Analitička psihoterapija: Od Frojda do Junga

Sjajno, pohvala za ovakve tekstove.

Odlican tekst. Samo tako nastavite. Preporucila bih svim da dgledaju film A dangerous method sa Majkl Fasbenderom o zivotu Junga i radu sa Frojdom a i uzivacete u prelepim predelima Svajcarske.

Moderna psihijatrija psihoterapiju prilicno potiskuje u drugi plan. Mozda posledica farmaceutske industrije, ili prikrivanje saznanja kojima moze da se manipulise?

Odličan tekst!

dobar clanak..

Znanje koje se zloupotrebljava u marketingu i politici.

Odlican clanak

U kontekstu psihoanalize i analitičke psihologije, termini "nesvesno" i "podsvesno" su sinonimi.

Pridev "psihološki" odnosi se na imenicu psihologija, tačnije na nauku psihologiju. Na primer, to može da bude problem upotrebe hidaruličkog modela (preuzetog iz fizike) u Frojdovom objašnjenju nesvesnog. Pridev "psihički" odnosi se na imenicu "psiha" (duša). Stoga, psihološki problem jeste problem u psihologiji kao nauci, dok je psihički problem, zapravo duševni problem, bolest, poremećaj, teškoća ili kako god bio nazvan u raznim, mnogobrojnim teorijama i pravcima.

Sve sto su ovi mislioci "smislili", pa i 10x vise je napisano hiljade godina pre njih u Vedskim spisevima. Tolko o nasoj civilizaciji...

Odlican clanak. Tarot je jedan od nacina pristupanja nesvesnom, Velika Arkana predstavlja arhetipove.

sve o kompleksima najbolje znaju navijači fmp-a.

Autorka nije napravila razliku izmedju arhetipa i arhetipske slike. Arhetip je obrazac ponasanja (pattern of behavior), zatvaranja u jeadn nacin ponasanja, misli jer se covek ponasa kao covek, a ne kao macka. Arhetipska slika je sama vrsta konkretne fantazija, snova, ponasanja, misljenja... Superjunak, siromasna djevojka koju ne vole njegovi roditelji ali on je spasava, Beli Mudrac kao iz G. prstenova i H. Potera.
Anima je zenski deo muske licnosti, a animus muski deo zenske i iskljuivo se mogu dozivljajno (pre svega osetno) doziveti i razumeti dok je intelektualno tesko praviti jasnu razliku.
Kompleks je nesvesni skup stavova o bnekom odnosu (pitanju) i pociva na indetifikaciji pojedinca sa objetkom ili projekciji ukoliko je u pitanju odnos. Svaki put kada se iznervirate na necije komentare znajte da je u vama dodirnut nesvesni kompleks.
Teorija kompenzacije pociva na balansu licnosti. Sto vise osoba zastranjuje na jednoj strani, to mu se vise razvija potreba nesvesna za suprotnom stranom. Ukoliko covek stalno putuje oseca potrebu zadrzati se u mestu i obratno, radoholicari propustaju medjuljudske odnose, porodicne i sl. sto im se obija o glavu.
Introvertni tip je onaj koji vodi kroz zivot svojim stavovima, osecanjima, osecajima. Ekstroverni je onaj koji se upravlja prema drugima i nesvesan je svoj dozivljavanja, dubinskih osecaja...
U zavisnosti od funkcije koja dominira ovi tipovi se mogu podjeliti na Misleni, Osecajni, Osetni i Intuivni. Jung je misleni introvertni.

Meni ovi koncepti deluju nekako prevaziđeno. Glavni faktor za formiranje čovekove ličnosti je društvo. Ono oblikuje pojedinca, njegove principe,stavove i želje. Ako ono zadovoljiava osnovne potrebe pojedinca onda je uredu a ako ne onda imamo probleme, anaksioznost i nesigurnost. sa druge strane ne valja ni ako mu da previše prava to jest razmazi ga, to takođe dovodi do psihičkih problema kao što to imamo na Zapadu gde su psihički problemi posledica prezasićenosti i obesti.

Odličan članak. :-) Samo bih dodala, u delu teksta gde se ističe razlika između Frojdove psihoanalize i Jungove analitičke psihoterapije, to što ,klijent leži na kauču i priča o svemu što mu padne napamet, a analitičar to beleži da bi došao do potisnutog sadržaja' zove se princip slobodnih asocijacija. Jung je, kao i Frojdova ćerka Ana, smatrao da uloga terapeuta treba da bude aktivnija i iz tog stava rodila se analitička terapija.

frojd je bio revolucija. danas su to ipak samo metafore. jung je bio ludak. pricinjavalo mu se da knjige na polici skakucu i pucketaju. nema kod njega puno nauke.

Meni ovi koncepti deluju nekako prevaziđeno. Glavni faktor za formiranje čovekove ličnosti je društvo. Ono oblikuje pojedinca, njegove principe,stavove i želje. Ako ono zadovoljiava osnovne potrebe pojedinca onda je uredu a ako ne onda imamo probleme, anaksioznost i nesigurnost. sa druge strane ne valja ni ako mu da previše prava to jest razmazi ga, to takođe dovodi do psihičkih problema kao što to imamo na Zapadu gde su psihički problemi posledica prezasićenosti i obesti.

frojd je bio revolucija. danas su to ipak samo metafore. jung je bio ludak. pricinjavalo mu se da knjige na polici skakucu i pucketaju. nema kod njega puno nauke.

Sve sto su ovi mislioci "smislili", pa i 10x vise je napisano hiljade godina pre njih u Vedskim spisevima. Tolko o nasoj civilizaciji...

sve o kompleksima najbolje znaju navijači fmp-a.

Odlican clanak. Tarot je jedan od nacina pristupanja nesvesnom, Velika Arkana predstavlja arhetipove.

Odlican tekst. Samo tako nastavite. Preporucila bih svim da dgledaju film A dangerous method sa Majkl Fasbenderom o zivotu Junga i radu sa Frojdom a i uzivacete u prelepim predelima Svajcarske.

Moderna psihijatrija psihoterapiju prilicno potiskuje u drugi plan. Mozda posledica farmaceutske industrije, ili prikrivanje saznanja kojima moze da se manipulise?

Znanje koje se zloupotrebljava u marketingu i politici.

Odličan tekst!

Odlican clanak

Sjajno, pohvala za ovakve tekstove.

U kontekstu psihoanalize i analitičke psihologije, termini "nesvesno" i "podsvesno" su sinonimi.

Pridev "psihološki" odnosi se na imenicu psihologija, tačnije na nauku psihologiju. Na primer, to može da bude problem upotrebe hidaruličkog modela (preuzetog iz fizike) u Frojdovom objašnjenju nesvesnog. Pridev "psihički" odnosi se na imenicu "psiha" (duša). Stoga, psihološki problem jeste problem u psihologiji kao nauci, dok je psihički problem, zapravo duševni problem, bolest, poremećaj, teškoća ili kako god bio nazvan u raznim, mnogobrojnim teorijama i pravcima.

Autorka nije napravila razliku izmedju arhetipa i arhetipske slike. Arhetip je obrazac ponasanja (pattern of behavior), zatvaranja u jeadn nacin ponasanja, misli jer se covek ponasa kao covek, a ne kao macka. Arhetipska slika je sama vrsta konkretne fantazija, snova, ponasanja, misljenja... Superjunak, siromasna djevojka koju ne vole njegovi roditelji ali on je spasava, Beli Mudrac kao iz G. prstenova i H. Potera.
Anima je zenski deo muske licnosti, a animus muski deo zenske i iskljuivo se mogu dozivljajno (pre svega osetno) doziveti i razumeti dok je intelektualno tesko praviti jasnu razliku.
Kompleks je nesvesni skup stavova o bnekom odnosu (pitanju) i pociva na indetifikaciji pojedinca sa objetkom ili projekciji ukoliko je u pitanju odnos. Svaki put kada se iznervirate na necije komentare znajte da je u vama dodirnut nesvesni kompleks.
Teorija kompenzacije pociva na balansu licnosti. Sto vise osoba zastranjuje na jednoj strani, to mu se vise razvija potreba nesvesna za suprotnom stranom. Ukoliko covek stalno putuje oseca potrebu zadrzati se u mestu i obratno, radoholicari propustaju medjuljudske odnose, porodicne i sl. sto im se obija o glavu.
Introvertni tip je onaj koji vodi kroz zivot svojim stavovima, osecanjima, osecajima. Ekstroverni je onaj koji se upravlja prema drugima i nesvesan je svoj dozivljavanja, dubinskih osecaja...
U zavisnosti od funkcije koja dominira ovi tipovi se mogu podjeliti na Misleni, Osecajni, Osetni i Intuivni. Jung je misleni introvertni.

dobar clanak..

Odličan članak. :-) Samo bih dodala, u delu teksta gde se ističe razlika između Frojdove psihoanalize i Jungove analitičke psihoterapije, to što ,klijent leži na kauču i priča o svemu što mu padne napamet, a analitičar to beleži da bi došao do potisnutog sadržaja' zove se princip slobodnih asocijacija. Jung je, kao i Frojdova ćerka Ana, smatrao da uloga terapeuta treba da bude aktivnija i iz tog stava rodila se analitička terapija.