Ima li vaš život smisao?

Ljubav postoji kada smo u nekog zaljubljeni iako ta osoba nije zaljubljema u nas. TO nas drzi na krilima srece - euforije i uvek se desi, kada nam ovo-zemaljski razum preovlada, da nam se skrse-slome ta rajska krila. Ali beneficije ostaju kroz ceo nas zivot, jer smo bili zaljubljeni i to se nikada ne zaboravlja. Kroz trnovite i teske-tegobne zivotne momente-periode, to nas drzi. Kada smo totalno sami iako je oko nas porodica ili tako zvani prijatelji, tada crpimo sami iz sebe trazenje srece i satisfakciju za ovaj zivot na ovom nasem LETECEM BRODU, KOJI SE ZOVE ZEMLJA-TERA. Sex je OK, ali ne moze da zameni nista ljubav. Jedno je fizicko /za razmnozavanje/, ono drugo je duhovno - iz srca, kao da smo na oblacima. U medju vremenu smo zasnovali porodicu - muz ili zena i deca. Dok pravimo sarme ili tortu, pasulj i.t.d., ili posle teskog rada od 8, 10 ili jos vise casova/na Zapadu/ radeci za platu, vrate se secanja na nasu ljubav i bude nam mnogo lakse da izguramo sve ono sto ovaj zivot trazi od nas. Prvo i prvo ljubav i odgovornost prema nasoj deci, koju samo doveli na ovaj svet /ne znajuci u mladosti zasto???, da bi se i ona mucila, kao Isus Hristos. Setih se moje pra-babe Otonke /bila je Grckog porekla/,koja je bila jako mudra - tako se pricalo o njoj pod Fruskom Gorom - rekla je:"Sta radjate mucenike"/dozivela 3-4 rata na Balkanu/. E, pa dragi moji prijatelji i zemljaci, ja istresoh iskrenost, sto nije lako!! Vasa Mrjana sa "Dorcola"- Beograd i 43 god. na Zapadu /sada u Arizoni-SAD/

Eh, šta ti je život. Posle 15 godina smo se razveli. 40 godina, bilo je ljubavi i zaljubljenosti ali JE VIŠE NEMA. Sada je tuga, bol i ništa lepo. Nije mi ni do čega. Život - Pakao !
Poznajem jednu ženu od 98 godina koja je rekla da je najveću grešku u životu napravila što je radjala decu. Nisam mogao da joj verujem ali danas pročitah još jedno slično razmišljanje. Valjda su stariji ljudi mudriji, a zaključak je da se deca radjaju kako bi se prebrodila samoća.

Zivot je samo prolazna stanica od Boga ka Bogu. U medjuvremenu mi treba da postanemo svesni Boga i da shvatimo smisao. Smisao je ljubav, radost i igra, ne samo na spoljnem planu vec i u nasim glavama. Ako je na spoljnem planu lose, misli iz glave ne moze niko da nam izbaci. Ne treba se vezivati za spoljne stvari, treba se vezivati za zivot. Sta god nam vetar zivota svojim dahom ironije nanese na put, mi moramo da prihvatimo i da zaobidjemo i da ponovo nadjemo radost u putu. Deca na tom putu mogu da budu najveca radost, samo ako shvatimo radost davanja.

Sta da Vam kazem,moj problem je ljubav.Svaki put kada uđem u neku vezu pomislim "ah kako ja imam sreće".Međutim,ta moja sreća je uvek kratkog daha tako da ja na kraju budem ostavljena i onda patim i patim...Pa se onda pitam dokle?I stvarno mi je vise muka od svega,od posla, od zivota...I ako sam "mlada"27 god.za to vreme je bilo mnogo stresnih situacija te iz tih razloga ne ocekujem bolje sutra...Jezim se svojih reci..Pozdrav

Zakasnila sam jedan mesec,ali to me ne sprecava da kazem:mnogo volim svoj zivot, mnogo volim sebe i uzivam u samom cinu "voljenja". To je ta Bogom nam data sloboda da osmislimo, odaberemo nase puteve, da se izdignemo iz ucmalosti i da svojim zivotom svedocimo da mi jesmo Bozanska iskra samog Boga. Nasa vera se desava nasim zivotom, a ne ritualima,praznim srcima.Ja jesam ovde da dosegnem najvisi stepen ljubavi, korak po korak..jer srecu, ljubav,radost, blagost ne trazim u nekom drugom-pa sve to jeste u nama-samo sa neizmernom zahvalnoscu koristim sve darove i igram se sa svojim "unutrasnjim detetom"-dajuci sebi sve ono sto nekada nisam dobila.
Ma ljudi, ne klonite! To je najlakse, to svako zna!Ne ogranicavajmo se, izadjimo iz kalupa, dozivimo zivot bas ovde i bas sada..jer sve ostalo je iluzija, ropstvo i neminovno vodi u bolest.Mi SVE mozemo, samo je pitanje:da li hocemo da zivimo ili cemo zivotariti i jadati se?!Ja sam odabrala Ljubav, jedino prirodno stanje Postojanja.

Sto rece nas patrijarh "Da je zivot tezak to nije novost vec pravilo". A ja bih citirala naslov jedne knjige "Idi kuda te srce vodi" jer ono najbolje zna.

Idi kuda te srce vodi.Tako lako je izgovoriti te reči a komplikovano shvatiti šta srce želi.
Ja sam upravo shvatila da sam se zaljubila u svog druga,osećanje je predivno,ali kako da mu to kažem,kako da otvorim srce i budem iskrena.Bojim se da ću zeznuti naše prijateljstvo i uneti zbrku u naše živote.A ljubav je tako divno osećanje,ispunjava svaki deo tela,srca,duše i čini da se osećamo kao na sedmom nebu.Čak i kad sam tužna,kao sada, srećna sam što umem da volim. Ljubav i samo ljubav!!!

Ljubav postoji kada smo u nekog zaljubljeni iako ta osoba nije zaljubljema u nas. TO nas drzi na krilima srece - euforije i uvek se desi, kada nam ovo-zemaljski razum preovlada, da nam se skrse-slome ta rajska krila. Ali beneficije ostaju kroz ceo nas zivot, jer smo bili zaljubljeni i to se nikada ne zaboravlja. Kroz trnovite i teske-tegobne zivotne momente-periode, to nas drzi. Kada smo totalno sami iako je oko nas porodica ili tako zvani prijatelji, tada crpimo sami iz sebe trazenje srece i satisfakciju za ovaj zivot na ovom nasem LETECEM BRODU, KOJI SE ZOVE ZEMLJA-TERA. Sex je OK, ali ne moze da zameni nista ljubav. Jedno je fizicko /za razmnozavanje/, ono drugo je duhovno - iz srca, kao da smo na oblacima. U medju vremenu smo zasnovali porodicu - muz ili zena i deca. Dok pravimo sarme ili tortu, pasulj i.t.d., ili posle teskog rada od 8, 10 ili jos vise casova/na Zapadu/ radeci za platu, vrate se secanja na nasu ljubav i bude nam mnogo lakse da izguramo sve ono sto ovaj zivot trazi od nas. Prvo i prvo ljubav i odgovornost prema nasoj deci, koju samo doveli na ovaj svet /ne znajuci u mladosti zasto???, da bi se i ona mucila, kao Isus Hristos. Setih se moje pra-babe Otonke /bila je Grckog porekla/,koja je bila jako mudra - tako se pricalo o njoj pod Fruskom Gorom - rekla je:"Sta radjate mucenike"/dozivela 3-4 rata na Balkanu/. E, pa dragi moji prijatelji i zemljaci, ja istresoh iskrenost, sto nije lako!! Vasa Mrjana sa "Dorcola"- Beograd i 43 god. na Zapadu /sada u Arizoni-SAD/

Eh, šta ti je život. Posle 15 godina smo se razveli. 40 godina, bilo je ljubavi i zaljubljenosti ali JE VIŠE NEMA. Sada je tuga, bol i ništa lepo. Nije mi ni do čega. Život - Pakao !
Poznajem jednu ženu od 98 godina koja je rekla da je najveću grešku u životu napravila što je radjala decu. Nisam mogao da joj verujem ali danas pročitah još jedno slično razmišljanje. Valjda su stariji ljudi mudriji, a zaključak je da se deca radjaju kako bi se prebrodila samoća.

Zivot je samo prolazna stanica od Boga ka Bogu. U medjuvremenu mi treba da postanemo svesni Boga i da shvatimo smisao. Smisao je ljubav, radost i igra, ne samo na spoljnem planu vec i u nasim glavama. Ako je na spoljnem planu lose, misli iz glave ne moze niko da nam izbaci. Ne treba se vezivati za spoljne stvari, treba se vezivati za zivot. Sta god nam vetar zivota svojim dahom ironije nanese na put, mi moramo da prihvatimo i da zaobidjemo i da ponovo nadjemo radost u putu. Deca na tom putu mogu da budu najveca radost, samo ako shvatimo radost davanja.

Sta da Vam kazem,moj problem je ljubav.Svaki put kada uđem u neku vezu pomislim "ah kako ja imam sreće".Međutim,ta moja sreća je uvek kratkog daha tako da ja na kraju budem ostavljena i onda patim i patim...Pa se onda pitam dokle?I stvarno mi je vise muka od svega,od posla, od zivota...I ako sam "mlada"27 god.za to vreme je bilo mnogo stresnih situacija te iz tih razloga ne ocekujem bolje sutra...Jezim se svojih reci..Pozdrav

Zakasnila sam jedan mesec,ali to me ne sprecava da kazem:mnogo volim svoj zivot, mnogo volim sebe i uzivam u samom cinu "voljenja". To je ta Bogom nam data sloboda da osmislimo, odaberemo nase puteve, da se izdignemo iz ucmalosti i da svojim zivotom svedocimo da mi jesmo Bozanska iskra samog Boga. Nasa vera se desava nasim zivotom, a ne ritualima,praznim srcima.Ja jesam ovde da dosegnem najvisi stepen ljubavi, korak po korak..jer srecu, ljubav,radost, blagost ne trazim u nekom drugom-pa sve to jeste u nama-samo sa neizmernom zahvalnoscu koristim sve darove i igram se sa svojim "unutrasnjim detetom"-dajuci sebi sve ono sto nekada nisam dobila.
Ma ljudi, ne klonite! To je najlakse, to svako zna!Ne ogranicavajmo se, izadjimo iz kalupa, dozivimo zivot bas ovde i bas sada..jer sve ostalo je iluzija, ropstvo i neminovno vodi u bolest.Mi SVE mozemo, samo je pitanje:da li hocemo da zivimo ili cemo zivotariti i jadati se?!Ja sam odabrala Ljubav, jedino prirodno stanje Postojanja.

Sto rece nas patrijarh "Da je zivot tezak to nije novost vec pravilo". A ja bih citirala naslov jedne knjige "Idi kuda te srce vodi" jer ono najbolje zna.

Idi kuda te srce vodi.Tako lako je izgovoriti te reči a komplikovano shvatiti šta srce želi.
Ja sam upravo shvatila da sam se zaljubila u svog druga,osećanje je predivno,ali kako da mu to kažem,kako da otvorim srce i budem iskrena.Bojim se da ću zeznuti naše prijateljstvo i uneti zbrku u naše živote.A ljubav je tako divno osećanje,ispunjava svaki deo tela,srca,duše i čini da se osećamo kao na sedmom nebu.Čak i kad sam tužna,kao sada, srećna sam što umem da volim. Ljubav i samo ljubav!!!