Postporođajna depresija kod očeva: Šta treba da znate?

Rođenje deteta, iako srećan čin, okrene život za 180 stepeni, naročito u tim prvim nedeljama. Potrebno je strpljenje i sa bebom i sa roditeljima. Najveća je muka što svi jedva čekaju one pozitivne strane, ljubav, nežnost, sreću. Malo ko je pripremljen i na sve izazove koje roditeljstvo nosi, a kojih, naročito u prvim nedeljama, nije malo. Zato samo strpljivo, kada vam se čini da ne možete više da izdržite neispavanost, konstantan plač bebe, obaveze...znajte da će to brzo da prođe, ući ćete u rutinu, sve će vam biti lakše, a onda ćete moći da uživate u svojim velikim malenim ljubavima :)

Izgleda da je mog uhvatila pred-porođajna depresija i već ga osam ne pušta...

2 puta sam propustio priliku da prisustvujem rođenju deteta jer mi nije bilo dozvoljeno prisustvo zbog nepostojanja uslova za tako nešto, a ja nisam imao 150€ da se stvore ti uslovi. Želja mi je bila da prisustvujem rađanju života i vidim kako to izgleda, uz to i da budem uz suprugu. Teško da ću biti u prilici da ikad prisustvujem ako se ne rešimo za 3. dete. Ako prevarim suprugu, obećavam da ćemo se poroditi negde gde je to normalno (prisustvo oba roditelja).

@ otac...zao mi je sto niste mogli da prisustvujete porodjaju zene, a zeleli ste. Moj muz danas govori da je to neprocenjivo iskustvo i da je presrecan sto je doneo odluku da prisustvuje porodjaju (svih 15h je bio uz mene i pruzao mi moralnu podrsku, meni je znacilo mnogo, polovinu bola je odneo on drzeci me za ruku).

sta ako uhvati i oca i majku ?

2 puta sam propustio priliku da prisustvujem rođenju deteta jer mi nije bilo dozvoljeno prisustvo zbog nepostojanja uslova za tako nešto, a ja nisam imao 150€ da se stvore ti uslovi. Želja mi je bila da prisustvujem rađanju života i vidim kako to izgleda, uz to i da budem uz suprugu. Teško da ću biti u prilici da ikad prisustvujem ako se ne rešimo za 3. dete. Ako prevarim suprugu, obećavam da ćemo se poroditi negde gde je to normalno (prisustvo oba roditelja).

Rođenje deteta, iako srećan čin, okrene život za 180 stepeni, naročito u tim prvim nedeljama. Potrebno je strpljenje i sa bebom i sa roditeljima. Najveća je muka što svi jedva čekaju one pozitivne strane, ljubav, nežnost, sreću. Malo ko je pripremljen i na sve izazove koje roditeljstvo nosi, a kojih, naročito u prvim nedeljama, nije malo. Zato samo strpljivo, kada vam se čini da ne možete više da izdržite neispavanost, konstantan plač bebe, obaveze...znajte da će to brzo da prođe, ući ćete u rutinu, sve će vam biti lakše, a onda ćete moći da uživate u svojim velikim malenim ljubavima :)

Izgleda da je mog uhvatila pred-porođajna depresija i već ga osam ne pušta...

@ otac...zao mi je sto niste mogli da prisustvujete porodjaju zene, a zeleli ste. Moj muz danas govori da je to neprocenjivo iskustvo i da je presrecan sto je doneo odluku da prisustvuje porodjaju (svih 15h je bio uz mene i pruzao mi moralnu podrsku, meni je znacilo mnogo, polovinu bola je odneo on drzeci me za ruku).

sta ako uhvati i oca i majku ?