> Sve 5 ali zašto bi na nekoj zabavi postavljao takva pitanja? Pa zato se i zove zabava jer nema ozbiljnih tema.
Ma ljudi pokvare druženje na žurci kada uzazivu takav duh tom zabavnom muzikom i zezatorskom atmosferom. Napravi žurku koja je međusobni razgovor uz tihu klasiku (recimo balet Gayane - Aram Khachaturian), kao što sam ja pravio, i videćeš da će takva atmosfera da pokrene sasvim druge odnose među ljudima. Uživaće u jednostavnom dodavanju čaše soka ili sendviča jedan drugome, a širina i dubina otrežnjenog uma će iznedriti prave vrednosti u međusobnim odnosima, ali i terete nepobeđenih iskušenja, gde onda dolaze međusobni saveti kao lek na izražene potrebe duše.
Sa duvanom stvari stoje kao I sa drugim "porocima". A porok moze da bude svaka aktivnost, cak I ona koja se smatra zdravom. Stvar je u meri, a stetnost duvana je precenjena. Uzitak koji pruza uz kaficu je blagotvoran, Ali slazem se da je celodnevno dimljenje glupost.
Većina nas na Balkanu odgovara civilizacijski duhu starog veka, veku divljaštva. Iako znamo da je duvan nezdrav, da škodi i našem zdravlju i zdravlju naše dece, baš nas briga. Mali procenat ljudi kod nas odgovara nivou srednjeg veka. To su oni savesni ljudi koji će da bace kutiju sa cigaretom i da donesu odluku da prestanu sa tom štetnom navikom. Ali kako oni i dalje u srcu zadržavaju želju za duvanom, oni padaju u dodatnu depresiju zato što su osujećeni u svojoj želji. Kada sretnu osobu koja puši, imaju sklonost da je mrze, jer bi oni isto tako voleli da puše, ali ne smeju. I tada, to isto moranje rado bi nametnuli pušačima. Oni mrze pušače, a u biti vole duvan. A onda je došao novi vek, vek prosvetiteljstva koji je bio odgovor na licemerstvo srednjeg veka. To je civilizacijski nivo onih pojedinaca koji su ostavili duvan tako što su se pokajali za samu želju za duvanom, pa su sada rasterećeni i srećni što ne moraju da puše. Oni vole pušače, a ne vole duvan. Postoji jedna bitna razlika između licemerstva i stvarne pobede nad iskušenjem. Licemer stalno mora da koristi volju jer on stalno mora da ugušuje svoju nepobeđenu potrebu, dok onaj ko je zaista ostavio duvan u srcu, on je koristio volju samo kada je ostavljao duvan. Ako nekada u budućnosti ponovo dodje isto iskušenje, on će moći da ga pobedi mnogo lakše i imaće još veći blagoslov mira i slobode u svom srcu posle njegove pobede.
Neverovatan je osećaj slobode kada se ostave cigare. Takođe, i samopouzdanje se povećava jer kad uspete sa njima da se izborite, čini vam se da za vas ništa nije nemoguće :-) Osim ovoga, ne brinete kad počnete malo više da kašljete. A nema ni onog groznog osećaja kad ostanete bez cigara, a niste u mogućnosti odmah i sad da kupite paklicu.
Po meni je najveci problem sa cigaretama je davno izrecen u jednoj jako staroj reklami:
"Sa cigaretom nikad nisi sam." Valjda je i zato ljudima i tesko da je batale? A ljudi kakvi su ne razmisljaju da 'drustvo' kolko moze biti dobro tolko moze biti i lose.
U nekom normalnom svetu prestanak pusenja bi imao smisla. Kako je zivot sve losiji, bez nade da ce biti bolje, pogotovo u ovoj dolini suza u kojoj zivimo, ja svoje poroke volim i negujem i nadam se da ce mi uzvratiti ubrzavanjem odlaska na neko bolje mesto. Jer ko zeli da bude star i nemocan u ovom bezdusnom svetu
Sve 5 ali zašto bi na nekoj zabavi postavljao takva pitanja? Pa zato se i zove zabava jer nema ozbiljnih tema. Prvi tjedan je dosta težak kod prestanka i u to vrijeme sam si dozvolio jednu na kraju dana. Kasnije ide ko po špagi. Pomaže ako se okladite s nekim da ko prvi zapali plača janjca.
Evo ja pusim 20 godina sa pauzama, ostavljala sam ih mnogo puta, jednom skoro 3 godine, ali ne vredi. Samo odjednom nesto klikne i ja zapalim. Sve ovo znam, i da su djubre i zdravija sam bez njih, i novac koji uzmu, ali sam tri godine zivela u osecaju da mi nesto fali, kao kad izgubite voljenu osobu pa ceo svet izgubi smisao. Uzasno je tesko odvikavanje, posebno fizicko, ali vec posle mesec dana ste bolje, toliko puta sam prosla kroz to i ne vredi... Evo opet sam u prici i opet razmisljam o ostavljanju. I opet cu ih ostaviti kao i mnogo puta do sada i opet cu ceznuti za njima. Droga, zlo.
Sve je ovo jasno velikom broju pušača, ali iz robstva je teško pobeći. Ostaje nam da pokušavamo dok ne uspemo. Iako sam pušač, svestan sam da je to jedno od najvećih zla koja su legalna u današnje vreme.
Cigarete imaju samo placebo efekat. Prosto je neverovatno na sta 1/3, 1/2? covecanstva baca novac. Ali bukvalno, kao da uzmete dnevno 250din i bacite u djubre. Ajde razumem klince, misle da izgleda kul ali ovo ostalo ne.
Kazu istrazivaci,znaci nije dokazano i nije tacno.Pa da nam je zivot malo bolji sigurno bi i broj pusaca bio manji.Nisam istrazivac ali toliko mogu da vidim.
Pušim već 16 godina. Zadnjih godinu dana pravim pauze, ali još nisam ostavio cigarete, sad sam zapalio jednu. Uglavnom, ovo je potpuno tačno to vidim svaki put kad bar na dan ne zapalim.
Svako konzumiranje duvana izaziva skok dopamina koji je antidepresiv. To je hormon uzbudjenja od koga ti zapravo "zastaje dah" suprotan prolaktinu hormonu tuge i brižnosti.
Jedan dan sedmično ima smisla odmoriti se od rada i diviti se lepim stvarima i odgledati neki uzbudljiv film koji će podići dopamin. Ali svakodnevni skok dopamina pokreće sistem automatske regulacije koja smanjuje dopamin tako što pokreće apoptozu (smrt) nervnih ćelija koje proizvode dopamin. Zato duvan vremenom smanjuje dopamin, čime skače prolaktin, koji vodi u depresiju. Nesazreloj ličnosti je sve iskušenje, pa je višak dopamina vodi u šizofreniju, a višak prolaktina u depresiju. Zrela ličnost je brižna, a bez brige i raduje se, a bez zloupotrebe osećanja (nema potrebe da se opija osećanjima da uguši svest o unutrašnjem problemu). Svaki skok dopamina u mozgu blokira funkciju prolaktina hormona brižnosti i zato je osobu "baš briga za sve" kada uzme cigaru, a posebno marihuanu. Zabavna muzika i video igrice takođe izazivaju skok dopamina i blokiraju analitičku funkciju razuma, pa zato deca koja svakodnevno igraju igrice ne mogu da razumeju gradivo. Samo probajte da na nekoj žurci, proslavi, ili u atmosferi rok muzike pokrenete neka važna životna pitanja. Delovaćete kao da ste "pali sa Marsa", jer ljudi imaju potrebu da svaki dan sebe drže u stalnom dopaminskom uzbuđenju, da ne bi analitičkom funkcijom razuma postali svesni besmisla svojih principa življenja i svojih kvarnih pokretačkih motiva srca.
Sve je ovo jasno velikom broju pušača, ali iz robstva je teško pobeći. Ostaje nam da pokušavamo dok ne uspemo. Iako sam pušač, svestan sam da je to jedno od najvećih zla koja su legalna u današnje vreme.
Svako konzumiranje duvana izaziva skok dopamina koji je antidepresiv. To je hormon uzbudjenja od koga ti zapravo "zastaje dah" suprotan prolaktinu hormonu tuge i brižnosti.
Jedan dan sedmično ima smisla odmoriti se od rada i diviti se lepim stvarima i odgledati neki uzbudljiv film koji će podići dopamin. Ali svakodnevni skok dopamina pokreće sistem automatske regulacije koja smanjuje dopamin tako što pokreće apoptozu (smrt) nervnih ćelija koje proizvode dopamin. Zato duvan vremenom smanjuje dopamin, čime skače prolaktin, koji vodi u depresiju. Nesazreloj ličnosti je sve iskušenje, pa je višak dopamina vodi u šizofreniju, a višak prolaktina u depresiju. Zrela ličnost je brižna, a bez brige i raduje se, a bez zloupotrebe osećanja (nema potrebe da se opija osećanjima da uguši svest o unutrašnjem problemu). Svaki skok dopamina u mozgu blokira funkciju prolaktina hormona brižnosti i zato je osobu "baš briga za sve" kada uzme cigaru, a posebno marihuanu. Zabavna muzika i video igrice takođe izazivaju skok dopamina i blokiraju analitičku funkciju razuma, pa zato deca koja svakodnevno igraju igrice ne mogu da razumeju gradivo. Samo probajte da na nekoj žurci, proslavi, ili u atmosferi rok muzike pokrenete neka važna životna pitanja. Delovaćete kao da ste "pali sa Marsa", jer ljudi imaju potrebu da svaki dan sebe drže u stalnom dopaminskom uzbuđenju, da ne bi analitičkom funkcijom razuma postali svesni besmisla svojih principa življenja i svojih kvarnih pokretačkih motiva srca.
Pušim već 16 godina. Zadnjih godinu dana pravim pauze, ali još nisam ostavio cigarete, sad sam zapalio jednu. Uglavnom, ovo je potpuno tačno to vidim svaki put kad bar na dan ne zapalim.
Cigarete imaju samo placebo efekat. Prosto je neverovatno na sta 1/3, 1/2? covecanstva baca novac. Ali bukvalno, kao da uzmete dnevno 250din i bacite u djubre. Ajde razumem klince, misle da izgleda kul ali ovo ostalo ne.
Kazu istrazivaci,znaci nije dokazano i nije tacno.Pa da nam je zivot malo bolji sigurno bi i broj pusaca bio manji.Nisam istrazivac ali toliko mogu da vidim.
Evo ja pusim 20 godina sa pauzama, ostavljala sam ih mnogo puta, jednom skoro 3 godine, ali ne vredi. Samo odjednom nesto klikne i ja zapalim. Sve ovo znam, i da su djubre i zdravija sam bez njih, i novac koji uzmu, ali sam tri godine zivela u osecaju da mi nesto fali, kao kad izgubite voljenu osobu pa ceo svet izgubi smisao. Uzasno je tesko odvikavanje, posebno fizicko, ali vec posle mesec dana ste bolje, toliko puta sam prosla kroz to i ne vredi... Evo opet sam u prici i opet razmisljam o ostavljanju. I opet cu ih ostaviti kao i mnogo puta do sada i opet cu ceznuti za njima. Droga, zlo.
Neverovatan je osećaj slobode kada se ostave cigare. Takođe, i samopouzdanje se povećava jer kad uspete sa njima da se izborite, čini vam se da za vas ništa nije nemoguće :-) Osim ovoga, ne brinete kad počnete malo više da kašljete. A nema ni onog groznog osećaja kad ostanete bez cigara, a niste u mogućnosti odmah i sad da kupite paklicu.
U nekom normalnom svetu prestanak pusenja bi imao smisla. Kako je zivot sve losiji, bez nade da ce biti bolje, pogotovo u ovoj dolini suza u kojoj zivimo, ja svoje poroke volim i negujem i nadam se da ce mi uzvratiti ubrzavanjem odlaska na neko bolje mesto. Jer ko zeli da bude star i nemocan u ovom bezdusnom svetu
Po meni je najveci problem sa cigaretama je davno izrecen u jednoj jako staroj reklami:
"Sa cigaretom nikad nisi sam." Valjda je i zato ljudima i tesko da je batale? A ljudi kakvi su ne razmisljaju da 'drustvo' kolko moze biti dobro tolko moze biti i lose.
Sve 5 ali zašto bi na nekoj zabavi postavljao takva pitanja? Pa zato se i zove zabava jer nema ozbiljnih tema. Prvi tjedan je dosta težak kod prestanka i u to vrijeme sam si dozvolio jednu na kraju dana. Kasnije ide ko po špagi. Pomaže ako se okladite s nekim da ko prvi zapali plača janjca.
Većina nas na Balkanu odgovara civilizacijski duhu starog veka, veku divljaštva. Iako znamo da je duvan nezdrav, da škodi i našem zdravlju i zdravlju naše dece, baš nas briga. Mali procenat ljudi kod nas odgovara nivou srednjeg veka. To su oni savesni ljudi koji će da bace kutiju sa cigaretom i da donesu odluku da prestanu sa tom štetnom navikom. Ali kako oni i dalje u srcu zadržavaju želju za duvanom, oni padaju u dodatnu depresiju zato što su osujećeni u svojoj želji. Kada sretnu osobu koja puši, imaju sklonost da je mrze, jer bi oni isto tako voleli da puše, ali ne smeju. I tada, to isto moranje rado bi nametnuli pušačima. Oni mrze pušače, a u biti vole duvan. A onda je došao novi vek, vek prosvetiteljstva koji je bio odgovor na licemerstvo srednjeg veka. To je civilizacijski nivo onih pojedinaca koji su ostavili duvan tako što su se pokajali za samu želju za duvanom, pa su sada rasterećeni i srećni što ne moraju da puše. Oni vole pušače, a ne vole duvan. Postoji jedna bitna razlika između licemerstva i stvarne pobede nad iskušenjem. Licemer stalno mora da koristi volju jer on stalno mora da ugušuje svoju nepobeđenu potrebu, dok onaj ko je zaista ostavio duvan u srcu, on je koristio volju samo kada je ostavljao duvan. Ako nekada u budućnosti ponovo dodje isto iskušenje, on će moći da ga pobedi mnogo lakše i imaće još veći blagoslov mira i slobode u svom srcu posle njegove pobede.
Sa duvanom stvari stoje kao I sa drugim "porocima". A porok moze da bude svaka aktivnost, cak I ona koja se smatra zdravom. Stvar je u meri, a stetnost duvana je precenjena. Uzitak koji pruza uz kaficu je blagotvoran, Ali slazem se da je celodnevno dimljenje glupost.
> Sve 5 ali zašto bi na nekoj zabavi postavljao takva pitanja? Pa zato se i zove zabava jer nema ozbiljnih tema.
Ma ljudi pokvare druženje na žurci kada uzazivu takav duh tom zabavnom muzikom i zezatorskom atmosferom. Napravi žurku koja je međusobni razgovor uz tihu klasiku (recimo balet Gayane - Aram Khachaturian), kao što sam ja pravio, i videćeš da će takva atmosfera da pokrene sasvim druge odnose među ljudima. Uživaće u jednostavnom dodavanju čaše soka ili sendviča jedan drugome, a širina i dubina otrežnjenog uma će iznedriti prave vrednosti u međusobnim odnosima, ali i terete nepobeđenih iskušenja, gde onda dolaze međusobni saveti kao lek na izražene potrebe duše.
Kazu istrazivaci,znaci nije dokazano i nije tacno.Pa da nam je zivot malo bolji sigurno bi i broj pusaca bio manji.Nisam istrazivac ali toliko mogu da vidim.
Cigarete imaju samo placebo efekat. Prosto je neverovatno na sta 1/3, 1/2? covecanstva baca novac. Ali bukvalno, kao da uzmete dnevno 250din i bacite u djubre. Ajde razumem klince, misle da izgleda kul ali ovo ostalo ne.
Svako konzumiranje duvana izaziva skok dopamina koji je antidepresiv. To je hormon uzbudjenja od koga ti zapravo "zastaje dah" suprotan prolaktinu hormonu tuge i brižnosti.
Jedan dan sedmično ima smisla odmoriti se od rada i diviti se lepim stvarima i odgledati neki uzbudljiv film koji će podići dopamin. Ali svakodnevni skok dopamina pokreće sistem automatske regulacije koja smanjuje dopamin tako što pokreće apoptozu (smrt) nervnih ćelija koje proizvode dopamin. Zato duvan vremenom smanjuje dopamin, čime skače prolaktin, koji vodi u depresiju. Nesazreloj ličnosti je sve iskušenje, pa je višak dopamina vodi u šizofreniju, a višak prolaktina u depresiju. Zrela ličnost je brižna, a bez brige i raduje se, a bez zloupotrebe osećanja (nema potrebe da se opija osećanjima da uguši svest o unutrašnjem problemu). Svaki skok dopamina u mozgu blokira funkciju prolaktina hormona brižnosti i zato je osobu "baš briga za sve" kada uzme cigaru, a posebno marihuanu. Zabavna muzika i video igrice takođe izazivaju skok dopamina i blokiraju analitičku funkciju razuma, pa zato deca koja svakodnevno igraju igrice ne mogu da razumeju gradivo. Samo probajte da na nekoj žurci, proslavi, ili u atmosferi rok muzike pokrenete neka važna životna pitanja. Delovaćete kao da ste "pali sa Marsa", jer ljudi imaju potrebu da svaki dan sebe drže u stalnom dopaminskom uzbuđenju, da ne bi analitičkom funkcijom razuma postali svesni besmisla svojih principa življenja i svojih kvarnih pokretačkih motiva srca.
U nekom normalnom svetu prestanak pusenja bi imao smisla. Kako je zivot sve losiji, bez nade da ce biti bolje, pogotovo u ovoj dolini suza u kojoj zivimo, ja svoje poroke volim i negujem i nadam se da ce mi uzvratiti ubrzavanjem odlaska na neko bolje mesto. Jer ko zeli da bude star i nemocan u ovom bezdusnom svetu
Sve je ovo jasno velikom broju pušača, ali iz robstva je teško pobeći. Ostaje nam da pokušavamo dok ne uspemo. Iako sam pušač, svestan sam da je to jedno od najvećih zla koja su legalna u današnje vreme.
Većina nas na Balkanu odgovara civilizacijski duhu starog veka, veku divljaštva. Iako znamo da je duvan nezdrav, da škodi i našem zdravlju i zdravlju naše dece, baš nas briga. Mali procenat ljudi kod nas odgovara nivou srednjeg veka. To su oni savesni ljudi koji će da bace kutiju sa cigaretom i da donesu odluku da prestanu sa tom štetnom navikom. Ali kako oni i dalje u srcu zadržavaju želju za duvanom, oni padaju u dodatnu depresiju zato što su osujećeni u svojoj želji. Kada sretnu osobu koja puši, imaju sklonost da je mrze, jer bi oni isto tako voleli da puše, ali ne smeju. I tada, to isto moranje rado bi nametnuli pušačima. Oni mrze pušače, a u biti vole duvan. A onda je došao novi vek, vek prosvetiteljstva koji je bio odgovor na licemerstvo srednjeg veka. To je civilizacijski nivo onih pojedinaca koji su ostavili duvan tako što su se pokajali za samu želju za duvanom, pa su sada rasterećeni i srećni što ne moraju da puše. Oni vole pušače, a ne vole duvan. Postoji jedna bitna razlika između licemerstva i stvarne pobede nad iskušenjem. Licemer stalno mora da koristi volju jer on stalno mora da ugušuje svoju nepobeđenu potrebu, dok onaj ko je zaista ostavio duvan u srcu, on je koristio volju samo kada je ostavljao duvan. Ako nekada u budućnosti ponovo dodje isto iskušenje, on će moći da ga pobedi mnogo lakše i imaće još veći blagoslov mira i slobode u svom srcu posle njegove pobede.
Pušim već 16 godina. Zadnjih godinu dana pravim pauze, ali još nisam ostavio cigarete, sad sam zapalio jednu. Uglavnom, ovo je potpuno tačno to vidim svaki put kad bar na dan ne zapalim.
> Sve 5 ali zašto bi na nekoj zabavi postavljao takva pitanja? Pa zato se i zove zabava jer nema ozbiljnih tema.
Ma ljudi pokvare druženje na žurci kada uzazivu takav duh tom zabavnom muzikom i zezatorskom atmosferom. Napravi žurku koja je međusobni razgovor uz tihu klasiku (recimo balet Gayane - Aram Khachaturian), kao što sam ja pravio, i videćeš da će takva atmosfera da pokrene sasvim druge odnose među ljudima. Uživaće u jednostavnom dodavanju čaše soka ili sendviča jedan drugome, a širina i dubina otrežnjenog uma će iznedriti prave vrednosti u međusobnim odnosima, ali i terete nepobeđenih iskušenja, gde onda dolaze međusobni saveti kao lek na izražene potrebe duše.
Po meni je najveci problem sa cigaretama je davno izrecen u jednoj jako staroj reklami:
"Sa cigaretom nikad nisi sam." Valjda je i zato ljudima i tesko da je batale? A ljudi kakvi su ne razmisljaju da 'drustvo' kolko moze biti dobro tolko moze biti i lose.
Neverovatan je osećaj slobode kada se ostave cigare. Takođe, i samopouzdanje se povećava jer kad uspete sa njima da se izborite, čini vam se da za vas ništa nije nemoguće :-) Osim ovoga, ne brinete kad počnete malo više da kašljete. A nema ni onog groznog osećaja kad ostanete bez cigara, a niste u mogućnosti odmah i sad da kupite paklicu.
Sa duvanom stvari stoje kao I sa drugim "porocima". A porok moze da bude svaka aktivnost, cak I ona koja se smatra zdravom. Stvar je u meri, a stetnost duvana je precenjena. Uzitak koji pruza uz kaficu je blagotvoran, Ali slazem se da je celodnevno dimljenje glupost.
Evo ja pusim 20 godina sa pauzama, ostavljala sam ih mnogo puta, jednom skoro 3 godine, ali ne vredi. Samo odjednom nesto klikne i ja zapalim. Sve ovo znam, i da su djubre i zdravija sam bez njih, i novac koji uzmu, ali sam tri godine zivela u osecaju da mi nesto fali, kao kad izgubite voljenu osobu pa ceo svet izgubi smisao. Uzasno je tesko odvikavanje, posebno fizicko, ali vec posle mesec dana ste bolje, toliko puta sam prosla kroz to i ne vredi... Evo opet sam u prici i opet razmisljam o ostavljanju. I opet cu ih ostaviti kao i mnogo puta do sada i opet cu ceznuti za njima. Droga, zlo.
Sve 5 ali zašto bi na nekoj zabavi postavljao takva pitanja? Pa zato se i zove zabava jer nema ozbiljnih tema. Prvi tjedan je dosta težak kod prestanka i u to vrijeme sam si dozvolio jednu na kraju dana. Kasnije ide ko po špagi. Pomaže ako se okladite s nekim da ko prvi zapali plača janjca.
IMAGE SOURCE
24 Komentari
Sortiraj po: