Čestitam autorki prikaza jer se jasno vidi da je pisala iz duše, da na njen tekst ne utiče ni poznanstvo sa autorem, ni fascinacija NIN-ovom nagradom, niti moc izdavacke kuće a pogotovo ne sklonost ka nacionalističkoj ili urbanoj matrici.ono što je ona prepoznala, ja bih definisala kao prepoznavanje neiskrenosti. Ovaj roman je zbirka citata i opstih mesta, ljubahvni motiv je preuzet, nedostaje jedna dobra korektura. ovo nije jezik pisca vec nekoga ko je mozda napisao knjige o Kusturici i Vorholu pa je odlucio da na osnovu Iste metodologije napise i roman.
Iako sam daleko od domovine,daleko od zbivanja:ne zelm da vidim podjelu jer je sve to nas
narod,moj narod.Ostrina kojom Vesna Radman kritikuje roman,zasluzuje samo superlative.
Znam to iz nekih ranijih kritika i nije uopste potrebno da citam roman jer bih tako gubio
dragocjeno vrijeme.Vesna Radman je kriticar i ne treba ocekivati da ce ona ustvari izjaviti
da voli neku datu knjigu.Ona je samo kritikuje:ni pozitivno ni negativno nego jednostavno
analiticki.Nema sumnje da je u datom slucaju pisac pokusao da promjenom kulturnog
podneblja nadje svoju vrijednost.Koliko u tome uspijeva moze se naci u romanu.Mozda je
poredjenje sa Gogenom, u izvesnu ruku, komplikovano.Gogen je pobjegao od malogradjanske
kulture zapada da bi negdje drugo pronasao inspiraciju vrijednu trazenja.Nasa kultura nije
jednolicna, ako mi zivimo sa nama.Ona je neograniceno bogata,raznovrsna i primitivna Neki
od nas uobrazavaju da su rodjeni na Jelisejskim Poljima i da poznaju samo tu gradjansku
kulturu ali im cipele jos uvijek smrde na stajsko djubrivo.Tajlandska kultura je razlicita ali
to ne znaci da je kombinacija sa nasom idealna.Zena u tom podrucju pali i zari,jako je
snalazljiva i samostalna.Tajland nema Obilica,Karadjordja i drugih junaka; njihovi ljudi su
nevidljivi,pokorni i cutljivi.U tome se razlikuju od nas koji smo svi junaci i hvalisavci.
vasilije knezevic 19 feb. 2014
Prirodno je za kriticara da se pozabavi delom koje je zasluzilo najprestizniju lit. nagradu u zemlji ove godine, Marija. Moje licno misljenje je da je ova kritika dobra, jer mi se misljenje poklapa u mnogo cemu sa misljenjem autorke. To uopste ne znaci da je neko ,,u pravu'', a neko ne. Ni tumacenje sopstvenog dela nije slovo zakona. Upravo je u tome lepota umetnosti. Dodala bih samo da roman ima po meni dirljive iskrenosti, sjajnih misli, mnogo toga vrednog citanja. Verujem da ce pisac u sledecem romanu biti malo tehnicki vestiji u njihovom sklapanju.
"prazno", "suplje", "dosadno"?! Ozbiljna literatura ne moze biti prazna, suplja, dosadna, a Gocic je sve samo ne povrsan ili los pisac. Oni koji omalovazavaju Gocicev roman evidentno ne shvataju da proces knjizevnog stvaralstva nije sabiranje bobica na racunaljki. Roman nije banalna definicija npr. neke religije (pr. budizam), nego kompleksna struktura suocavanja i ukrstanja misli. Gocic je u potpunosti uspeo u svom naumu, a roman se sigurno ne moze meriti kriterijumom zabavne lake literature ili nekog crtaca. Ako insistiram iskljucivo na radnji, pametnije se latiti i Mikijevog zabavnika nego Gocivog romana. E' sada kada je NIN-ova nagrada u pitanju, svake godine se nadju najmanje 3-4 romana vredna imenovanja za prvu nagradu, na kraju odluce nijanse, trenutno raspolozenje clanova zirija, sitnice, kao kod dodele svake druge knjizevne nagrade. Gocicevu prevagu predstavlja ponajvise unosenje novog ambijenta u srpski roman. Gocic nije nezasluzeno uzeo NIN-ovu nagradu. I ne znam ko jeste? Izuzetak je jedino Vidosav Stevanovic, cija NIN-ova nagrada je pala u senku politickih obracuna unutar SKS u 1987. godini. Navodno ona je nagrada/kompenzacija za ucinjenu uslugu znate vec kome.
Na zalost ne mogu se oteti utisku ispraznosti. Ovo delo nikako nije zasluzilo nikakvu nagradu a kamoli ovako prestiznu. Popularizacija pojedinih pisaca je prosto neobjasnjiva.
Ne znam jos kakva je knjiga, procitacu je pa cu prosuditi, ali ovaj tekst mi se ne dopada, jer je prilicno nevesto i nekako nedobronamerno napisan. Uzimati Gogena kao pozitivan primer coveka koji je "uronio" u egzoticnu kulturu, je prilicno nevesto, jer Gogen dolazi iz druge epohe, drugog umetnickog konteksta, i drugih moralnih vrednosti. Stavise, Gogen je, gledajuci iz razumnog ugla, bio prilicno nemoralan, sebican stranac, koji se provodio sa devojcicama u dalekim zemljama, ziveo na tudj racun, a svoju sopstvenu decu u Evropi zanemario, i decenijama ih nije vidjao, niti im slao bilo kakav novac. Evropljanin na Tajlandu tesko moze da se stopi sa tom kulturom, na bilo koji nacin, te moze ili da obmanjuje sebe ili druge, o tome kako mu je tamo, i kako tu zemlju dozivljava. Literatura i ne treba da bude sredstvo socijalne psihlogije, ona je uvek subjektivna i uvek odrazava samo um pisca.
Ovim tekstom me upravo ubediste da ni slucajno ne pokusam da citam ovaj roman, koji mi po ovom opisu lici na malo lepse uobliceno uobicajeno srpsko kukanje i nesnalazenje van sopstvenog dvorista uz posledicno kajanje zbog tako propustenih sansi. Samo da ste jos napisali i ko je po misljenju junaka za to "kriv", jer on nikako ne moze biti, zar ne?
Iako na samom kraju i sami priznajete da je roman povrsan, prazan i nevest, ipak ste citav prikaz sastavili tako da se stice utisak da je ovo trecerazredno stivo (koje je iz ko zna kakvih bizarnih razloga dobilo NINovu nagradu) zapravo nesto sto vredi procitati.
Jeste li morali bas tako, Vesna? Nije li bilo najbolje odignorisati ga?
Iako na samom kraju i sami priznajete da je roman povrsan, prazan i nevest, ipak ste citav prikaz sastavili tako da se stice utisak da je ovo trecerazredno stivo (koje je iz ko zna kakvih bizarnih razloga dobilo NINovu nagradu) zapravo nesto sto vredi procitati.
Jeste li morali bas tako, Vesna? Nije li bilo najbolje odignorisati ga?
Ne znam jos kakva je knjiga, procitacu je pa cu prosuditi, ali ovaj tekst mi se ne dopada, jer je prilicno nevesto i nekako nedobronamerno napisan. Uzimati Gogena kao pozitivan primer coveka koji je "uronio" u egzoticnu kulturu, je prilicno nevesto, jer Gogen dolazi iz druge epohe, drugog umetnickog konteksta, i drugih moralnih vrednosti. Stavise, Gogen je, gledajuci iz razumnog ugla, bio prilicno nemoralan, sebican stranac, koji se provodio sa devojcicama u dalekim zemljama, ziveo na tudj racun, a svoju sopstvenu decu u Evropi zanemario, i decenijama ih nije vidjao, niti im slao bilo kakav novac. Evropljanin na Tajlandu tesko moze da se stopi sa tom kulturom, na bilo koji nacin, te moze ili da obmanjuje sebe ili druge, o tome kako mu je tamo, i kako tu zemlju dozivljava. Literatura i ne treba da bude sredstvo socijalne psihlogije, ona je uvek subjektivna i uvek odrazava samo um pisca.
Ovim tekstom me upravo ubediste da ni slucajno ne pokusam da citam ovaj roman, koji mi po ovom opisu lici na malo lepse uobliceno uobicajeno srpsko kukanje i nesnalazenje van sopstvenog dvorista uz posledicno kajanje zbog tako propustenih sansi. Samo da ste jos napisali i ko je po misljenju junaka za to "kriv", jer on nikako ne moze biti, zar ne?
Na zalost ne mogu se oteti utisku ispraznosti. Ovo delo nikako nije zasluzilo nikakvu nagradu a kamoli ovako prestiznu. Popularizacija pojedinih pisaca je prosto neobjasnjiva.
"prazno", "suplje", "dosadno"?! Ozbiljna literatura ne moze biti prazna, suplja, dosadna, a Gocic je sve samo ne povrsan ili los pisac. Oni koji omalovazavaju Gocicev roman evidentno ne shvataju da proces knjizevnog stvaralstva nije sabiranje bobica na racunaljki. Roman nije banalna definicija npr. neke religije (pr. budizam), nego kompleksna struktura suocavanja i ukrstanja misli. Gocic je u potpunosti uspeo u svom naumu, a roman se sigurno ne moze meriti kriterijumom zabavne lake literature ili nekog crtaca. Ako insistiram iskljucivo na radnji, pametnije se latiti i Mikijevog zabavnika nego Gocivog romana. E' sada kada je NIN-ova nagrada u pitanju, svake godine se nadju najmanje 3-4 romana vredna imenovanja za prvu nagradu, na kraju odluce nijanse, trenutno raspolozenje clanova zirija, sitnice, kao kod dodele svake druge knjizevne nagrade. Gocicevu prevagu predstavlja ponajvise unosenje novog ambijenta u srpski roman. Gocic nije nezasluzeno uzeo NIN-ovu nagradu. I ne znam ko jeste? Izuzetak je jedino Vidosav Stevanovic, cija NIN-ova nagrada je pala u senku politickih obracuna unutar SKS u 1987. godini. Navodno ona je nagrada/kompenzacija za ucinjenu uslugu znate vec kome.
Prirodno je za kriticara da se pozabavi delom koje je zasluzilo najprestizniju lit. nagradu u zemlji ove godine, Marija. Moje licno misljenje je da je ova kritika dobra, jer mi se misljenje poklapa u mnogo cemu sa misljenjem autorke. To uopste ne znaci da je neko ,,u pravu'', a neko ne. Ni tumacenje sopstvenog dela nije slovo zakona. Upravo je u tome lepota umetnosti. Dodala bih samo da roman ima po meni dirljive iskrenosti, sjajnih misli, mnogo toga vrednog citanja. Verujem da ce pisac u sledecem romanu biti malo tehnicki vestiji u njihovom sklapanju.
Čestitam autorki prikaza jer se jasno vidi da je pisala iz duše, da na njen tekst ne utiče ni poznanstvo sa autorem, ni fascinacija NIN-ovom nagradom, niti moc izdavacke kuće a pogotovo ne sklonost ka nacionalističkoj ili urbanoj matrici.ono što je ona prepoznala, ja bih definisala kao prepoznavanje neiskrenosti. Ovaj roman je zbirka citata i opstih mesta, ljubahvni motiv je preuzet, nedostaje jedna dobra korektura. ovo nije jezik pisca vec nekoga ko je mozda napisao knjige o Kusturici i Vorholu pa je odlucio da na osnovu Iste metodologije napise i roman.
Iako sam daleko od domovine,daleko od zbivanja:ne zelm da vidim podjelu jer je sve to nas
narod,moj narod.Ostrina kojom Vesna Radman kritikuje roman,zasluzuje samo superlative.
Znam to iz nekih ranijih kritika i nije uopste potrebno da citam roman jer bih tako gubio
dragocjeno vrijeme.Vesna Radman je kriticar i ne treba ocekivati da ce ona ustvari izjaviti
da voli neku datu knjigu.Ona je samo kritikuje:ni pozitivno ni negativno nego jednostavno
analiticki.Nema sumnje da je u datom slucaju pisac pokusao da promjenom kulturnog
podneblja nadje svoju vrijednost.Koliko u tome uspijeva moze se naci u romanu.Mozda je
poredjenje sa Gogenom, u izvesnu ruku, komplikovano.Gogen je pobjegao od malogradjanske
kulture zapada da bi negdje drugo pronasao inspiraciju vrijednu trazenja.Nasa kultura nije
jednolicna, ako mi zivimo sa nama.Ona je neograniceno bogata,raznovrsna i primitivna Neki
od nas uobrazavaju da su rodjeni na Jelisejskim Poljima i da poznaju samo tu gradjansku
kulturu ali im cipele jos uvijek smrde na stajsko djubrivo.Tajlandska kultura je razlicita ali
to ne znaci da je kombinacija sa nasom idealna.Zena u tom podrucju pali i zari,jako je
snalazljiva i samostalna.Tajland nema Obilica,Karadjordja i drugih junaka; njihovi ljudi su
nevidljivi,pokorni i cutljivi.U tome se razlikuju od nas koji smo svi junaci i hvalisavci.
vasilije knezevic 19 feb. 2014
Ovim tekstom me upravo ubediste da ni slucajno ne pokusam da citam ovaj roman, koji mi po ovom opisu lici na malo lepse uobliceno uobicajeno srpsko kukanje i nesnalazenje van sopstvenog dvorista uz posledicno kajanje zbog tako propustenih sansi. Samo da ste jos napisali i ko je po misljenju junaka za to "kriv", jer on nikako ne moze biti, zar ne?
"prazno", "suplje", "dosadno"?! Ozbiljna literatura ne moze biti prazna, suplja, dosadna, a Gocic je sve samo ne povrsan ili los pisac. Oni koji omalovazavaju Gocicev roman evidentno ne shvataju da proces knjizevnog stvaralstva nije sabiranje bobica na racunaljki. Roman nije banalna definicija npr. neke religije (pr. budizam), nego kompleksna struktura suocavanja i ukrstanja misli. Gocic je u potpunosti uspeo u svom naumu, a roman se sigurno ne moze meriti kriterijumom zabavne lake literature ili nekog crtaca. Ako insistiram iskljucivo na radnji, pametnije se latiti i Mikijevog zabavnika nego Gocivog romana. E' sada kada je NIN-ova nagrada u pitanju, svake godine se nadju najmanje 3-4 romana vredna imenovanja za prvu nagradu, na kraju odluce nijanse, trenutno raspolozenje clanova zirija, sitnice, kao kod dodele svake druge knjizevne nagrade. Gocicevu prevagu predstavlja ponajvise unosenje novog ambijenta u srpski roman. Gocic nije nezasluzeno uzeo NIN-ovu nagradu. I ne znam ko jeste? Izuzetak je jedino Vidosav Stevanovic, cija NIN-ova nagrada je pala u senku politickih obracuna unutar SKS u 1987. godini. Navodno ona je nagrada/kompenzacija za ucinjenu uslugu znate vec kome.
Na zalost ne mogu se oteti utisku ispraznosti. Ovo delo nikako nije zasluzilo nikakvu nagradu a kamoli ovako prestiznu. Popularizacija pojedinih pisaca je prosto neobjasnjiva.
Iako na samom kraju i sami priznajete da je roman povrsan, prazan i nevest, ipak ste citav prikaz sastavili tako da se stice utisak da je ovo trecerazredno stivo (koje je iz ko zna kakvih bizarnih razloga dobilo NINovu nagradu) zapravo nesto sto vredi procitati.
Jeste li morali bas tako, Vesna? Nije li bilo najbolje odignorisati ga?
Ne znam jos kakva je knjiga, procitacu je pa cu prosuditi, ali ovaj tekst mi se ne dopada, jer je prilicno nevesto i nekako nedobronamerno napisan. Uzimati Gogena kao pozitivan primer coveka koji je "uronio" u egzoticnu kulturu, je prilicno nevesto, jer Gogen dolazi iz druge epohe, drugog umetnickog konteksta, i drugih moralnih vrednosti. Stavise, Gogen je, gledajuci iz razumnog ugla, bio prilicno nemoralan, sebican stranac, koji se provodio sa devojcicama u dalekim zemljama, ziveo na tudj racun, a svoju sopstvenu decu u Evropi zanemario, i decenijama ih nije vidjao, niti im slao bilo kakav novac. Evropljanin na Tajlandu tesko moze da se stopi sa tom kulturom, na bilo koji nacin, te moze ili da obmanjuje sebe ili druge, o tome kako mu je tamo, i kako tu zemlju dozivljava. Literatura i ne treba da bude sredstvo socijalne psihlogije, ona je uvek subjektivna i uvek odrazava samo um pisca.
Prirodno je za kriticara da se pozabavi delom koje je zasluzilo najprestizniju lit. nagradu u zemlji ove godine, Marija. Moje licno misljenje je da je ova kritika dobra, jer mi se misljenje poklapa u mnogo cemu sa misljenjem autorke. To uopste ne znaci da je neko ,,u pravu'', a neko ne. Ni tumacenje sopstvenog dela nije slovo zakona. Upravo je u tome lepota umetnosti. Dodala bih samo da roman ima po meni dirljive iskrenosti, sjajnih misli, mnogo toga vrednog citanja. Verujem da ce pisac u sledecem romanu biti malo tehnicki vestiji u njihovom sklapanju.
Čestitam autorki prikaza jer se jasno vidi da je pisala iz duše, da na njen tekst ne utiče ni poznanstvo sa autorem, ni fascinacija NIN-ovom nagradom, niti moc izdavacke kuće a pogotovo ne sklonost ka nacionalističkoj ili urbanoj matrici.ono što je ona prepoznala, ja bih definisala kao prepoznavanje neiskrenosti. Ovaj roman je zbirka citata i opstih mesta, ljubahvni motiv je preuzet, nedostaje jedna dobra korektura. ovo nije jezik pisca vec nekoga ko je mozda napisao knjige o Kusturici i Vorholu pa je odlucio da na osnovu Iste metodologije napise i roman.
Iako sam daleko od domovine,daleko od zbivanja:ne zelm da vidim podjelu jer je sve to nas
narod,moj narod.Ostrina kojom Vesna Radman kritikuje roman,zasluzuje samo superlative.
Znam to iz nekih ranijih kritika i nije uopste potrebno da citam roman jer bih tako gubio
dragocjeno vrijeme.Vesna Radman je kriticar i ne treba ocekivati da ce ona ustvari izjaviti
da voli neku datu knjigu.Ona je samo kritikuje:ni pozitivno ni negativno nego jednostavno
analiticki.Nema sumnje da je u datom slucaju pisac pokusao da promjenom kulturnog
podneblja nadje svoju vrijednost.Koliko u tome uspijeva moze se naci u romanu.Mozda je
poredjenje sa Gogenom, u izvesnu ruku, komplikovano.Gogen je pobjegao od malogradjanske
kulture zapada da bi negdje drugo pronasao inspiraciju vrijednu trazenja.Nasa kultura nije
jednolicna, ako mi zivimo sa nama.Ona je neograniceno bogata,raznovrsna i primitivna Neki
od nas uobrazavaju da su rodjeni na Jelisejskim Poljima i da poznaju samo tu gradjansku
kulturu ali im cipele jos uvijek smrde na stajsko djubrivo.Tajlandska kultura je razlicita ali
to ne znaci da je kombinacija sa nasom idealna.Zena u tom podrucju pali i zari,jako je
snalazljiva i samostalna.Tajland nema Obilica,Karadjordja i drugih junaka; njihovi ljudi su
nevidljivi,pokorni i cutljivi.U tome se razlikuju od nas koji smo svi junaci i hvalisavci.
vasilije knezevic 19 feb. 2014
IMAGE SOURCE
17 Komentari
Sortiraj po: