A BIGGER BANG- Nedelju dana kasnije

U potpunosti se slazem sa komentarom Momcila Rajina.Ne postoje reci kojima se moze opisati ono sto se dogodilo pre 9 dana na Uscu.Stonse slusam vec 10 godina(od svoje 13.) i godinama sam mastao da ih vidim uzivo.Uvek sam verovao da je njihov koncert nesto nestvarno i nedodirljivo,sasvim poseban dogadjaj sto se pokazalo istinitim.Prvi put sam ih gledao prosle godine u Londonu sa visokih tribina Twickenhem stadiona.I pored toga sto sam mogao da ih vidim samo iz daljine totalno su me odusevili.U Beogradu je medjutim bilo bar duplo bolje jer sam ovog puta mogao da ih vidim izbliza.Bio je to dogadjaj koji je prevazisao sva moje fantazije o koncertu Stones-a.Svako ko je bio na koncertu, bio veliki fan kao ja ili samo ljubitelj muzike koji je iz radoznalosti posetio Usce je bio u neverici gledajuci taj veliki bend.Posle svega ovoga, tuzno je sto je jako malo paznje bilo posveceno samim Stonesima sve do nekoliko dana pred sam koncert i sto je vodjena negativna kampanja(setite se clanaka na B92 internet portalu koji je doduse kasnije preko tv kanala napravio dobru promociju koncerta).Mnogi ljudi nisu ni bili svesni velicine Stones-a,pa su zbog toga odsustvovali sa koncerta.U isto vreme jedan solidan americki bend je bio velican do granica apsurda.Jos jednom se pokazalo se da smo povrsan narod.Da nije tako mozda bismo gledali Bruce Springsteena u Areni dogodine.

videh te vecheri mog druga iz shkole tamo na uscu, odmah ispred bine. On je inache, posetilac splavova, ne rock koncerata. Pitam ga ja kako mu je bilo, kaze dechko NEVEROVATNO. doveo ga tata. mozda se posle onakvog BANGA i opasulji...
Hvala na podsecanju!

Hvala, Momcilo, za ovaj tekst. Jos ni jedan dan nije prosao, a da nisam razmisljao o toj carobnoj noci. Uvek mi dodje zao svih tih ljudi koji se nadju pametni da prigovaraju za nekakve potpuno nebitne stvari (kao onaj Aleksandar sto je komentarisao kako je Dzeger imao bubicu, a mi smo kao paceri sto se lozimo na njegov srpski... Kakav jad!). Te noci je Srbija imala priliku da dozivi katarzu koju je tako cesto za ove dve decenije trazila na sasvim pogresnim stranama.
Ostaje mi samo da kazem, steta sto vise ljudi nije doslo, steta sto je cirkus zvani "ljute papricice" ispraznio novcanike potencijalnoj publici i ugusi zelju za prisustvovanjem istinski najvecem spektaklu koji nam je uprilicen. Bilo je carobno. Ko god kaze drugacije, znacu da nije bio tu te veceri, na dekontaminiranom Uscu .
NIkad, nikad necu zaboraviti to sto su nam Stonsi priredili. Blagosloveni bili.

Momcilo hvala za podsecanje na vece koje necu zaboraviti ceo zivot.
Jos se nisam " opasuljio" od te najlepse beogradske rock veceri.
Naravno najvise hvala carevima Stonesima.

Dobri duh Beograda je, po obicaju, sa malo reci i puno emocija uspeo da opise ono neopisivo sto se desilo 14.07., hvala Momo.

Da cuda se ne desavaju cesto al desavaju se.kako je kazao WOODY ALEN

Na moju zalost nisam bio na koncertu a smem se kladiti da je bilo super.

Stonsi su dobri muzicari ali daleko svakako nisu najbolji, bolje je reci da su jedni od najboljih.
Velika je to rec najbolji da bi se tek tako upotrebila, jer ima mnogo dobrih rock muzicara a ko je tehnicki najbolji mislim da je tesko oceniti ali tu svakako pre svih prednost ima legenda, vizionar i najbolji gitarista svih vremena JIMI HENDRIX.
Mnogi su govorili da je Jimi izvan svog vremena.

Rolling Stones, pozdrav svim fanovima ovog benda.

Na moju zalost nisam bio na koncertu a smem se kladiti da je bilo super.

Stonsi su dobri muzicari ali daleko svakako nisu najbolji, bolje je reci da su jedni od najboljih.
Velika je to rec najbolji da bi se tek tako upotrebila, jer ima mnogo dobrih rock muzicara a ko je tehnicki najbolji mislim da je tesko oceniti ali tu svakako pre svih prednost ima legenda, vizionar i najbolji gitarista svih vremena JIMI HENDRIX.
Mnogi su govorili da je Jimi izvan svog vremena.

Rolling Stones, pozdrav svim fanovima ovog benda.

U potpunosti se slazem sa komentarom Momcila Rajina.Ne postoje reci kojima se moze opisati ono sto se dogodilo pre 9 dana na Uscu.Stonse slusam vec 10 godina(od svoje 13.) i godinama sam mastao da ih vidim uzivo.Uvek sam verovao da je njihov koncert nesto nestvarno i nedodirljivo,sasvim poseban dogadjaj sto se pokazalo istinitim.Prvi put sam ih gledao prosle godine u Londonu sa visokih tribina Twickenhem stadiona.I pored toga sto sam mogao da ih vidim samo iz daljine totalno su me odusevili.U Beogradu je medjutim bilo bar duplo bolje jer sam ovog puta mogao da ih vidim izbliza.Bio je to dogadjaj koji je prevazisao sva moje fantazije o koncertu Stones-a.Svako ko je bio na koncertu, bio veliki fan kao ja ili samo ljubitelj muzike koji je iz radoznalosti posetio Usce je bio u neverici gledajuci taj veliki bend.Posle svega ovoga, tuzno je sto je jako malo paznje bilo posveceno samim Stonesima sve do nekoliko dana pred sam koncert i sto je vodjena negativna kampanja(setite se clanaka na B92 internet portalu koji je doduse kasnije preko tv kanala napravio dobru promociju koncerta).Mnogi ljudi nisu ni bili svesni velicine Stones-a,pa su zbog toga odsustvovali sa koncerta.U isto vreme jedan solidan americki bend je bio velican do granica apsurda.Jos jednom se pokazalo se da smo povrsan narod.Da nije tako mozda bismo gledali Bruce Springsteena u Areni dogodine.

Hvala, Momcilo, za ovaj tekst. Jos ni jedan dan nije prosao, a da nisam razmisljao o toj carobnoj noci. Uvek mi dodje zao svih tih ljudi koji se nadju pametni da prigovaraju za nekakve potpuno nebitne stvari (kao onaj Aleksandar sto je komentarisao kako je Dzeger imao bubicu, a mi smo kao paceri sto se lozimo na njegov srpski... Kakav jad!). Te noci je Srbija imala priliku da dozivi katarzu koju je tako cesto za ove dve decenije trazila na sasvim pogresnim stranama.
Ostaje mi samo da kazem, steta sto vise ljudi nije doslo, steta sto je cirkus zvani "ljute papricice" ispraznio novcanike potencijalnoj publici i ugusi zelju za prisustvovanjem istinski najvecem spektaklu koji nam je uprilicen. Bilo je carobno. Ko god kaze drugacije, znacu da nije bio tu te veceri, na dekontaminiranom Uscu .
NIkad, nikad necu zaboraviti to sto su nam Stonsi priredili. Blagosloveni bili.

Momcilo hvala za podsecanje na vece koje necu zaboraviti ceo zivot.
Jos se nisam " opasuljio" od te najlepse beogradske rock veceri.
Naravno najvise hvala carevima Stonesima.

videh te vecheri mog druga iz shkole tamo na uscu, odmah ispred bine. On je inache, posetilac splavova, ne rock koncerata. Pitam ga ja kako mu je bilo, kaze dechko NEVEROVATNO. doveo ga tata. mozda se posle onakvog BANGA i opasulji...
Hvala na podsecanju!

Dobri duh Beograda je, po obicaju, sa malo reci i puno emocija uspeo da opise ono neopisivo sto se desilo 14.07., hvala Momo.

Da cuda se ne desavaju cesto al desavaju se.kako je kazao WOODY ALEN