Na moju sreću pametni telefon koristim za dve stvari, za telefoniranje i čitanje dnevne štampe.
Za sve ostalo imam debitnu karticu, neprocenjivo.
Društvene mreže ostavljam onima koji nemaju prijatelje.
Zavisni su ljudi koji su nesigurni u sebe,puni kompleksa i dokazivanja,željni popularnosti naravno i nezadovoljni svojim životoma i nikako to prvenstveno sebi ne žele da priznaju,pa traže utehu u vidu lajkova i storija na društvenim mrežama pomocu smart-android-touch mobilnih telefona i tableta,pogotovo mlada ženska populacija danas.
Nemam mobilni telefon i nisam ga nikad ni imao i to ne smatram nikakvim nedostatkom. Apsolutno nikad nisam ni pomislio da sam zbog toga uskraćen za bilo šta. Imam normalan, redovan (inženjerski) posao, porodicu, prijatelje, putujem i, zamislite, sve to bez telefona. I lepo mi je.
Zamislimo da je ceo Svemir simulacija, odnosno virtuelna stvarnost, koju smo stvorili sebi da bi unutar njega mogli da uživamo u prirodi, vodopadima, sportu i svemu drugom što ne možemo u nekom tamo "stvarnom" svetu koji je preplavljen tehnologijom i u kome je priroda uništena - i onda, u tom virtuelnom Svemiru mi opet kreiramo virtuelnu stvarnost od koje smo u stvari hteli da pobegnemo.
Циљ је отуђење људи једни од других. Шта ће ти друштво и забава кад имаш телефон. Немој случајно да размишљаш својом главом, само дрндај телефон и ради шта ти се каже. Тотална дегенерација људске врсте!
Nismo zavisni nego su telefoni sve veci, ne mogu u dzep vec moramo da ih drzimo u ruci a to je vec marketing i strategija proizvodjaca. Drugo, ko nema zivot ima pametni telefon.
Apsolutno je tacno ovo sto su napisali. Ljudi se plase sopstvenih misli i najlaksi nacin da iskljuce mozak je da dohvate telefon. Doduse iz slicnih razloga se okrecu i drogi ili alkoholu. Ne mogu da se suoce sa stvarnoscu, pa beze iz te stvarnosti uz pomoc opijata.
Na moju srecu uopste nisam zavistan od telefona. Mobilni teleoni su mi bili zanimljivi pre tridesetak godina kada su se tek pojavili i kada ih je mali broj ljudi uopste imao. Medjutim brzo sam ih "izgustirao" i danas mi telefon iskljucivo sluzi za razgovor i eventualno kao zamena za navigaciju. Obavim par privatnih razgovora, a ostalo je sve vezano za posao.
Sms posaljem jednom mesecno, a otprilike jednom mesecno i posetim neku drustvenu mrezu.
Sve preko toga je obicno gubljenje vremena, kojeg ionako nikada nemamo dovoljno.
Mobilni telefoni se nazivaju pametnim uredjajima, ali najveci paradoks je da nas ti pametni uredjaji samo zaglupljuju zbog nacina na koji ih koristimo. Dokaz da postajemo sve gluplji su i naucna istrazivanja koja dokazuju da je prosecan nivo inteligencije na planeti pao za 30% u odnosu na onaj koji smo imali pre 50 godina.
Nauka?
bolje bi bilo da pronadju neki lek i nešto za dobrobit čovečanstva umesto da lažu ovaj narod koji veruje u sve što ima etiketu NAUKA.Naučnici rade za velike korporacije i njihov profit...
Ponovite eksperiment tako što im nećete dati pametne telefone, ili tako što neće imati internet. Neće znati ni sa njima šta da rade. Niko nije zavistan od samog telefona već od aplikacija, a to su u 90% slučajeva društvene mreže gde se kreira digitalni identitet sa ograničenjima koje postavljamo jedino sami sebi.
Ja obožavam da, npr, ostavljam komentare na portalima. Neko mora i da bude pametan i da ostavlja inteligentne i zanimljive komentare, a ne samo da čitamo botovska naklapanka i jugonostalgocarski lelek.
Telefon danas najmanje sluzi za pozive i sms, to je uredjaj za komunikaciju,informacije,radio,tv,muziku,igrice,sve putem interneta.Po meni bi to neki mogli nazvati zavisnost od informacija i zabave ili interneta sto je po meni glupa nazovi zavisnost.Zavisnost je ukoliko se upraznjavaju neki bolesni sadrzaji na internetu.
Nekada je zivot bio monoton, kupis novine, udjes u autobus, citas i cekas svoju stanicu da izadjes. Sada je sve mnogo interesasntnije. Posmatram ljude sa mobilnim telefonima u rukama. Njihovi razgovori dostupni svima, izrazi lica, ono kuckanje....pa to izaziva smeh kao da sam u cirkusu.
Robert Kiosaki predavac sa Havaja je jednom rekao"U doba digitalnih informacija bogastvo se odredjuje koliko ljudi na displeju digitalnog uredjaja vidi upravo tebe ili tvoj proizvod a ne neki drugi i koliko dugo se zadrzava gledajuci tebe na milionima uredjaja sirom sveta...".
Lik je to rekao krajem 70 ih godina proslog veka kada su obicni dzepni digitroni bili vredni kao sadasnji kompjuteri sa 16 jezgra.
Sve to telefonija,internet sve je to ciljano.0,5% tu ima nesto od cega covek ima koristi 99,5% je gubljenje vremena da bi neko zaradio na reklamama na Vasem prisustvu u celoj toj prici.
Ne postoji zavisnost od telefona, kao takva, već zavisnost od informacije. To znamo svi mi koji se sećamo doba od pre Interneta. Ja sam kao dete jedva čekao da otac dođe ujutru iz prodavnice i donese novine. Nije bitno da li je to bila Politika, Blic, Glas ili Žurnal, bitno je da su novine i da imaju nove, sveže vesti kojih juče nije bilo. Danas samo imamo nove forme prenošenja i nove formate te zavisnosti.
Ne znam... Da imam sva moguća materijalna dobra ovog sveta, od izobilja hrane, i robotske posluge, prirode, aviona, jahti, super automobila, super motora, bazena, nepreglednih rajskih plaža, idealnih, snegom pokrivenih planina, a da nemam čoveka... Sve bih to menjao za jednu bednu kolibu, i makar jednu ženu(ako ne može po izboru, onda i na lutriji), a za druga, mislim da se ne bih, opredelio, jer bi se svađali i tukli pritisnuti okolnostima da smo osuđeni jedan na drugog, pre bih se držao materjalne sebične samoće... Uz ženu ako ide i bonus pas i mačka...
E kako čovek, u ovom izboru mnogo vredi.
Eto tako se ja svakog dana zahvaljujem, i volim svoje skvo, kao da mi je jedan jedini čovek na svetu, još i po mom uzboru, uz psa i mačku...
Do duše ni koliba mi nije loša, a i u kolibi štošta, kao i ovaj tel. sa kojim razmenjujemo misli, na iste teme poput vesti koje su upravo stigle... Kažu da imamo još samo par godina za nas.
Ne postoji zavisnost od telefona, kao takva, već zavisnost od informacije. To znamo svi mi koji se sećamo doba od pre Interneta. Ja sam kao dete jedva čekao da otac dođe ujutru iz prodavnice i donese novine. Nije bitno da li je to bila Politika, Blic, Glas ili Žurnal, bitno je da su novine i da imaju nove, sveže vesti kojih juče nije bilo. Danas samo imamo nove forme prenošenja i nove formate te zavisnosti.
Nekada je zivot bio monoton, kupis novine, udjes u autobus, citas i cekas svoju stanicu da izadjes. Sada je sve mnogo interesasntnije. Posmatram ljude sa mobilnim telefonima u rukama. Njihovi razgovori dostupni svima, izrazi lica, ono kuckanje....pa to izaziva smeh kao da sam u cirkusu.
Robert Kiosaki predavac sa Havaja je jednom rekao"U doba digitalnih informacija bogastvo se odredjuje koliko ljudi na displeju digitalnog uredjaja vidi upravo tebe ili tvoj proizvod a ne neki drugi i koliko dugo se zadrzava gledajuci tebe na milionima uredjaja sirom sveta...".
Lik je to rekao krajem 70 ih godina proslog veka kada su obicni dzepni digitroni bili vredni kao sadasnji kompjuteri sa 16 jezgra.
Sve to telefonija,internet sve je to ciljano.0,5% tu ima nesto od cega covek ima koristi 99,5% je gubljenje vremena da bi neko zaradio na reklamama na Vasem prisustvu u celoj toj prici.
Ponovite eksperiment tako što im nećete dati pametne telefone, ili tako što neće imati internet. Neće znati ni sa njima šta da rade. Niko nije zavistan od samog telefona već od aplikacija, a to su u 90% slučajeva društvene mreže gde se kreira digitalni identitet sa ograničenjima koje postavljamo jedino sami sebi.
Ja obožavam da, npr, ostavljam komentare na portalima. Neko mora i da bude pametan i da ostavlja inteligentne i zanimljive komentare, a ne samo da čitamo botovska naklapanka i jugonostalgocarski lelek.
Ne znam... Da imam sva moguća materijalna dobra ovog sveta, od izobilja hrane, i robotske posluge, prirode, aviona, jahti, super automobila, super motora, bazena, nepreglednih rajskih plaža, idealnih, snegom pokrivenih planina, a da nemam čoveka... Sve bih to menjao za jednu bednu kolibu, i makar jednu ženu(ako ne može po izboru, onda i na lutriji), a za druga, mislim da se ne bih, opredelio, jer bi se svađali i tukli pritisnuti okolnostima da smo osuđeni jedan na drugog, pre bih se držao materjalne sebične samoće... Uz ženu ako ide i bonus pas i mačka...
E kako čovek, u ovom izboru mnogo vredi.
Eto tako se ja svakog dana zahvaljujem, i volim svoje skvo, kao da mi je jedan jedini čovek na svetu, još i po mom uzboru, uz psa i mačku...
Do duše ni koliba mi nije loša, a i u kolibi štošta, kao i ovaj tel. sa kojim razmenjujemo misli, na iste teme poput vesti koje su upravo stigle... Kažu da imamo još samo par godina za nas.
Nauka?
bolje bi bilo da pronadju neki lek i nešto za dobrobit čovečanstva umesto da lažu ovaj narod koji veruje u sve što ima etiketu NAUKA.Naučnici rade za velike korporacije i njihov profit...
Telefon danas najmanje sluzi za pozive i sms, to je uredjaj za komunikaciju,informacije,radio,tv,muziku,igrice,sve putem interneta.Po meni bi to neki mogli nazvati zavisnost od informacija i zabave ili interneta sto je po meni glupa nazovi zavisnost.Zavisnost je ukoliko se upraznjavaju neki bolesni sadrzaji na internetu.
Циљ је отуђење људи једни од других. Шта ће ти друштво и забава кад имаш телефон. Немој случајно да размишљаш својом главом, само дрндај телефон и ради шта ти се каже. Тотална дегенерација људске врсте!
Apsolutno je tacno ovo sto su napisali. Ljudi se plase sopstvenih misli i najlaksi nacin da iskljuce mozak je da dohvate telefon. Doduse iz slicnih razloga se okrecu i drogi ili alkoholu. Ne mogu da se suoce sa stvarnoscu, pa beze iz te stvarnosti uz pomoc opijata.
Na moju srecu uopste nisam zavistan od telefona. Mobilni teleoni su mi bili zanimljivi pre tridesetak godina kada su se tek pojavili i kada ih je mali broj ljudi uopste imao. Medjutim brzo sam ih "izgustirao" i danas mi telefon iskljucivo sluzi za razgovor i eventualno kao zamena za navigaciju. Obavim par privatnih razgovora, a ostalo je sve vezano za posao.
Sms posaljem jednom mesecno, a otprilike jednom mesecno i posetim neku drustvenu mrezu.
Sve preko toga je obicno gubljenje vremena, kojeg ionako nikada nemamo dovoljno.
Mobilni telefoni se nazivaju pametnim uredjajima, ali najveci paradoks je da nas ti pametni uredjaji samo zaglupljuju zbog nacina na koji ih koristimo. Dokaz da postajemo sve gluplji su i naucna istrazivanja koja dokazuju da je prosecan nivo inteligencije na planeti pao za 30% u odnosu na onaj koji smo imali pre 50 godina.
Nismo zavisni nego su telefoni sve veci, ne mogu u dzep vec moramo da ih drzimo u ruci a to je vec marketing i strategija proizvodjaca. Drugo, ko nema zivot ima pametni telefon.
Zamislimo da je ceo Svemir simulacija, odnosno virtuelna stvarnost, koju smo stvorili sebi da bi unutar njega mogli da uživamo u prirodi, vodopadima, sportu i svemu drugom što ne možemo u nekom tamo "stvarnom" svetu koji je preplavljen tehnologijom i u kome je priroda uništena - i onda, u tom virtuelnom Svemiru mi opet kreiramo virtuelnu stvarnost od koje smo u stvari hteli da pobegnemo.
Nemam mobilni telefon i nisam ga nikad ni imao i to ne smatram nikakvim nedostatkom. Apsolutno nikad nisam ni pomislio da sam zbog toga uskraćen za bilo šta. Imam normalan, redovan (inženjerski) posao, porodicu, prijatelje, putujem i, zamislite, sve to bez telefona. I lepo mi je.
Zavisni su ljudi koji su nesigurni u sebe,puni kompleksa i dokazivanja,željni popularnosti naravno i nezadovoljni svojim životoma i nikako to prvenstveno sebi ne žele da priznaju,pa traže utehu u vidu lajkova i storija na društvenim mrežama pomocu smart-android-touch mobilnih telefona i tableta,pogotovo mlada ženska populacija danas.
Na moju sreću pametni telefon koristim za dve stvari, za telefoniranje i čitanje dnevne štampe.
Za sve ostalo imam debitnu karticu, neprocenjivo.
Društvene mreže ostavljam onima koji nemaju prijatelje.
Telefon danas najmanje sluzi za pozive i sms, to je uredjaj za komunikaciju,informacije,radio,tv,muziku,igrice,sve putem interneta.Po meni bi to neki mogli nazvati zavisnost od informacija i zabave ili interneta sto je po meni glupa nazovi zavisnost.Zavisnost je ukoliko se upraznjavaju neki bolesni sadrzaji na internetu.
Nauka?
bolje bi bilo da pronadju neki lek i nešto za dobrobit čovečanstva umesto da lažu ovaj narod koji veruje u sve što ima etiketu NAUKA.Naučnici rade za velike korporacije i njihov profit...
Ponovite eksperiment tako što im nećete dati pametne telefone, ili tako što neće imati internet. Neće znati ni sa njima šta da rade. Niko nije zavistan od samog telefona već od aplikacija, a to su u 90% slučajeva društvene mreže gde se kreira digitalni identitet sa ograničenjima koje postavljamo jedino sami sebi.
Ja obožavam da, npr, ostavljam komentare na portalima. Neko mora i da bude pametan i da ostavlja inteligentne i zanimljive komentare, a ne samo da čitamo botovska naklapanka i jugonostalgocarski lelek.
Ne znam... Da imam sva moguća materijalna dobra ovog sveta, od izobilja hrane, i robotske posluge, prirode, aviona, jahti, super automobila, super motora, bazena, nepreglednih rajskih plaža, idealnih, snegom pokrivenih planina, a da nemam čoveka... Sve bih to menjao za jednu bednu kolibu, i makar jednu ženu(ako ne može po izboru, onda i na lutriji), a za druga, mislim da se ne bih, opredelio, jer bi se svađali i tukli pritisnuti okolnostima da smo osuđeni jedan na drugog, pre bih se držao materjalne sebične samoće... Uz ženu ako ide i bonus pas i mačka...
E kako čovek, u ovom izboru mnogo vredi.
Eto tako se ja svakog dana zahvaljujem, i volim svoje skvo, kao da mi je jedan jedini čovek na svetu, još i po mom uzboru, uz psa i mačku...
Do duše ni koliba mi nije loša, a i u kolibi štošta, kao i ovaj tel. sa kojim razmenjujemo misli, na iste teme poput vesti koje su upravo stigle... Kažu da imamo još samo par godina za nas.
Nekada je zivot bio monoton, kupis novine, udjes u autobus, citas i cekas svoju stanicu da izadjes. Sada je sve mnogo interesasntnije. Posmatram ljude sa mobilnim telefonima u rukama. Njihovi razgovori dostupni svima, izrazi lica, ono kuckanje....pa to izaziva smeh kao da sam u cirkusu.
Nemam mobilni telefon i nisam ga nikad ni imao i to ne smatram nikakvim nedostatkom. Apsolutno nikad nisam ni pomislio da sam zbog toga uskraćen za bilo šta. Imam normalan, redovan (inženjerski) posao, porodicu, prijatelje, putujem i, zamislite, sve to bez telefona. I lepo mi je.
Robert Kiosaki predavac sa Havaja je jednom rekao"U doba digitalnih informacija bogastvo se odredjuje koliko ljudi na displeju digitalnog uredjaja vidi upravo tebe ili tvoj proizvod a ne neki drugi i koliko dugo se zadrzava gledajuci tebe na milionima uredjaja sirom sveta...".
Lik je to rekao krajem 70 ih godina proslog veka kada su obicni dzepni digitroni bili vredni kao sadasnji kompjuteri sa 16 jezgra.
Sve to telefonija,internet sve je to ciljano.0,5% tu ima nesto od cega covek ima koristi 99,5% je gubljenje vremena da bi neko zaradio na reklamama na Vasem prisustvu u celoj toj prici.
Ne postoji zavisnost od telefona, kao takva, već zavisnost od informacije. To znamo svi mi koji se sećamo doba od pre Interneta. Ja sam kao dete jedva čekao da otac dođe ujutru iz prodavnice i donese novine. Nije bitno da li je to bila Politika, Blic, Glas ili Žurnal, bitno je da su novine i da imaju nove, sveže vesti kojih juče nije bilo. Danas samo imamo nove forme prenošenja i nove formate te zavisnosti.
Apsolutno je tacno ovo sto su napisali. Ljudi se plase sopstvenih misli i najlaksi nacin da iskljuce mozak je da dohvate telefon. Doduse iz slicnih razloga se okrecu i drogi ili alkoholu. Ne mogu da se suoce sa stvarnoscu, pa beze iz te stvarnosti uz pomoc opijata.
Na moju srecu uopste nisam zavistan od telefona. Mobilni teleoni su mi bili zanimljivi pre tridesetak godina kada su se tek pojavili i kada ih je mali broj ljudi uopste imao. Medjutim brzo sam ih "izgustirao" i danas mi telefon iskljucivo sluzi za razgovor i eventualno kao zamena za navigaciju. Obavim par privatnih razgovora, a ostalo je sve vezano za posao.
Sms posaljem jednom mesecno, a otprilike jednom mesecno i posetim neku drustvenu mrezu.
Sve preko toga je obicno gubljenje vremena, kojeg ionako nikada nemamo dovoljno.
Mobilni telefoni se nazivaju pametnim uredjajima, ali najveci paradoks je da nas ti pametni uredjaji samo zaglupljuju zbog nacina na koji ih koristimo. Dokaz da postajemo sve gluplji su i naucna istrazivanja koja dokazuju da je prosecan nivo inteligencije na planeti pao za 30% u odnosu na onaj koji smo imali pre 50 godina.
Циљ је отуђење људи једни од других. Шта ће ти друштво и забава кад имаш телефон. Немој случајно да размишљаш својом главом, само дрндај телефон и ради шта ти се каже. Тотална дегенерација људске врсте!
Zavisni su ljudi koji su nesigurni u sebe,puni kompleksa i dokazivanja,željni popularnosti naravno i nezadovoljni svojim životoma i nikako to prvenstveno sebi ne žele da priznaju,pa traže utehu u vidu lajkova i storija na društvenim mrežama pomocu smart-android-touch mobilnih telefona i tableta,pogotovo mlada ženska populacija danas.
Zamislimo da je ceo Svemir simulacija, odnosno virtuelna stvarnost, koju smo stvorili sebi da bi unutar njega mogli da uživamo u prirodi, vodopadima, sportu i svemu drugom što ne možemo u nekom tamo "stvarnom" svetu koji je preplavljen tehnologijom i u kome je priroda uništena - i onda, u tom virtuelnom Svemiru mi opet kreiramo virtuelnu stvarnost od koje smo u stvari hteli da pobegnemo.
Nismo zavisni nego su telefoni sve veci, ne mogu u dzep vec moramo da ih drzimo u ruci a to je vec marketing i strategija proizvodjaca. Drugo, ko nema zivot ima pametni telefon.
Na moju sreću pametni telefon koristim za dve stvari, za telefoniranje i čitanje dnevne štampe.
Za sve ostalo imam debitnu karticu, neprocenjivo.
Društvene mreže ostavljam onima koji nemaju prijatelje.
IMAGE SOURCE
26 Komentari
Sortiraj po: