Da li gojaznost utiče na čulo ukusa?

Gojaznost može da promeni način na koji osećamo ukus na najosnovnijem nivou: tako što se promeni način na koji naš jezik reaguje na različite vrste hrane.

U studiji objavljenoj 13. novembra u časopisu PLOS ONE, biolozi sa Univerziteta u Bafalu kažu da je velika telesna težina miševa negativno uticala na njihovu sposobnost da detektuju slatko.

U poređenju sa mršavijim miševima, debeljuce su imale manje ćelija za ukus koje su reagovale na sladak stimulans. Osim toga, ćelije koje jesu reagovale na slatko učinile su to relativno slabo.

Ova otkrića rešavaju još jedan elemen misterije vezane za to kako gojaznost menja naš odnos prema hrani.

“Studije pokazuju da gojaznost može da dovede do promena na mozgu, kao i na nervima koji kontrolišu periferni sistem za ukus, ali niko se do sada nije bavio ćelijama na jeziku koje dolaze u dodir sa hranom”, kaže glavni istraživač dr Ketrin Medler, vanredni profesor bioloških nauka na Univerzitetu u Bafalu.

“Ono što možemo da vidimo jeste da gojaznost već na ovom nivou utiče na same ćelije koje reaguju na ukus”, kaže Medlerova. “Gojazni miševi imaju manje ćelija za ukus koje reaguju na sladak stimulans i one ne reaguju tako dobro.”

Ovo istraživanje je važno zato što ukus igra važnu ulogu u regulisanju apetita, tj. onoga što jedemo i koliko hrane unosimo.

Nije jasno kako nesposobnost da se detektuje sladak ukus može da podstakne gojenje, ali prethodna istraživanja su pokazala da gojazne osobe žude za slatkom i ukusnom hranom iako možda ne osećaju ukus te hrane jednako kao mršavije osobe.

Medlerova kaže da je moguće da problem sa detektovanjem slatkoće može da dovede do toga da gojazni miševi jedu više od onih mršavijih da bi imali isti doživljaj ukusa.

Važno je znati što više o vezi između ukusa, apetita i gojaznosti, kaže ona, zato što to može da dovede do novih metoda koje promovišu zdravu ishranu.

“Ako shvatimo kako se na ove ćelije za ukus utiče i kako možemo da ih vratimo u normalno stanje, to bi moglo da dovede do novih metoda lečenja”, kaže Medlerova. “Ove ćelije se nalaze na jeziku i pristupačnije su od ćelija u drugim delovima tela, kao što je mozak.”

Nova studija objavljena u časopisu PLOS ONE bavila se poređenjem 25 normalnih miševa sa 25 miševa koji su bili na pojačanom režimu ishrane i tako postali gojazni.

Da bi izmerio reakciju ovih životinja na različite ukuse, tim istraživača je ispitivao proces koji se zove signaliziranje kalcijuma. Kada ćelije “prepoznaju” određeni ukus, dolazi do privremenog povećanja nivoa kalcijuma u ćelijama, pa su naučnici merili ovu promenu.

Rezultati: ćelije za ukus kod gojaznih miševa su slabije reagovale ne samo na sladak već i na gorak ukus. Ćelije za ukus kod obe grupe životinja su slično reagovale na umami, začin koji se koristi u jakoj hrani bogatoj mesom.