Pa to mu dođe normalno u normalnim životnim okruženjima. Sve žene se plaše starosti zbog gubitka fizičke lepote a posle zbog nemoći koju ona donosi, kao i bolesti. Iz ovog ugla i sa iskustvom koje imam mislim da se pomenutih stvari više plaše ljudi koji su materijalno obezbeđeni i donekle uspešni u životu. Kad jednom postaneš siromašan i tako živiš tridesetak godina onda baš i ne misliš o starosti i izgledu a i bolestima. Misliš kako ćeš platiti račune i preživeti. Kada sretnem neke od svojih koleginica koje su se 'snašle' u životu, a znam šta su bile i počnu da mi pričaju o odlascima na sve moguće kontrole svakih šest meseci, teretanama, jogama, bazenima gledam i čudim se. U kom svetu ja živim, kad pomislim kako se osećam. Važno mi je da samo preguram naredni dan. Tako da nisu ljudi nemarni, nego imaju različite mogućnosti. Što si bogatiji to više brineš o sebi. Pri tom ne mislim ništa loše. A uspeh u životu u SR nije proporcionalan onome koliko si ulagao u sebe da bi bio uspešan čovek nego 'kako si se snašao'.
Ma znate šta, ja kada mi nije dobro idem kod lekara...pa mora i on od nečeg da živi. Prepiše mi recepte i ja pravac u apoteku...pa moraju i oni od nečeg da žive. I znate šta, kada dođem kući ja sve lekove bacim u đubre...pa pošteno je da i ja malo poživim !
Jedno vrlo iskreno pitanje, bez i najmanje zelje da bilo koga povredim - da li se dijagnoza/terapija Mire Karanovic moze primeniti i na ljude koji hejtuju svaki pozitivan komentar o njoj? Mozda smo oboleli kao drustvo? Botizam, sta li..?
Da kazem nešto Miri.... Svega čega se bojimo stigne nas. Strah je jako loša energija misli. Preporuka:osloboditi se terapijom što pre inače...nije dobro.
Nije uvek dobro rešenje živeti duže. Postoji razlika između ŽIVETI I BITI ŽIV.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ko pogodi cilj, promaši sve ostalo., 11. novembar 2017 13:37)
Slazem se sa vama, to sam licno iskusio...
Naime, bio sam u fazi kada sam se cesto kontrolisao, uhvatila me bila neka paranoja. Tokom tog perioda sam od doktora koji su me kontrolisali cuo o nekoliko primera gde su se ljudi pregledali, a ipak mi je kasno diagnostikovana bolest. Na primer, kod debelog creva se jedino pouzdanom smatra kolonoskopija, ali sam cuo primer gde jedne godine coveku nista nisu nasli, a iduce je vec bilo kasno. Ultra-zvuk retko moze da otkrije stvari ispod 1cm, CT scan moze na nekim organima, ali ni to nije 100%. MRI neke stvari poput nerava, kicme radi odlicno, za creva je prakticno neupotrebljiv. Ovo sam sve naucio tokom tog svog ciklusa koji je trajao nekoliko godina. I onda sam shvatio da garancije nema a moj kvalitet zivota je zbog precestih kontrola bio drasticno opao - zbog toga se slazem da covek treba da gleda da ZIVI, a da pri tome razumno vodi racuna o svom zdravlju (ishrana, pozitivna osecanja, kontrola samo kada se oseca potreba itt). Sve drugo je u Bozjim rukama, odnosno, za ateiste, sve drugo je pitanje srece i verovatnoce.
ljudi koji imaju strah od starosti i koji se bore protiv starosti pokusavajuci da u 60oj izgledaju kao da im je 25 trebalo bi da posete psihijatra. strah od bolesti, pogotovu u ova vremena je sasvim razumljiv.
Iskreno, ne mogu da shvatim, niti da prihvatim da neko ne zeli da se bori. Mogu da shvatim da si umoran od zivota, da ti je tesko, okrivljujes sve, standardno pitanje zasto ja itd. Ali da sam sebi potpises smrtnu presudu i da u miru napustis bojiste zivota, to ne mogu. Kada je tesko, idemo jos jace, jos vise, slepa vera u svoje mogucnosti, makar i do momenta samozavaravanja, ali nista nije gotovo dok se ne pobedi. Nazalost, jako mi je zao sto mnogi nasi savremenici kada se nadju oci u oci sa bolescu, puste oruzje i dozvole da ih savlada. Takodje mi je zao sto ne mozemo svi pobediti u toj borbi cak i kada imamo i dijagnozu, i manevarski prostor za terapiju. Ali bez jake volje, pozitive, slepog verovanja, osudjeni smo na gubitak u toj borbi. Nista nije gotovo dok ja ne pobedim. Ako mozes, preveniraj. Ne moras da pusis, pijes, jedes, drogiras se... Izbor imas. Ako dodjes do faze dijagnoze, odmah se naoruzaj stavom kako ti to dobijas i nema vrdanja. Ako ne zbog samog sebe, zbog najdrazih tebi. Ovo sam servirao svojoj majci, i posle 3 godine, sve je u najboljem redu. Pobedili smo. Stoga, nista zaista nije gotovo dok mi ne pobedimo. Ziveli i srecno svima.
Draga Miro, sve si u pravu, ali mislim da ovde postoji i jedno veliko nepoverenje u lekare, pored straha od losih dijagnoza...
(Igor, 11. novembar 2017 10:54)
Slažem se, samo bih dodao "opravdano" ispred nepoverenje.
Stvarno je važno kad je kod čoveka psihogena komponenta očuvana kod zdravih ljudi a naročito kod bolesnih.
Razlicito je kad deliš savete i kad su ti saveti potrebni. Ali moram napomenuti da čovek je kao pseto (u najpozitivnijem), sto te ne ubije ojačate .To je dar od Boga da možeš i da hoćeš da budeš zdrav bez ozira na nedaće koje te vrebaju.
Moram priznati niko nije imun na zdravstveni problem.
Ali moj moto života je živi radi stvaraj i raduj se svakom danu.
Сви ми неђе у подсвјести имамо страх , поготово ако се препустимо интензивно тим размишљањима !! Мада већина због животне муке да зараде поштено парче хљеба , о томе много и не мисле ! Е сад ови у пензији , или материјално збринути не знам већ..
"Moj tata nije voleo da ide kod lekara, verovatno se bojao loših dijagnoza ili loših vesti. Kada je već bio malo stariji imao je problema sa prostatom i nije išao kod lekara. Možda je mislio da će to nekako samo da nestane i da se sredi. I razumem, bilo mu je neprijatno da ide i da tamo neko 'čeprka' po njegovom telu. Ali ipak, čini mi se, da je bio malo odlučniji ili malo hrabriji, ili da je zanemario svoj strah od loših vesti možda bi živeo duže“, ispričala je poznata glumica.
Jao sto je ovo tacno!! Zapravo mislim da je kod nekih ljudi u pitanju i PONOS (pa i arogancija) i to u velikoj meri, koliko god to cudno zvucalo. Ne zele da priznaju i saznaju da su se razboleli, pa mnogi i ne zele kod zubara, da ih TAMO NEKI "sanira" i "popravlja"...
Uzalud. Nekad vas loši lekari mogu odvesti na stramputicu. Posle Černobilja, mnogi lekari su ostali u zabludi da je zdravlje kad su ti u redu srce, pluća i pritisak. Moj slučaj. Njih niko nije pripremio za nove okolnosti da upute pacijente na preventivne preglede pod OBAVEZNO. Naprotiv, stari tip lekara podstiče ljude sa onim iz 19. veka "hajde, nije to ništa". Kad se prevare ne osećaju krivicu. Dakle, radio sam čitav radni vek u struci koja je pod kontrolom zdravlja na godišnjem nivou. Nikad ništa. U 64. godini ja imam izvrsne rezultate skrininga. Dve godine kasnije imam problem. Dva lekara greše, olako previđaju situaciju. Sada GA IMAM. Dijagnostika, dijagnostika...sve sam greške IZISa preturio preko svog iscrpelog organizma. Tri godine bez ikakve terapije! Pa Srbija nije za otkrivanje bolesti, nije čudo što se bolest krije. Jedino...JA ZNAM. A vi?
@ja: Nemoj, možda i tebi treba ta pružena ruka, podrška, koja bi učinila da promeniš stav. A možda onaj ko bi ti pružio ruku, ne zna da ti je to potrebno. Otvorite se, ljudi.
Ovo da se prisulja je apsolutno tacno, ali ne sme da te slomi, jer ti mora da lomis njega... Tako je nazalost i mene rak. Nikakvi simptomi, krv u redu..., a kada je doslo do laksih simptoma vec se dobro rasirio. Operacije, hemoterapije... Lomimo se i trenutno smo u vodjstvu, a on u regresiji.
Već sam pisao da sam jednom imao tešku borbu na život i smrt, ako me još jednom zakači neka teška boleština, neki rak ili slično, nemam se namjeru boriti i liječiti, jednostavno više nemam snage ni volje za to!
Strahovi su sasvim realno stanje kod svakog coveka,i tesko je svoje iskustvo primeniti na druge,ali gospodja Mirjana vrlo otvoreno govori o tome,za razliku od drugih koji cute.
danas jos mozes mozda da verujes nekom starijem lekaru koji ne preza od sistema,inace,sve ostalo radi manje vise vezanih ruku,ti si za njih samo broj,,
ići kod doktora nije dovoljno, morate sami preuzeti inicijativu, platiti ct ili mri. moja majka se šest mjeseci zalila doktorima da joj nije dobro, dok sama nije otkrila kancer. prekasno...
Slazem se sa njom da odlasci kod lekara mogu promeniti mnoga pitanja u nasem zivotu.Upoznala sam neke ljude koji se plase i lekara i zubara,ma svih koji nose beli mantil.Kada zagusti moraju ici ili traze od porodice pomoc i okrivljuju ih za svoje zdravlje.Sto nije iskljuceno u mnogim slucajevima.
A,opet ima i mnogih koji odlaze kod lekara i ne dobiju pomoc.Jednostavno,ne otkrije im se neka bolest.Konkretno rak.Puno njih znam koji kada im se rak otkrije je gotovo,terminalna faza.
Predlazem da se sprovedu godisnji sistematski pregledi za sve ljude.Oni koji nece,plase se i lekara i sta ce im otkriti...E,ne znam,mozda neki nacin sankcionisanja.
Slazem se sa njom da odlasci kod lekara mogu promeniti mnoga pitanja u nasem zivotu.Upoznala sam neke ljude koji se plase i lekara i zubara,ma svih koji nose beli mantil.Kada zagusti moraju ici ili traze od porodice pomoc i okrivljuju ih za svoje zdravlje.Sto nije iskljuceno u mnogim slucajevima.
A,opet ima i mnogih koji odlaze kod lekara i ne dobiju pomoc.Jednostavno,ne otkrije im se neka bolest.Konkretno rak.Puno njih znam koji kada im se rak otkrije je gotovo,terminalna faza.
Predlazem da se sprovedu godisnji sistematski pregledi za sve ljude.Oni koji nece,plase se i lekara i sta ce im otkriti...E,ne znam,mozda neki nacin sankcionisanja.
Da kazem nešto Miri.... Svega čega se bojimo stigne nas. Strah je jako loša energija misli. Preporuka:osloboditi se terapijom što pre inače...nije dobro.
Draga Miro, sve si u pravu, ali mislim da ovde postoji i jedno veliko nepoverenje u lekare, pored straha od losih dijagnoza...
(Igor, 11. novembar 2017 10:54)
Slažem se, samo bih dodao "opravdano" ispred nepoverenje.
ići kod doktora nije dovoljno, morate sami preuzeti inicijativu, platiti ct ili mri. moja majka se šest mjeseci zalila doktorima da joj nije dobro, dok sama nije otkrila kancer. prekasno...
ljudi koji imaju strah od starosti i koji se bore protiv starosti pokusavajuci da u 60oj izgledaju kao da im je 25 trebalo bi da posete psihijatra. strah od bolesti, pogotovu u ova vremena je sasvim razumljiv.
danas jos mozes mozda da verujes nekom starijem lekaru koji ne preza od sistema,inace,sve ostalo radi manje vise vezanih ruku,ti si za njih samo broj,,
Stvarno je važno kad je kod čoveka psihogena komponenta očuvana kod zdravih ljudi a naročito kod bolesnih.
Razlicito je kad deliš savete i kad su ti saveti potrebni. Ali moram napomenuti da čovek je kao pseto (u najpozitivnijem), sto te ne ubije ojačate .To je dar od Boga da možeš i da hoćeš da budeš zdrav bez ozira na nedaće koje te vrebaju.
Moram priznati niko nije imun na zdravstveni problem.
Ali moj moto života je živi radi stvaraj i raduj se svakom danu.
Nije uvek dobro rešenje živeti duže. Postoji razlika između ŽIVETI I BITI ŽIV.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ko pogodi cilj, promaši sve ostalo., 11. novembar 2017 13:37)
Slazem se sa vama, to sam licno iskusio...
Naime, bio sam u fazi kada sam se cesto kontrolisao, uhvatila me bila neka paranoja. Tokom tog perioda sam od doktora koji su me kontrolisali cuo o nekoliko primera gde su se ljudi pregledali, a ipak mi je kasno diagnostikovana bolest. Na primer, kod debelog creva se jedino pouzdanom smatra kolonoskopija, ali sam cuo primer gde jedne godine coveku nista nisu nasli, a iduce je vec bilo kasno. Ultra-zvuk retko moze da otkrije stvari ispod 1cm, CT scan moze na nekim organima, ali ni to nije 100%. MRI neke stvari poput nerava, kicme radi odlicno, za creva je prakticno neupotrebljiv. Ovo sam sve naucio tokom tog svog ciklusa koji je trajao nekoliko godina. I onda sam shvatio da garancije nema a moj kvalitet zivota je zbog precestih kontrola bio drasticno opao - zbog toga se slazem da covek treba da gleda da ZIVI, a da pri tome razumno vodi racuna o svom zdravlju (ishrana, pozitivna osecanja, kontrola samo kada se oseca potreba itt). Sve drugo je u Bozjim rukama, odnosno, za ateiste, sve drugo je pitanje srece i verovatnoce.
Pa to mu dođe normalno u normalnim životnim okruženjima. Sve žene se plaše starosti zbog gubitka fizičke lepote a posle zbog nemoći koju ona donosi, kao i bolesti. Iz ovog ugla i sa iskustvom koje imam mislim da se pomenutih stvari više plaše ljudi koji su materijalno obezbeđeni i donekle uspešni u životu. Kad jednom postaneš siromašan i tako živiš tridesetak godina onda baš i ne misliš o starosti i izgledu a i bolestima. Misliš kako ćeš platiti račune i preživeti. Kada sretnem neke od svojih koleginica koje su se 'snašle' u životu, a znam šta su bile i počnu da mi pričaju o odlascima na sve moguće kontrole svakih šest meseci, teretanama, jogama, bazenima gledam i čudim se. U kom svetu ja živim, kad pomislim kako se osećam. Važno mi je da samo preguram naredni dan. Tako da nisu ljudi nemarni, nego imaju različite mogućnosti. Što si bogatiji to više brineš o sebi. Pri tom ne mislim ništa loše. A uspeh u životu u SR nije proporcionalan onome koliko si ulagao u sebe da bi bio uspešan čovek nego 'kako si se snašao'.
Ma znate šta, ja kada mi nije dobro idem kod lekara...pa mora i on od nečeg da živi. Prepiše mi recepte i ja pravac u apoteku...pa moraju i oni od nečeg da žive. I znate šta, kada dođem kući ja sve lekove bacim u đubre...pa pošteno je da i ja malo poživim !
Strahovi su sasvim realno stanje kod svakog coveka,i tesko je svoje iskustvo primeniti na druge,ali gospodja Mirjana vrlo otvoreno govori o tome,za razliku od drugih koji cute.
@ja: Nemoj, možda i tebi treba ta pružena ruka, podrška, koja bi učinila da promeniš stav. A možda onaj ko bi ti pružio ruku, ne zna da ti je to potrebno. Otvorite se, ljudi.
Iskreno, ne mogu da shvatim, niti da prihvatim da neko ne zeli da se bori. Mogu da shvatim da si umoran od zivota, da ti je tesko, okrivljujes sve, standardno pitanje zasto ja itd. Ali da sam sebi potpises smrtnu presudu i da u miru napustis bojiste zivota, to ne mogu. Kada je tesko, idemo jos jace, jos vise, slepa vera u svoje mogucnosti, makar i do momenta samozavaravanja, ali nista nije gotovo dok se ne pobedi. Nazalost, jako mi je zao sto mnogi nasi savremenici kada se nadju oci u oci sa bolescu, puste oruzje i dozvole da ih savlada. Takodje mi je zao sto ne mozemo svi pobediti u toj borbi cak i kada imamo i dijagnozu, i manevarski prostor za terapiju. Ali bez jake volje, pozitive, slepog verovanja, osudjeni smo na gubitak u toj borbi. Nista nije gotovo dok ja ne pobedim. Ako mozes, preveniraj. Ne moras da pusis, pijes, jedes, drogiras se... Izbor imas. Ako dodjes do faze dijagnoze, odmah se naoruzaj stavom kako ti to dobijas i nema vrdanja. Ako ne zbog samog sebe, zbog najdrazih tebi. Ovo sam servirao svojoj majci, i posle 3 godine, sve je u najboljem redu. Pobedili smo. Stoga, nista zaista nije gotovo dok mi ne pobedimo. Ziveli i srecno svima.
Ovo da se prisulja je apsolutno tacno, ali ne sme da te slomi, jer ti mora da lomis njega... Tako je nazalost i mene rak. Nikakvi simptomi, krv u redu..., a kada je doslo do laksih simptoma vec se dobro rasirio. Operacije, hemoterapije... Lomimo se i trenutno smo u vodjstvu, a on u regresiji.
Uzalud. Nekad vas loši lekari mogu odvesti na stramputicu. Posle Černobilja, mnogi lekari su ostali u zabludi da je zdravlje kad su ti u redu srce, pluća i pritisak. Moj slučaj. Njih niko nije pripremio za nove okolnosti da upute pacijente na preventivne preglede pod OBAVEZNO. Naprotiv, stari tip lekara podstiče ljude sa onim iz 19. veka "hajde, nije to ništa". Kad se prevare ne osećaju krivicu. Dakle, radio sam čitav radni vek u struci koja je pod kontrolom zdravlja na godišnjem nivou. Nikad ništa. U 64. godini ja imam izvrsne rezultate skrininga. Dve godine kasnije imam problem. Dva lekara greše, olako previđaju situaciju. Sada GA IMAM. Dijagnostika, dijagnostika...sve sam greške IZISa preturio preko svog iscrpelog organizma. Tri godine bez ikakve terapije! Pa Srbija nije za otkrivanje bolesti, nije čudo što se bolest krije. Jedino...JA ZNAM. A vi?
Сви ми неђе у подсвјести имамо страх , поготово ако се препустимо интензивно тим размишљањима !! Мада већина због животне муке да зараде поштено парче хљеба , о томе много и не мисле ! Е сад ови у пензији , или материјално збринути не знам већ..
"Moj tata nije voleo da ide kod lekara, verovatno se bojao loših dijagnoza ili loših vesti. Kada je već bio malo stariji imao je problema sa prostatom i nije išao kod lekara. Možda je mislio da će to nekako samo da nestane i da se sredi. I razumem, bilo mu je neprijatno da ide i da tamo neko 'čeprka' po njegovom telu. Ali ipak, čini mi se, da je bio malo odlučniji ili malo hrabriji, ili da je zanemario svoj strah od loših vesti možda bi živeo duže“, ispričala je poznata glumica.
Jao sto je ovo tacno!! Zapravo mislim da je kod nekih ljudi u pitanju i PONOS (pa i arogancija) i to u velikoj meri, koliko god to cudno zvucalo. Ne zele da priznaju i saznaju da su se razboleli, pa mnogi i ne zele kod zubara, da ih TAMO NEKI "sanira" i "popravlja"...
Jedno vrlo iskreno pitanje, bez i najmanje zelje da bilo koga povredim - da li se dijagnoza/terapija Mire Karanovic moze primeniti i na ljude koji hejtuju svaki pozitivan komentar o njoj? Mozda smo oboleli kao drustvo? Botizam, sta li..?
Već sam pisao da sam jednom imao tešku borbu na život i smrt, ako me još jednom zakači neka teška boleština, neki rak ili slično, nemam se namjeru boriti i liječiti, jednostavno više nemam snage ni volje za to!
Slazem se sa njom da odlasci kod lekara mogu promeniti mnoga pitanja u nasem zivotu.Upoznala sam neke ljude koji se plase i lekara i zubara,ma svih koji nose beli mantil.Kada zagusti moraju ici ili traze od porodice pomoc i okrivljuju ih za svoje zdravlje.Sto nije iskljuceno u mnogim slucajevima.
A,opet ima i mnogih koji odlaze kod lekara i ne dobiju pomoc.Jednostavno,ne otkrije im se neka bolest.Konkretno rak.Puno njih znam koji kada im se rak otkrije je gotovo,terminalna faza.
Predlazem da se sprovedu godisnji sistematski pregledi za sve ljude.Oni koji nece,plase se i lekara i sta ce im otkriti...E,ne znam,mozda neki nacin sankcionisanja.
ljudi koji imaju strah od starosti i koji se bore protiv starosti pokusavajuci da u 60oj izgledaju kao da im je 25 trebalo bi da posete psihijatra. strah od bolesti, pogotovu u ova vremena je sasvim razumljiv.
Jedno vrlo iskreno pitanje, bez i najmanje zelje da bilo koga povredim - da li se dijagnoza/terapija Mire Karanovic moze primeniti i na ljude koji hejtuju svaki pozitivan komentar o njoj? Mozda smo oboleli kao drustvo? Botizam, sta li..?
Draga Miro, sve si u pravu, ali mislim da ovde postoji i jedno veliko nepoverenje u lekare, pored straha od losih dijagnoza...
(Igor, 11. novembar 2017 10:54)
Slažem se, samo bih dodao "opravdano" ispred nepoverenje.
Ma znate šta, ja kada mi nije dobro idem kod lekara...pa mora i on od nečeg da živi. Prepiše mi recepte i ja pravac u apoteku...pa moraju i oni od nečeg da žive. I znate šta, kada dođem kući ja sve lekove bacim u đubre...pa pošteno je da i ja malo poživim !
Iskreno, ne mogu da shvatim, niti da prihvatim da neko ne zeli da se bori. Mogu da shvatim da si umoran od zivota, da ti je tesko, okrivljujes sve, standardno pitanje zasto ja itd. Ali da sam sebi potpises smrtnu presudu i da u miru napustis bojiste zivota, to ne mogu. Kada je tesko, idemo jos jace, jos vise, slepa vera u svoje mogucnosti, makar i do momenta samozavaravanja, ali nista nije gotovo dok se ne pobedi. Nazalost, jako mi je zao sto mnogi nasi savremenici kada se nadju oci u oci sa bolescu, puste oruzje i dozvole da ih savlada. Takodje mi je zao sto ne mozemo svi pobediti u toj borbi cak i kada imamo i dijagnozu, i manevarski prostor za terapiju. Ali bez jake volje, pozitive, slepog verovanja, osudjeni smo na gubitak u toj borbi. Nista nije gotovo dok ja ne pobedim. Ako mozes, preveniraj. Ne moras da pusis, pijes, jedes, drogiras se... Izbor imas. Ako dodjes do faze dijagnoze, odmah se naoruzaj stavom kako ti to dobijas i nema vrdanja. Ako ne zbog samog sebe, zbog najdrazih tebi. Ovo sam servirao svojoj majci, i posle 3 godine, sve je u najboljem redu. Pobedili smo. Stoga, nista zaista nije gotovo dok mi ne pobedimo. Ziveli i srecno svima.
Da kazem nešto Miri.... Svega čega se bojimo stigne nas. Strah je jako loša energija misli. Preporuka:osloboditi se terapijom što pre inače...nije dobro.
ići kod doktora nije dovoljno, morate sami preuzeti inicijativu, platiti ct ili mri. moja majka se šest mjeseci zalila doktorima da joj nije dobro, dok sama nije otkrila kancer. prekasno...
Stvarno je važno kad je kod čoveka psihogena komponenta očuvana kod zdravih ljudi a naročito kod bolesnih.
Razlicito je kad deliš savete i kad su ti saveti potrebni. Ali moram napomenuti da čovek je kao pseto (u najpozitivnijem), sto te ne ubije ojačate .To je dar od Boga da možeš i da hoćeš da budeš zdrav bez ozira na nedaće koje te vrebaju.
Moram priznati niko nije imun na zdravstveni problem.
Ali moj moto života je živi radi stvaraj i raduj se svakom danu.
danas jos mozes mozda da verujes nekom starijem lekaru koji ne preza od sistema,inace,sve ostalo radi manje vise vezanih ruku,ti si za njih samo broj,,
Već sam pisao da sam jednom imao tešku borbu na život i smrt, ako me još jednom zakači neka teška boleština, neki rak ili slično, nemam se namjeru boriti i liječiti, jednostavno više nemam snage ni volje za to!
Ovo da se prisulja je apsolutno tacno, ali ne sme da te slomi, jer ti mora da lomis njega... Tako je nazalost i mene rak. Nikakvi simptomi, krv u redu..., a kada je doslo do laksih simptoma vec se dobro rasirio. Operacije, hemoterapije... Lomimo se i trenutno smo u vodjstvu, a on u regresiji.
Pa to mu dođe normalno u normalnim životnim okruženjima. Sve žene se plaše starosti zbog gubitka fizičke lepote a posle zbog nemoći koju ona donosi, kao i bolesti. Iz ovog ugla i sa iskustvom koje imam mislim da se pomenutih stvari više plaše ljudi koji su materijalno obezbeđeni i donekle uspešni u životu. Kad jednom postaneš siromašan i tako živiš tridesetak godina onda baš i ne misliš o starosti i izgledu a i bolestima. Misliš kako ćeš platiti račune i preživeti. Kada sretnem neke od svojih koleginica koje su se 'snašle' u životu, a znam šta su bile i počnu da mi pričaju o odlascima na sve moguće kontrole svakih šest meseci, teretanama, jogama, bazenima gledam i čudim se. U kom svetu ja živim, kad pomislim kako se osećam. Važno mi je da samo preguram naredni dan. Tako da nisu ljudi nemarni, nego imaju različite mogućnosti. Što si bogatiji to više brineš o sebi. Pri tom ne mislim ništa loše. A uspeh u životu u SR nije proporcionalan onome koliko si ulagao u sebe da bi bio uspešan čovek nego 'kako si se snašao'.
Strahovi su sasvim realno stanje kod svakog coveka,i tesko je svoje iskustvo primeniti na druge,ali gospodja Mirjana vrlo otvoreno govori o tome,za razliku od drugih koji cute.
"Moj tata nije voleo da ide kod lekara, verovatno se bojao loših dijagnoza ili loših vesti. Kada je već bio malo stariji imao je problema sa prostatom i nije išao kod lekara. Možda je mislio da će to nekako samo da nestane i da se sredi. I razumem, bilo mu je neprijatno da ide i da tamo neko 'čeprka' po njegovom telu. Ali ipak, čini mi se, da je bio malo odlučniji ili malo hrabriji, ili da je zanemario svoj strah od loših vesti možda bi živeo duže“, ispričala je poznata glumica.
Jao sto je ovo tacno!! Zapravo mislim da je kod nekih ljudi u pitanju i PONOS (pa i arogancija) i to u velikoj meri, koliko god to cudno zvucalo. Ne zele da priznaju i saznaju da su se razboleli, pa mnogi i ne zele kod zubara, da ih TAMO NEKI "sanira" i "popravlja"...
Сви ми неђе у подсвјести имамо страх , поготово ако се препустимо интензивно тим размишљањима !! Мада већина због животне муке да зараде поштено парче хљеба , о томе много и не мисле ! Е сад ови у пензији , или материјално збринути не знам већ..
@ja: Nemoj, možda i tebi treba ta pružena ruka, podrška, koja bi učinila da promeniš stav. A možda onaj ko bi ti pružio ruku, ne zna da ti je to potrebno. Otvorite se, ljudi.
Uzalud. Nekad vas loši lekari mogu odvesti na stramputicu. Posle Černobilja, mnogi lekari su ostali u zabludi da je zdravlje kad su ti u redu srce, pluća i pritisak. Moj slučaj. Njih niko nije pripremio za nove okolnosti da upute pacijente na preventivne preglede pod OBAVEZNO. Naprotiv, stari tip lekara podstiče ljude sa onim iz 19. veka "hajde, nije to ništa". Kad se prevare ne osećaju krivicu. Dakle, radio sam čitav radni vek u struci koja je pod kontrolom zdravlja na godišnjem nivou. Nikad ništa. U 64. godini ja imam izvrsne rezultate skrininga. Dve godine kasnije imam problem. Dva lekara greše, olako previđaju situaciju. Sada GA IMAM. Dijagnostika, dijagnostika...sve sam greške IZISa preturio preko svog iscrpelog organizma. Tri godine bez ikakve terapije! Pa Srbija nije za otkrivanje bolesti, nije čudo što se bolest krije. Jedino...JA ZNAM. A vi?
Nije uvek dobro rešenje živeti duže. Postoji razlika između ŽIVETI I BITI ŽIV.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Ko pogodi cilj, promaši sve ostalo., 11. novembar 2017 13:37)
Slazem se sa vama, to sam licno iskusio...
Naime, bio sam u fazi kada sam se cesto kontrolisao, uhvatila me bila neka paranoja. Tokom tog perioda sam od doktora koji su me kontrolisali cuo o nekoliko primera gde su se ljudi pregledali, a ipak mi je kasno diagnostikovana bolest. Na primer, kod debelog creva se jedino pouzdanom smatra kolonoskopija, ali sam cuo primer gde jedne godine coveku nista nisu nasli, a iduce je vec bilo kasno. Ultra-zvuk retko moze da otkrije stvari ispod 1cm, CT scan moze na nekim organima, ali ni to nije 100%. MRI neke stvari poput nerava, kicme radi odlicno, za creva je prakticno neupotrebljiv. Ovo sam sve naucio tokom tog svog ciklusa koji je trajao nekoliko godina. I onda sam shvatio da garancije nema a moj kvalitet zivota je zbog precestih kontrola bio drasticno opao - zbog toga se slazem da covek treba da gleda da ZIVI, a da pri tome razumno vodi racuna o svom zdravlju (ishrana, pozitivna osecanja, kontrola samo kada se oseca potreba itt). Sve drugo je u Bozjim rukama, odnosno, za ateiste, sve drugo je pitanje srece i verovatnoce.
IMAGE SOURCE
37 Komentari
Sortiraj po: