Srpski i istraživači sa Harvarda zajedno razvijaju softver za praćenje virusa VIDEO

A sad prava vest: Kinezi i Indijci sa Harvarda programirali, a naši ih gledali na internetu.

ovi nasi im dodavali pribor i donosili kafu :)

Nenad je još pre više od 10 godina uveo bioinzenjering u medicinu.

Ideja fenomenalna, potražnja još veća, a projekat više nego isplativ jer je još tada ta ideja zaradjivala za njih 15ak u timu. Čak su i studnetne upućivali 100% u rad projekta, do svih detalja pričam iz ličnog iskustva.

ovi nasi im dodavali pribor i donosili kafu :)
(dr mr, 23. april 2020 10:22)

Seljacino nepismena ko je tebi kriv sto imas 5 sekundi osnovne skole i sto ti je nivo inteligencije na nivou kisne gliste.
Srpski programeri su jedni od najboljih na planeti i svuda su izuzetno cenjeni.
Idi gledaj zadrugu jado, tamo su tvoji...

A sad prava vest: Kinezi i Indijci sa Harvarda programirali, a naši ih gledali na internetu.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Da, 23. april 2020 14:13)

Пошто имам доста колега из Индије у америчкој компанији, у којој радим, могу да ти кажем да су Индијци много лошији софтверски инжењери од нас. Ангажују их једино због тога што су изузетно јефтини. Ми извршавамо задатке на истом нивоу комплексности, приоритета и ризика по софтверски систем као колеге из САД-а. Једина предност колега из САД-а је то што су у просеку дуже од нас у компанији, па боље познају софтвер на коме радимо, а који се развија и одржава већ више од 20 година. Међутим, што се тиче теоретскох и практичног знања, креативности и способности логичког размишљања ми смо на истом нивоу као и они, нема никакве разлике. Да су Индијци на нашем нивоу, ангажовали би само њих, јер су доста јефтинији и има их много више од нас. Међутим, они им не завршавају посао, а ми им завршавамо, а ипак не морају да нас плате као своје раднике у САД-у, јер смо ми са 2-3 хиљаде евра месечно више него задовољни, а у САД-у са тим новцем једва да можеш да преживиш, па су им њихови радници скупи.

Ризик је, али треба укључити у ово неуралну мрежу која би могла за прво време да учи и открива обрасце, јесте то дуг пут и још више ресурса (хардверских) и потребан је огроман узорак са детаљним подацима о пацијенту (старост, пол, хроничне болести, генетске предиспозиције - овде неозбиљност и отпор појединих лекара може да буде проблем), у том случају ово би могла да буде одлична помоћ на коју би прва линија могла да се, ако не ослони, а оно помогне.

ovi nasi im dodavali pribor i donosili kafu :)

A sad prava vest: Kinezi i Indijci sa Harvarda programirali, a naši ih gledali na internetu.

Ризик је, али треба укључити у ово неуралну мрежу која би могла за прво време да учи и открива обрасце, јесте то дуг пут и још више ресурса (хардверских) и потребан је огроман узорак са детаљним подацима о пацијенту (старост, пол, хроничне болести, генетске предиспозиције - овде неозбиљност и отпор појединих лекара може да буде проблем), у том случају ово би могла да буде одлична помоћ на коју би прва линија могла да се, ако не ослони, а оно помогне.

Nenad je još pre više od 10 godina uveo bioinzenjering u medicinu.

Ideja fenomenalna, potražnja još veća, a projekat više nego isplativ jer je još tada ta ideja zaradjivala za njih 15ak u timu. Čak su i studnetne upućivali 100% u rad projekta, do svih detalja pričam iz ličnog iskustva.

ovi nasi im dodavali pribor i donosili kafu :)
(dr mr, 23. april 2020 10:22)

Seljacino nepismena ko je tebi kriv sto imas 5 sekundi osnovne skole i sto ti je nivo inteligencije na nivou kisne gliste.
Srpski programeri su jedni od najboljih na planeti i svuda su izuzetno cenjeni.
Idi gledaj zadrugu jado, tamo su tvoji...

A sad prava vest: Kinezi i Indijci sa Harvarda programirali, a naši ih gledali na internetu.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Da, 23. april 2020 14:13)

Пошто имам доста колега из Индије у америчкој компанији, у којој радим, могу да ти кажем да су Индијци много лошији софтверски инжењери од нас. Ангажују их једино због тога што су изузетно јефтини. Ми извршавамо задатке на истом нивоу комплексности, приоритета и ризика по софтверски систем као колеге из САД-а. Једина предност колега из САД-а је то што су у просеку дуже од нас у компанији, па боље познају софтвер на коме радимо, а који се развија и одржава већ више од 20 година. Међутим, што се тиче теоретскох и практичног знања, креативности и способности логичког размишљања ми смо на истом нивоу као и они, нема никакве разлике. Да су Индијци на нашем нивоу, ангажовали би само њих, јер су доста јефтинији и има их много више од нас. Међутим, они им не завршавају посао, а ми им завршавамо, а ипак не морају да нас плате као своје раднике у САД-у, јер смо ми са 2-3 хиљаде евра месечно више него задовољни, а у САД-у са тим новцем једва да можеш да преживиш, па су им њихови радници скупи.