Zašto je elektronska pošta loša za vas?

Ovi istrazitelji nikako da shvate da ne postoji vecan i savrsen zivot. Jedno je sigurno, a to da je zdravije i sigurnije slati mejlove nego raditi u rudniku, na njivi ili na skeli. Da ne zalazim dublje. Neka me neko demantuje.

"Primanje, čitanje i slanje mejlova, naročito kada te radnje prekidaju ranije započeti posao, povećava stres kod ljudi, pokazala je najnovija britanska studija."
Sve je relativno.
Kod nekih je posao sam po sebi stres, pa se lece sedenjem po kaficima ili gledanjem raznoraznih serija.
Iz licnog iskustva, nije stresan mail, vec osoba od koje je mail. Da ne postoje mailovi, ta "prijatna" osoba bi dosla to vas ili vas nazvala telefonom i izazvala stres na jedan od navedenih nacina.
Sa druge strane, postoje osobe (u koje bih ja voleo da sam, ali na zalost nisam) koje boli uvo za to da li im je stigao mail i sta u njemu pise jer ne zele da se stresiraju zbog posla. Ova poslednja grupa je i najinteligentnija.
Ja licno volim da primam mailove jer mi po nekad dodju lepe poruke.

Nema teorije da zbog prispeća elektronske pošte prekidam bilo kakav posao. Sve ima svoje vreme.

To sam i ja primetio.

"Kao jedno od mogućih rešenja, autor studije profesor Tom Džekson navodi bolju organizaciju elektronske pošte."
Baš tako i ja mislim.
A kod nas je sve super organizovano, pa i to.
Ali to je tako, nekako, Zapadno.

Meni e-mail olakšava život.

Bavim se takvim poslom gde ljudi sa kojima sarađujem imaju potrebu za mojim konsultacijama. Do pre par godina imao sam žešći problem, jer su me neprestano zvali telefonom i prekidali u poslu.

Otkako sam uspeo da ih nateram da mi se obraćaju preko e-mail-a u mnogome sam sebi olakšao život. Kada se usredsredim na rad, ne proveravam e-mail, a u vremenu koje odaberem za proveru e-maila (par puta na dan)odgovaram ljudima na pitanja. I svi srećni. Pogotovo što se ista pitanja ponavljaju, pa već imam pripremljene uniformne odgovore na njih i COPY/PASTE mi završava posao. Takođe sam i na sajtu postavio odgovore na najčešća pitanja, ali to je već druga priča.

e-mail mi je velika pomoć i ne vidim zašto bi to bio stres.

Ako im je elektronska pošta stresna, nek' komuniciraju klasičniom poštom, pismima. A mogu i da šalju goluba pismonošu. Valjda će onda biti mirniji.

Jednog coveka su, povodom njegovog 100-tog rodjendana pitali za recept za dug zivot. Odgovorio je da nikada u zivotu nije nosio sat i nikada nije imao sefa. U njegovo vreme nije bilo interneta, e-mejla,sms-a niti mobilnih telefona, inace bi odgovor bio drugaciji.

Ja kapiram malo drugačije-sve zavisi šta poruka govori, više nego od koga je. Ako sam dobio poruku koja traži izveštaj o urađenom, neprijatnost i uznemirenost sledi ukoliko znam da zadatak nisam odgovarajuće obavio. Takođe, neprijatnost je prisutna i ukoliko dobijem glas (poziv ili poruku) od nadređenog ili direktora-što bi se reklo "daleko ti lepa kuća". Inače, bez komunikacionih kanala (mob, e-mail), posao je nezamisliv.
Čim dobijem poruku, odgovorim što pre i onda sam miran. Ako me nešto dovodi do stresa, to je zvon telefona. Njega bih o'ladio da se javim posle nekoliko minuta, a ne odmah. U poređenju sa telefonom-email je terapija.

"Kao jedno od mogućih rešenja, autor ... navodi bolju organizaciju elektronske pošte."

Rešenje je veoma jednostavno, odavno postoje razni mail monitori koji korisniku omogućavaju da samo pogleda naslov poruke, ime pošiljaoca i eventualno oznaku hitnosti. Nakon toga, korisnik, ukoliko nema ničeg hitnog jednostavno može da zatvori prozor i nastavi da radi započet posao. Celokupan prekid traje par sekundi, što ne utiče na preusmeravanje kanala pažnje (poput zvuka automobilske sirene sa ulice). Za čitanje i odgovaranje na elektronsku pošte može da se ustanovi deo radnog vremena (na primer 09-10; 14-16) i neće biti nikakvog stresa prouzrokovanog elektronskom poštom, samom po sebi.

Ovi istrazitelji nikako da shvate da ne postoji vecan i savrsen zivot. Jedno je sigurno, a to da je zdravije i sigurnije slati mejlove nego raditi u rudniku, na njivi ili na skeli. Da ne zalazim dublje. Neka me neko demantuje.
(Slobo, 08. jun 2013 14:25)

Pa dobro nije rudnil jedina opcija ali svakako 8 sati dnevno da sedis za kompom ne valja za zdravlje.

Pa je se donekle slažem sa tekstom. Ako dobijate veliki broj mejlova svakog dana, onda žurite da odgovorite i to stvarno povećava puls i pritisak. Lično sam to osetila. Ali postoji i druga strana, kada to postane rutina, onda se ovo više ne događa. Ponekad je pravo zadovoljstvo odgovarati na mejlove. Možda je to samo dodatni napor jer obično žurite. Ne mislim da je razgovor telefonom teži nego slanje mejla. Uostalom teško da se dobije toliko telefonskih poziva koliko mejlova. Inače budući da dugo koristim e-poštu imala sam samo jednu izuzetnu neprijatnost. Ipak je email jednostavno potreba bez koje se ne može.

mejl je koristan,pogledam ga kad meni odgovara. Losa strana propagandni mejlovi i koje kakav spam. Telefon na silent kad radi posao gde treba velika paznja. Sms je najstresniji i to od dokonih ljudi.

To sam i ja primetio.

Ovi istrazitelji nikako da shvate da ne postoji vecan i savrsen zivot. Jedno je sigurno, a to da je zdravije i sigurnije slati mejlove nego raditi u rudniku, na njivi ili na skeli. Da ne zalazim dublje. Neka me neko demantuje.

Nema teorije da zbog prispeća elektronske pošte prekidam bilo kakav posao. Sve ima svoje vreme.

"Primanje, čitanje i slanje mejlova, naročito kada te radnje prekidaju ranije započeti posao, povećava stres kod ljudi, pokazala je najnovija britanska studija."
Sve je relativno.
Kod nekih je posao sam po sebi stres, pa se lece sedenjem po kaficima ili gledanjem raznoraznih serija.
Iz licnog iskustva, nije stresan mail, vec osoba od koje je mail. Da ne postoje mailovi, ta "prijatna" osoba bi dosla to vas ili vas nazvala telefonom i izazvala stres na jedan od navedenih nacina.
Sa druge strane, postoje osobe (u koje bih ja voleo da sam, ali na zalost nisam) koje boli uvo za to da li im je stigao mail i sta u njemu pise jer ne zele da se stresiraju zbog posla. Ova poslednja grupa je i najinteligentnija.
Ja licno volim da primam mailove jer mi po nekad dodju lepe poruke.

Ako im je elektronska pošta stresna, nek' komuniciraju klasičniom poštom, pismima. A mogu i da šalju goluba pismonošu. Valjda će onda biti mirniji.

Meni e-mail olakšava život.

Bavim se takvim poslom gde ljudi sa kojima sarađujem imaju potrebu za mojim konsultacijama. Do pre par godina imao sam žešći problem, jer su me neprestano zvali telefonom i prekidali u poslu.

Otkako sam uspeo da ih nateram da mi se obraćaju preko e-mail-a u mnogome sam sebi olakšao život. Kada se usredsredim na rad, ne proveravam e-mail, a u vremenu koje odaberem za proveru e-maila (par puta na dan)odgovaram ljudima na pitanja. I svi srećni. Pogotovo što se ista pitanja ponavljaju, pa već imam pripremljene uniformne odgovore na njih i COPY/PASTE mi završava posao. Takođe sam i na sajtu postavio odgovore na najčešća pitanja, ali to je već druga priča.

e-mail mi je velika pomoć i ne vidim zašto bi to bio stres.

"Kao jedno od mogućih rešenja, autor studije profesor Tom Džekson navodi bolju organizaciju elektronske pošte."
Baš tako i ja mislim.
A kod nas je sve super organizovano, pa i to.
Ali to je tako, nekako, Zapadno.

Ja kapiram malo drugačije-sve zavisi šta poruka govori, više nego od koga je. Ako sam dobio poruku koja traži izveštaj o urađenom, neprijatnost i uznemirenost sledi ukoliko znam da zadatak nisam odgovarajuće obavio. Takođe, neprijatnost je prisutna i ukoliko dobijem glas (poziv ili poruku) od nadređenog ili direktora-što bi se reklo "daleko ti lepa kuća". Inače, bez komunikacionih kanala (mob, e-mail), posao je nezamisliv.
Čim dobijem poruku, odgovorim što pre i onda sam miran. Ako me nešto dovodi do stresa, to je zvon telefona. Njega bih o'ladio da se javim posle nekoliko minuta, a ne odmah. U poređenju sa telefonom-email je terapija.

"Kao jedno od mogućih rešenja, autor ... navodi bolju organizaciju elektronske pošte."

Rešenje je veoma jednostavno, odavno postoje razni mail monitori koji korisniku omogućavaju da samo pogleda naslov poruke, ime pošiljaoca i eventualno oznaku hitnosti. Nakon toga, korisnik, ukoliko nema ničeg hitnog jednostavno može da zatvori prozor i nastavi da radi započet posao. Celokupan prekid traje par sekundi, što ne utiče na preusmeravanje kanala pažnje (poput zvuka automobilske sirene sa ulice). Za čitanje i odgovaranje na elektronsku pošte može da se ustanovi deo radnog vremena (na primer 09-10; 14-16) i neće biti nikakvog stresa prouzrokovanog elektronskom poštom, samom po sebi.

Ovi istrazitelji nikako da shvate da ne postoji vecan i savrsen zivot. Jedno je sigurno, a to da je zdravije i sigurnije slati mejlove nego raditi u rudniku, na njivi ili na skeli. Da ne zalazim dublje. Neka me neko demantuje.
(Slobo, 08. jun 2013 14:25)

Pa dobro nije rudnil jedina opcija ali svakako 8 sati dnevno da sedis za kompom ne valja za zdravlje.

mejl je koristan,pogledam ga kad meni odgovara. Losa strana propagandni mejlovi i koje kakav spam. Telefon na silent kad radi posao gde treba velika paznja. Sms je najstresniji i to od dokonih ljudi.

Jednog coveka su, povodom njegovog 100-tog rodjendana pitali za recept za dug zivot. Odgovorio je da nikada u zivotu nije nosio sat i nikada nije imao sefa. U njegovo vreme nije bilo interneta, e-mejla,sms-a niti mobilnih telefona, inace bi odgovor bio drugaciji.

Pa je se donekle slažem sa tekstom. Ako dobijate veliki broj mejlova svakog dana, onda žurite da odgovorite i to stvarno povećava puls i pritisak. Lično sam to osetila. Ali postoji i druga strana, kada to postane rutina, onda se ovo više ne događa. Ponekad je pravo zadovoljstvo odgovarati na mejlove. Možda je to samo dodatni napor jer obično žurite. Ne mislim da je razgovor telefonom teži nego slanje mejla. Uostalom teško da se dobije toliko telefonskih poziva koliko mejlova. Inače budući da dugo koristim e-poštu imala sam samo jednu izuzetnu neprijatnost. Ipak je email jednostavno potreba bez koje se ne može.