Biti majka? Ne, hvala!

Imam dvoje dece, i moja žena ih hoće još, ali ne osuđujem nikog ko ih ne želi. Ogromna je to odgovornost i traži velika odricanja u svetu koji postavlja previše zahteva pred ljude. Rintaj od jutra do sutra, budi entuzijasta uz malu platu su neki od njih. Ako rintaš od jutra sutra i imaš malu platu, kako ćeš sa decom? Lako ih je napraviti a mnogo teže čuvati, podizati, školovati, itd. Pri tome Srbija ne vodi politiku koja podstiče rađanje i materinstvo, već čini upravo suprotno, sa ili bez tekuće ekonomske krize. Zvučaću verovatno cinično, ali stvarno mislim da Srbija ne voli svoju decu - ni onu postojeću, ni onu koja treba da se rode. Šta će joj onda deca?

Potpuno podržavam stav da žene koje ne žele djecu ne treba ni da ih rađaju. Neki, kao moj suprug i ja, naše dijete doživljavamo kao vrhunac ljubavi. Kroz brigu o djetetu naša ljubav se produbljuje i čini mi se da sam tek kao majka potpuno sazrela kao osoba. A sex i izgled? Pa drage majke, ne budite lijene, posvetite se sebi, ima 100 načina. Dobar dio mojih vršnjakinja, 28 godina, ima djecu, jedno ili više i izgledaju kao bombonice. A grudi, pa pašće rađale ne rađale )) Isto važi i za bore i strije. Naravno, svaka čast ženama koje priznaju da ne žele biti majke, bolje nego da rađaju djecu i svaljuju na njih zaostatak u karijeri, svoj loš izgled i manjak seksa.

Svaka čast na tekstu. Žena ne treba biti rob, ni žrtva nacionaolne populacione politike, niti ratničko patrijarhalne mašinerije koja stimuliše razmnožavanje. Imati dete treba biti individualan i svesan čin pojedinca a ne društvena obaveza.

Kako se iznerviram na tu musku reakciju da su takve zene sebicne! Oni ocigledno podrazumevaju da je duznost zene da rodi dete, sto je apsolutna glupost. Zene imaju pravo da izaberu da li zele decu, karijeru ili nesto drugo i da izaberu sta im je od toga prioritet.

Kad sam bio mlađi verovao sam da su žene koje ne žele da rode decu jako sebične. Međutim, životno iskustvo me je naučilo da mnoge žene jednostavno nisu sposobne da vaspitaju dete, ili nisu zainteresovane da ga vaspitaju, ili nemaju vremena ni volje za to. Rezultat su razmažena ili zapostavljena deca. Moj zaključak je da je sasvim na mestu kada žena zaključi na vreme da ona nije za to da rodi dete. Mislim da danas ionako ima dovoljno žena koje žele da rode decu, tako da ne verujem da nam preti bela kuga.

ne znam cemu sluze sudovi i moralisanje o odlukama drugih.
Neki ljudi jednostavno nisu za decu. Vecina ljudi koje ja znam imaju decu iz sledecih razloga: osecaj praznine i neispunjenosti, strah od samoce, briga za starost ili zato sto to tako treba jer to svi rade. A oni bez dece su terorisani non stop dusebriznim pitanjima o tome kad ce vec jednom....narocito me nerviraju oni sto misle da je tragicno ako zena nema dete. Ja imam jedno i non stop me gnjave sa 'kad ce drugo' i 'nemoj da si sebicna i surova rodi jos jedno-dva'. A ja bas necu, lepo mi s jednim. Sta je ljudima sto zabijaju toliko glavu u tudje zivote i gnjave sve oko sebe? Nije im dosta blazene'ispunjenosti' sa decom koju imaju- nisu se smirili- ipak moraju da njuskaju okolo i sole pamet?Ili su ko moja majka koja je na recima uvek dramaticna i ponavlja ko pokvarena ploca da zivot bez dece nema smisla. A u realnosti nikad nije imala vremena ni za decu a sad nema ni za unuke.

kad sam bila klinka razmišljala sam slično kao i cedex, da žene koje nemaju decu nisu ostvarene do kraja.
međutim, kako sam odrastala moji stavovi su menjali... sada ne mislim da je tragedija ako žena ne postane roditelj. najlakše je roditi dete, šta posle? znam mnogo mizernih žena koje trpe loše brakove i iskaljuju svo nezadovoljstvo na jadnoj deci. imam 28 godina i nešto ne žurim da imam decu. ako nađem adekvatnog partnera - zasnovaću porodicu. ako ne, hej, sigurno to neću raditi po svaku cenu,da bi imala o čemu da pričam sa komšijama i sa rodbinom; puno je drugih kvalitetnih stvari u životu koje mogu ispuniti čoveka... pardon, ženu. ;)

Imati dete treba da bude znak zrelosti ličnosti, materijalne sigurnosti i samostalnosti. Mnogi ljudi postaju roditelji iz sopstvene nesigurnosti, pritiska društva ili neplanirano. Treba više ceniti ljude koji su za sebe shvatili da im roditeljstvo jednostavno nije potrebno u životu nego one koji su u to uleteli nespremni i sada decu doživljavaju kao neku vrstu tereta.

Kad pomislim da nisam imao oca i da mi je majka psihopata... Ovaj tekst naravno ima smisla, roditeljstvo nije data i podrazumevana stvar.

Dugačak tekst, mrzi me da čitam.

Kao neko ko je pristalica teorije "Zivi i pusti druge da zive" imam potpuno liberalan stav prema zenama koje donesu odluku da ne radjaju. Medjutim, takodje sam pristalica teze da o necemu sto ne znas ne treba pravise ni da pametujes. E sada, izvlacite zakljucak, ja sam bio samac do 34-te, izlazio, provodio se i sve sto ide uz to.Danas imam dvoje dece i imam ISKUSTVO da govorim o osecanju da za mene nema vece srece od njih dvoje,cak sta vise imam posebno osecanje da su njihovi zivoti vredniji od moga.Zene o kojima je rec u ovom tekstu ipak nisu kompetentne da o tome razgovaraju.

Tuga.
Roditeljstvo JESTE najuzvišeniji osećaj koji čovek u životu može doživeti.
Sve ostalo je naspram toga bljutavo.
Ako neko može, a ne želi da ima decu, to onda mora biti potaknuto nekakvim traumama, iz detinjstva ili drugim.
Naravno, tu je i sebičnost, koja se racionalizuje nebulozama kao što su "planeta je prenaseljena". To ne vredi ni komentarisati koliko je jadno.
Imam dvoje dece i da smo mogli, imali bi još dvoje.
Žene, ne zavaravajte se. Muškarci vas neće oženiti zbog lepote, pameti, dobrote ili ne znam čega.
Ako se to desi, trajaće neko vreme, a onda će vođeni prirodnim instinktom otići negde drugde, obično kod mlađe žene koja želi dete (naravno da želi).
Isto važi i za frajere - ako ne želite dete, mislite da će vas partnerka/žena trpiti?
Povraća mi se kada čitam gore navedene izgovore Jelene Veljače ili Kameron Dijaz. A tek Veljačinog muža ("Dete je ubica želje") - tip očigledno nije normalan...
Takvi ljudi su za sažaljenje. Oni možda misle da na njih tako ne gledaju, ali se varaju.
Druga je stvar ako neko ne može da ima decu...

Super, svako ima pravo na izbor. Ko ne zeli ne mora, ali zasto isticati takvo misljenje? Sta je to, trend?
Nikako nisam za decu ako roditelji ne mogu ni najosnovinije da im obezbede, ali u vecini slucajeva mogu.
Ajde da to potenciramo kao nesto cool, in, pa kroz koju generaciju nece ni imati vise ko da ne bude roditelj.

Ti neces? Ne moras, tvoje pravo, ne osudjujem te ni najmanje, za tebe kao pojedinca mozda hrabra odluka, ali osudjujem velicanje takvih odluka i predstavljanje ostalima kao nesto revolucionarno i hrabro u odnosu na celo drustvo.
A te gluposti "odlucila Diaz da ne zeli da ima decu jer je svet prenaseljen" su cista demagogija.
Kao sto , na zalost, time sto necete pojesti ceo obrok necete pomoci gladnima u africi, smanjenjem potrosnje vode necete nahraniti zedne (sto ne znaci da treba razbacivati svakako) tako ni odustajanje od deteta nece doneti resenje problema prenaseljenosti.
Taj problem koji svakako postoji, treba da se resava u nerazvijenim zemljama.
Ali nemoj svoje zelje ubacivati u kontekst svetskog mira i slicnih floskula.

Jos jednom, pojedinac ima potpuno pravo da ne zeli dete, pojedinac odlucuje o svom zivotu, ali nemojte takve pojedince prezentovati kao urbane, in , moderne i slicno, i njihov izbor kao hrabar, revolucionaran i uzdizati ga.

Jedva cekam da imam decu!!!

Naravno da je roditeljstvo najuzvišeniji osećaj za nekog ko i nije sposoban za više od toga. Što verovatno predstavlja ogroman procenat jedinki ljudske rase.

Za nas ostale to je jedan vrlo težak i prilično bolan proces koji ima svoje prednosti u odnosu na život bez potomstva, kao što ima i nedostatke. Kao roditelj troje dece u Srbiji savetujem svima koji razmišljaju o roditeljstvu da se ne upuštaju u isto dok ne budu jako spremni za to.

U 21 om veku bi svako trebao da ima slobodu izbora,ali to nije tako ili bar intelekt zena koje ja poznajem nije uspeo da se odupre pritiscima i ocekivanjima sredine,a sve na njihovu stetu. Moje misljenje je da nisu svi za decu i ne treba da ih imaju.Moje dve sestre su posle rodjenja svoje dece upale u depresije i promenile se kao osobe u negativnom smislu. Ne krivim ih,jer je to velika odgovornost,a muskarci nemaju materinski instikt da podrze zenu u svemu ovome na nacin koje one ocekuju. Onda nastaju problemi, jezivi,za sve i celu okolinu.O nedostatku materijalnih dobara u vecini slucajeva da ne pricam. Nazalost, na balkanu mnogi misle da da je dovoljno dati im da jedu i nesto obuci i znam mnogo takvih primera kod nas koji podizu i po nekoliko dece.Ne mogu to da razumem, iako se sve vreme trude da objasne kako im je zivot sjajan i da su bas to hteli. O brakovima koji se sklapaju zato sto neko zatrudni,ne vredi ni torsiti reci.

Corinne Maier je potpuno u pravu. Roditi dete je veliko odricanje, a sa raskidanjem crkvenih i društvenih stega, ljudi žele svoj život za sebe a ne da se žrtvuju za nekoga ko će te "pljunuti" prvom prilikom. Zato i njena izjava; "inače majka dvoje djece, piše kako je požalila što je majka..." je na mestu.
E sad, moralisti, pre popovanja malo razmislite...

Htela sam da imam 2 dece, al' poosle ovog teksta odlučila sam da imam 3... i jedva čekam :))) Ko kaže da karijera i deca ne mogu zajedno? Drage moje - ako neko nešto želi - nađe način, a ako ne želi - izmišlja izgovore...

Najsmesnije mi je kada neko spominje "karijeru" kao neku uzvisenu stvar zbog koje treba zrtvovati ne znam sta. Sta su ti ljudi uopste uradili da smatraju da je njihova karijera na bilo koji nacin vredna, da li su zaduzili na neki nacin ljudski rod, da li su stvorili neku novu vrednost, da li su promenili svet na bolje? Ljudi vi nemate "karijere", Tesla je imao KARIJERU vi imate karijerice.

Potrudicu se da budem sto objektivniji u svom komentaru. Tekst je u najmanju ruku smesan i vodi se krajnje sumnjivim motivima i obrazlozenjima srece. Po tekstu sreca predstavlja soping, izlaske sa prijateljima i beskrajno tracarenje, sve ono sto se desava u SEX and CITY seriji tj holivudu koji hoce sve da nas proguta namecuci nam svoje vrednosti i standarde savrsenog zivota. Ne kazem da zena ne treba da ima odluku da ne radja, treba da ima, ali radjanje je pre svega jedan uzviseni cin gde zena sebe kao bice ostvaruje u pravom smislu te reci, jer da nije tako zasto bi onda i muskarci i zene imali reproduktivne organe.

Ovaj tekst predstavlja propagiranje altruizma, tj pokreta koji se zalaze za smanjene radjanja na plaeti zemlji jer oni smatraju da je planeta prenaseljena i da nema dovoljno resursa za celokupnu populaciju.

Pogledajmo samo nekad malu decu i probajmo shvatiti da je sreca u malim stvarima u njihovim srcima i iskrenim pogledima, probajmo shvatiti da se nasa besmrtnost ogleda u njima(deci) ne dozvolimo da nas raznorazni pokreti civiliziju i ukalupe kako bi lakse mogli da ostvaruju svoje ciljeve.

Nije pitanje da li bi dete bilo srećno pored mene, već što ja ne bih bila srećna pored deteta. Žene nemaju obavezu da budu majke, a ja moj život želim da provedem drugačije. To je moje pravo.

Egoizam stoji iza tih odluka, a ne nekakvi uzviseni ciljevi. Hoces da zadrzis svoj zivot takav kakav je - molim lepo, ali zasto se kriti iza prenapucenosti ili altruizma. Roditeljstvo naravno iziskuje velika odricanja u svakom pogledu, ko nije spreman na to (barem da pruzi neki 'osnovni paket':) ) bolje da se ne upusta, ali nazovimo stvari pravim imenom.

Ma kakve karijere, gledaju "Sex i grad" ... Misle zivot je seks i grad, a kad prodje glad, sta ostaje tad?

Podsetiću sve, i muškarce i žene, na njihove roditelje. Siguran sam da je većina nas imala bar jednog roditelja koji nas je voleo, čitao nam priče ili nas ljubio pred spavanje. Primiti svu tu ljubav i ne preneti je dalje je, po meni, sebično.

Biti majka? Da, rado...ali sa kim? Pominju se krpice, kafice, karijera i ostala isprazna trosenja vremena koja nekoga mogu da ucine zadovoljnim, ali mogu li srecnim....??? Niko ne pominje problem devojaka koje su finansijski, mentalno, psihicki, fizicki itd. zrele i spremne da budu majke, imaju zelju, ali nemamju odgovarajuceg partnera. Jer dete zasluzuje oba roditelja. Roditeljstvo treba da bude logican sled velike ljubavi i obostrane zelje za stvaranjem novog zivota iz te ljubavi. Ja sam svila svoje gnezdo i zelim bebu, imam dobar posao, platu, stan itd., ali momci sa kojima sam zelela da imam bebu bojali su se da nece biti uspesni u ulozi supruga i tate i takvi bi ustuknuli...Napravite clanak: Ocinstvo-ne hvala! Nisam feministkinja, volim muskarce i razumem da su uplaseni jer je drustveno nametnuto da oni trebaju biti hranitelji porodice i bar za nijansu uspesniji i prodorniji od zena...Kad bi se vise rezmisljalo da nije sva sreca u materijali, kada se na bebu ne bi gledalo kao nekoga ko uzima dragoceno vreme, kada bi mladi shvatili da je bitnije detetu ponuditi bezbriznost, zabavu i uzivanje u sitnicama, nego brinuti kako ces sutradan svog klinca opremiti da bude naj-fensi u skoli, mnogo bi vise bilo dece i mnogo bi srecnije bilo dece. Majcinstvo ne bi trebalo da bude bauk, jer beba potpunu paznju trazi samo prvih godinu dana kada nam sistem i daje poriodiljsko bolovanje, posle postoje institucije koje pomazu i brinu i sve je lakse. Zene koje smatraju da je provodjenje vremena sa bebom zrtva ne bi trebalo da radjaju jer nikada toj bebi nece podariti pravu ljubav dok god misle da postoji neko mesto gde bi u tom trenutku bile sretnije nego pored svoje bebe. A one koje smatraju da ce im partner zameriti za kilograme i opustenu kozu ili imaju pogresne partnere ili su dubinski nesigurne jer uzivanje nije sameravanje tonusa misica i kvaliteta koze vec potpino predavanje jednog dugome bez dokazivanja , ne samo fizicko, vec i emotivno. Nazalost, sve vise medjuljudske odnose svodimo na nivo materijale, a trebalo bi da smo mnogo kompleksiji od toga, da imamo mentalni, emotivnu i duhovnu nadgradnju.Sta cemo ponuditi deci ako mi razmisljamo teko?

Svaka cast Josipi Lisac na zdravom razumu.

Roditelji su mi bili uzasno strogi, kritikovali su me ceo zivot, pokazivanje emocija je u nasoj kuci tabu tema, ako places, slabic si, ako volis, smesan si itd itd..Ne zavaravam se, nosim njihove gene, bila bih verovatno slican roditelj, a zasto bi zbog mene neko patio kao sto sam ja zbog svojih roditelja..Nikada necu imati decu, to je jedini ispravan izbor u mom slucaju..

Uf ova tema me trenutno bas ono okupira i u mom zivotu...postati ili ne postati majka...
Nisam nesto nikad bila tip devojke koja je mastala kao mala devojcica da bude mama i da ima bebe, niti sam se igrala sa bebama nego sa barbikama i kenovima...moja mastanja su nekako uvek bila svedena na to da nadjem "princa" i da budem srecna u ljubavi sa jednim covekom a o bebama nisam nikad razmisljala.
Nisam nikad ni sa kim o ovome tako otvoreno razgovarala, jer i ja se bojim da me ljudi ne osude zbog toga, u fazonu zena a nema zelju da bude bude majka, ili nije joj glavni i prvenstveni cilj da bude majka - za mnoge nerazumljivo.
Mucim muku zbog okoline, svi stalno pitaju kad ce beba (inace udata sam srecno) a ja bih da pobegnem kad pocnu da me bombarduju sa tim pitanjima.
Mozda kao sto je neko u jednom prethodnom komentaru rekao, je to neka vrsta traume iz detinjstva, ali ja sam imala vrlo srecno detinjstvo, nemam traume nikakve, barem svesno nemam. Sigurno sam malo i sebicna, to eto priznajem, ali ne moze ni to biti glavni razlog. Imam eto strah od majcinstva, strah da se izgubim, da izgubim samu sebe kroz majcinstvo, plasim se ideje da nemam vise slobode u zivotu, da je sve usmereno ka detetu, da je veliko zrtvovanje, plasim se i odnosa sa muzem u svakom pogledu... Kada vidim tako majke na ulici ili u prodavnicama sa decom, a deca nemirna, ma sve me to plasi! Sve zene koje poznajem a koje su majke, mi kazu videces kada budes rodila svoje voleces ga vise od sopstenog zivota i nista ti nece biti tesko niti ce ti smetati, ali meni je to tako tesko shvatiti! "Raspricala" sam se ali eto malo dusu da odmorim jer verujte mi tesko je biti "izmedju" sve vatre: da li postati majka ili ne...Ukoliko ima jos neko ko je u slicnoj dilemi kao ja ili ko je prolazio kroz ovu dilemu, volela bih da procitam Vas komentar. Hvala na prostoru.

Prošetajte pored osnovne škole pa pogledajte kako izgleda zverinjak u koji hoće da bacite svojite dete ....svi ti vajni roditelji...iza svojih priča o ljubavi se kriju uglavnom oni isti kao i patriote i slični...a deca se za robove spremaju...bez kućnog vaspitanja kakvo se zahtevalo i pre 100 godina

Ja zelim da imam decu, ali nema sa kim, i nemam ekonomske mogucnosti. Bolje da ih nemam, nego da ih odgajam bez oca ili u bedi. To je moje misljenje na koje imam pravo.

Naj iskrenije podržavam žene koje ne osećaju potrebu da imaju decu i takodje najiskrenije podržavam žene koje imaju decu jer to istinski žele i želim im svaku sreću.Ništa nije bolje nego živeti u skladu sa onim kako osećaš,a ne mučiti se u životu jer misliš da tako mora,ali moram da kažem da netreba svako da ima decu,pa pogledajte samo oko sebe koliko ja ljudi,roditelja znam koji su rodili samo zato što neumeju ništa drugo u životu da urade nisu u stanju bili čak ni školu da završe sad su to domaćice sa dvadeset kila viška koje naravno nigde nerade već sede kući i gledaju španske serije i verovatno maštaju o tome kako bi bilo da imaju neki drugačiji život,ali ipak će se one nekako pojaviti u emisiji vreme je za bebe.No nema veze mi sa karijeron ćemo ih izdržavati.

Da mi nije ove dece sto imam, i da me neko danas pita zasto sam se zenio, ne bih znao da kazem ni jedan drugi dobar razlog. Sasvim sigurno smatrao bih to zivotnom greskom.

Kakva sebičnost, strašno! Ovakve žene nisu ni zaslužile da se rode. Sve je to zbog španskih serija.

"Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga, a tko izgubi život svoj poradi mena, naći će ga.
Ta što će koristiti čovjeku ako sav svijet stekne, a životu svojemu naudi? Ili što će čovjek dati u zamjenu za život svoj?"

Sebicnost, dragi moji. Kult individualizma i propalih osoba, koji nikada nece postati licnosti.

Mislim da ove 'velike majke' nemaju nista drugo u zivotu i jedina recenica koju znaju da ponavljaju je 'deca su najbitnija'. E pa nije bas tako. Mislim da smo mi zatucana sredina koja nema kapaciteta da uopste komentarise ovu temu. Imati ili nemati decu je,neobrazovai ljudi, STVAR IZBORA!

@Kiki

Dušo, pretpostavljam da imaš tridesetak godina, pa pošto ja ima 40 i prošao sam ono što ti prolaziš sada (istina, muško sam), dozvoli mi da te posavetujem.

To što ti ne možeš da zamisliš šta te čeka, to je prosto zbog toga što je to neopisivo! Dok se ne proba. Jednostavno, ništa se ne može porediti sa ljubavi koju roditelj oseća prema deci i novoj dimenziji života koju deca donose. Tačno je - posle toga ti više nećeš biti ista. Govorićeš sebi da ništa nisi znala o životu, što je potpuno tačno. Život se uči sa decom i uz decu, do kraja života. Lepo ti kažu drugarice, volećeš ih više od života.

Koliko traje zaljubljenost? šest meseci, godinu dana, retko duže. Ljubav prema deci, posebno prvih desetak godina, je po intenzitetu ravna zaljubljenosti, i to onoj najluđoj, ali je osećanje čistije i sadržajnije. Jednostavno se ne da dočarati, moraš da probaš.

Moj ti je savet - što pre i što više. Oplemeniće ti život i dati mu smisao. Mladost užasno brzo prolazi, da ne veruješ. Treba živeti još četrdesetak godina, ko ima sreće. Bez dece, sve je besmisleno. Ja imam dvoje, iz zdravstvenih razloga smo na toj brojci ostali i mnogo patim što nemam bar još jedno. Da ja mogu, rodio bih, ali to ne ide tako.

Zato kada čujem nekog sa takvom dilemom, dođe mi da vrištim, niste ljudi svesni šta propuštate. I zahvalite Bogu što između vas i takve sreće stoji samo vaša odluka.

Mislim da je dobro i da se o ovakvim stvarima prica i da se ljudi upoznaju sa tim da imati decu nije bas "walk in the park". Sumnjam da je autorka knjige rekla da je pozalila sto ima decu, kako je u tekstu interpretirano, ali dobijanje dece za zenu cesto zna da bude kompletni slom njenog postojeceg zivota i sveta. Pogotovo ako se bavi nekim poslom koji trazi kreativnost i odmornu glavu. Nekada je ogroman napor i nekoliko godina potrebno da se koliko-toliko ponovo pohvataju konci. Desava se i depresija oba roditelja (ne samo ona od max 6 nedelja posle porodjaja) koja vise od fizickog umora i nemanja vremena dovodi do zapustanje izgleda i prijatelja i posla i svega ostalog. Posto se o tome ne govori i ne pise, svako je ostavljen sebi da se pita sta sa njim nije u redu i zasto nije srecan kao ptica na grani. Ne verujem da ovakve informacije mogu nekoga odvratiti od imanja dece (obicno svi misle da se to njima nece dogoditi), ali, ako mu se desi nesto od navedenog, ipak ce se lakse snaci, mozda znati kako da trazi pomoc i malo skrati agoniju i sebi i porodici.

Kakve bre karijere, gluposti... Slazem se sa jednim komentatorom odavde. Ljudi shvatite, Tesla je imao karijeru, Djokovic ima karijeru, Miskovic ima karijeru, a vi imate _posao_.
I da zakljucim svako donosi odluke za koje je zreo. Ljudi koji kategoricno ne zele decu ili nisu zreli za decu ili brate mili nisu sposobni da ih imaju. Ako si sasvim ok, naci ces vremena i za decu i za sebe i prijatelje, a i posao ce izdrzati.
Uostalom, najuspesniji ljudi koje znam su uspesni na svim poljima istovremeno. Retki su ljudi koji su se fokusirali na par stvari i kao samo to zive. U tim slucajevima sagorevanje dolazi prvo.

Srećna je okolnost, što naše majke nisu donele tu odluku. A opstaće Život na ovoj Planeti i bez te dece, ali mu ipak treba pomoći. Ljudima koji se reše da ne stvaraju biološko potomstvo, ostaje u amanet da na drugi način pomognu održanje Života, i onda će moći sebi da oproste taj izbor.

šteta je samo da majke od veljače, lisac i ostalih gđica nisu tako razmišljale...

Imam dve devojčice. Jednu od 26 meseci i jednu od 8. Biti roditelj je jako teško ali za uzvrat život je ispunjeniji. Pored silnih obaveza kojih imam tu su i deca. ....ma šta imam dalje da pričam. Zaista misli da sa tim ženama nešto nije u redu.

E kada bi samo Kineske Majke rekle ja necu da imam decu,gde bi nam kraj bio!NE bi ih bilo 1.3Milijarde! Ako se Ja pitam ionako nas ima previse skoro 7 Milijardi sto je dva ipo puta vise nego pre 50 godina! Svakome treba Kuca,Auto,Posao itd! Sta ce biti sa nama pitam li se! Ljudi Odmorite malo! I i drugih stvari sem mnozenja!

Kult ličnosti i bezgranično ugađanje sebi su jedine stvari koje ja vidim u ovom tekstu. Drugi su to formulisali kroz "Sex i grad", ali moram vas podsetiti da i glavne protagonistkinje te serije formiraju porodice i rađaju decu. Karijera i deca nisu alternative, pitanje je samo koliko smo spremni da se prilagodimo dolasku dece na svet i životu sa njima.

Deca su najveći doprinos društvu koji se može dati.

"Pozdravljam život jer sam shvatio suštinu,
da nisu bitne stvari već šta ostavljaš za druge..."

Mislim da ovde nije rec o tome da li je karijera vaznija od deteta. rec je o tome da neke zene jednostavno ne zele decu, ne zbog toga sto ona pretstavljaju prepreku ka necemu drugom nego jer jednostavno-ne zele decu. i to je u redu. jedno od distinktivnih obelezja patrijarhata je sto se zena posmatra kao "aparat" koji muskarac poseduje da bi mu proizvodio decu- samim tim je jedina vredna stvar koju zena moze da uradi radjanje i odgajanje dece a ako to ne uradi nicemu i ne sluzi. naravno da danas takav stav nije vise rasprostranjen(toliko), ali se i dalje provlaci kroz razmisljanje- zena koja ne zeli decu je nenormalna, sebicna, razmazena... ali ljudi su razliciti i neki jednostavno imaju drugacije planove u zivotu. niko nikome ne duguje dete, pa da bude sebican kada to dete ne zeli da rodi. sto se tice onoga da su nasi "mali" zivoti i karijere nebitni-pa gledano sa nekog globalnog nivoa i jesu, ali retko ko ce da se ubije jer zna da nije od presudnog znacaja covecanstvu. svakome od nas je nas zivot znacajan, nasa karijera znacajna, nase dete znacajno. ne vidim zasto bi se neko odrekao posla koji ga cini zadovoljnim da bi rodio dete koje ne zeli, i ne vidim kako je to radjanje deteta neki uzvisen cilj. to sto postoji nekoliko ljudi u istoriji covecanstva koji su napravili neke revolucije u nauci ili razmisljanju nije bas realan ideal za karijeru, jer je svaka tekovina civilizacije nastala je radom, razmisljanjem i malim doprinosima ogromnog broja ljudi.
p.s. i ne mislim da (barem iole obrazovane i inteligentne zene) donose zivotne odluke na osnovi sexa i grada-kao:"vidi, keri nece dete, to je bas cool necu ni ja". a i tesko da se moze reci da je to stvar mode, dok je neko "prirodno stanje" da svaka zena zeli dete-ranije nije postojao nikakav izbor, sada postoji tako da bi se, cisto racionalnim rezonovanjem, pre moglo doci do zakljucka da prirodno staje stvari tek sada dolazi do izrazaja-a to je da neke zene jednostavno pronalaze srecu u drugim stvarma i ne osecaju potrebu za decom.

Није никаква трагедија да жена не роди дијете. Трагедија је да у некој земљи нека Јелена Вељача формира мишљење јавности. Ало бре, јел вас неко тјера да рађате? настви да живиш свој живот опсједнут крпицама, кавицама и осталим. већина жена би са тим средствима одучила да има дијете, а избјегавају их јер их са посла отпуштају уколико затрудне. Е о томе пишите, а не да неког просвјећујете како сте супер фенси па не рађате

Divan tekst, zaista. Odusevljena sam. Kada bi samo bilo vise zena koje ovako razmisljaju. KO veruje da ne moze biti dobra majka, ko se plasi izgubiti zivot kakav vodi, ko misli da seks posle porodjaja nije dobar, ko ne oseca potrebu da pruzi srecu malom ljudskom bicu, ko misli da izlasci ne mogu da se usklade sa dojenjem, ko ne zeli da doji, ko ne zeli da rodi dete jer se time trajno vezuje za oca tog deteta, ko ne zeli da bude majka koja flertuje, ko misli da mu beba smeta jer se budi rano a one su navikle da spavaju, ko nece da rodi iz sebicnih, a ko nece da rodi iz ko zna kojih drugih razloga, ko se plase porodjaja, ko se plasi placa, ko se plasi grceva deteta, ko se plasi viska kilograma, celulita i ko misli da se isti posle porodjaja ne skida, ko je imao traume iz detinjstva pa se boji svega i svacega, ko ne zeli biti majka a ni sama ne zna razloge - NE TREBA NI DA BUDU. JOS BOLJE. Dopustice nama drugima da radjaju, gaje, vole, vaspitavaju decu i pre svega uzivaju u roditeljstvu. Jer blazeni osecaj besmrtnosti - samo jedan jedini osmeh moje devojcice.
PS
seks posle porodjaja nije nista gori nego pre. Naprotiv, orgazam je duzi i jaci.

Na Zenska pleca je toliko toga natovareno da je pravo cudo kako u opste rese i rode svoju Bebu i Bebe.Sta da joj dadu da jede,cime da ju odrzavaju kada nasi mladi,pretezno,zive od prihoda ,penzije njihovih roditelja bez sigurnih radnih mesta trceci za raznim kurta,murta liderima ne bi li do radnog mesta ..dosli.A kada i nadju posao ,kod privatnika,uslov je ;nemoj slucano da odes na porodiljsko itd.Postoje naravno i Zene koje ne zele Bebu a imaju sve matrijalne i ostale uslove ali,to je zaista samo njihova stvar i o tome..non parlare!

Ovde je,prosto, u pitanju prirodna selekcija. Jaki idu dalje i prenose svoje gene potomcima, a slabi se zatru.

Gospodja Lisac je moj idol do groba,
S poštovanjem

Naravno, svako ima pravo izbora i tumacenja, ali pritom se mora shvatiti da je to samo misljenje pojedinca koje uopste ne mora biti tacno za bilo koga drugog, ponajmanje za sve.

Dakle - “Otvaranjem vrata dječje sobe zatvorit ćete vrata spavaće. Dijete je ubojica želje, djeca su smrtna presuda paru.”, ha, ha, ha... ne znam da li da se smejem ovakvom misljenju ili da u tisini sazaljevam onoga ko je u to uveren.

Volim decu ali na dva sata i puna kapa. Sebe nikada nisam zamisljala kao majku. Zasto bih mucila i sebe i to dete koje bih rodila bez zelje i potrebe kakvu vecina zena oseca? Dakle ne radi se o karijeri.

U svojim dvadesetim sam bila uvjerena da necu djecu. Svog muza sam upoznala jos u srednjoj skoli, ostali smo zajedno sve ove godine i imali predivan brak pun ljubavi. Ni on ni ja nismo zeljeli djecu. A onda je majka moga muza rekla nesto sto me malo strecnulo. Rekla je da je bas steta da ta nasa velika ljubav samo tako prodje i da od nje nista ne ostane. Ne bas tim rijecima, ali takav je neki smisao. Pri tome ne mislim da je bila zajedljiva ili pokusavala da me ubode. Mene je to ponukalo da pocnem razmisljati o djetetu i na kraju smo se muz i ja dogovorili da cemo probati poraditi na bebici. Danas nas djecak ima 3 godine a mi ga obozavamo. Nedostaje nam kad smo na poslu, nedostaje nam kad ode spavati popodne pa jedva cekamo da se probudi da ga gnjavimo i ljubakamo. Nemoguce je objasniti niti opisati tu ljubav. Da je bilo lako sve ove godine, nije. Ima jako puno iskusenja i puno nerviranja. Cudila sam se ljudima koji se odluce da imaju dijete da bi spasili brak jer je po meni ustvari brak na najvecem iskusenju kad dodje beba. Sve se promijeni za 180 stepeni. Ali polako se i sve vrati u svoju kolotecinu. Tako da nije bauk imati bebu ali totalno razumijem one zene i parove koji se odluce protiv toga jer sam i sama jako dugo bila jedna od njih.

Mislim da sve zavisi od coveka do coveka. Ko ne zeli decu, ne mora da ih ima, ali ne iz straha da nece imati vremena za sebe, ili da nece imati novca. Naravno, mislim da morate biti koliko toliko situirani i shvatiti da pored ljubavi dete i "kosta". Nije dovoljno tutnuti mu parce hleba i obuci ga u odecu koju je neko nosio, vec treba razmisljati i o njegovom skolovanju, razvoju itd. Postoji bezbroj faktora, i materijalnih i nematerijalnih (da ne kazem duhovnih) koji uticu na odrastanje i uslovno receno, srecu deteta. Ti faktori uticu i na srecu i zadovoljstvo roditelja tim detetom. Zene koje kazu kako posle rodjenja deteta nemaju vremena vise za sebe, kako su "oruznele i otupele" jednostavno ne znaju da se organizuju. Ima toliko zena koje su posle najnormalnijeg porodiljskog nastavljale da rade. Naravno, u prvih godinu dana zivota deteta, morate zrtvovati sopstveno vreme, ali to ne znaci da ce vam sve to zrtvovano vreme biti agonija i katastrofa. To sto necete moci da odete da sednete sa drugaricama na pice ili odete uvece u tulum, ne znaci da ce uvek biti tako i da ne mozete da se organizujete i da to morate potpuno da izbacite iz svog zivota. Dete je ogromna, mozda najveca obaveza u zivotu i sigurno najozbiljnija odgovornost. To je dodatno oduzimanje vremena i energije. Kada se tako posmatra, naravno da ima ljudi koji ce logicno reci, ma boli me uvo za bioloski produzetak vrste, ionako nas ima previse, hocu da uzivam u zivotu, da se posvetim sebi. To je terminalno i jednostrano shvatanje, jer cak i u toku tih prvih godinu dana, a narocito kasnije, deca predstavljaju i najveci izvor radosti i srece za svoje roditelje.

Vidim ja da se savremenoj zeni vise namece ono sto svi gledamo u "seks i grad" seriji, 3 ne udate zene koje samo hoce provod i zabavu... a da su vase majke mislile kao i vi sad vas ne bi bilo.

Moja majka i otac imaju nas 7. dece i nista nam ne fali, ni njima ni nama. Razumem da neko ne moze imati dece ili ne zeli mozda iz zdravstvenih problema i da svako ima svoj izbor... no ko nece decu zato sto misli samo na sebe ili misli da ce mu to poremetiti zivot potpuno, grdno se vara... Posle ce se kajati u starosti kad je kasno... Nema porodice bez dece...

A vi dragi moji nastavite sa takvim trendom jedno dete ili ni jedno i od Srbije nece ostati nista, i ovako nam je natalitet u gadnom minusu...

Ovo je moj stav, a ne nikakva generalizacija, udžbenik ili priručnik. Roditeljstvo jeste najuzivšeniji i osećaj i dužnost istovrmeeno. roditeljstvo je najteži i najodgovorniji "posao" u životu. "Bolje imati petoro da dele kilo šećera nego jedno da nema s kim da podeli pet kilograma."

Nema problema, al u penziju kao muskarci sa 65.

Добро и шта сад. јел њих неко тјера да рађају? Али нек се помире да већина људи то жели, и да ће им то бити ограничавајући фактор у проналажењу партнера. После ће им бити криви балкански сељаци који би да се разможавају. Имаш одлуку, прихвати је са свим предностима и недостацима

A zasto je tabu tema ?
Svako ima prava da vodi svoj zivot kako zeli.
Ozeniti ili ne sa zenom cija je karijera vaznija od stvaranja porodice lako se resava.
Ozeniti karijeristkinju, a sa drugom zenom stvoriti porodicu. I gde je tu tabu tema, jel neko nekog naterao da bude ono sto ne zeli ?

@Helena

Slažem se u potpunosti da je imati ili nemati decu stvar izbora, samo treba dobro razmisliti da izbor ne bude glup, a da se to shvati kasno. Takođe, ko kaže da roditeljstvo isključuje uspeh na bilo kom drugom planu? Naprotiv, može samo dodatno da motiviše.

@bantus

Hvala na lepom savetu, i sto je najbitnije, bez predrasude.
Imam ja nekad neke momente, kada na primer vidim neko mnogo slatko dete sa nekim, pa me to onako odusevi, u tom delicu sekunde i ja pozelim da imam, ali onda me uhvati strah...velika je to obaveza, dozivotna.
Polako, mozda ako se opustim i zaboravim strah, mozda cu tada cuti svoj bioloski sat, koji do sada jos nisam cula. :)))

Nisam u situaciji da biram - daj sta das!

Kakva sebičnost, strašno! Ovakve žene nisu ni zaslužile da se rode. Sve je to zbog španskih serija.

Tuga.
Roditeljstvo JESTE najuzvišeniji osećaj koji čovek u životu može doživeti.
Sve ostalo je naspram toga bljutavo.
Ako neko može, a ne želi da ima decu, to onda mora biti potaknuto nekakvim traumama, iz detinjstva ili drugim.
Naravno, tu je i sebičnost, koja se racionalizuje nebulozama kao što su "planeta je prenaseljena". To ne vredi ni komentarisati koliko je jadno.
Imam dvoje dece i da smo mogli, imali bi još dvoje.
Žene, ne zavaravajte se. Muškarci vas neće oženiti zbog lepote, pameti, dobrote ili ne znam čega.
Ako se to desi, trajaće neko vreme, a onda će vođeni prirodnim instinktom otići negde drugde, obično kod mlađe žene koja želi dete (naravno da želi).
Isto važi i za frajere - ako ne želite dete, mislite da će vas partnerka/žena trpiti?
Povraća mi se kada čitam gore navedene izgovore Jelene Veljače ili Kameron Dijaz. A tek Veljačinog muža ("Dete je ubica želje") - tip očigledno nije normalan...
Takvi ljudi su za sažaljenje. Oni možda misle da na njih tako ne gledaju, ali se varaju.
Druga je stvar ako neko ne može da ima decu...

Potrudicu se da budem sto objektivniji u svom komentaru. Tekst je u najmanju ruku smesan i vodi se krajnje sumnjivim motivima i obrazlozenjima srece. Po tekstu sreca predstavlja soping, izlaske sa prijateljima i beskrajno tracarenje, sve ono sto se desava u SEX and CITY seriji tj holivudu koji hoce sve da nas proguta namecuci nam svoje vrednosti i standarde savrsenog zivota. Ne kazem da zena ne treba da ima odluku da ne radja, treba da ima, ali radjanje je pre svega jedan uzviseni cin gde zena sebe kao bice ostvaruje u pravom smislu te reci, jer da nije tako zasto bi onda i muskarci i zene imali reproduktivne organe.

Ovaj tekst predstavlja propagiranje altruizma, tj pokreta koji se zalaze za smanjene radjanja na plaeti zemlji jer oni smatraju da je planeta prenaseljena i da nema dovoljno resursa za celokupnu populaciju.

Pogledajmo samo nekad malu decu i probajmo shvatiti da je sreca u malim stvarima u njihovim srcima i iskrenim pogledima, probajmo shvatiti da se nasa besmrtnost ogleda u njima(deci) ne dozvolimo da nas raznorazni pokreti civiliziju i ukalupe kako bi lakse mogli da ostvaruju svoje ciljeve.

"Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga, a tko izgubi život svoj poradi mena, naći će ga.
Ta što će koristiti čovjeku ako sav svijet stekne, a životu svojemu naudi? Ili što će čovjek dati u zamjenu za život svoj?"

Sebicnost, dragi moji. Kult individualizma i propalih osoba, koji nikada nece postati licnosti.

Ovde je,prosto, u pitanju prirodna selekcija. Jaki idu dalje i prenose svoje gene potomcima, a slabi se zatru.

Egoizam stoji iza tih odluka, a ne nekakvi uzviseni ciljevi. Hoces da zadrzis svoj zivot takav kakav je - molim lepo, ali zasto se kriti iza prenapucenosti ili altruizma. Roditeljstvo naravno iziskuje velika odricanja u svakom pogledu, ko nije spreman na to (barem da pruzi neki 'osnovni paket':) ) bolje da se ne upusta, ali nazovimo stvari pravim imenom.

Corinne Maier je potpuno u pravu. Roditi dete je veliko odricanje, a sa raskidanjem crkvenih i društvenih stega, ljudi žele svoj život za sebe a ne da se žrtvuju za nekoga ko će te "pljunuti" prvom prilikom. Zato i njena izjava; "inače majka dvoje djece, piše kako je požalila što je majka..." je na mestu.
E sad, moralisti, pre popovanja malo razmislite...

Ma kakve karijere, gledaju "Sex i grad" ... Misle zivot je seks i grad, a kad prodje glad, sta ostaje tad?

Imam dve devojčice. Jednu od 26 meseci i jednu od 8. Biti roditelj je jako teško ali za uzvrat život je ispunjeniji. Pored silnih obaveza kojih imam tu su i deca. ....ma šta imam dalje da pričam. Zaista misli da sa tim ženama nešto nije u redu.

Htela sam da imam 2 dece, al' poosle ovog teksta odlučila sam da imam 3... i jedva čekam :))) Ko kaže da karijera i deca ne mogu zajedno? Drage moje - ako neko nešto želi - nađe način, a ako ne želi - izmišlja izgovore...

Da mi nije ove dece sto imam, i da me neko danas pita zasto sam se zenio, ne bih znao da kazem ni jedan drugi dobar razlog. Sasvim sigurno smatrao bih to zivotnom greskom.

Najsmesnije mi je kada neko spominje "karijeru" kao neku uzvisenu stvar zbog koje treba zrtvovati ne znam sta. Sta su ti ljudi uopste uradili da smatraju da je njihova karijera na bilo koji nacin vredna, da li su zaduzili na neki nacin ljudski rod, da li su stvorili neku novu vrednost, da li su promenili svet na bolje? Ljudi vi nemate "karijere", Tesla je imao KARIJERU vi imate karijerice.

Podsetiću sve, i muškarce i žene, na njihove roditelje. Siguran sam da je većina nas imala bar jednog roditelja koji nas je voleo, čitao nam priče ili nas ljubio pred spavanje. Primiti svu tu ljubav i ne preneti je dalje je, po meni, sebično.

Kult ličnosti i bezgranično ugađanje sebi su jedine stvari koje ja vidim u ovom tekstu. Drugi su to formulisali kroz "Sex i grad", ali moram vas podsetiti da i glavne protagonistkinje te serije formiraju porodice i rađaju decu. Karijera i deca nisu alternative, pitanje je samo koliko smo spremni da se prilagodimo dolasku dece na svet i životu sa njima.

Deca su najveći doprinos društvu koji se može dati.

"Pozdravljam život jer sam shvatio suštinu,
da nisu bitne stvari već šta ostavljaš za druge..."

Kako se iznerviram na tu musku reakciju da su takve zene sebicne! Oni ocigledno podrazumevaju da je duznost zene da rodi dete, sto je apsolutna glupost. Zene imaju pravo da izaberu da li zele decu, karijeru ili nesto drugo i da izaberu sta im je od toga prioritet.

šteta je samo da majke od veljače, lisac i ostalih gđica nisu tako razmišljale...

Kakve bre karijere, gluposti... Slazem se sa jednim komentatorom odavde. Ljudi shvatite, Tesla je imao karijeru, Djokovic ima karijeru, Miskovic ima karijeru, a vi imate _posao_.
I da zakljucim svako donosi odluke za koje je zreo. Ljudi koji kategoricno ne zele decu ili nisu zreli za decu ili brate mili nisu sposobni da ih imaju. Ako si sasvim ok, naci ces vremena i za decu i za sebe i prijatelje, a i posao ce izdrzati.
Uostalom, najuspesniji ljudi koje znam su uspesni na svim poljima istovremeno. Retki su ljudi koji su se fokusirali na par stvari i kao samo to zive. U tim slucajevima sagorevanje dolazi prvo.

Super, svako ima pravo na izbor. Ko ne zeli ne mora, ali zasto isticati takvo misljenje? Sta je to, trend?
Nikako nisam za decu ako roditelji ne mogu ni najosnovinije da im obezbede, ali u vecini slucajeva mogu.
Ajde da to potenciramo kao nesto cool, in, pa kroz koju generaciju nece ni imati vise ko da ne bude roditelj.

Ti neces? Ne moras, tvoje pravo, ne osudjujem te ni najmanje, za tebe kao pojedinca mozda hrabra odluka, ali osudjujem velicanje takvih odluka i predstavljanje ostalima kao nesto revolucionarno i hrabro u odnosu na celo drustvo.
A te gluposti "odlucila Diaz da ne zeli da ima decu jer je svet prenaseljen" su cista demagogija.
Kao sto , na zalost, time sto necete pojesti ceo obrok necete pomoci gladnima u africi, smanjenjem potrosnje vode necete nahraniti zedne (sto ne znaci da treba razbacivati svakako) tako ni odustajanje od deteta nece doneti resenje problema prenaseljenosti.
Taj problem koji svakako postoji, treba da se resava u nerazvijenim zemljama.
Ali nemoj svoje zelje ubacivati u kontekst svetskog mira i slicnih floskula.

Jos jednom, pojedinac ima potpuno pravo da ne zeli dete, pojedinac odlucuje o svom zivotu, ali nemojte takve pojedince prezentovati kao urbane, in , moderne i slicno, i njihov izbor kao hrabar, revolucionaran i uzdizati ga.

Vidim ja da se savremenoj zeni vise namece ono sto svi gledamo u "seks i grad" seriji, 3 ne udate zene koje samo hoce provod i zabavu... a da su vase majke mislile kao i vi sad vas ne bi bilo.

Moja majka i otac imaju nas 7. dece i nista nam ne fali, ni njima ni nama. Razumem da neko ne moze imati dece ili ne zeli mozda iz zdravstvenih problema i da svako ima svoj izbor... no ko nece decu zato sto misli samo na sebe ili misli da ce mu to poremetiti zivot potpuno, grdno se vara... Posle ce se kajati u starosti kad je kasno... Nema porodice bez dece...

A vi dragi moji nastavite sa takvim trendom jedno dete ili ni jedno i od Srbije nece ostati nista, i ovako nam je natalitet u gadnom minusu...

Kao neko ko je pristalica teorije "Zivi i pusti druge da zive" imam potpuno liberalan stav prema zenama koje donesu odluku da ne radjaju. Medjutim, takodje sam pristalica teze da o necemu sto ne znas ne treba pravise ni da pametujes. E sada, izvlacite zakljucak, ja sam bio samac do 34-te, izlazio, provodio se i sve sto ide uz to.Danas imam dvoje dece i imam ISKUSTVO da govorim o osecanju da za mene nema vece srece od njih dvoje,cak sta vise imam posebno osecanje da su njihovi zivoti vredniji od moga.Zene o kojima je rec u ovom tekstu ipak nisu kompetentne da o tome razgovaraju.

Divan tekst, zaista. Odusevljena sam. Kada bi samo bilo vise zena koje ovako razmisljaju. KO veruje da ne moze biti dobra majka, ko se plasi izgubiti zivot kakav vodi, ko misli da seks posle porodjaja nije dobar, ko ne oseca potrebu da pruzi srecu malom ljudskom bicu, ko misli da izlasci ne mogu da se usklade sa dojenjem, ko ne zeli da doji, ko ne zeli da rodi dete jer se time trajno vezuje za oca tog deteta, ko ne zeli da bude majka koja flertuje, ko misli da mu beba smeta jer se budi rano a one su navikle da spavaju, ko nece da rodi iz sebicnih, a ko nece da rodi iz ko zna kojih drugih razloga, ko se plase porodjaja, ko se plasi placa, ko se plasi grceva deteta, ko se plasi viska kilograma, celulita i ko misli da se isti posle porodjaja ne skida, ko je imao traume iz detinjstva pa se boji svega i svacega, ko ne zeli biti majka a ni sama ne zna razloge - NE TREBA NI DA BUDU. JOS BOLJE. Dopustice nama drugima da radjaju, gaje, vole, vaspitavaju decu i pre svega uzivaju u roditeljstvu. Jer blazeni osecaj besmrtnosti - samo jedan jedini osmeh moje devojcice.
PS
seks posle porodjaja nije nista gori nego pre. Naprotiv, orgazam je duzi i jaci.

Ovo je moj stav, a ne nikakva generalizacija, udžbenik ili priručnik. Roditeljstvo jeste najuzivšeniji i osećaj i dužnost istovrmeeno. roditeljstvo je najteži i najodgovorniji "posao" u životu. "Bolje imati petoro da dele kilo šećera nego jedno da nema s kim da podeli pet kilograma."

Svaka čast na tekstu. Žena ne treba biti rob, ni žrtva nacionaolne populacione politike, niti ratničko patrijarhalne mašinerije koja stimuliše razmnožavanje. Imati dete treba biti individualan i svesan čin pojedinca a ne društvena obaveza.

A zasto je tabu tema ?
Svako ima prava da vodi svoj zivot kako zeli.
Ozeniti ili ne sa zenom cija je karijera vaznija od stvaranja porodice lako se resava.
Ozeniti karijeristkinju, a sa drugom zenom stvoriti porodicu. I gde je tu tabu tema, jel neko nekog naterao da bude ono sto ne zeli ?

Dugačak tekst, mrzi me da čitam.

Srećna je okolnost, što naše majke nisu donele tu odluku. A opstaće Život na ovoj Planeti i bez te dece, ali mu ipak treba pomoći. Ljudima koji se reše da ne stvaraju biološko potomstvo, ostaje u amanet da na drugi način pomognu održanje Života, i onda će moći sebi da oproste taj izbor.

Nije pitanje da li bi dete bilo srećno pored mene, već što ja ne bih bila srećna pored deteta. Žene nemaju obavezu da budu majke, a ja moj život želim da provedem drugačije. To je moje pravo.

Није никаква трагедија да жена не роди дијете. Трагедија је да у некој земљи нека Јелена Вељача формира мишљење јавности. Ало бре, јел вас неко тјера да рађате? настви да живиш свој живот опсједнут крпицама, кавицама и осталим. већина жена би са тим средствима одучила да има дијете, а избјегавају их јер их са посла отпуштају уколико затрудне. Е о томе пишите, а не да неког просвјећујете како сте супер фенси па не рађате

Naravno da je roditeljstvo najuzvišeniji osećaj za nekog ko i nije sposoban za više od toga. Što verovatno predstavlja ogroman procenat jedinki ljudske rase.

Za nas ostale to je jedan vrlo težak i prilično bolan proces koji ima svoje prednosti u odnosu na život bez potomstva, kao što ima i nedostatke. Kao roditelj troje dece u Srbiji savetujem svima koji razmišljaju o roditeljstvu da se ne upuštaju u isto dok ne budu jako spremni za to.

@Kiki

Dušo, pretpostavljam da imaš tridesetak godina, pa pošto ja ima 40 i prošao sam ono što ti prolaziš sada (istina, muško sam), dozvoli mi da te posavetujem.

To što ti ne možeš da zamisliš šta te čeka, to je prosto zbog toga što je to neopisivo! Dok se ne proba. Jednostavno, ništa se ne može porediti sa ljubavi koju roditelj oseća prema deci i novoj dimenziji života koju deca donose. Tačno je - posle toga ti više nećeš biti ista. Govorićeš sebi da ništa nisi znala o životu, što je potpuno tačno. Život se uči sa decom i uz decu, do kraja života. Lepo ti kažu drugarice, volećeš ih više od života.

Koliko traje zaljubljenost? šest meseci, godinu dana, retko duže. Ljubav prema deci, posebno prvih desetak godina, je po intenzitetu ravna zaljubljenosti, i to onoj najluđoj, ali je osećanje čistije i sadržajnije. Jednostavno se ne da dočarati, moraš da probaš.

Moj ti je savet - što pre i što više. Oplemeniće ti život i dati mu smisao. Mladost užasno brzo prolazi, da ne veruješ. Treba živeti još četrdesetak godina, ko ima sreće. Bez dece, sve je besmisleno. Ja imam dvoje, iz zdravstvenih razloga smo na toj brojci ostali i mnogo patim što nemam bar još jedno. Da ja mogu, rodio bih, ali to ne ide tako.

Zato kada čujem nekog sa takvom dilemom, dođe mi da vrištim, niste ljudi svesni šta propuštate. I zahvalite Bogu što između vas i takve sreće stoji samo vaša odluka.

Svaka cast Josipi Lisac na zdravom razumu.

Добро и шта сад. јел њих неко тјера да рађају? Али нек се помире да већина људи то жели, и да ће им то бити ограничавајући фактор у проналажењу партнера. После ће им бити криви балкански сељаци који би да се разможавају. Имаш одлуку, прихвати је са свим предностима и недостацима

E kada bi samo Kineske Majke rekle ja necu da imam decu,gde bi nam kraj bio!NE bi ih bilo 1.3Milijarde! Ako se Ja pitam ionako nas ima previse skoro 7 Milijardi sto je dva ipo puta vise nego pre 50 godina! Svakome treba Kuca,Auto,Posao itd! Sta ce biti sa nama pitam li se! Ljudi Odmorite malo! I i drugih stvari sem mnozenja!

@Helena

Slažem se u potpunosti da je imati ili nemati decu stvar izbora, samo treba dobro razmisliti da izbor ne bude glup, a da se to shvati kasno. Takođe, ko kaže da roditeljstvo isključuje uspeh na bilo kom drugom planu? Naprotiv, može samo dodatno da motiviše.

Jedva cekam da imam decu!!!

Potpuno podržavam stav da žene koje ne žele djecu ne treba ni da ih rađaju. Neki, kao moj suprug i ja, naše dijete doživljavamo kao vrhunac ljubavi. Kroz brigu o djetetu naša ljubav se produbljuje i čini mi se da sam tek kao majka potpuno sazrela kao osoba. A sex i izgled? Pa drage majke, ne budite lijene, posvetite se sebi, ima 100 načina. Dobar dio mojih vršnjakinja, 28 godina, ima djecu, jedno ili više i izgledaju kao bombonice. A grudi, pa pašće rađale ne rađale )) Isto važi i za bore i strije. Naravno, svaka čast ženama koje priznaju da ne žele biti majke, bolje nego da rađaju djecu i svaljuju na njih zaostatak u karijeri, svoj loš izgled i manjak seksa.

kad sam bila klinka razmišljala sam slično kao i cedex, da žene koje nemaju decu nisu ostvarene do kraja.
međutim, kako sam odrastala moji stavovi su menjali... sada ne mislim da je tragedija ako žena ne postane roditelj. najlakše je roditi dete, šta posle? znam mnogo mizernih žena koje trpe loše brakove i iskaljuju svo nezadovoljstvo na jadnoj deci. imam 28 godina i nešto ne žurim da imam decu. ako nađem adekvatnog partnera - zasnovaću porodicu. ako ne, hej, sigurno to neću raditi po svaku cenu,da bi imala o čemu da pričam sa komšijama i sa rodbinom; puno je drugih kvalitetnih stvari u životu koje mogu ispuniti čoveka... pardon, ženu. ;)

Roditelji su mi bili uzasno strogi, kritikovali su me ceo zivot, pokazivanje emocija je u nasoj kuci tabu tema, ako places, slabic si, ako volis, smesan si itd itd..Ne zavaravam se, nosim njihove gene, bila bih verovatno slican roditelj, a zasto bi zbog mene neko patio kao sto sam ja zbog svojih roditelja..Nikada necu imati decu, to je jedini ispravan izbor u mom slucaju..

Kad sam bio mlađi verovao sam da su žene koje ne žele da rode decu jako sebične. Međutim, životno iskustvo me je naučilo da mnoge žene jednostavno nisu sposobne da vaspitaju dete, ili nisu zainteresovane da ga vaspitaju, ili nemaju vremena ni volje za to. Rezultat su razmažena ili zapostavljena deca. Moj zaključak je da je sasvim na mestu kada žena zaključi na vreme da ona nije za to da rodi dete. Mislim da danas ionako ima dovoljno žena koje žele da rode decu, tako da ne verujem da nam preti bela kuga.

Gospodja Lisac je moj idol do groba,
S poštovanjem

Biti majka? Da, rado...ali sa kim? Pominju se krpice, kafice, karijera i ostala isprazna trosenja vremena koja nekoga mogu da ucine zadovoljnim, ali mogu li srecnim....??? Niko ne pominje problem devojaka koje su finansijski, mentalno, psihicki, fizicki itd. zrele i spremne da budu majke, imaju zelju, ali nemamju odgovarajuceg partnera. Jer dete zasluzuje oba roditelja. Roditeljstvo treba da bude logican sled velike ljubavi i obostrane zelje za stvaranjem novog zivota iz te ljubavi. Ja sam svila svoje gnezdo i zelim bebu, imam dobar posao, platu, stan itd., ali momci sa kojima sam zelela da imam bebu bojali su se da nece biti uspesni u ulozi supruga i tate i takvi bi ustuknuli...Napravite clanak: Ocinstvo-ne hvala! Nisam feministkinja, volim muskarce i razumem da su uplaseni jer je drustveno nametnuto da oni trebaju biti hranitelji porodice i bar za nijansu uspesniji i prodorniji od zena...Kad bi se vise rezmisljalo da nije sva sreca u materijali, kada se na bebu ne bi gledalo kao nekoga ko uzima dragoceno vreme, kada bi mladi shvatili da je bitnije detetu ponuditi bezbriznost, zabavu i uzivanje u sitnicama, nego brinuti kako ces sutradan svog klinca opremiti da bude naj-fensi u skoli, mnogo bi vise bilo dece i mnogo bi srecnije bilo dece. Majcinstvo ne bi trebalo da bude bauk, jer beba potpunu paznju trazi samo prvih godinu dana kada nam sistem i daje poriodiljsko bolovanje, posle postoje institucije koje pomazu i brinu i sve je lakse. Zene koje smatraju da je provodjenje vremena sa bebom zrtva ne bi trebalo da radjaju jer nikada toj bebi nece podariti pravu ljubav dok god misle da postoji neko mesto gde bi u tom trenutku bile sretnije nego pored svoje bebe. A one koje smatraju da ce im partner zameriti za kilograme i opustenu kozu ili imaju pogresne partnere ili su dubinski nesigurne jer uzivanje nije sameravanje tonusa misica i kvaliteta koze vec potpino predavanje jednog dugome bez dokazivanja , ne samo fizicko, vec i emotivno. Nazalost, sve vise medjuljudske odnose svodimo na nivo materijale, a trebalo bi da smo mnogo kompleksiji od toga, da imamo mentalni, emotivnu i duhovnu nadgradnju.Sta cemo ponuditi deci ako mi razmisljamo teko?

Nema problema, al u penziju kao muskarci sa 65.

Naravno, svako ima pravo izbora i tumacenja, ali pritom se mora shvatiti da je to samo misljenje pojedinca koje uopste ne mora biti tacno za bilo koga drugog, ponajmanje za sve.

Dakle - “Otvaranjem vrata dječje sobe zatvorit ćete vrata spavaće. Dijete je ubojica želje, djeca su smrtna presuda paru.”, ha, ha, ha... ne znam da li da se smejem ovakvom misljenju ili da u tisini sazaljevam onoga ko je u to uveren.

U 21 om veku bi svako trebao da ima slobodu izbora,ali to nije tako ili bar intelekt zena koje ja poznajem nije uspeo da se odupre pritiscima i ocekivanjima sredine,a sve na njihovu stetu. Moje misljenje je da nisu svi za decu i ne treba da ih imaju.Moje dve sestre su posle rodjenja svoje dece upale u depresije i promenile se kao osobe u negativnom smislu. Ne krivim ih,jer je to velika odgovornost,a muskarci nemaju materinski instikt da podrze zenu u svemu ovome na nacin koje one ocekuju. Onda nastaju problemi, jezivi,za sve i celu okolinu.O nedostatku materijalnih dobara u vecini slucajeva da ne pricam. Nazalost, na balkanu mnogi misle da da je dovoljno dati im da jedu i nesto obuci i znam mnogo takvih primera kod nas koji podizu i po nekoliko dece.Ne mogu to da razumem, iako se sve vreme trude da objasne kako im je zivot sjajan i da su bas to hteli. O brakovima koji se sklapaju zato sto neko zatrudni,ne vredi ni torsiti reci.

Nisam u situaciji da biram - daj sta das!

Naj iskrenije podržavam žene koje ne osećaju potrebu da imaju decu i takodje najiskrenije podržavam žene koje imaju decu jer to istinski žele i želim im svaku sreću.Ništa nije bolje nego živeti u skladu sa onim kako osećaš,a ne mučiti se u životu jer misliš da tako mora,ali moram da kažem da netreba svako da ima decu,pa pogledajte samo oko sebe koliko ja ljudi,roditelja znam koji su rodili samo zato što neumeju ništa drugo u životu da urade nisu u stanju bili čak ni školu da završe sad su to domaćice sa dvadeset kila viška koje naravno nigde nerade već sede kući i gledaju španske serije i verovatno maštaju o tome kako bi bilo da imaju neki drugačiji život,ali ipak će se one nekako pojaviti u emisiji vreme je za bebe.No nema veze mi sa karijeron ćemo ih izdržavati.

Prošetajte pored osnovne škole pa pogledajte kako izgleda zverinjak u koji hoće da bacite svojite dete ....svi ti vajni roditelji...iza svojih priča o ljubavi se kriju uglavnom oni isti kao i patriote i slični...a deca se za robove spremaju...bez kućnog vaspitanja kakvo se zahtevalo i pre 100 godina

Mislim da je dobro i da se o ovakvim stvarima prica i da se ljudi upoznaju sa tim da imati decu nije bas "walk in the park". Sumnjam da je autorka knjige rekla da je pozalila sto ima decu, kako je u tekstu interpretirano, ali dobijanje dece za zenu cesto zna da bude kompletni slom njenog postojeceg zivota i sveta. Pogotovo ako se bavi nekim poslom koji trazi kreativnost i odmornu glavu. Nekada je ogroman napor i nekoliko godina potrebno da se koliko-toliko ponovo pohvataju konci. Desava se i depresija oba roditelja (ne samo ona od max 6 nedelja posle porodjaja) koja vise od fizickog umora i nemanja vremena dovodi do zapustanje izgleda i prijatelja i posla i svega ostalog. Posto se o tome ne govori i ne pise, svako je ostavljen sebi da se pita sta sa njim nije u redu i zasto nije srecan kao ptica na grani. Ne verujem da ovakve informacije mogu nekoga odvratiti od imanja dece (obicno svi misle da se to njima nece dogoditi), ali, ako mu se desi nesto od navedenog, ipak ce se lakse snaci, mozda znati kako da trazi pomoc i malo skrati agoniju i sebi i porodici.

Uf ova tema me trenutno bas ono okupira i u mom zivotu...postati ili ne postati majka...
Nisam nesto nikad bila tip devojke koja je mastala kao mala devojcica da bude mama i da ima bebe, niti sam se igrala sa bebama nego sa barbikama i kenovima...moja mastanja su nekako uvek bila svedena na to da nadjem "princa" i da budem srecna u ljubavi sa jednim covekom a o bebama nisam nikad razmisljala.
Nisam nikad ni sa kim o ovome tako otvoreno razgovarala, jer i ja se bojim da me ljudi ne osude zbog toga, u fazonu zena a nema zelju da bude bude majka, ili nije joj glavni i prvenstveni cilj da bude majka - za mnoge nerazumljivo.
Mucim muku zbog okoline, svi stalno pitaju kad ce beba (inace udata sam srecno) a ja bih da pobegnem kad pocnu da me bombarduju sa tim pitanjima.
Mozda kao sto je neko u jednom prethodnom komentaru rekao, je to neka vrsta traume iz detinjstva, ali ja sam imala vrlo srecno detinjstvo, nemam traume nikakve, barem svesno nemam. Sigurno sam malo i sebicna, to eto priznajem, ali ne moze ni to biti glavni razlog. Imam eto strah od majcinstva, strah da se izgubim, da izgubim samu sebe kroz majcinstvo, plasim se ideje da nemam vise slobode u zivotu, da je sve usmereno ka detetu, da je veliko zrtvovanje, plasim se i odnosa sa muzem u svakom pogledu... Kada vidim tako majke na ulici ili u prodavnicama sa decom, a deca nemirna, ma sve me to plasi! Sve zene koje poznajem a koje su majke, mi kazu videces kada budes rodila svoje voleces ga vise od sopstenog zivota i nista ti nece biti tesko niti ce ti smetati, ali meni je to tako tesko shvatiti! "Raspricala" sam se ali eto malo dusu da odmorim jer verujte mi tesko je biti "izmedju" sve vatre: da li postati majka ili ne...Ukoliko ima jos neko ko je u slicnoj dilemi kao ja ili ko je prolazio kroz ovu dilemu, volela bih da procitam Vas komentar. Hvala na prostoru.

Mislim da ovde nije rec o tome da li je karijera vaznija od deteta. rec je o tome da neke zene jednostavno ne zele decu, ne zbog toga sto ona pretstavljaju prepreku ka necemu drugom nego jer jednostavno-ne zele decu. i to je u redu. jedno od distinktivnih obelezja patrijarhata je sto se zena posmatra kao "aparat" koji muskarac poseduje da bi mu proizvodio decu- samim tim je jedina vredna stvar koju zena moze da uradi radjanje i odgajanje dece a ako to ne uradi nicemu i ne sluzi. naravno da danas takav stav nije vise rasprostranjen(toliko), ali se i dalje provlaci kroz razmisljanje- zena koja ne zeli decu je nenormalna, sebicna, razmazena... ali ljudi su razliciti i neki jednostavno imaju drugacije planove u zivotu. niko nikome ne duguje dete, pa da bude sebican kada to dete ne zeli da rodi. sto se tice onoga da su nasi "mali" zivoti i karijere nebitni-pa gledano sa nekog globalnog nivoa i jesu, ali retko ko ce da se ubije jer zna da nije od presudnog znacaja covecanstvu. svakome od nas je nas zivot znacajan, nasa karijera znacajna, nase dete znacajno. ne vidim zasto bi se neko odrekao posla koji ga cini zadovoljnim da bi rodio dete koje ne zeli, i ne vidim kako je to radjanje deteta neki uzvisen cilj. to sto postoji nekoliko ljudi u istoriji covecanstva koji su napravili neke revolucije u nauci ili razmisljanju nije bas realan ideal za karijeru, jer je svaka tekovina civilizacije nastala je radom, razmisljanjem i malim doprinosima ogromnog broja ljudi.
p.s. i ne mislim da (barem iole obrazovane i inteligentne zene) donose zivotne odluke na osnovi sexa i grada-kao:"vidi, keri nece dete, to je bas cool necu ni ja". a i tesko da se moze reci da je to stvar mode, dok je neko "prirodno stanje" da svaka zena zeli dete-ranije nije postojao nikakav izbor, sada postoji tako da bi se, cisto racionalnim rezonovanjem, pre moglo doci do zakljucka da prirodno staje stvari tek sada dolazi do izrazaja-a to je da neke zene jednostavno pronalaze srecu u drugim stvarma i ne osecaju potrebu za decom.

Volim decu ali na dva sata i puna kapa. Sebe nikada nisam zamisljala kao majku. Zasto bih mucila i sebe i to dete koje bih rodila bez zelje i potrebe kakvu vecina zena oseca? Dakle ne radi se o karijeri.

Imati dete treba da bude znak zrelosti ličnosti, materijalne sigurnosti i samostalnosti. Mnogi ljudi postaju roditelji iz sopstvene nesigurnosti, pritiska društva ili neplanirano. Treba više ceniti ljude koji su za sebe shvatili da im roditeljstvo jednostavno nije potrebno u životu nego one koji su u to uleteli nespremni i sada decu doživljavaju kao neku vrstu tereta.

Mislim da sve zavisi od coveka do coveka. Ko ne zeli decu, ne mora da ih ima, ali ne iz straha da nece imati vremena za sebe, ili da nece imati novca. Naravno, mislim da morate biti koliko toliko situirani i shvatiti da pored ljubavi dete i "kosta". Nije dovoljno tutnuti mu parce hleba i obuci ga u odecu koju je neko nosio, vec treba razmisljati i o njegovom skolovanju, razvoju itd. Postoji bezbroj faktora, i materijalnih i nematerijalnih (da ne kazem duhovnih) koji uticu na odrastanje i uslovno receno, srecu deteta. Ti faktori uticu i na srecu i zadovoljstvo roditelja tim detetom. Zene koje kazu kako posle rodjenja deteta nemaju vremena vise za sebe, kako su "oruznele i otupele" jednostavno ne znaju da se organizuju. Ima toliko zena koje su posle najnormalnijeg porodiljskog nastavljale da rade. Naravno, u prvih godinu dana zivota deteta, morate zrtvovati sopstveno vreme, ali to ne znaci da ce vam sve to zrtvovano vreme biti agonija i katastrofa. To sto necete moci da odete da sednete sa drugaricama na pice ili odete uvece u tulum, ne znaci da ce uvek biti tako i da ne mozete da se organizujete i da to morate potpuno da izbacite iz svog zivota. Dete je ogromna, mozda najveca obaveza u zivotu i sigurno najozbiljnija odgovornost. To je dodatno oduzimanje vremena i energije. Kada se tako posmatra, naravno da ima ljudi koji ce logicno reci, ma boli me uvo za bioloski produzetak vrste, ionako nas ima previse, hocu da uzivam u zivotu, da se posvetim sebi. To je terminalno i jednostrano shvatanje, jer cak i u toku tih prvih godinu dana, a narocito kasnije, deca predstavljaju i najveci izvor radosti i srece za svoje roditelje.

Ja zelim da imam decu, ali nema sa kim, i nemam ekonomske mogucnosti. Bolje da ih nemam, nego da ih odgajam bez oca ili u bedi. To je moje misljenje na koje imam pravo.

Imam dvoje dece, i moja žena ih hoće još, ali ne osuđujem nikog ko ih ne želi. Ogromna je to odgovornost i traži velika odricanja u svetu koji postavlja previše zahteva pred ljude. Rintaj od jutra do sutra, budi entuzijasta uz malu platu su neki od njih. Ako rintaš od jutra sutra i imaš malu platu, kako ćeš sa decom? Lako ih je napraviti a mnogo teže čuvati, podizati, školovati, itd. Pri tome Srbija ne vodi politiku koja podstiče rađanje i materinstvo, već čini upravo suprotno, sa ili bez tekuće ekonomske krize. Zvučaću verovatno cinično, ali stvarno mislim da Srbija ne voli svoju decu - ni onu postojeću, ni onu koja treba da se rode. Šta će joj onda deca?

Na Zenska pleca je toliko toga natovareno da je pravo cudo kako u opste rese i rode svoju Bebu i Bebe.Sta da joj dadu da jede,cime da ju odrzavaju kada nasi mladi,pretezno,zive od prihoda ,penzije njihovih roditelja bez sigurnih radnih mesta trceci za raznim kurta,murta liderima ne bi li do radnog mesta ..dosli.A kada i nadju posao ,kod privatnika,uslov je ;nemoj slucano da odes na porodiljsko itd.Postoje naravno i Zene koje ne zele Bebu a imaju sve matrijalne i ostale uslove ali,to je zaista samo njihova stvar i o tome..non parlare!

U svojim dvadesetim sam bila uvjerena da necu djecu. Svog muza sam upoznala jos u srednjoj skoli, ostali smo zajedno sve ove godine i imali predivan brak pun ljubavi. Ni on ni ja nismo zeljeli djecu. A onda je majka moga muza rekla nesto sto me malo strecnulo. Rekla je da je bas steta da ta nasa velika ljubav samo tako prodje i da od nje nista ne ostane. Ne bas tim rijecima, ali takav je neki smisao. Pri tome ne mislim da je bila zajedljiva ili pokusavala da me ubode. Mene je to ponukalo da pocnem razmisljati o djetetu i na kraju smo se muz i ja dogovorili da cemo probati poraditi na bebici. Danas nas djecak ima 3 godine a mi ga obozavamo. Nedostaje nam kad smo na poslu, nedostaje nam kad ode spavati popodne pa jedva cekamo da se probudi da ga gnjavimo i ljubakamo. Nemoguce je objasniti niti opisati tu ljubav. Da je bilo lako sve ove godine, nije. Ima jako puno iskusenja i puno nerviranja. Cudila sam se ljudima koji se odluce da imaju dijete da bi spasili brak jer je po meni ustvari brak na najvecem iskusenju kad dodje beba. Sve se promijeni za 180 stepeni. Ali polako se i sve vrati u svoju kolotecinu. Tako da nije bauk imati bebu ali totalno razumijem one zene i parove koji se odluce protiv toga jer sam i sama jako dugo bila jedna od njih.

ne znam cemu sluze sudovi i moralisanje o odlukama drugih.
Neki ljudi jednostavno nisu za decu. Vecina ljudi koje ja znam imaju decu iz sledecih razloga: osecaj praznine i neispunjenosti, strah od samoce, briga za starost ili zato sto to tako treba jer to svi rade. A oni bez dece su terorisani non stop dusebriznim pitanjima o tome kad ce vec jednom....narocito me nerviraju oni sto misle da je tragicno ako zena nema dete. Ja imam jedno i non stop me gnjave sa 'kad ce drugo' i 'nemoj da si sebicna i surova rodi jos jedno-dva'. A ja bas necu, lepo mi s jednim. Sta je ljudima sto zabijaju toliko glavu u tudje zivote i gnjave sve oko sebe? Nije im dosta blazene'ispunjenosti' sa decom koju imaju- nisu se smirili- ipak moraju da njuskaju okolo i sole pamet?Ili su ko moja majka koja je na recima uvek dramaticna i ponavlja ko pokvarena ploca da zivot bez dece nema smisla. A u realnosti nikad nije imala vremena ni za decu a sad nema ni za unuke.

Mislim da ove 'velike majke' nemaju nista drugo u zivotu i jedina recenica koju znaju da ponavljaju je 'deca su najbitnija'. E pa nije bas tako. Mislim da smo mi zatucana sredina koja nema kapaciteta da uopste komentarise ovu temu. Imati ili nemati decu je,neobrazovai ljudi, STVAR IZBORA!

Kad pomislim da nisam imao oca i da mi je majka psihopata... Ovaj tekst naravno ima smisla, roditeljstvo nije data i podrazumevana stvar.

@bantus

Hvala na lepom savetu, i sto je najbitnije, bez predrasude.
Imam ja nekad neke momente, kada na primer vidim neko mnogo slatko dete sa nekim, pa me to onako odusevi, u tom delicu sekunde i ja pozelim da imam, ali onda me uhvati strah...velika je to obaveza, dozivotna.
Polako, mozda ako se opustim i zaboravim strah, mozda cu tada cuti svoj bioloski sat, koji do sada jos nisam cula. :)))