Irish Fuck, English Screw

DIZZEE RASCAL je prilično hrabar potez organizatora. Ne kao i pozivanje Morrisseya za headlinera, ali hrabar. Dizzee je u poslednje tri-četiri godine izgradio ime kao pionir grime zvuka, ali ta slava se slabo prelila van granica Velike Britanije. O čemu je posvedočio i inicijalan broj okupljenih. Dizee nastupa kao MC + Sound System, zajedno sa Scopeom i DJ Wonderom (?!) (Brate, njega ni rođena majka ne razume šta priča!). Preko najradikalnijih matrica koje su se zaorile sa Main Stagea, Dizzee i Scope izbrbljali su tirade o „londonskom životu“. I sve brojnija publika pozitivno reaguje. Međutim, prava zabava dolazi sa parodiranjem rok koncepta, i za***ancijom preko matrice sa najvećim hitovima Queen, Deep Purple, Guns’N’Roses, Nirvane i White Stripes, na koje publika razulareno reaguje. Rizpekt za Dizzeeja za ovaj stepen samopod***bavanja. Potom sledi najgluplji MC trik na planeti- koja je strana publike glasnija. I mi urlamo. Jer urlanje je deo zabave. Morrisseyevi fanovi ionako su tu samo da bi zauzeli mesto. Fix Up Look Sharp i Stand Up Tall završavaju set sa dovoljno euforije da se da zakjljučiti da je Dizzee pokupio simpatije lokalne publike. Nadam se da ga zbog toga nećemo viđati koliko i Roni Sizea ili MC F***KIN Dynamitea.

Nakon Morrisseya nastupila je Princess Superstar u okviru projekta DJs Are Not Rockstars. 50-ak luzera ostaje da vidi o čemu se radi.

Ovo što sledi je pokušaj da se jedan potpuno intiman doživljaj opiše što objektivnije. Nadam se da ćete imati razumevanja za „neravnine“.

Morrissey voli Srbiju.

Iako nam je poručio da ćemo biti „šokirani da čujemo da su se oni (bend) sjajno proveli u Hrvatskoj, da su se sjajno proveli u Mađarskoj, i da sutra putuju u (grimasa ironije) Finsku“. Nije vam jasna poruka?!! Poruka je- ionako ništa (više) nije važno. Naše pravo da budemo ponosni (Iako nismo dočekali da i nas „pohvali“) je izignorisano. Naše pravo na rivalstvo sa susedima je bačeno u zapećak. Da nas ne voli ne bi nas ni za***avao. Razumete li?!!

Morrissey čuje glasove.

Zaista. On nastupa sa toliko grimasa, njegovo lice je stalno u nekakvom paralelnom dijalogu sa samim sobom. Kako se on opuštao, tako su i mrštenje i skupljanje obrva nestajali, a sa njima i dva Morrisseya koja smo na početku koncerta imali priliku da upoznamo. Podsetio me je na Johna Cleesa. Majke mi.

Svako ko je sinoć bio na Exitu „zbog“ Morrisseya i gledao ga po prvi put, reći će vam da je na njega čekao ceo život. Da li i na „onakav“ koncert (ma šta to značilo...), ne znam. Iako je većina mojih prijatelja pristala da otrpi Dizzee Rascala („Dizzee Raspada“) samo da bi prilegla na šipku u prvom redu, ja sam progutao dobar deo svojih paranoja i fobija i stigao do petog reda (hvala ti, Morrissey). A bilo je i potresnih poziva- „Slobodane, hajde da idemo u prvi red i da plačemo!“. Ima nas raznih.

Morrissey se na sceni pojavljuje kao master of the ceremony u najbukvalnijem smislu te kovanice, dizajniran u skladu sa estetikom poslednjeg albuma Ringleader Of The Tormentors, obučen u crno odelo , belu košulju sa leptir-mašnom, izgleda i držanja nešto gracioznijeg od čuvenih konobara beogradskog restorana „Balkan“. Njegov prateći bend nosi majice na kojima piše „Playboy“. Poruka je jasna- Morrissey je seks uvek ostavljao iza svojih leđa.

Sledi zajednički naklon. I Morrissey će tokom večeri u naklonima parafrazirati što stilizovanu izveštačenost nastupača klasične muzike, što mizanscenske deonice katoličkih ceremonija.

Prva stvar je How Soon Is Now, opšte mesto istorije The Smiths, „Morrissey u malom“, snažna i epična koliko i Morrisseyevo telo ovih dana. Gong na kraju izvođenja simbolična je najava teatralizacije koja sledi. Morrissey mlatara žicom od mikrofona, kreće se scenom i pravi poze kakve su imali statisti koji su pozirali tvorcima monumentalnihh spomenika stradalnicima Narodnooslobodilačkog rata. Meci koje Morrissey kao da prima u isturene grudi nisu pravi, ali u toj autoironizaciji nazire se žar iskrenog prkosa.

Slede dva singla, jedan sa You’re The Quarry, drugi sa pomenutog Ringleadera, First Of The Gang To Die i The Youngest Was The Most Loved, koji ovako sparene deluju kao jedna celina, i deo su jedne od vatrenih Mozzovih opsesija- mladim, buntovnim i sebičnim herojima. Kakav je i on želeo da postane. Samo da je imao pištolj. Popičnost i efektni vatreni refreni nailaze na buran odjek.

Ispovedna In The Future When All’s Well , sve sa perverznim dodirivanjem grudi. I kada vam kaže „dobro jutro“ Morrissey vam nešto „kazuje“, a nešto „ne kazuje“. Ja bih se pazio i kada mi zahvaljuje.

(B-strana novog singla) Ganglord je masivni gitarski blok, tvrd i monstruozan, i pomalo atipičan za Morrisseya. Jedna srpska pesma, dakle?! Negde u publici, fanovima iščezlih Cranes bilo je toplo oko srca. Girlfriend In A Coma, koja već 20 godina zauzima tu poziciju, zvuči prilično veselo. Let Me Kiss You, u svom „Oliver Dragojević“ izdanju zaista zvuči kao maestralno parče za emotivno leškarenje. Sve do trenutka kada se Mozz ne uhvati za svoj bucmasti trup ne bi li nam dočarao šta znači „to physically despise“. Nakon toga bela košulja leti u publiku, ali siročad je, kako čujem, nije ravnopravno raspodelila između sebe, kako to Mozzovi fanovi tradicionalno čine.

I’ll Never Be Anybody’s Hero Now, pa You Have Killed Me, još dve polu-autobiografske teme kojima Morrissey nariče nad nikada izvršenim atentatom nad samim sobom, svestan da bi to jedino bilo moguće ako bi izvršilac bio on sam. Ako mene pitate, ima nečeg podlo iskrenog u You Have Killed Me.

Life Is A Pigsty je i zbog svojih skoro 10 minuta trajanja i zbog cerremonijalnosti sa kojom je izvedena „centerpiece“ večeri. Bilo je to pozorišno izvođenje, uz gong, džinovski bubanj (zaboravih mu pravo ime), gitarske simfonije, samouvrenog Morrisseya u ulozi Hamletoida... Sem tih par minuta sve ostalo u životu bilo je i ostaće baš kako naslov pesme kaže. Ali, život ide dalje. Nešto malo kasnije, sa istom razornom pompeznošću biće izvedena i inače sasvim prosečna uvodna tema Ringleadera, I Will See You In Far-Off Places. U obe pesme Morrissey iskreno veruje. Kao u Boga.

At Last I Am Born baš i nije neka pesma, i sem „tvrdnje“ ničim ne zaslužuje koncertnu izvedbu, naročito u ovako šturom odabiru. Obrada Human Being, New York Dolls takođe izmamila je više familijarnim odobravanjem re-afirmacije Morrisseyevih tinejdžerskih aduta (na prošlogodišnjim koncertima svirao je očajnu verziju Redondo Beach, Patti Smith). Komentar na kraju pesme – At least it wasn’t Strawberry Fields Forever, that would’ve been shit... naterao me je da pomislim kako bi da je izveo (I Can’t Get No) Satisfaction sve bilo daleko duhovitije i znatno „morisijevskije“. Zar ne?

I Just Want To See The Boy Happy prolazi kao „još jedna od“, ali par simpatičnih Hrvatica ispred mene uporno želi da nakon iste Morrisseyu poruči da je „Oscar Wilde is on your side“. Whatdafuck?!!!

Veče se završava sa superopštim mestom Smithsa (naslućujete li gorki prekor?) i Panic. Bezlično kao i uvek.

Morrissey svoje pesme ne peva, on ih interpretira. Pokreti tela podjednako su bitni koliko i glas. Smiths su bili prilična skulptura od benda. Tek sada shvatam.

Tokom večeri u više navrata Morrissey će pogledom tražiti izvesnu Juliu u publici i praviti komentare koji bi trebalo da nas zaintrigiraju. Ne budite nadu da se radi o nekoj novoj ljubavi „sa trenutnim prebivalištem u Srbiji“. I površna šetnja forumima koji se bave njime otkriće vam da je istu tražio gde god je nastupao. Nakon koncerta dobijam sms od prijateljice koja pita- „Who the fuck is JuliaN?“ Svako čuje ono što hoće.

Nakon što nam se svaki član postrojenog benda zahvalio na odabranom jeziku i načinu, i nakon što je Mozz prekorio „napaljenog“ klavijaturistu što nam je poručio da se sjajno proveo ovde, Morrissey je zapevao acapella deonicu There Is A Light... „if the double-decker bus crashes into us....“ verovatno aludirajući na prevoz do hotela.

Bend izlazi na bis. U međuvremenu je i druga košulja podeljena sa publikom. Irish Heart English Blood. To je to. Nema više. Morrissey je bio i u Vašem životu.

Hvala Morrisseyu.

Hvala Draganu Ambroziću.

Nekome su noćas životi bili spaseni.