotrebnu vrednost. Auto ne može da se vozi i traje kao ostali automobili. Taj disk je stvaran deset godina, a od tada su obični hard diskovi i optički otišli u istoriju kao pre diskete. Svako mehaničko pomeranje (rotacija) kao rezultat ima mnogo sporiji pristup podacima od SSD diska koji je samo elektronika. Pitanje pouzdanosti i dugotrajnosti tek treba da se utvrdi. Možda mogu da služe kao neka arhiva, ali za svakodnevni rad teško.
(Bojan, 02. mart 2024 09:43)
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
Ovo je naravno namenjeno arhiviranju. I da dogodine počne proizvodnja do kućnih korisnika neće još pet a možda i deset godina. Kad malo razmislim, iznenađen sam da nismo i ranije došli do ovako drastičnog povećanja kapaciteta optičkih diskova. A, opet, i Blue ray postoji dosta dugo, a nije se baš primio kao standard za kućnu arhivu. Da košta par eura po disku i uređaj za stotinak EUR, omasovio bi se.
Kako ste dosadni sa tom Bolonjom. Bolonja, Bolonja, Bolonja.
Kvalitet nekog univerziteta se ne ogleda u osnovnim studijama već upravo u ovakim o čemu je u tekstu reč. Desetogodišnje istraživanje koje sigurno nisu radili studenti osnovnih studija, a za to je potreban novac.
Od čega očekujete da živi jedan doktorand ili postdok? I to 4-5 god?
E to vam je razlika između Evrope (ne samo Srbije) sa jedne strane i Kine i SAD sa druge strane. Pogledajte stipendije za doc studije u Nemačkoj, tuga živa, e zato su UK univerziteti bolji od ostatka Evrope.
Najvažniji podatak je koliko filmova može da stane, da se ljudi sluđuju glupostima i indoktriniraju umesto da pametnije troše slobodno vreme. Još ako su novi diznijevi...
Neko je pomenuo da je ovo otkriće. Ovo je adaptacija i primena postojećih znanja i tehnologija u funkcionalni proizvod.
Primer otkrića u ovoj oblasti bi recimo bio UV LED - LED koji emituje UV zračenje i ispunjava energetske zahteve. E tu prednjače Japanci, koji su stvorili i plavi LED, što se maltene smatralo nemogućim, i time otvorili put ka LED sijalicama i novoj ogromnoj industriji.
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 2. mart 2024 08:23)
Ovo je pre svega dokazivanje naučnog koncepta (proof of concept).
Ako misliš da si stručan, pravac Šangaj pa im objasni kako su izgubili 10 godina na razvoj nečega što će prašina da poremeti.
Ali nešto mi govori da nisi pročitao ni ceo ovaj članak, a da tek ne znaš ni šta znači aie-ddpr (Aggregation-Induced Emission Dye-Doped Photo Resist).
Tehnologija zapisa u "kristalu," ima svojih prednosti, ali i mana.
Prednosti svi vole, ali aie-ddpr pokušava da reši upravo nedostatke "kristala."
A koji su nedostaci?
Pa... Eto ti domaći. Uradi neko istraživanje, naročito pre nego sledeći put komentarišeš.
€€€ Naučnici veruju da će ovaj izum značajno smanjiti veličinu data centara, koji se i dalje u najvećoj meri oslanjaju na velike brojeve konvencionalnih hard diskova... €€€
Teško , mnogo teško . Možda budu namenjeni kao uređaji za čuvanje trajnog sigurnosnog bekapa ,koji se sada čuvaju na hardovima sa raid konfiguracijom . Hardovi će još decenijama biti nezamenljivi za data centre. Nezamenljivi.
Rezultat vredan pažnje, da se pokaže šta može da se postigne. Isto tako se napravi auto koji dostigne stotku za sekundu. Oba slučaja nemaju sem rekorda neku upotrebnu vrednost. Auto ne može da se vozi i traje kao ostali automobili. Taj disk je stvaran deset godina, a od tada su obični hard diskovi i optički otišli u istoriju kao pre diskete. Svako mehaničko pomeranje (rotacija) kao rezultat ima mnogo sporiji pristup podacima od SSD diska koji je samo elektronika. Pitanje pouzdanosti i dugotrajnosti tek treba da se utvrdi. Možda mogu da služe kao neka arhiva, ali za svakodnevni rad teško.
Volim zapadne vrednosti ali sa ovim proizvodom iz Kine biće mi omogućeno da celu svoju kolekciju muške pornografije držim na svega par diskova! Bravo žuti ljudi
Bolonja: Domaci vodeci univerziteti (ETF na primer) su bili protiv Bolonje (misli se na nastavnike, rukovodstvo naravno nikad ne ide protiv vlasti). Celoj Evropi je to nametnuto kao jedna politicka odluka. Treba proucavati kineski obrazovni sistem koji je mnogo slicniji klasicnom pre liberalnih izuma.
Опет Кинези предњаче. Мислио сам да је ово на западу откривено, али само иде потврда да су сада Кинези преузели примат по питању проналазака. Док је Болоња уништила Европу.
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 02. mart 2024 08:23)
……………………………
@Mrza smišljanja nikova:
Evo ga ovaj što još uvek reže MP3 muziku na Princo CD. Šampion. ;-))))
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
Опет Кинези предњаче. Мислио сам да је ово на западу откривено, али само иде потврда да су сада Кинези преузели примат по питању проналазака. Док је Болоња уништила Европу.
(Гиле, 02. mart 2024 08:12)
Možete rokati minuse do mile volje. Komentar za Bolonju je tačan!
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
Bolonja: Domaci vodeci univerziteti (ETF na primer) su bili protiv Bolonje (misli se na nastavnike, rukovodstvo naravno nikad ne ide protiv vlasti). Celoj Evropi je to nametnuto kao jedna politicka odluka. Treba proucavati kineski obrazovni sistem koji je mnogo slicniji klasicnom pre liberalnih izuma.
Опет Кинези предњаче. Мислио сам да је ово на западу откривено, али само иде потврда да су сада Кинези преузели примат по питању проналазака. Док је Болоња уништила Европу.
Volim zapadne vrednosti ali sa ovim proizvodom iz Kine biće mi omogućeno da celu svoju kolekciju muške pornografije držim na svega par diskova! Bravo žuti ljudi
Опет Кинези предњаче. Мислио сам да је ово на западу откривено, али само иде потврда да су сада Кинези преузели примат по питању проналазака. Док је Болоња уништила Европу.
(Гиле, 02. mart 2024 08:12)
Možete rokati minuse do mile volje. Komentar za Bolonju je tačan!
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 2. mart 2024 08:23)
Ovo je pre svega dokazivanje naučnog koncepta (proof of concept).
Ako misliš da si stručan, pravac Šangaj pa im objasni kako su izgubili 10 godina na razvoj nečega što će prašina da poremeti.
Ali nešto mi govori da nisi pročitao ni ceo ovaj članak, a da tek ne znaš ni šta znači aie-ddpr (Aggregation-Induced Emission Dye-Doped Photo Resist).
Tehnologija zapisa u "kristalu," ima svojih prednosti, ali i mana.
Prednosti svi vole, ali aie-ddpr pokušava da reši upravo nedostatke "kristala."
A koji su nedostaci?
Pa... Eto ti domaći. Uradi neko istraživanje, naročito pre nego sledeći put komentarišeš.
€€€ Naučnici veruju da će ovaj izum značajno smanjiti veličinu data centara, koji se i dalje u najvećoj meri oslanjaju na velike brojeve konvencionalnih hard diskova... €€€
Teško , mnogo teško . Možda budu namenjeni kao uređaji za čuvanje trajnog sigurnosnog bekapa ,koji se sada čuvaju na hardovima sa raid konfiguracijom . Hardovi će još decenijama biti nezamenljivi za data centre. Nezamenljivi.
radim u firmi koja je već prije par godina odustala od HDD-a i za čuvanje podataka koristimo SSD-ove.
(Milos, 02. mart 2024 10:47)
Meni je SSD crkao na najgori moguci nacin. Samo je stao. Mrtav. Sa HDD sam uvek mogao da izvucem podatke jer i kada crkne uvek ga nateram da odradi jos koji minut da spasim podatke.
Neko je pomenuo da je ovo otkriće. Ovo je adaptacija i primena postojećih znanja i tehnologija u funkcionalni proizvod.
Primer otkrića u ovoj oblasti bi recimo bio UV LED - LED koji emituje UV zračenje i ispunjava energetske zahteve. E tu prednjače Japanci, koji su stvorili i plavi LED, što se maltene smatralo nemogućim, i time otvorili put ka LED sijalicama i novoj ogromnoj industriji.
Rezultat vredan pažnje, da se pokaže šta može da se postigne. Isto tako se napravi auto koji dostigne stotku za sekundu. Oba slučaja nemaju sem rekorda neku upotrebnu vrednost. Auto ne može da se vozi i traje kao ostali automobili. Taj disk je stvaran deset godina, a od tada su obični hard diskovi i optički otišli u istoriju kao pre diskete. Svako mehaničko pomeranje (rotacija) kao rezultat ima mnogo sporiji pristup podacima od SSD diska koji je samo elektronika. Pitanje pouzdanosti i dugotrajnosti tek treba da se utvrdi. Možda mogu da služe kao neka arhiva, ali za svakodnevni rad teško.
Bolonja: Domaci vodeci univerziteti (ETF na primer) su bili protiv Bolonje (misli se na nastavnike, rukovodstvo naravno nikad ne ide protiv vlasti). Celoj Evropi je to nametnuto kao jedna politicka odluka. Treba proucavati kineski obrazovni sistem koji je mnogo slicniji klasicnom pre liberalnih izuma.
(Pr, 02. mart 2024 08:45)
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 02. mart 2024 08:23)
……………………………
@Mrza smišljanja nikova:
Evo ga ovaj što još uvek reže MP3 muziku na Princo CD. Šampion. ;-))))
Rezultat vredan pažnje, da se pokaže šta može da se postigne. Isto tako se napravi auto koji dostigne stotku za sekundu. Oba slučaja nemaju sem rekorda neku upotrebnu vrednost. Auto ne može da se vozi i traje kao ostali automobili. Taj disk je stvaran deset godina, a od tada su obični hard diskovi i optički otišli u istoriju kao pre diskete. Svako mehaničko pomeranje (rotacija) kao rezultat ima mnogo sporiji pristup podacima od SSD diska koji je samo elektronika. Pitanje pouzdanosti i dugotrajnosti tek treba da se utvrdi. Možda mogu da služe kao neka arhiva, ali za svakodnevni rad teško.
(Bojan, 02. mart 2024 09:43)
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
cek bre, di je brzina pristupa, u korelaciji sa brojem konkurent zhateva, di je podataka o trajanju istog. ovo je samo u domenu eksperimenta zasad. ako imate tako veliki kapacitet na jednom komadu medija znaci na njemu ce biti ogroman broj podataka koji ima smisla samo ako je moguce da mu pristupa ogroman broj korisnika ako se koristi u datacentru a ne kao arhiva. znaci koje su mu mogucnosti tj brzine pri velikom broju konkurentnih korisnika, tj brzina pristupa i brzina up or downloada / broj korisnika. i naravno koliko je pouzdan i trajan takav komad u navedenom scenariju.
Ukratko, mozda i ima smisla nesto od toga sto si napisao, ali za pojedinacne korisnike (kojima ova tehnologija ionako nije ni namenjena), ali sto se tice data centara, nemas ti pojma o tome. Obicni hard diskovi otisli u istoriju!? Kakva glupost!
Ovo je naravno namenjeno arhiviranju. I da dogodine počne proizvodnja do kućnih korisnika neće još pet a možda i deset godina. Kad malo razmislim, iznenađen sam da nismo i ranije došli do ovako drastičnog povećanja kapaciteta optičkih diskova. A, opet, i Blue ray postoji dosta dugo, a nije se baš primio kao standard za kućnu arhivu. Da košta par eura po disku i uređaj za stotinak EUR, omasovio bi se.
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 2. mart 2024 08:23)
Da si im rekao samo na vreme, da naucnici ne gube vreme. Nisu se setili...
Najvažniji podatak je koliko filmova može da stane, da se ljudi sluđuju glupostima i indoktriniraju umesto da pametnije troše slobodno vreme. Još ako su novi diznijevi...
Kako ste dosadni sa tom Bolonjom. Bolonja, Bolonja, Bolonja.
Kvalitet nekog univerziteta se ne ogleda u osnovnim studijama već upravo u ovakim o čemu je u tekstu reč. Desetogodišnje istraživanje koje sigurno nisu radili studenti osnovnih studija, a za to je potreban novac.
Od čega očekujete da živi jedan doktorand ili postdok? I to 4-5 god?
E to vam je razlika između Evrope (ne samo Srbije) sa jedne strane i Kine i SAD sa druge strane. Pogledajte stipendije za doc studije u Nemačkoj, tuga živa, e zato su UK univerziteti bolji od ostatka Evrope.
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
(Fredi Kruger, 2. mart 2024 11:01)
Možeš ti da ih imaš. Imam ih i ja. Nije problem. Samo ovde je reč o profesionalnom, a ne kućnom čuvanju podataka. Plus, serverima istovremeno prisupa mnogo korisnika ne samo da čitaju, nego i da pišu ili čak brišu sadržaj. Jedanom ovakavom disku u jednom trenutku pristupa jedan korisnik. Ostali čekaju. Plus, teško da je ovakav disk za višekratno pisanje.
(Bojan, 2. mart 2024 13:50)
Omašili ste obojica, ovakvi diskovi su recimo za arhiviranje, posebno u slučaju institucija koje imaju obavezu da digitalnu arhivu drže bar na 2 ili 3 lokacije.
Znam za proceduru u jednom arhivu, gde se sav skeniran materijal čuva samom arhivu na CD-ovima ili DVD-ovima od određenog proizvođača i radi se o modelima namenjenim za dugotrajno čuvanje, plus se po jedan primerak čuva u dve različite banke.
Nisu to ne znam koliko bitni podaci, ali je jeftinije čuvati tako nego da se ponovo sve skenira, što je mukotrpan posao, posebno kad su u pitanju dokumenta koja lako mogu biti oštećena pri svakom skeniranju.
Ja trenutno osim klasičnih hard diskova, koristim za trajni bekap i takozvane M-diskove ili milenijum diskove (marketinška fora, jer su testirani na simulirano habanje za hiljadu godina, meni dosta da izdrže još koju deceniju, koliko i ja, dao Bog :) ), Blue Ray medije sa neorganskim slojem za upisivanje koji ne oksidira i ne propadna. Videćemo kako će se pokazati, kod bekapa je glavno ne držati sva jaja u istoj korpici, čak imati i par fizički odvojenih lokacija, za slučaj požara ili nečeg sličnog, ali iskustva drugih ljidi su za sada relativno dobra, ja ih koristim možda 6-7 godina, pa i nije neko.iskustbo, a ni oni ne korste nešto mnogo duže, jer tehnologija nije mnogo stara. Jedini problem je za sada nizak kapacitet, maksimalno 100 Gb, što na 10-15 Tb raznih gluposti u mom slučaju izađe dosta diskova za skadištenje, a i nisu baš jeftiniji, ne znam tačno koliko me je ta dopunska sigurnost izašla, jer sam ih kupovao i punio inkrementalno, ali jedan je, mislim, mrzi me sad da gledam, oko 13 ili 15 evrića, a sigurno ih ima jedno 120-130, pa i nije baš mala cifra...
U.2 SSDs are commonly used in servers and data centers due to their high capacity, performance, and hot-swappability.
Blago nama kad se govori o stvarima o kojima se nema pojma.
(Milos, 2. mart 2024 12:50)
Takođe gugl kad stvarno poznaješ materiju:
Paired with HDD arrays, SSD cache optimizes processing of random requests and improves total storage performance.
Dakle SSD u data centrima služi za keš da bi brže pronalazili to što nam treba, a uskladišteno je na HDD diskovima.
SSD ne služi za skladištenje podataka u data centrima. Nije pouzdana tehnologija za tako nešto. I nemoj da porediš firme sa data centrima uglavnom nemaju isti tip baza podataka kao data centri.
Imam dovoljno filmova, nekoliko hiljada, i ne mogu da ih odgledam.
A pažljivo sam birao, nisam preuzimao osmišljene satanizme.
Takođe, imam dovoljno diskova, kupovao sam polovne i od polovnih brendova koje niko neće pravio mrežne diskove - isplatljiviji su a i brži sa gigabitnim karticama.
Dakle, medijski sam svet za sebe i ne treba mi ni striming i niko.
Bar do sledeće bliske nuklearne eksplozije, koja će pobrisati sve.
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
(Fredi Kruger, 2. mart 2024 11:01)
Možeš ti da ih imaš. Imam ih i ja. Nije problem. Samo ovde je reč o profesionalnom, a ne kućnom čuvanju podataka. Plus, serverima istovremeno prisupa mnogo korisnika ne samo da čitaju, nego i da pišu ili čak brišu sadržaj. Jedanom ovakavom disku u jednom trenutku pristupa jedan korisnik. Ostali čekaju. Plus, teško da je ovakav disk za višekratno pisanje.
Опет Кинези предњаче. Мислио сам да је ово на западу откривено, али само иде потврда да су сада Кинези преузели примат по питању проналазака. Док је Болоња уништила Европу.
Volim zapadne vrednosti ali sa ovim proizvodom iz Kine biće mi omogućeno da celu svoju kolekciju muške pornografije držim na svega par diskova! Bravo žuti ljudi
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 02. mart 2024 08:23)
……………………………
@Mrza smišljanja nikova:
Evo ga ovaj što još uvek reže MP3 muziku na Princo CD. Šampion. ;-))))
Najvažniji podatak je koliko filmova može da stane, da se ljudi sluđuju glupostima i indoktriniraju umesto da pametnije troše slobodno vreme. Još ako su novi diznijevi...
€€€ Naučnici veruju da će ovaj izum značajno smanjiti veličinu data centara, koji se i dalje u najvećoj meri oslanjaju na velike brojeve konvencionalnih hard diskova... €€€
Teško , mnogo teško . Možda budu namenjeni kao uređaji za čuvanje trajnog sigurnosnog bekapa ,koji se sada čuvaju na hardovima sa raid konfiguracijom . Hardovi će još decenijama biti nezamenljivi za data centre. Nezamenljivi.
Bolonja: Domaci vodeci univerziteti (ETF na primer) su bili protiv Bolonje (misli se na nastavnike, rukovodstvo naravno nikad ne ide protiv vlasti). Celoj Evropi je to nametnuto kao jedna politicka odluka. Treba proucavati kineski obrazovni sistem koji je mnogo slicniji klasicnom pre liberalnih izuma.
Rezultat vredan pažnje, da se pokaže šta može da se postigne. Isto tako se napravi auto koji dostigne stotku za sekundu. Oba slučaja nemaju sem rekorda neku upotrebnu vrednost. Auto ne može da se vozi i traje kao ostali automobili. Taj disk je stvaran deset godina, a od tada su obični hard diskovi i optički otišli u istoriju kao pre diskete. Svako mehaničko pomeranje (rotacija) kao rezultat ima mnogo sporiji pristup podacima od SSD diska koji je samo elektronika. Pitanje pouzdanosti i dugotrajnosti tek treba da se utvrdi. Možda mogu da služe kao neka arhiva, ali za svakodnevni rad teško.
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 2. mart 2024 08:23)
Ovo je pre svega dokazivanje naučnog koncepta (proof of concept).
Ako misliš da si stručan, pravac Šangaj pa im objasni kako su izgubili 10 godina na razvoj nečega što će prašina da poremeti.
Ali nešto mi govori da nisi pročitao ni ceo ovaj članak, a da tek ne znaš ni šta znači aie-ddpr (Aggregation-Induced Emission Dye-Doped Photo Resist).
Tehnologija zapisa u "kristalu," ima svojih prednosti, ali i mana.
Prednosti svi vole, ali aie-ddpr pokušava da reši upravo nedostatke "kristala."
A koji su nedostaci?
Pa... Eto ti domaći. Uradi neko istraživanje, naročito pre nego sledeći put komentarišeš.
Kako ste dosadni sa tom Bolonjom. Bolonja, Bolonja, Bolonja.
Kvalitet nekog univerziteta se ne ogleda u osnovnim studijama već upravo u ovakim o čemu je u tekstu reč. Desetogodišnje istraživanje koje sigurno nisu radili studenti osnovnih studija, a za to je potreban novac.
Od čega očekujete da živi jedan doktorand ili postdok? I to 4-5 god?
E to vam je razlika između Evrope (ne samo Srbije) sa jedne strane i Kine i SAD sa druge strane. Pogledajte stipendije za doc studije u Nemačkoj, tuga živa, e zato su UK univerziteti bolji od ostatka Evrope.
Neko je pomenuo da je ovo otkriće. Ovo je adaptacija i primena postojećih znanja i tehnologija u funkcionalni proizvod.
Primer otkrića u ovoj oblasti bi recimo bio UV LED - LED koji emituje UV zračenje i ispunjava energetske zahteve. E tu prednjače Japanci, koji su stvorili i plavi LED, što se maltene smatralo nemogućim, i time otvorili put ka LED sijalicama i novoj ogromnoj industriji.
Bolonja: Domaci vodeci univerziteti (ETF na primer) su bili protiv Bolonje (misli se na nastavnike, rukovodstvo naravno nikad ne ide protiv vlasti). Celoj Evropi je to nametnuto kao jedna politicka odluka. Treba proucavati kineski obrazovni sistem koji je mnogo slicniji klasicnom pre liberalnih izuma.
(Pr, 02. mart 2024 08:45)
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
(Fredi Kruger, 2. mart 2024 11:01)
Možeš ti da ih imaš. Imam ih i ja. Nije problem. Samo ovde je reč o profesionalnom, a ne kućnom čuvanju podataka. Plus, serverima istovremeno prisupa mnogo korisnika ne samo da čitaju, nego i da pišu ili čak brišu sadržaj. Jedanom ovakavom disku u jednom trenutku pristupa jedan korisnik. Ostali čekaju. Plus, teško da je ovakav disk za višekratno pisanje.
Опет Кинези предњаче. Мислио сам да је ово на западу откривено, али само иде потврда да су сада Кинези преузели примат по питању проналазака. Док је Болоња уништила Европу.
(Гиле, 02. mart 2024 08:12)
Možete rokati minuse do mile volje. Komentar za Bolonju je tačan!
Rezultat vredan pažnje, da se pokaže šta može da se postigne. Isto tako se napravi auto koji dostigne stotku za sekundu. Oba slučaja nemaju sem rekorda neku upotrebnu vrednost. Auto ne može da se vozi i traje kao ostali automobili. Taj disk je stvaran deset godina, a od tada su obični hard diskovi i optički otišli u istoriju kao pre diskete. Svako mehaničko pomeranje (rotacija) kao rezultat ima mnogo sporiji pristup podacima od SSD diska koji je samo elektronika. Pitanje pouzdanosti i dugotrajnosti tek treba da se utvrdi. Možda mogu da služe kao neka arhiva, ali za svakodnevni rad teško.
(Bojan, 02. mart 2024 09:43)
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
radim u firmi koja je već prije par godina odustala od HDD-a i za čuvanje podataka koristimo SSD-ove.
(Milos, 02. mart 2024 10:47)
Meni je SSD crkao na najgori moguci nacin. Samo je stao. Mrtav. Sa HDD sam uvek mogao da izvucem podatke jer i kada crkne uvek ga nateram da odradi jos koji minut da spasim podatke.
Imam dovoljno filmova, nekoliko hiljada, i ne mogu da ih odgledam.
A pažljivo sam birao, nisam preuzimao osmišljene satanizme.
Takođe, imam dovoljno diskova, kupovao sam polovne i od polovnih brendova koje niko neće pravio mrežne diskove - isplatljiviji su a i brži sa gigabitnim karticama.
Dakle, medijski sam svet za sebe i ne treba mi ni striming i niko.
Bar do sledeće bliske nuklearne eksplozije, koja će pobrisati sve.
Najranjivija tačka ove tehnologije, je sigurno osetljivost samog diska.
Od mehaničkih, i fizičkih mikro oštećenja, prilikom korišćenja, i ona koja nastaju prilikom rada u samom uređaju. Od prašine, promene temperature prilikom rada, koliko je sam materijal diska rezistentan, sa koliko ciklusa upisa i čitanja? Jer ovakva 100 slojna nanotehnologija traži idealne uslove sa mikronskim tolerancijama. Tako da ni konzerviranje više kopija, nije rešenje.
Do sada je najpostojaniji upis sa stogodišnjom garancijom, izveden u kristalnom bloku.
(Mrzim nikove da smišljam, 2. mart 2024 08:23)
Da si im rekao samo na vreme, da naucnici ne gube vreme. Nisu se setili...
cek bre, di je brzina pristupa, u korelaciji sa brojem konkurent zhateva, di je podataka o trajanju istog. ovo je samo u domenu eksperimenta zasad. ako imate tako veliki kapacitet na jednom komadu medija znaci na njemu ce biti ogroman broj podataka koji ima smisla samo ako je moguce da mu pristupa ogroman broj korisnika ako se koristi u datacentru a ne kao arhiva. znaci koje su mu mogucnosti tj brzine pri velikom broju konkurentnih korisnika, tj brzina pristupa i brzina up or downloada / broj korisnika. i naravno koliko je pouzdan i trajan takav komad u navedenom scenariju.
Ukratko, mozda i ima smisla nesto od toga sto si napisao, ali za pojedinacne korisnike (kojima ova tehnologija ionako nije ni namenjena), ali sto se tice data centara, nemas ti pojma o tome. Obicni hard diskovi otisli u istoriju!? Kakva glupost!
Ja trenutno osim klasičnih hard diskova, koristim za trajni bekap i takozvane M-diskove ili milenijum diskove (marketinška fora, jer su testirani na simulirano habanje za hiljadu godina, meni dosta da izdrže još koju deceniju, koliko i ja, dao Bog :) ), Blue Ray medije sa neorganskim slojem za upisivanje koji ne oksidira i ne propadna. Videćemo kako će se pokazati, kod bekapa je glavno ne držati sva jaja u istoj korpici, čak imati i par fizički odvojenih lokacija, za slučaj požara ili nečeg sličnog, ali iskustva drugih ljidi su za sada relativno dobra, ja ih koristim možda 6-7 godina, pa i nije neko.iskustbo, a ni oni ne korste nešto mnogo duže, jer tehnologija nije mnogo stara. Jedini problem je za sada nizak kapacitet, maksimalno 100 Gb, što na 10-15 Tb raznih gluposti u mom slučaju izađe dosta diskova za skadištenje, a i nisu baš jeftiniji, ne znam tačno koliko me je ta dopunska sigurnost izašla, jer sam ih kupovao i punio inkrementalno, ali jedan je, mislim, mrzi me sad da gledam, oko 13 ili 15 evrića, a sigurno ih ima jedno 120-130, pa i nije baš mala cifra...
U.2 SSDs are commonly used in servers and data centers due to their high capacity, performance, and hot-swappability.
Blago nama kad se govori o stvarima o kojima se nema pojma.
(Milos, 2. mart 2024 12:50)
Takođe gugl kad stvarno poznaješ materiju:
Paired with HDD arrays, SSD cache optimizes processing of random requests and improves total storage performance.
Dakle SSD u data centrima služi za keš da bi brže pronalazili to što nam treba, a uskladišteno je na HDD diskovima.
SSD ne služi za skladištenje podataka u data centrima. Nije pouzdana tehnologija za tako nešto. I nemoj da porediš firme sa data centrima uglavnom nemaju isti tip baza podataka kao data centri.
Ovo je naravno namenjeno arhiviranju. I da dogodine počne proizvodnja do kućnih korisnika neće još pet a možda i deset godina. Kad malo razmislim, iznenađen sam da nismo i ranije došli do ovako drastičnog povećanja kapaciteta optičkih diskova. A, opet, i Blue ray postoji dosta dugo, a nije se baš primio kao standard za kućnu arhivu. Da košta par eura po disku i uređaj za stotinak EUR, omasovio bi se.
Ne znam o čemu pričaš, ja imam gomilu CD-a starih 20-30 godina i svi rade kao prvog dana, ništa im ne fali...
(Fredi Kruger, 2. mart 2024 11:01)
Možeš ti da ih imaš. Imam ih i ja. Nije problem. Samo ovde je reč o profesionalnom, a ne kućnom čuvanju podataka. Plus, serverima istovremeno prisupa mnogo korisnika ne samo da čitaju, nego i da pišu ili čak brišu sadržaj. Jedanom ovakavom disku u jednom trenutku pristupa jedan korisnik. Ostali čekaju. Plus, teško da je ovakav disk za višekratno pisanje.
(Bojan, 2. mart 2024 13:50)
Omašili ste obojica, ovakvi diskovi su recimo za arhiviranje, posebno u slučaju institucija koje imaju obavezu da digitalnu arhivu drže bar na 2 ili 3 lokacije.
Znam za proceduru u jednom arhivu, gde se sav skeniran materijal čuva samom arhivu na CD-ovima ili DVD-ovima od određenog proizvođača i radi se o modelima namenjenim za dugotrajno čuvanje, plus se po jedan primerak čuva u dve različite banke.
Nisu to ne znam koliko bitni podaci, ali je jeftinije čuvati tako nego da se ponovo sve skenira, što je mukotrpan posao, posebno kad su u pitanju dokumenta koja lako mogu biti oštećena pri svakom skeniranju.
IMAGE SOURCE
47 Komentari
Sortiraj po: