Imao ga 1983 godine i to timex sinclair 1000, sa čak 2kb ram memorije. Niti je imao zvuk niti boju. Ali u to vreme su se sva deca iz ulaza sklupljala kod nas u stanu da vide čudo neviđeno.
Dok Kinezi izbacuju 100 novih smartfona godisnje, domaci strucnjaci koji rade po "naprednim" eu kompanijama se dive nekom digitronu jer njihove kompanije nemaju nista novo da ponude.
Jad i beda domacih natofila.
Pridruzujem se svim nostalgicarima.
Ko nije krenuo od Spectruma i C64, taj odlicno razume sta je kilobajt, megabajt itd. Ti koji su imali te prve kucne racunare, nikada nece poslati mail sa atachmentom od 50 megabajta, ti ljudi razumeju sta je "brzina prenosa podataka" od ne znam koliko kilobajta u sekundi i sta se prenosi, koliko dugo itd. Jednostavno, ti koji su krenuli od tih racunara u potpunosti razumeju sta se desava i racunare i smart telefone ne tretiraju kao neki "predmet sa svetlecim ekranom". Znaju sta sve treba da se u pozadini odradi da bi se jedna malena tackica pomerila za jedno mesto, promenila boju....
Peter Shilton Soccer
Barbarian
Wizars of war
Water Polo (jedina vaterpolo simulacija ikada izdata ako se ne varam)
Bomb Jack (najbolja muzika)
Paper boy (dostava poste sa bmx-a)
Maria Strip Poker
Bruce Lee
Komodor je jedan, dzojstika 20 pokvarenih, 10ak pokvarenijih, i par komada koji nekad rade nekad ne ?
Te 85-e, kako sam završavao prvi razred osnovne škole sa odličnim uspehom, majka mi je kupila ZX Spectrum 48k u Austriji i donela ga u NS. Tih godina se nisu smeli uvoziti računari, a tek kasnije su se mogli naći i kod nas u prodaji. Nikada neću zaboraviti taj dan kad je donela Spekija. Gledao sam tu opskurnu kutiju sa neviđenom srećom. Definitivno najlepši poklon ikada ! Promenio mi je i usmerio život na pravu stranu. Brdo kvartovaca je dolazilo kod mene da igramo "The way of the exploding fist", pa smo se tabali danima. Igre su se ređale. Najluđe od svega je bilo iščekivanje prilikom učitavanja novih igara. Kako se slika na ekranu iscrtavala, tako smo i zamišljali o kakvoj se igri radi. Milina ... Kasnije sam prešao na C128k, pa na Amigu 500 i evo me na PC-u kako kucam komentar. Godine su proletele ...
"Commodore 64 i kasetas, pa stelovanje glave dok se ne ucita, prvo ona pocetna kaseta, pa onda premotavanje na odredjenu igricu na brojcaniku kasetasa... Eh... :))) Okupim sve vrsnjake i cepamo poslije skole ali tek kad se uradi zadaca, pa onda na fudbal na skolsko. Divna vremena. Kad se fudbal dogovori nije vise bilo odgadjanja jer je bio samo fiksni telefon, termin je bio kad da ga UEFA odredi. Divna vremena bez mobilnih telefona. Imate u Becu u svakog septembra sajam racunarstva i gejming konzola, odlicna prica, evolutivno u predvorju prvo nailazite na komodorce i spektrume, amige i sva cuda tadasnja, pa kako dalje setate tako i godine napretka idu. Sve se moze isprobati! Zove se Game City, pronadjite na youtube i na google. Lp komodoljupci!
(Marty, 05. mart 2021 11:24)"
e brate da je bio mob tada. Pozoves drugaricu na fixni pa pola sata te ispituje njem cale ko si, koj razred , jel si uradio domaci ....
setite se od prljavog kazalista, sve je lako kad si mlad ....
"а на рачунарску сцену су ступила два љута противника: SPECTRUM i COMMODORE 64...и микро-рачунарска Србија се поделила."
Nikad commodore, samo Spectrum!
Uh, kakva su to prepucavanja bila u gimnaziji. Ma kakvi Zvezda i Partizan. Mada smo mi spectrumovci potajno zavideli na nekim stvarima, ipak smo do smrti branili tokenizovanu tastaturu pa makar ona bila i gumena. Moj jos lezi u podrumu. Sa sve "bypasima" od folije od cokolade na tasterima koji nisu radili. Jednog dana ce dobiti pocasno mesto na zidu. Kad deci pricam o ovom cudu tehnike, oni prosto ne mogu da shvate da se sve ucitavalo sa kasete. "A sta je to kaseta?" E onda pocnu price i legende. Sve of papirnih kartica, i magnethih traka, preko kaseta do flopy-ja. Pa kad izvadim jedan 5.25 da vidis kako zinu od iznenadjenja.
I neko rece, pa da ponovim. Hvala roditeljima. Nije bilo lako ni jeftino dobiti to cudo 84'. Zahvaljujuci i njemu, postao sam i ostao programer u dusi.
@mr.wolf
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
Lepo receno! Ja sam 88 dobio 8-bitni Atari XE system, i dok ste vi sa popolarnim kompjuterima imali brda kaseta, ja sam prelazio obe igre koje su mogle da se nadju u Jugoslaviji. Trecu sam napisao sam.
Ako danas hocete igre sa dusom kupite Nintendo, to je jedina kompanija koja je sve sa korporativnom kulturom prezivela test vremena. Ne moze da se poerdi sa nekim ko je stekao slavu na progamima za kancelariju ili nekim ko je stekao slavu na prodaji televizora. Jednostavno ova druga dva faktora na trzistu konzola su suvise ozboljna.
13.10.1986. - један од важнијих датума у мом животу, дан када сам добио ZX Spectrum 48 Kb. Коштао је 120.000 динара, купљен у књижари. Сећам се сваког детаља...
:)
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
(mr.wolf, 05. mart 2021 14:21)
Nije bas tako crno-belo. Ipak smo se drugacije druzili tada. Tehnologija i igrice su dosli kao bonus na fudbal, bezbrizno druzenje po kraju, muvanje devojaka uzivo, prve ljubavi u prva razocaranja uzivo. Danas se retko sta desava uzivo; sve je preko ekrana - i igrice, i fudbal, i druzenje, i muvanje. Ljubav preko ekrana je vrlo rizicna danas, ne deluje uopste stvarno, a razocaranja su 100x usamljenija. Nisu samo godine u pitanju. Svet je tada bio drugacije mesto za zivot.
Da, imao ga je naš podstanar koji je radio u nekoj import-export firmi i baš često putovao u inostranstvo, tako da je to bio moj prvi susret s nekim kompjuterom. Sećam se igrice Galaxians, mada mi je generalno bilo zanimljivo da možeš da kucaš po tastaturi, a da se to ispisuje na televizoru. Zadovoljstvo je kratko trajalo, pošto je već posle nekoliko meseci dobio svoj stan i otišao...a onda je stric 1986. doneo prošvercovani C64 iz Nemačke, pa je tuga za ZX81 veoma lako iščezla.
imam spectrum plus (u kutiji sa original igrama), imam c64 i debeljka i nedebeljka (u fulu, kutije, ispravljaci, kasetofoni, jedan ima i disketnu jedinicu), amigu 500, atari 800xl sa diksetnom jedinicom, commodore plus/4, a imam i par ranih laptopova, ukljucujuci i panasonicov rugged cf-25 (navodno otporan na malokalibarski metak), kao i neki macbook iz 94-95, nisam siguran koji, on je neispravan. Pozabavicu se da mu nadjem nedostajuce komponente da vidim da li radi uopste (nema ram i hdd).
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 05. mart 2021 12:05)
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 05. mart 2021 12:05)
Tačno si me vratio u 1987.
Prva kupovina, u mom slučaju Commodor 64,to isčekivanje da li će sve da radi kad se prikači na tv u dnevnoj sobi, i nevidhena sreća posle učitavanja preve igrice... Ma idi, nema više nikad
Koliko sam samo ULA mermorija zamenio na njemu, igralo se dan noc nije ni cudo sto se pregrevala, Myth, Dizzy, Saboteur, Hobbit,... uhh najezim se. Doduse ovaj model nikada nisam imao, i dalje imam 48k, Spectrum+ i 128k.
Ja sam sredinom 80ih imao ZX Spectrum 48k, onaj sa gumenom tastaturom. Prikljucio sam ga na neki krs od TV-a bez poklopca pozadi, crno-beli, kupljen za gledanje sletanja na mesec. Videle mu se elektronske cevi i pomalo je varnicio iz ekrana. Obavezan deo opreme je bio novinarski kasetofon i srafciger za namestanje “azimuta glave” kad nece igrica da ucita. Neretko smo gurali srafciger pored kasete da bismo je fizicki podigli i postigli jasniji ton sa trake. Ali kad bismo posle desetog pokusaja uspeli da ucitamo Green Berret, cepali smo od jutra do mraka. Slatke muke
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 5. mart 2021 12:05)
Brat detelinarac! :)
Ja sam se malo igrao na tuđem do 1985. kada sam dobio C64 sa flopijem. To je bio svemirski brod. Tada je flopi koštao više nego sve ostalo zajedno. Posle ga je tata prodao i zaradio (baba iz Nemačke kupila - tata prodao) jer sam previše vremena igrao igrice. Kasnije sam imao sa kasetofonom, ali u onosu na flopi to je bilo mučenje.
Počeo sam sa ZX Spectrumom 16k, posle je došao C64, pa Amiga 500. Za A1200 nije bilo para, a nijedan PC koji sam posle imao nije vredan poređenja sa starom trojkom.
A pokojni Zoran Modli i njegova legendarna emisija VENTILATOR na 202 jci i puštanje programa za računare (gomila šuštanja i škripanja), i snimanje na kasetu !
Moj prvi kompjuter je bio ZX Spectrum, pazario sam ga aprila 1985. od beogradskih svercera. Evo ga i danas zauzima pocasno mesto pored PC-ja. Prva odigrana igra na njemu bila je Orc Attack a onda i sve ostale. Kasete smo kupovali uglavnom preko P. Djenadica ali i drugih koji su prodavali video igre u to vreme. Bese lepo.
40. rođendan... Damn. Zar je već prošlo toliko?
Pa, pozdrav i čestitke svim fanovima gumenjaka.
Sir Clive je još u životu. Pitam se, hoće li reći šta prigodno povodom rođendana svog najpoznatijeg proizvoda?
Commodore 64 i kasetas, pa stelovanje glave dok se ne ucita, prvo ona pocetna kaseta, pa onda premotavanje na odredjenu igricu na brojcaniku kasetasa... Eh... :))) Okupim sve vrsnjake i cepamo poslije skole ali tek kad se uradi zadaca, pa onda na fudbal na skolsko. Divna vremena. Kad se fudbal dogovori nije vise bilo odgadjanja jer je bio samo fiksni telefon, termin je bio kad da ga UEFA odredi. Divna vremena bez mobilnih telefona. Imate u Becu u svakog septembra sajam racunarstva i gejming konzola, odlicna prica, evolutivno u predvorju prvo nailazite na komodorce i spektrume, amige i sva cuda tadasnja, pa kako dalje setate tako i godine napretka idu. Sve se moze isprobati! Zove se Game City, pronadjite na youtube i na google. Lp komodoljupci!
Sve prošao, i Galaksiju sastavio. I šta danas imam od toga, što sam IT Dinosaurus?
Samo ljubomoru onih koji manje znaju, rodili se kasnije pa nisu imali priliku da nauče.
1983, imao rodjak koji je ziveo na selu (ljudi bili poljoprivrednici, ali veoma angazovani oko obrazovanja dece). Imao i prosirenje RAM-a, ali kontakt bio klimav i znao da se izgubi u sred kucanja.
Prekucavao cica glisu koji pada, a ja ga gadjam sa strane.
Valjalo bi napisati i koju reč o genijalnom tvorcu, čoveku čija je ljubav prema elektronici i entuzijazam doveo to stvaranja kalkulatora, ZX Spectrum-a, itd. Clive Sinclair, retka živa legenda. Hvala na svemu.
Nije baš da je 1KB bila "neverovatna" količina. Dosta je tesno bilo, moralo se programirati u mašinskom jeziku i unositi hex kodovi direktno pošto nije bilo mesta za asembler. Sa 1KB bilo je smešno što se moralo paziti koliko stvari se prikazuje na ekranu jer ako ima previše stvari na ekranu, to oduzima memoriju koja bi bila raspoloživa za program. Bio je proširiv do 16KB, ne 64KB. Bio je jednostavan za sastavljanje, svega četiri integralna kola i još par stvari je trebalo zalemiti. 40 funti je koštao u delovima. Znao sam mu napamet skoro sve mašinske op kodove i skoro ceo sadržaj ROMa, proučavao sam disasembliran listing njegovog jednostavnog operativnog sistema. To su bila vremena kad si još mogao da znaš SVE o nekom računaru i njegovom softveru.
Veliko hvala Sir Sinklairu. Uz njegove računare naučio sam asembler za Z80 i kasnije zaradio baš dobre pare tim znanjem. Za one mlađe, Z80 se kasnije koristio kao mikrokontroler za mnoge industrijske mašine. Sve što je trebalo je znanje asemblera i EEPROM programator.
Ovog se ne secam, nisam bio ni rodjen. Ali se secam Komodora 64 i stelovanja glave. Curi kao neko ulje, a ti srafcigerom okreces saraf da bi trake bile sto ravnije, ako su krive nece da radi igrica. Zapisujes na papir na kom se broju nalazi koja igrica, cekas 5 minuta da ucita i onda pise load error, tada bih ga polupao. Ali onda vratis kasetu nazad, nastelujes glavu i ispocetka. Ni sam ne znam koliko sam proveo uz Micro Soccer. I dan nadas skinem na kompu emulator i ponekad odigram, a danasnji klinci ako igracu ne lebdi kosa onda fudbal ne valja. To su bila neka lepsa i skromnija vremena.
Ja sam ga dobio sa 13 godina (sa 1kB RAM). Izucio Basic i, posto nisam mogao da nadjem knjige kako da koristim asembler, prodao godinu dana kasnije. (Posle sam se snalazio pozajmljujuci ZX Spectrum, a na studijama dobio PC.)
Касније су дошли много бољи рачунари, али се НИКАДА није поновила таква СТРАСТ према било ком "комаду пластике" (ZX81-SPECTRUM), а било их је, заиста, много.
Било некада и са носталгијом се сећам.
(JOJKE, 5. mart 2021 10:03)
Ma kakva strast, Commodore 64 je jedina prava strast. Vi gumicari ste oduvek bili inferiorni.
Комшија га купио, у Минхену, у деловима. Лако се склапао. Трошкове набавке делио сам са другаром. Користили га равноправно и наизменично (он једну недељу, па другу недељу ја).
Другар се одселио у други део Београда, а ја откупио његов део и даље га сам користио.
Лошу фолијску тастатуру заменио сам са ручно прављеном тастатуром са ПРАВИМ тастерима (сваки тастер је имао више програмских функција: PRINT, GOSUB, RETURN...)
Била су то срећна и узбудљива времена. Касније сам набавио ШВЕРЦОВАНИ SPECTRUM - усавршени ZX81 (мирисао је на зној, шверцер га је "залепио" на голе груди и обмотао га са селотејпом. У то време је било СТРОГО ЗАБРАЊЕНО УВОЗИТИ МИКРО-РАЧУНАРЕ. Данас, НЕСХВАТЉИВО, али тада су важила таква ДРЖАВНА правила).
ZX 81 је убрзо отишао у пензију, а на рачунарску сцену су ступила два љута противника: SPECTRUM i COMMODORE 64...и микро-рачунарска Србија се поделила.
Касније су дошли много бољи рачунари, али се НИКАДА није поновила таква СТРАСТ према било ком "комаду пластике" (ZX81-SPECTRUM), а било их је, заиста, много.
jos uvek ziv , ispravan , zx 48k, ...bio sam sedmi razred, legendarne igrice manic miner, jet set Willy.. kupovale se preko oglasa , secam se , Rudi & Future soft , iz Slovenije imao najvise I uvek najsvezije
U Minhenu '84 ovaj racunar se prakticno delio cena je bila smesna, ne secam se tacno cene ali tada aktuelni spektrum ql je ima bar 10x vecu cenu. Ql sam i uzeo ali se nisam bas usrecio sa mikrodrajvom.
Najviše me iritiralo kada sa kasetofon si mora po 100.puta da ucitas program na racuna ah bilo je naporno ali za ono vreme vrh vrhova. Igrali smo se po ceo dan
Kako da ne, prvi kompjuter da sam vidio uopće, kod prijatelja i iskolačio oči kad smo pokrenuli OS i prvi program i igricu. A onda sam kod jednog očevog prijatelja vidio Commodore 64, nismo se micali od ekrana odnosno televizora. Prvi puta su me oči pekle a peku me i dan danas od buljenja u te monitore. Kasnije sjećam se prije raspada bivše države smo nabavljali iz BG pun kufer toga od nekog lika koji je valjda među prvima počeo s tim 'biznisom' i presnimavanjima. Išle kasete i prve diskete poštom i plaćeno pouzećem.
Ovo ga se ne secam. Ali se dobro secam njegovog naslednika ZX Spectrum. Neka 82, 83, nas dva tri drugara, Manic Miner i dok se boje ne istope... A onda u skolsko na Viktorije i 10, 9... Pa malo menjaza i tapke. Iam, iam, iam, neam.
Ako se neko seca imena, ZX81 je imao mogucnost psudo hi res grafike. I bila je jedan igrica mislim da se zvala Sea mines. Podmornica isla od dole ka gore trebalo da se izbegavaju mine.
Kad spomenu kasete, kucao na ovom cudu jedan moj drugar ceo vikend program, ono, skripta iz sveske pa prekaucao do u slovo, iako nista nije razumeo sta kuca. I snimio na kasetu. I onda kad mu dodje neko u goste on ucita sa kasete program i onda ga pusti - i na ekranu se nacrta konj u tekst modu, ono od crtica i povlaka. I tako bi on impresionirao goste i bio glavni baja kraju. Tako je to bilo
Moj prvi računar, svašta je moglo da se uradi sa 1KB. Kada sam dokupio modul od 16KB, grizla me je savest što se luksuziram! Tada sam radio u banci na računaru od 24KB i uništio programe preko kartica ili prekidača na fasadi. A kod kuće sam imao skoro isto memorije, ali i ekran i tastaturu, sve za ispod 100$. Revolucija.
Комшија га купио, у Минхену, у деловима. Лако се склапао. Трошкове набавке делио сам са другаром. Користили га равноправно и наизменично (он једну недељу, па другу недељу ја).
Другар се одселио у други део Београда, а ја откупио његов део и даље га сам користио.
Лошу фолијску тастатуру заменио сам са ручно прављеном тастатуром са ПРАВИМ тастерима (сваки тастер је имао више програмских функција: PRINT, GOSUB, RETURN...)
Била су то срећна и узбудљива времена. Касније сам набавио ШВЕРЦОВАНИ SPECTRUM - усавршени ZX81 (мирисао је на зној, шверцер га је "залепио" на голе груди и обмотао га са селотејпом. У то време је било СТРОГО ЗАБРАЊЕНО УВОЗИТИ МИКРО-РАЧУНАРЕ. Данас, НЕСХВАТЉИВО, али тада су важила таква ДРЖАВНА правила).
ZX 81 је убрзо отишао у пензију, а на рачунарску сцену су ступила два љута противника: SPECTRUM i COMMODORE 64...и микро-рачунарска Србија се поделила.
Касније су дошли много бољи рачунари, али се НИКАДА није поновила таква СТРАСТ према било ком "комаду пластике" (ZX81-SPECTRUM), а било их је, заиста, много.
Kad spomenu kasete, kucao na ovom cudu jedan moj drugar ceo vikend program, ono, skripta iz sveske pa prekaucao do u slovo, iako nista nije razumeo sta kuca. I snimio na kasetu. I onda kad mu dodje neko u goste on ucita sa kasete program i onda ga pusti - i na ekranu se nacrta konj u tekst modu, ono od crtica i povlaka. I tako bi on impresionirao goste i bio glavni baja kraju. Tako je to bilo
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
Najviše me iritiralo kada sa kasetofon si mora po 100.puta da ucitas program na racuna ah bilo je naporno ali za ono vreme vrh vrhova. Igrali smo se po ceo dan
Ja sam ga dobio sa 13 godina (sa 1kB RAM). Izucio Basic i, posto nisam mogao da nadjem knjige kako da koristim asembler, prodao godinu dana kasnije. (Posle sam se snalazio pozajmljujuci ZX Spectrum, a na studijama dobio PC.)
Valjalo bi napisati i koju reč o genijalnom tvorcu, čoveku čija je ljubav prema elektronici i entuzijazam doveo to stvaranja kalkulatora, ZX Spectrum-a, itd. Clive Sinclair, retka živa legenda. Hvala na svemu.
Commodore 64 i kasetas, pa stelovanje glave dok se ne ucita, prvo ona pocetna kaseta, pa onda premotavanje na odredjenu igricu na brojcaniku kasetasa... Eh... :))) Okupim sve vrsnjake i cepamo poslije skole ali tek kad se uradi zadaca, pa onda na fudbal na skolsko. Divna vremena. Kad se fudbal dogovori nije vise bilo odgadjanja jer je bio samo fiksni telefon, termin je bio kad da ga UEFA odredi. Divna vremena bez mobilnih telefona. Imate u Becu u svakog septembra sajam racunarstva i gejming konzola, odlicna prica, evolutivno u predvorju prvo nailazite na komodorce i spektrume, amige i sva cuda tadasnja, pa kako dalje setate tako i godine napretka idu. Sve se moze isprobati! Zove se Game City, pronadjite na youtube i na google. Lp komodoljupci!
"а на рачунарску сцену су ступила два љута противника: SPECTRUM i COMMODORE 64...и микро-рачунарска Србија се поделила."
Nikad commodore, samo Spectrum!
Uh, kakva su to prepucavanja bila u gimnaziji. Ma kakvi Zvezda i Partizan. Mada smo mi spectrumovci potajno zavideli na nekim stvarima, ipak smo do smrti branili tokenizovanu tastaturu pa makar ona bila i gumena. Moj jos lezi u podrumu. Sa sve "bypasima" od folije od cokolade na tasterima koji nisu radili. Jednog dana ce dobiti pocasno mesto na zidu. Kad deci pricam o ovom cudu tehnike, oni prosto ne mogu da shvate da se sve ucitavalo sa kasete. "A sta je to kaseta?" E onda pocnu price i legende. Sve of papirnih kartica, i magnethih traka, preko kaseta do flopy-ja. Pa kad izvadim jedan 5.25 da vidis kako zinu od iznenadjenja.
I neko rece, pa da ponovim. Hvala roditeljima. Nije bilo lako ni jeftino dobiti to cudo 84'. Zahvaljujuci i njemu, postao sam i ostao programer u dusi.
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 05. mart 2021 12:05)
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
Te 85-e, kako sam završavao prvi razred osnovne škole sa odličnim uspehom, majka mi je kupila ZX Spectrum 48k u Austriji i donela ga u NS. Tih godina se nisu smeli uvoziti računari, a tek kasnije su se mogli naći i kod nas u prodaji. Nikada neću zaboraviti taj dan kad je donela Spekija. Gledao sam tu opskurnu kutiju sa neviđenom srećom. Definitivno najlepši poklon ikada ! Promenio mi je i usmerio život na pravu stranu. Brdo kvartovaca je dolazilo kod mene da igramo "The way of the exploding fist", pa smo se tabali danima. Igre su se ređale. Najluđe od svega je bilo iščekivanje prilikom učitavanja novih igara. Kako se slika na ekranu iscrtavala, tako smo i zamišljali o kakvoj se igri radi. Milina ... Kasnije sam prešao na C128k, pa na Amigu 500 i evo me na PC-u kako kucam komentar. Godine su proletele ...
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
(mr.wolf, 05. mart 2021 14:21)
Nije bas tako crno-belo. Ipak smo se drugacije druzili tada. Tehnologija i igrice su dosli kao bonus na fudbal, bezbrizno druzenje po kraju, muvanje devojaka uzivo, prve ljubavi u prva razocaranja uzivo. Danas se retko sta desava uzivo; sve je preko ekrana - i igrice, i fudbal, i druzenje, i muvanje. Ljubav preko ekrana je vrlo rizicna danas, ne deluje uopste stvarno, a razocaranja su 100x usamljenija. Nisu samo godine u pitanju. Svet je tada bio drugacije mesto za zivot.
A pokojni Zoran Modli i njegova legendarna emisija VENTILATOR na 202 jci i puštanje programa za računare (gomila šuštanja i škripanja), i snimanje na kasetu !
Pridruzujem se svim nostalgicarima.
Ko nije krenuo od Spectruma i C64, taj odlicno razume sta je kilobajt, megabajt itd. Ti koji su imali te prve kucne racunare, nikada nece poslati mail sa atachmentom od 50 megabajta, ti ljudi razumeju sta je "brzina prenosa podataka" od ne znam koliko kilobajta u sekundi i sta se prenosi, koliko dugo itd. Jednostavno, ti koji su krenuli od tih racunara u potpunosti razumeju sta se desava i racunare i smart telefone ne tretiraju kao neki "predmet sa svetlecim ekranom". Znaju sta sve treba da se u pozadini odradi da bi se jedna malena tackica pomerila za jedno mesto, promenila boju....
"Commodore 64 i kasetas, pa stelovanje glave dok se ne ucita, prvo ona pocetna kaseta, pa onda premotavanje na odredjenu igricu na brojcaniku kasetasa... Eh... :))) Okupim sve vrsnjake i cepamo poslije skole ali tek kad se uradi zadaca, pa onda na fudbal na skolsko. Divna vremena. Kad se fudbal dogovori nije vise bilo odgadjanja jer je bio samo fiksni telefon, termin je bio kad da ga UEFA odredi. Divna vremena bez mobilnih telefona. Imate u Becu u svakog septembra sajam racunarstva i gejming konzola, odlicna prica, evolutivno u predvorju prvo nailazite na komodorce i spektrume, amige i sva cuda tadasnja, pa kako dalje setate tako i godine napretka idu. Sve se moze isprobati! Zove se Game City, pronadjite na youtube i na google. Lp komodoljupci!
(Marty, 05. mart 2021 11:24)"
e brate da je bio mob tada. Pozoves drugaricu na fixni pa pola sata te ispituje njem cale ko si, koj razred , jel si uradio domaci ....
setite se od prljavog kazalista, sve je lako kad si mlad ....
Nije baš da je 1KB bila "neverovatna" količina. Dosta je tesno bilo, moralo se programirati u mašinskom jeziku i unositi hex kodovi direktno pošto nije bilo mesta za asembler. Sa 1KB bilo je smešno što se moralo paziti koliko stvari se prikazuje na ekranu jer ako ima previše stvari na ekranu, to oduzima memoriju koja bi bila raspoloživa za program. Bio je proširiv do 16KB, ne 64KB. Bio je jednostavan za sastavljanje, svega četiri integralna kola i još par stvari je trebalo zalemiti. 40 funti je koštao u delovima. Znao sam mu napamet skoro sve mašinske op kodove i skoro ceo sadržaj ROMa, proučavao sam disasembliran listing njegovog jednostavnog operativnog sistema. To su bila vremena kad si još mogao da znaš SVE o nekom računaru i njegovom softveru.
Ja sam sredinom 80ih imao ZX Spectrum 48k, onaj sa gumenom tastaturom. Prikljucio sam ga na neki krs od TV-a bez poklopca pozadi, crno-beli, kupljen za gledanje sletanja na mesec. Videle mu se elektronske cevi i pomalo je varnicio iz ekrana. Obavezan deo opreme je bio novinarski kasetofon i srafciger za namestanje “azimuta glave” kad nece igrica da ucita. Neretko smo gurali srafciger pored kasete da bismo je fizicki podigli i postigli jasniji ton sa trake. Ali kad bismo posle desetog pokusaja uspeli da ucitamo Green Berret, cepali smo od jutra do mraka. Slatke muke
Ovo ga se ne secam. Ali se dobro secam njegovog naslednika ZX Spectrum. Neka 82, 83, nas dva tri drugara, Manic Miner i dok se boje ne istope... A onda u skolsko na Viktorije i 10, 9... Pa malo menjaza i tapke. Iam, iam, iam, neam.
imam spectrum plus (u kutiji sa original igrama), imam c64 i debeljka i nedebeljka (u fulu, kutije, ispravljaci, kasetofoni, jedan ima i disketnu jedinicu), amigu 500, atari 800xl sa diksetnom jedinicom, commodore plus/4, a imam i par ranih laptopova, ukljucujuci i panasonicov rugged cf-25 (navodno otporan na malokalibarski metak), kao i neki macbook iz 94-95, nisam siguran koji, on je neispravan. Pozabavicu se da mu nadjem nedostajuce komponente da vidim da li radi uopste (nema ram i hdd).
13.10.1986. - један од важнијих датума у мом животу, дан када сам добио ZX Spectrum 48 Kb. Коштао је 120.000 динара, купљен у књижари. Сећам се сваког детаља...
:)
...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 05. mart 2021 12:05)
Tačno si me vratio u 1987.
Prva kupovina, u mom slučaju Commodor 64,to isčekivanje da li će sve da radi kad se prikači na tv u dnevnoj sobi, i nevidhena sreća posle učitavanja preve igrice... Ma idi, nema više nikad
Ovog se ne secam, nisam bio ni rodjen. Ali se secam Komodora 64 i stelovanja glave. Curi kao neko ulje, a ti srafcigerom okreces saraf da bi trake bile sto ravnije, ako su krive nece da radi igrica. Zapisujes na papir na kom se broju nalazi koja igrica, cekas 5 minuta da ucita i onda pise load error, tada bih ga polupao. Ali onda vratis kasetu nazad, nastelujes glavu i ispocetka. Ni sam ne znam koliko sam proveo uz Micro Soccer. I dan nadas skinem na kompu emulator i ponekad odigram, a danasnji klinci ako igracu ne lebdi kosa onda fudbal ne valja. To su bila neka lepsa i skromnija vremena.
Peter Shilton Soccer
Barbarian
Wizars of war
Water Polo (jedina vaterpolo simulacija ikada izdata ako se ne varam)
Bomb Jack (najbolja muzika)
Paper boy (dostava poste sa bmx-a)
Maria Strip Poker
Bruce Lee
Komodor je jedan, dzojstika 20 pokvarenih, 10ak pokvarenijih, i par komada koji nekad rade nekad ne ?
40. rođendan... Damn. Zar je već prošlo toliko?
Pa, pozdrav i čestitke svim fanovima gumenjaka.
Sir Clive je još u životu. Pitam se, hoće li reći šta prigodno povodom rođendana svog najpoznatijeg proizvoda?
Veliko hvala Sir Sinklairu. Uz njegove računare naučio sam asembler za Z80 i kasnije zaradio baš dobre pare tim znanjem. Za one mlađe, Z80 se kasnije koristio kao mikrokontroler za mnoge industrijske mašine. Sve što je trebalo je znanje asemblera i EEPROM programator.
Da, imao ga je naš podstanar koji je radio u nekoj import-export firmi i baš često putovao u inostranstvo, tako da je to bio moj prvi susret s nekim kompjuterom. Sećam se igrice Galaxians, mada mi je generalno bilo zanimljivo da možeš da kucaš po tastaturi, a da se to ispisuje na televizoru. Zadovoljstvo je kratko trajalo, pošto je već posle nekoliko meseci dobio svoj stan i otišao...a onda je stric 1986. doneo prošvercovani C64 iz Nemačke, pa je tuga za ZX81 veoma lako iščezla.
jos uvek ziv , ispravan , zx 48k, ...bio sam sedmi razred, legendarne igrice manic miner, jet set Willy.. kupovale se preko oglasa , secam se , Rudi & Future soft , iz Slovenije imao najvise I uvek najsvezije
Počeo sam sa ZX Spectrumom 16k, posle je došao C64, pa Amiga 500. Za A1200 nije bilo para, a nijedan PC koji sam posle imao nije vredan poređenja sa starom trojkom.
Sve prošao, i Galaksiju sastavio. I šta danas imam od toga, što sam IT Dinosaurus?
Samo ljubomoru onih koji manje znaju, rodili se kasnije pa nisu imali priliku da nauče.
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 5. mart 2021 12:05)
Brat detelinarac! :)
Ja sam se malo igrao na tuđem do 1985. kada sam dobio C64 sa flopijem. To je bio svemirski brod. Tada je flopi koštao više nego sve ostalo zajedno. Posle ga je tata prodao i zaradio (baba iz Nemačke kupila - tata prodao) jer sam previše vremena igrao igrice. Kasnije sam imao sa kasetofonom, ali u onosu na flopi to je bilo mučenje.
1983, imao rodjak koji je ziveo na selu (ljudi bili poljoprivrednici, ali veoma angazovani oko obrazovanja dece). Imao i prosirenje RAM-a, ali kontakt bio klimav i znao da se izgubi u sred kucanja.
Prekucavao cica glisu koji pada, a ja ga gadjam sa strane.
@mr.wolf
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
Lepo receno! Ja sam 88 dobio 8-bitni Atari XE system, i dok ste vi sa popolarnim kompjuterima imali brda kaseta, ja sam prelazio obe igre koje su mogle da se nadju u Jugoslaviji. Trecu sam napisao sam.
Ako danas hocete igre sa dusom kupite Nintendo, to je jedina kompanija koja je sve sa korporativnom kulturom prezivela test vremena. Ne moze da se poerdi sa nekim ko je stekao slavu na progamima za kancelariju ili nekim ko je stekao slavu na prodaji televizora. Jednostavno ova druga dva faktora na trzistu konzola su suvise ozboljna.
Koliko sam samo ULA mermorija zamenio na njemu, igralo se dan noc nije ni cudo sto se pregrevala, Myth, Dizzy, Saboteur, Hobbit,... uhh najezim se. Doduse ovaj model nikada nisam imao, i dalje imam 48k, Spectrum+ i 128k.
Moj prvi kompjuter je bio ZX Spectrum, pazario sam ga aprila 1985. od beogradskih svercera. Evo ga i danas zauzima pocasno mesto pored PC-ja. Prva odigrana igra na njemu bila je Orc Attack a onda i sve ostale. Kasete smo kupovali uglavnom preko P. Djenadica ali i drugih koji su prodavali video igre u to vreme. Bese lepo.
Kako da ne, prvi kompjuter da sam vidio uopće, kod prijatelja i iskolačio oči kad smo pokrenuli OS i prvi program i igricu. A onda sam kod jednog očevog prijatelja vidio Commodore 64, nismo se micali od ekrana odnosno televizora. Prvi puta su me oči pekle a peku me i dan danas od buljenja u te monitore. Kasnije sjećam se prije raspada bivše države smo nabavljali iz BG pun kufer toga od nekog lika koji je valjda među prvima počeo s tim 'biznisom' i presnimavanjima. Išle kasete i prve diskete poštom i plaćeno pouzećem.
Касније су дошли много бољи рачунари, али се НИКАДА није поновила таква СТРАСТ према било ком "комаду пластике" (ZX81-SPECTRUM), а било их је, заиста, много.
Било некада и са носталгијом се сећам.
(JOJKE, 5. mart 2021 10:03)
Ma kakva strast, Commodore 64 je jedina prava strast. Vi gumicari ste oduvek bili inferiorni.
Moj prvi računar, svašta je moglo da se uradi sa 1KB. Kada sam dokupio modul od 16KB, grizla me je savest što se luksuziram! Tada sam radio u banci na računaru od 24KB i uništio programe preko kartica ili prekidača na fasadi. A kod kuće sam imao skoro isto memorije, ali i ekran i tastaturu, sve za ispod 100$. Revolucija.
U Minhenu '84 ovaj racunar se prakticno delio cena je bila smesna, ne secam se tacno cene ali tada aktuelni spektrum ql je ima bar 10x vecu cenu. Ql sam i uzeo ali se nisam bas usrecio sa mikrodrajvom.
Ako se neko seca imena, ZX81 je imao mogucnost psudo hi res grafike. I bila je jedan igrica mislim da se zvala Sea mines. Podmornica isla od dole ka gore trebalo da se izbegavaju mine.
Dok Kinezi izbacuju 100 novih smartfona godisnje, domaci strucnjaci koji rade po "naprednim" eu kompanijama se dive nekom digitronu jer njihove kompanije nemaju nista novo da ponude.
Jad i beda domacih natofila.
Imao ga 1983 godine i to timex sinclair 1000, sa čak 2kb ram memorije. Niti je imao zvuk niti boju. Ali u to vreme su se sva deca iz ulaza sklupljala kod nas u stanu da vide čudo neviđeno.
Dok Kinezi izbacuju 100 novih smartfona godisnje, domaci strucnjaci koji rade po "naprednim" eu kompanijama se dive nekom digitronu jer njihove kompanije nemaju nista novo da ponude.
Jad i beda domacih natofila.
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 05. mart 2021 12:05)
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
Касније су дошли много бољи рачунари, али се НИКАДА није поновила таква СТРАСТ према било ком "комаду пластике" (ZX81-SPECTRUM), а било их је, заиста, много.
Било некада и са носталгијом се сећам.
(JOJKE, 5. mart 2021 10:03)
Ma kakva strast, Commodore 64 je jedina prava strast. Vi gumicari ste oduvek bili inferiorni.
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
Комшија га купио, у Минхену, у деловима. Лако се склапао. Трошкове набавке делио сам са другаром. Користили га равноправно и наизменично (он једну недељу, па другу недељу ја).
Другар се одселио у други део Београда, а ја откупио његов део и даље га сам користио.
Лошу фолијску тастатуру заменио сам са ручно прављеном тастатуром са ПРАВИМ тастерима (сваки тастер је имао више програмских функција: PRINT, GOSUB, RETURN...)
Била су то срећна и узбудљива времена. Касније сам набавио ШВЕРЦОВАНИ SPECTRUM - усавршени ZX81 (мирисао је на зној, шверцер га је "залепио" на голе груди и обмотао га са селотејпом. У то време је било СТРОГО ЗАБРАЊЕНО УВОЗИТИ МИКРО-РАЧУНАРЕ. Данас, НЕСХВАТЉИВО, али тада су важила таква ДРЖАВНА правила).
ZX 81 је убрзо отишао у пензију, а на рачунарску сцену су ступила два љута противника: SPECTRUM i COMMODORE 64...и микро-рачунарска Србија се поделила.
Касније су дошли много бољи рачунари, али се НИКАДА није поновила таква СТРАСТ према било ком "комаду пластике" (ZX81-SPECTRUM), а било их је, заиста, много.
@mr.wolf
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
Lepo receno! Ja sam 88 dobio 8-bitni Atari XE system, i dok ste vi sa popolarnim kompjuterima imali brda kaseta, ja sam prelazio obe igre koje su mogle da se nadju u Jugoslaviji. Trecu sam napisao sam.
Ako danas hocete igre sa dusom kupite Nintendo, to je jedina kompanija koja je sve sa korporativnom kulturom prezivela test vremena. Ne moze da se poerdi sa nekim ko je stekao slavu na progamima za kancelariju ili nekim ko je stekao slavu na prodaji televizora. Jednostavno ova druga dva faktora na trzistu konzola su suvise ozboljna.
Ja sam ga dobio sa 13 godina (sa 1kB RAM). Izucio Basic i, posto nisam mogao da nadjem knjige kako da koristim asembler, prodao godinu dana kasnije. (Posle sam se snalazio pozajmljujuci ZX Spectrum, a na studijama dobio PC.)
Valjalo bi napisati i koju reč o genijalnom tvorcu, čoveku čija je ljubav prema elektronici i entuzijazam doveo to stvaranja kalkulatora, ZX Spectrum-a, itd. Clive Sinclair, retka živa legenda. Hvala na svemu.
Commodore 64 i kasetas, pa stelovanje glave dok se ne ucita, prvo ona pocetna kaseta, pa onda premotavanje na odredjenu igricu na brojcaniku kasetasa... Eh... :))) Okupim sve vrsnjake i cepamo poslije skole ali tek kad se uradi zadaca, pa onda na fudbal na skolsko. Divna vremena. Kad se fudbal dogovori nije vise bilo odgadjanja jer je bio samo fiksni telefon, termin je bio kad da ga UEFA odredi. Divna vremena bez mobilnih telefona. Imate u Becu u svakog septembra sajam racunarstva i gejming konzola, odlicna prica, evolutivno u predvorju prvo nailazite na komodorce i spektrume, amige i sva cuda tadasnja, pa kako dalje setate tako i godine napretka idu. Sve se moze isprobati! Zove se Game City, pronadjite na youtube i na google. Lp komodoljupci!
Kad spomenu kasete, kucao na ovom cudu jedan moj drugar ceo vikend program, ono, skripta iz sveske pa prekaucao do u slovo, iako nista nije razumeo sta kuca. I snimio na kasetu. I onda kad mu dodje neko u goste on ucita sa kasete program i onda ga pusti - i na ekranu se nacrta konj u tekst modu, ono od crtica i povlaka. I tako bi on impresionirao goste i bio glavni baja kraju. Tako je to bilo
Najviše me iritiralo kada sa kasetofon si mora po 100.puta da ucitas program na racuna ah bilo je naporno ali za ono vreme vrh vrhova. Igrali smo se po ceo dan
Sve prošao, i Galaksiju sastavio. I šta danas imam od toga, što sam IT Dinosaurus?
Samo ljubomoru onih koji manje znaju, rodili se kasnije pa nisu imali priliku da nauče.
Ovo ga se ne secam. Ali se dobro secam njegovog naslednika ZX Spectrum. Neka 82, 83, nas dva tri drugara, Manic Miner i dok se boje ne istope... A onda u skolsko na Viktorije i 10, 9... Pa malo menjaza i tapke. Iam, iam, iam, neam.
U Minhenu '84 ovaj racunar se prakticno delio cena je bila smesna, ne secam se tacno cene ali tada aktuelni spektrum ql je ima bar 10x vecu cenu. Ql sam i uzeo ali se nisam bas usrecio sa mikrodrajvom.
40. rođendan... Damn. Zar je već prošlo toliko?
Pa, pozdrav i čestitke svim fanovima gumenjaka.
Sir Clive je još u životu. Pitam se, hoće li reći šta prigodno povodom rođendana svog najpoznatijeg proizvoda?
...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 05. mart 2021 12:05)
Tačno si me vratio u 1987.
Prva kupovina, u mom slučaju Commodor 64,to isčekivanje da li će sve da radi kad se prikači na tv u dnevnoj sobi, i nevidhena sreća posle učitavanja preve igrice... Ma idi, nema više nikad
Nema to sve veze sa realnoscu sto pises. Ima veze samo u smislu kako si se ti, licno ti, osecao, a osecao si se lepo. Sada si omatorio, i to sto sada nista nema dusu, i sve sto ti nedostaje.... Nedostaje ti mladost prijatelju to je poenta.
I ja se secam 85-6 kada kupusmo komodor 64.... i sve isto osecam kao i ti.
Samo, svestan sam, godine su u pitnanju. Ne komodor 64. Ne igre. Godine.
(mr.wolf, 05. mart 2021 14:21)
Nije bas tako crno-belo. Ipak smo se drugacije druzili tada. Tehnologija i igrice su dosli kao bonus na fudbal, bezbrizno druzenje po kraju, muvanje devojaka uzivo, prve ljubavi u prva razocaranja uzivo. Danas se retko sta desava uzivo; sve je preko ekrana - i igrice, i fudbal, i druzenje, i muvanje. Ljubav preko ekrana je vrlo rizicna danas, ne deluje uopste stvarno, a razocaranja su 100x usamljenija. Nisu samo godine u pitanju. Svet je tada bio drugacije mesto za zivot.
Peter Shilton Soccer
Barbarian
Wizars of war
Water Polo (jedina vaterpolo simulacija ikada izdata ako se ne varam)
Bomb Jack (najbolja muzika)
Paper boy (dostava poste sa bmx-a)
Maria Strip Poker
Bruce Lee
Komodor je jedan, dzojstika 20 pokvarenih, 10ak pokvarenijih, i par komada koji nekad rade nekad ne ?
Ako se neko seca imena, ZX81 je imao mogucnost psudo hi res grafike. I bila je jedan igrica mislim da se zvala Sea mines. Podmornica isla od dole ka gore trebalo da se izbegavaju mine.
Moj prvi računar, svašta je moglo da se uradi sa 1KB. Kada sam dokupio modul od 16KB, grizla me je savest što se luksuziram! Tada sam radio u banci na računaru od 24KB i uništio programe preko kartica ili prekidača na fasadi. A kod kuće sam imao skoro isto memorije, ali i ekran i tastaturu, sve za ispod 100$. Revolucija.
Kako da ne, prvi kompjuter da sam vidio uopće, kod prijatelja i iskolačio oči kad smo pokrenuli OS i prvi program i igricu. A onda sam kod jednog očevog prijatelja vidio Commodore 64, nismo se micali od ekrana odnosno televizora. Prvi puta su me oči pekle a peku me i dan danas od buljenja u te monitore. Kasnije sjećam se prije raspada bivše države smo nabavljali iz BG pun kufer toga od nekog lika koji je valjda među prvima počeo s tim 'biznisom' i presnimavanjima. Išle kasete i prve diskete poštom i plaćeno pouzećem.
Ovog se ne secam, nisam bio ni rodjen. Ali se secam Komodora 64 i stelovanja glave. Curi kao neko ulje, a ti srafcigerom okreces saraf da bi trake bile sto ravnije, ako su krive nece da radi igrica. Zapisujes na papir na kom se broju nalazi koja igrica, cekas 5 minuta da ucita i onda pise load error, tada bih ga polupao. Ali onda vratis kasetu nazad, nastelujes glavu i ispocetka. Ni sam ne znam koliko sam proveo uz Micro Soccer. I dan nadas skinem na kompu emulator i ponekad odigram, a danasnji klinci ako igracu ne lebdi kosa onda fudbal ne valja. To su bila neka lepsa i skromnija vremena.
jos uvek ziv , ispravan , zx 48k, ...bio sam sedmi razred, legendarne igrice manic miner, jet set Willy.. kupovale se preko oglasa , secam se , Rudi & Future soft , iz Slovenije imao najvise I uvek najsvezije
Nije baš da je 1KB bila "neverovatna" količina. Dosta je tesno bilo, moralo se programirati u mašinskom jeziku i unositi hex kodovi direktno pošto nije bilo mesta za asembler. Sa 1KB bilo je smešno što se moralo paziti koliko stvari se prikazuje na ekranu jer ako ima previše stvari na ekranu, to oduzima memoriju koja bi bila raspoloživa za program. Bio je proširiv do 16KB, ne 64KB. Bio je jednostavan za sastavljanje, svega četiri integralna kola i još par stvari je trebalo zalemiti. 40 funti je koštao u delovima. Znao sam mu napamet skoro sve mašinske op kodove i skoro ceo sadržaj ROMa, proučavao sam disasembliran listing njegovog jednostavnog operativnog sistema. To su bila vremena kad si još mogao da znaš SVE o nekom računaru i njegovom softveru.
Veliko hvala Sir Sinklairu. Uz njegove računare naučio sam asembler za Z80 i kasnije zaradio baš dobre pare tim znanjem. Za one mlađe, Z80 se kasnije koristio kao mikrokontroler za mnoge industrijske mašine. Sve što je trebalo je znanje asemblera i EEPROM programator.
1983, imao rodjak koji je ziveo na selu (ljudi bili poljoprivrednici, ali veoma angazovani oko obrazovanja dece). Imao i prosirenje RAM-a, ali kontakt bio klimav i znao da se izgubi u sred kucanja.
Prekucavao cica glisu koji pada, a ja ga gadjam sa strane.
1986. godina...
Moj prvi dodir sa toliko željenim sprektrumom 48...
Odlazak u BG i kupovina polovnog kompa...
Isada se sećam svakog momenta te kupovine, iščekivanja da ga donesem kući i odigram što pre match day i sabre wolf...
Sećam se da sno brat i ja toliko igrali prvi dan da se zapalio ispravljač koji je ćale potom opravio ...
Eh , kakva su to prelepa vremena bila ,sada ne vredi ni da koristiš nešto što ima milion gb rama, više ništa nema dušu, to iščekivanje, tako mi nedostaje...
Osamdesete, Detelinara, devojčice sa najširim osmehom na svetu, Duran Duran i Depeche Mode, vrhunski filmovi, zelene ulice opasane stablima lešnika i kestena, jedna fudbalska lopta i ovaj komp...
Nikada nije trebalo ništa više...
(Simon le Bon, 5. mart 2021 12:05)
Brat detelinarac! :)
Ja sam se malo igrao na tuđem do 1985. kada sam dobio C64 sa flopijem. To je bio svemirski brod. Tada je flopi koštao više nego sve ostalo zajedno. Posle ga je tata prodao i zaradio (baba iz Nemačke kupila - tata prodao) jer sam previše vremena igrao igrice. Kasnije sam imao sa kasetofonom, ali u onosu na flopi to je bilo mučenje.
A pokojni Zoran Modli i njegova legendarna emisija VENTILATOR na 202 jci i puštanje programa za računare (gomila šuštanja i škripanja), i snimanje na kasetu !
Moj prvi kompjuter je bio ZX Spectrum, pazario sam ga aprila 1985. od beogradskih svercera. Evo ga i danas zauzima pocasno mesto pored PC-ja. Prva odigrana igra na njemu bila je Orc Attack a onda i sve ostale. Kasete smo kupovali uglavnom preko P. Djenadica ali i drugih koji su prodavali video igre u to vreme. Bese lepo.
Počeo sam sa ZX Spectrumom 16k, posle je došao C64, pa Amiga 500. Za A1200 nije bilo para, a nijedan PC koji sam posle imao nije vredan poređenja sa starom trojkom.
Ja sam sredinom 80ih imao ZX Spectrum 48k, onaj sa gumenom tastaturom. Prikljucio sam ga na neki krs od TV-a bez poklopca pozadi, crno-beli, kupljen za gledanje sletanja na mesec. Videle mu se elektronske cevi i pomalo je varnicio iz ekrana. Obavezan deo opreme je bio novinarski kasetofon i srafciger za namestanje “azimuta glave” kad nece igrica da ucita. Neretko smo gurali srafciger pored kasete da bismo je fizicki podigli i postigli jasniji ton sa trake. Ali kad bismo posle desetog pokusaja uspeli da ucitamo Green Berret, cepali smo od jutra do mraka. Slatke muke
Koliko sam samo ULA mermorija zamenio na njemu, igralo se dan noc nije ni cudo sto se pregrevala, Myth, Dizzy, Saboteur, Hobbit,... uhh najezim se. Doduse ovaj model nikada nisam imao, i dalje imam 48k, Spectrum+ i 128k.
imam spectrum plus (u kutiji sa original igrama), imam c64 i debeljka i nedebeljka (u fulu, kutije, ispravljaci, kasetofoni, jedan ima i disketnu jedinicu), amigu 500, atari 800xl sa diksetnom jedinicom, commodore plus/4, a imam i par ranih laptopova, ukljucujuci i panasonicov rugged cf-25 (navodno otporan na malokalibarski metak), kao i neki macbook iz 94-95, nisam siguran koji, on je neispravan. Pozabavicu se da mu nadjem nedostajuce komponente da vidim da li radi uopste (nema ram i hdd).
"Commodore 64 i kasetas, pa stelovanje glave dok se ne ucita, prvo ona pocetna kaseta, pa onda premotavanje na odredjenu igricu na brojcaniku kasetasa... Eh... :))) Okupim sve vrsnjake i cepamo poslije skole ali tek kad se uradi zadaca, pa onda na fudbal na skolsko. Divna vremena. Kad se fudbal dogovori nije vise bilo odgadjanja jer je bio samo fiksni telefon, termin je bio kad da ga UEFA odredi. Divna vremena bez mobilnih telefona. Imate u Becu u svakog septembra sajam racunarstva i gejming konzola, odlicna prica, evolutivno u predvorju prvo nailazite na komodorce i spektrume, amige i sva cuda tadasnja, pa kako dalje setate tako i godine napretka idu. Sve se moze isprobati! Zove se Game City, pronadjite na youtube i na google. Lp komodoljupci!
(Marty, 05. mart 2021 11:24)"
e brate da je bio mob tada. Pozoves drugaricu na fixni pa pola sata te ispituje njem cale ko si, koj razred , jel si uradio domaci ....
setite se od prljavog kazalista, sve je lako kad si mlad ....
Da, imao ga je naš podstanar koji je radio u nekoj import-export firmi i baš često putovao u inostranstvo, tako da je to bio moj prvi susret s nekim kompjuterom. Sećam se igrice Galaxians, mada mi je generalno bilo zanimljivo da možeš da kucaš po tastaturi, a da se to ispisuje na televizoru. Zadovoljstvo je kratko trajalo, pošto je već posle nekoliko meseci dobio svoj stan i otišao...a onda je stric 1986. doneo prošvercovani C64 iz Nemačke, pa je tuga za ZX81 veoma lako iščezla.
13.10.1986. - један од важнијих датума у мом животу, дан када сам добио ZX Spectrum 48 Kb. Коштао је 120.000 динара, купљен у књижари. Сећам се сваког детаља...
:)
"а на рачунарску сцену су ступила два љута противника: SPECTRUM i COMMODORE 64...и микро-рачунарска Србија се поделила."
Nikad commodore, samo Spectrum!
Uh, kakva su to prepucavanja bila u gimnaziji. Ma kakvi Zvezda i Partizan. Mada smo mi spectrumovci potajno zavideli na nekim stvarima, ipak smo do smrti branili tokenizovanu tastaturu pa makar ona bila i gumena. Moj jos lezi u podrumu. Sa sve "bypasima" od folije od cokolade na tasterima koji nisu radili. Jednog dana ce dobiti pocasno mesto na zidu. Kad deci pricam o ovom cudu tehnike, oni prosto ne mogu da shvate da se sve ucitavalo sa kasete. "A sta je to kaseta?" E onda pocnu price i legende. Sve of papirnih kartica, i magnethih traka, preko kaseta do flopy-ja. Pa kad izvadim jedan 5.25 da vidis kako zinu od iznenadjenja.
I neko rece, pa da ponovim. Hvala roditeljima. Nije bilo lako ni jeftino dobiti to cudo 84'. Zahvaljujuci i njemu, postao sam i ostao programer u dusi.
Te 85-e, kako sam završavao prvi razred osnovne škole sa odličnim uspehom, majka mi je kupila ZX Spectrum 48k u Austriji i donela ga u NS. Tih godina se nisu smeli uvoziti računari, a tek kasnije su se mogli naći i kod nas u prodaji. Nikada neću zaboraviti taj dan kad je donela Spekija. Gledao sam tu opskurnu kutiju sa neviđenom srećom. Definitivno najlepši poklon ikada ! Promenio mi je i usmerio život na pravu stranu. Brdo kvartovaca je dolazilo kod mene da igramo "The way of the exploding fist", pa smo se tabali danima. Igre su se ređale. Najluđe od svega je bilo iščekivanje prilikom učitavanja novih igara. Kako se slika na ekranu iscrtavala, tako smo i zamišljali o kakvoj se igri radi. Milina ... Kasnije sam prešao na C128k, pa na Amigu 500 i evo me na PC-u kako kucam komentar. Godine su proletele ...
Pridruzujem se svim nostalgicarima.
Ko nije krenuo od Spectruma i C64, taj odlicno razume sta je kilobajt, megabajt itd. Ti koji su imali te prve kucne racunare, nikada nece poslati mail sa atachmentom od 50 megabajta, ti ljudi razumeju sta je "brzina prenosa podataka" od ne znam koliko kilobajta u sekundi i sta se prenosi, koliko dugo itd. Jednostavno, ti koji su krenuli od tih racunara u potpunosti razumeju sta se desava i racunare i smart telefone ne tretiraju kao neki "predmet sa svetlecim ekranom". Znaju sta sve treba da se u pozadini odradi da bi se jedna malena tackica pomerila za jedno mesto, promenila boju....
Imao ga 1983 godine i to timex sinclair 1000, sa čak 2kb ram memorije. Niti je imao zvuk niti boju. Ali u to vreme su se sva deca iz ulaza sklupljala kod nas u stanu da vide čudo neviđeno.
IMAGE SOURCE
76 Komentari
Sortiraj po: