Strategija psihologa i lekara je dati pacijentu lažnu nadu, ubediti ga u optimističan ishod, kako bi pacijent preostalih nekoliko meseci života proveo kvalitetnije. Nada na kraju umire poslednja... neposredno pre samog pacijenta. Protiv raka se bori prevencijom a ne hemoterapijom. Hemoterapijom se kupuje samo vreme. Malo vremena za puno muke i novca... Najbolja prevencija je zdrav stil života.
(Kaligula, 5. februar 2023 08:43) # Link komentara
---
Imas predrasude. Da je tako kao sto ti pricas "zdrav nacin zivota" ne bi vrhunski sportisti koji zive veoma, veoma zdravo dobijali rak. Naravno da treba voditi racuna o zdravlju i vrsiti prevenciju, ali nije sve tako jednostavno.:-(
Sto se tice nade, trzeba je uvek imati, cak i kada je prognoza najmracnija! To u potpunosti shvatite kada zivite sa osobom sa takvom prognozom. Mozda nekome dodatne 2-3 godine zivota ne znaci mnogom ali umirucem i njegovoj porodici veoma znace. Kada volite nekoga, svaki sat je dar od Boga a kamoli svaka godina. Znam jednu zensku osobu u Torontu koja je dijagnisticirana sa veoma agresivnim rakom dok je bila samohrana majka sa sasvim malim detetom. Prognoza je bila godinu, dve, a zena je iz zelje da zivi i odgoji dete prozivela 13 godina! Umrla je kad joj je dete postalo punoletno. Znaci, nikada, nikada ne gubiti nadu. U krajnjem slucaju, svi cemo umreti, pre ili kasnije. Ono sto vredi je ljubav koju ostavite iza sebe i po tome ce da vas pamte.
Moje iskustvo nakon dijagnoze i tokom tretmana/oporavka: sami ste u ovome. Hoce ljudi da pomognu, ali ne znaju kako i cesto vise stete bude od ljudi nego koristi. Emotivno ste sami u ovome, to treba prihvatiti i ne ocekivati od drugih da razumeju kroz sta prolazite jer ne mogu da razumeju, samo vi znate kako vam je. Eventualno lekar i ljudi koji su imali rak mogu da razumeju strahove i emotivnu/fizicku bol kroz koju prolazite. Forumi posveceni raku, kao i udruzenja obolelih od raka mogu vam puno kiristiti emotivno, a i da saznate razne korisne informacije. Od ostalih trazite i ocekujte logisticku podrsku, tu ce vam trebati pomoc ( voznja na preglede, kuvanje, spremanje stana, itd). Takodje, ne dozvolite da vas okolina bombarduje negativnim vestima, recite im da imate snage samo za dobre vesti. Ako neko pocne da vas davi svojim problemima ili nekom negativom-presecite, sada ste vi najbitniji, ljudi nekada zaista nemaju obzira. Bukvalno filtrirajte ljude i vesti koje dolaze do vas, vama su sada potrebni mir i pozitivna sredina. Srecno svima, zdravlje je najbitnije, cuvajte se ljudi!
Meni bilo teze da ubedim sve oko sebe da će se neke stvari promeniti nego ja sa time da živim. Teško je biti teško bolestan u neempaticnoj i money-driven epohi ljudstva... Kad samo pomislim na invalidska kolica i kuda sa njime može čovek ne bude mi dobro....
Prvo onkolozi treba da prođu svojevrsne obuke kako tretirati pacijenta u prvom trenutku.
A iz ličnog iskustva na žalost sam stekao utisak da su najneosetljiviji i najnetaktičniji lekari otišli na tu specijalizaciju, neki među njima i sadisti (naglašavam: moje iskustvo).
Dobio sam ovu šok dijagnozu pred svoj trideseti rođendan. Imao sam sreće pa je sve bilo na početku i uspeo sam da prođem samo sa operacijom. Međutim to osećanja očaja koje čovek oseti u trenutku kada mu kažu da ima rak je užasno. Ja sam potpuno potonuo, osetio sam se kao da mi celo telo trne. Trenutak kasnije shvatio sam da sam spustio glavu na sto pored doktora i da ne mogu da se pomerim. Čuo sam samo neke njegove reči utehe na koje nisam mogao da odreagujem i tipkanje po tastaturi. Ceo proveden život mi je izgledao kao jedna teška greška sa svim odlukama koje sam donosio.
Imao sam sreće da nije bilo ništa strašno, međutim... Ne smem da zamislim kako je prolaziti kroz sve to što treba znajući verovatnoću da ćeš na kraju iskusiti poraz. Šaljem puno podrške za sve obolele od ove opake bolesti, a onima koji nisu bih rekao da provode svoje dane najbolje što umu.
Strategija psihologa i lekara je dati pacijentu lažnu nadu, ubediti ga u optimističan ishod, kako bi pacijent preostalih nekoliko meseci života proveo kvalitetnije. Nada na kraju umire poslednja... neposredno pre samog pacijenta. Protiv raka se bori prevencijom a ne hemoterapijom. Hemoterapijom se kupuje samo vreme. Malo vremena za puno muke i novca... Najbolja prevencija je zdrav stil života.
Dobio sam ovu šok dijagnozu pred svoj trideseti rođendan. Imao sam sreće pa je sve bilo na početku i uspeo sam da prođem samo sa operacijom. Međutim to osećanja očaja koje čovek oseti u trenutku kada mu kažu da ima rak je užasno. Ja sam potpuno potonuo, osetio sam se kao da mi celo telo trne. Trenutak kasnije shvatio sam da sam spustio glavu na sto pored doktora i da ne mogu da se pomerim. Čuo sam samo neke njegove reči utehe na koje nisam mogao da odreagujem i tipkanje po tastaturi. Ceo proveden život mi je izgledao kao jedna teška greška sa svim odlukama koje sam donosio.
Imao sam sreće da nije bilo ništa strašno, međutim... Ne smem da zamislim kako je prolaziti kroz sve to što treba znajući verovatnoću da ćeš na kraju iskusiti poraz. Šaljem puno podrške za sve obolele od ove opake bolesti, a onima koji nisu bih rekao da provode svoje dane najbolje što umu.
Prvo onkolozi treba da prođu svojevrsne obuke kako tretirati pacijenta u prvom trenutku.
A iz ličnog iskustva na žalost sam stekao utisak da su najneosetljiviji i najnetaktičniji lekari otišli na tu specijalizaciju, neki među njima i sadisti (naglašavam: moje iskustvo).
Meni bilo teze da ubedim sve oko sebe da će se neke stvari promeniti nego ja sa time da živim. Teško je biti teško bolestan u neempaticnoj i money-driven epohi ljudstva... Kad samo pomislim na invalidska kolica i kuda sa njime može čovek ne bude mi dobro....
Strategija psihologa i lekara je dati pacijentu lažnu nadu, ubediti ga u optimističan ishod, kako bi pacijent preostalih nekoliko meseci života proveo kvalitetnije. Nada na kraju umire poslednja... neposredno pre samog pacijenta. Protiv raka se bori prevencijom a ne hemoterapijom. Hemoterapijom se kupuje samo vreme. Malo vremena za puno muke i novca... Najbolja prevencija je zdrav stil života.
Moje iskustvo nakon dijagnoze i tokom tretmana/oporavka: sami ste u ovome. Hoce ljudi da pomognu, ali ne znaju kako i cesto vise stete bude od ljudi nego koristi. Emotivno ste sami u ovome, to treba prihvatiti i ne ocekivati od drugih da razumeju kroz sta prolazite jer ne mogu da razumeju, samo vi znate kako vam je. Eventualno lekar i ljudi koji su imali rak mogu da razumeju strahove i emotivnu/fizicku bol kroz koju prolazite. Forumi posveceni raku, kao i udruzenja obolelih od raka mogu vam puno kiristiti emotivno, a i da saznate razne korisne informacije. Od ostalih trazite i ocekujte logisticku podrsku, tu ce vam trebati pomoc ( voznja na preglede, kuvanje, spremanje stana, itd). Takodje, ne dozvolite da vas okolina bombarduje negativnim vestima, recite im da imate snage samo za dobre vesti. Ako neko pocne da vas davi svojim problemima ili nekom negativom-presecite, sada ste vi najbitniji, ljudi nekada zaista nemaju obzira. Bukvalno filtrirajte ljude i vesti koje dolaze do vas, vama su sada potrebni mir i pozitivna sredina. Srecno svima, zdravlje je najbitnije, cuvajte se ljudi!
Strategija psihologa i lekara je dati pacijentu lažnu nadu, ubediti ga u optimističan ishod, kako bi pacijent preostalih nekoliko meseci života proveo kvalitetnije. Nada na kraju umire poslednja... neposredno pre samog pacijenta. Protiv raka se bori prevencijom a ne hemoterapijom. Hemoterapijom se kupuje samo vreme. Malo vremena za puno muke i novca... Najbolja prevencija je zdrav stil života.
(Kaligula, 5. februar 2023 08:43) # Link komentara
---
Imas predrasude. Da je tako kao sto ti pricas "zdrav nacin zivota" ne bi vrhunski sportisti koji zive veoma, veoma zdravo dobijali rak. Naravno da treba voditi racuna o zdravlju i vrsiti prevenciju, ali nije sve tako jednostavno.:-(
Sto se tice nade, trzeba je uvek imati, cak i kada je prognoza najmracnija! To u potpunosti shvatite kada zivite sa osobom sa takvom prognozom. Mozda nekome dodatne 2-3 godine zivota ne znaci mnogom ali umirucem i njegovoj porodici veoma znace. Kada volite nekoga, svaki sat je dar od Boga a kamoli svaka godina. Znam jednu zensku osobu u Torontu koja je dijagnisticirana sa veoma agresivnim rakom dok je bila samohrana majka sa sasvim malim detetom. Prognoza je bila godinu, dve, a zena je iz zelje da zivi i odgoji dete prozivela 13 godina! Umrla je kad joj je dete postalo punoletno. Znaci, nikada, nikada ne gubiti nadu. U krajnjem slucaju, svi cemo umreti, pre ili kasnije. Ono sto vredi je ljubav koju ostavite iza sebe i po tome ce da vas pamte.
Strategija psihologa i lekara je dati pacijentu lažnu nadu, ubediti ga u optimističan ishod, kako bi pacijent preostalih nekoliko meseci života proveo kvalitetnije. Nada na kraju umire poslednja... neposredno pre samog pacijenta. Protiv raka se bori prevencijom a ne hemoterapijom. Hemoterapijom se kupuje samo vreme. Malo vremena za puno muke i novca... Najbolja prevencija je zdrav stil života.
Dobio sam ovu šok dijagnozu pred svoj trideseti rođendan. Imao sam sreće pa je sve bilo na početku i uspeo sam da prođem samo sa operacijom. Međutim to osećanja očaja koje čovek oseti u trenutku kada mu kažu da ima rak je užasno. Ja sam potpuno potonuo, osetio sam se kao da mi celo telo trne. Trenutak kasnije shvatio sam da sam spustio glavu na sto pored doktora i da ne mogu da se pomerim. Čuo sam samo neke njegove reči utehe na koje nisam mogao da odreagujem i tipkanje po tastaturi. Ceo proveden život mi je izgledao kao jedna teška greška sa svim odlukama koje sam donosio.
Imao sam sreće da nije bilo ništa strašno, međutim... Ne smem da zamislim kako je prolaziti kroz sve to što treba znajući verovatnoću da ćeš na kraju iskusiti poraz. Šaljem puno podrške za sve obolele od ove opake bolesti, a onima koji nisu bih rekao da provode svoje dane najbolje što umu.
Prvo onkolozi treba da prođu svojevrsne obuke kako tretirati pacijenta u prvom trenutku.
A iz ličnog iskustva na žalost sam stekao utisak da su najneosetljiviji i najnetaktičniji lekari otišli na tu specijalizaciju, neki među njima i sadisti (naglašavam: moje iskustvo).
Strategija psihologa i lekara je dati pacijentu lažnu nadu, ubediti ga u optimističan ishod, kako bi pacijent preostalih nekoliko meseci života proveo kvalitetnije. Nada na kraju umire poslednja... neposredno pre samog pacijenta. Protiv raka se bori prevencijom a ne hemoterapijom. Hemoterapijom se kupuje samo vreme. Malo vremena za puno muke i novca... Najbolja prevencija je zdrav stil života.
(Kaligula, 5. februar 2023 08:43) # Link komentara
---
Imas predrasude. Da je tako kao sto ti pricas "zdrav nacin zivota" ne bi vrhunski sportisti koji zive veoma, veoma zdravo dobijali rak. Naravno da treba voditi racuna o zdravlju i vrsiti prevenciju, ali nije sve tako jednostavno.:-(
Sto se tice nade, trzeba je uvek imati, cak i kada je prognoza najmracnija! To u potpunosti shvatite kada zivite sa osobom sa takvom prognozom. Mozda nekome dodatne 2-3 godine zivota ne znaci mnogom ali umirucem i njegovoj porodici veoma znace. Kada volite nekoga, svaki sat je dar od Boga a kamoli svaka godina. Znam jednu zensku osobu u Torontu koja je dijagnisticirana sa veoma agresivnim rakom dok je bila samohrana majka sa sasvim malim detetom. Prognoza je bila godinu, dve, a zena je iz zelje da zivi i odgoji dete prozivela 13 godina! Umrla je kad joj je dete postalo punoletno. Znaci, nikada, nikada ne gubiti nadu. U krajnjem slucaju, svi cemo umreti, pre ili kasnije. Ono sto vredi je ljubav koju ostavite iza sebe i po tome ce da vas pamte.
Meni bilo teze da ubedim sve oko sebe da će se neke stvari promeniti nego ja sa time da živim. Teško je biti teško bolestan u neempaticnoj i money-driven epohi ljudstva... Kad samo pomislim na invalidska kolica i kuda sa njime može čovek ne bude mi dobro....
Moje iskustvo nakon dijagnoze i tokom tretmana/oporavka: sami ste u ovome. Hoce ljudi da pomognu, ali ne znaju kako i cesto vise stete bude od ljudi nego koristi. Emotivno ste sami u ovome, to treba prihvatiti i ne ocekivati od drugih da razumeju kroz sta prolazite jer ne mogu da razumeju, samo vi znate kako vam je. Eventualno lekar i ljudi koji su imali rak mogu da razumeju strahove i emotivnu/fizicku bol kroz koju prolazite. Forumi posveceni raku, kao i udruzenja obolelih od raka mogu vam puno kiristiti emotivno, a i da saznate razne korisne informacije. Od ostalih trazite i ocekujte logisticku podrsku, tu ce vam trebati pomoc ( voznja na preglede, kuvanje, spremanje stana, itd). Takodje, ne dozvolite da vas okolina bombarduje negativnim vestima, recite im da imate snage samo za dobre vesti. Ako neko pocne da vas davi svojim problemima ili nekom negativom-presecite, sada ste vi najbitniji, ljudi nekada zaista nemaju obzira. Bukvalno filtrirajte ljude i vesti koje dolaze do vas, vama su sada potrebni mir i pozitivna sredina. Srecno svima, zdravlje je najbitnije, cuvajte se ljudi!
IMAGE SOURCE
7 Komentari
Sortiraj po: