Što se vitamina B 12 tiče naravno da i svaštojedi mogu da imaju deficit ako se ne hrane kvalitetno. Ali oni samo mogu da ga imaju, a vegani će ga sigurno imati ako ne suplementiraju. Uočavate li razliku? Suplementiranje je inače najčešća reč na veganskim sajtovima. Te vitamin B 12, te omega 3 masne kiseline, te cink, te gvožđe, te vitamin D, te ovo te ono... Neće biti da je priroda to tako zamislila. Za kraj, evo jedno jednostavno pitanje – zašto je procenat vegana starijih od 55 godina zanemarljiv? Ako sumnjate da je to tačno evo podataka opet sa jednog od vaših sajtova - http://veganbits.com/vegan-demographics/. Ili da postavimo pitanje ovako – ako je veganska ishrana tako prirodna i zdrava zašto gotovo svi vegani pre ili kasnije odustanu od nje? Šta su razlozi ako nisu zdravstveni?
Ivana, kako to mislite da za orahe i lan nisam čuo? Pa mi svaštojedi jedemo sve. Mi iz ishrane nismo izbacili veliku i dragocenu grupu namirnica – ni biljnog ni životinjskog porekla. Znate, za nas svaštojede ishrana nije pitanje religije. A to nam ostavlja dovoljno prostora za zdravorazumsko razmišljanje. A i nutrijenata ;-).
Kao što sam i mislio – ne znate šta je u crvenom mesu kancerogeno. Ne znate da li je to cink, gvožđe i mnogi drugi dragoceni minerali i vitamini, da li su to omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), da li su to kompletni proteini ili možda zasićene masnoće zahvaljujući kojima vitamini A, D i K mogu da se apsorbuju. Ali nešto mora biti kancerogeno pa to ti je. Jedan od vas mudro reče da u Srbiju još nije došla vest da je crveno meso kancerogeno. Hajde da vidimo kako se to slaže sa činjenicama. Evo podataka za 2011. godinu. Potrošnja goveđeg mesa po glavi stanovnika: Francuska - 98 kg, Nemačka - 90 kg, Italija - 87 kg, Češka - 81,5 kg, Grčka - 78 kg,..., Srbija - 4 kg!!! Svinjsko meso: Nemačka - 56 kg, Češka - 42 kg, Austrija - 39,7 kg, Italija - 39 kg, Grčka - 28 kg, ..., Srbija - 17,3 kg. Izgleda da je u ove nazadne zemlje još manje stigla ta vest. Mora da strašno pate zbog toga, da sve puca od kancera? Ili će ipak biti da kancera ima više u Srbiji? I da ima više kardiovaskularnih bolesti? I da je životni vek kraći? Pa otkud to gospodo vegani ako je crveno meso tako zlo i pre svega kancerogeno?
Kažete da vegani nemaju niže nivoe cinka? Pa istraživanje u ovom članku vam jasno kaže da imaju. Ah da, zaboravio sam, to je platila mesna industrija. Dobro, onda posetite vaše veganske sajtove, na desetinama se upozorava na potrebu za suplementiranje cinkom. Evo jedan od njih - http://www.easy-vegetarian-diet.com/zinc-deficiency.html. Ukratko, na ovom vegetarijanskom sajtu kažu da vegetarijanci imaju 50 % veće potrebe za cinkom nego ne-vegetarijanci. Naravno, kod vegana su potrebe drastično veće. Vitamin D? Pa manje više ista priča, na gotovo svakom veganskom sajtu se ističe značaj suplementiranja. Naravno da se dobija sunčanjem. Problem je u tome što sunčeva svetlost mora da pada pod uglom većim od 45 stepeni da bi naša koža mogla da počne da ga proizvodi makar u minimalnim količinama. Kako na našim prostorima da ga dobijemo sunčanjem od kraja septembra do kraja marta? Kako da ga tokom cele godine dobiju oni koji žive na severu ili jugu planete? Pri tom, za efikasnu proizvodnju vitamina D su neophodne zasićene masnoće koje vegani takođe izbegavaju. Hrana (životinjskog porekla) bogata vitaminom D je često i hrana bogata zasićenim masnoćama. Vidite kako je u prirodi sve lepo regulisano. Ali vi vegani ste jači od prirode, vi sve znate najbolje. Vama priroda i ne treba – tu su vaši suplementi.
Kao što sam i mislio – ne znate šta je u crvenom mesu kancerogeno. Ne znate da li je to cink, gvožđe i mnogi drugi dragoceni minerali i vitamini, da li su to omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), da li su to kompletni proteini ili možda zasićene masnoće zahvaljujući kojima vitamini A, D i K mogu da se apsorbuju. Ali nešto mora biti kancerogeno pa to ti je. Jedan od vas mudro reče da u Srbiju još nije došla vest da je crveno meso kancerogeno. Hajde da vidimo kako se to slaže sa činjenicama. Evo podataka za 2011. godinu. Potrošnja goveđeg mesa po glavi stanovnika: Francuska - 98 kg, Nemačka - 90 kg, Italija - 87 kg, Češka - 81,5 kg, Grčka - 78 kg,..., Srbija - 4 kg!!! Svinjsko meso: Nemačka - 56 kg, Češka - 42 kg, Austrija - 39,7 kg, Italija - 39 kg, Grčka - 28 kg, ..., Srbija - 17,3 kg. Izgleda da je u ove nazadne zemlje još manje stigla ta vest. Mora da strašno pate zbog toga, da sve puca od kancera? Ili će ipak biti da kancera ima više u Srbiji? I da ima više kardiovaskularnih bolesti? I da je životni vek kraći? Pa otkud to gospodo vegani ako je crveno meso tako zlo i pre svega kancerogeno?
Ivana, kako to mislite da za orahe i lan nisam čuo? Pa mi svaštojedi jedemo sve. Mi iz ishrane nismo izbacili veliku i dragocenu grupu namirnica – ni biljnog ni životinjskog porekla. Znate, za nas svaštojede ishrana nije pitanje religije. A to nam ostavlja dovoljno prostora za zdravorazumsko razmišljanje. A i nutrijenata ;-).
Epidemiološke studije pokazuju jaku vezu između jedenja crvenog mesa i raka (posebno kolorektalnog) i zato ono stoji u drugoj grupi. Dakle nije u pitanju nešto U samom mesu već MESO kao takvo. Ovo što sam sad napisala doslovce stoji i na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, dostupno svima.
Kažete da vegani nemaju niže nivoe cinka? Pa istraživanje u ovom članku vam jasno kaže da imaju. Ah da, zaboravio sam, to je platila mesna industrija. Dobro, onda posetite vaše veganske sajtove, na desetinama se upozorava na potrebu za suplementiranje cinkom. Evo jedan od njih - http://www.easy-vegetarian-diet.com/zinc-deficiency.html. Ukratko, na ovom vegetarijanskom sajtu kažu da vegetarijanci imaju 50 % veće potrebe za cinkom nego ne-vegetarijanci. Naravno, kod vegana su potrebe drastično veće. Vitamin D? Pa manje više ista priča, na gotovo svakom veganskom sajtu se ističe značaj suplementiranja. Naravno da se dobija sunčanjem. Problem je u tome što sunčeva svetlost mora da pada pod uglom većim od 45 stepeni da bi naša koža mogla da počne da ga proizvodi makar u minimalnim količinama. Kako na našim prostorima da ga dobijemo sunčanjem od kraja septembra do kraja marta? Kako da ga tokom cele godine dobiju oni koji žive na severu ili jugu planete? Pri tom, za efikasnu proizvodnju vitamina D su neophodne zasićene masnoće koje vegani takođe izbegavaju. Hrana (životinjskog porekla) bogata vitaminom D je često i hrana bogata zasićenim masnoćama. Vidite kako je u prirodi sve lepo regulisano. Ali vi vegani ste jači od prirode, vi sve znate najbolje. Vama priroda i ne treba – tu su vaši suplementi.
Što se vitamina B 12 tiče naravno da i svaštojedi mogu da imaju deficit ako se ne hrane kvalitetno. Ali oni samo mogu da ga imaju, a vegani će ga sigurno imati ako ne suplementiraju. Uočavate li razliku? Suplementiranje je inače najčešća reč na veganskim sajtovima. Te vitamin B 12, te omega 3 masne kiseline, te cink, te gvožđe, te vitamin D, te ovo te ono... Neće biti da je priroda to tako zamislila. Za kraj, evo jedno jednostavno pitanje – zašto je procenat vegana starijih od 55 godina zanemarljiv? Ako sumnjate da je to tačno evo podataka opet sa jednog od vaših sajtova - http://veganbits.com/vegan-demographics/. Ili da postavimo pitanje ovako – ako je veganska ishrana tako prirodna i zdrava zašto gotovo svi vegani pre ili kasnije odustanu od nje? Šta su razlozi ako nisu zdravstveni?
Dejane, izgleda za orahe i laneno seme nisi čuo? Zeleno lisnato povrće? Ni za sunčanje? A fitinska kiselina je odlična za zdravlje, uprkos tome što ometa usvajanje minerala, ima druge koristi po zdravlje. Vegani nemaju niže nivoe cinka od ljudi koji jedu meso, a bogami ni vitamina d. Vitamin d i b12 je deficitaran kod ogromnog procenta svaštojeda.Pogotovo starijima se preporučuje da ih svakako uzimaju. A inače se i d i b12 dodaje stočnoj hrani pa se zato nalazi u mesu. Jedini nutrijent koji vegani treba da suplementiraju jeste b12. Još bih dodala i gvožđe, prošetaj do lokalne hematološke laboratorije i pitaj koliko anemičnih vegana imaju, a koliko omnivora. Ili još bolje,koliko anemičnih trudnica omnivora, a koliko veganki. Pa kad preračunaš kašće ti se samo.
Dragi Dejane, mesne prerađevine (uključujući i prerađevine od ribe) su u prvoj grupi kancerogenih materija, a crveno meso je u drugoj. Idite pa sami lepo pogledajte.
A što se tiče kancerogenih materija u mesu tiče treba reći da je SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija) izdala upozorenje koje se odnosi na mesne prerađevine na ne na crveno meso kao takvo. Ivana, pošto tvrdite to što tvrdite hajde sad lepo vi nama objasnite koja je to tačno kancerogena materija identifikovana u crvenom mesu. Znači tačan naziv materije.
Crveno meso je na listi kancerogenih materija i niko ga više ne preporučuje. Cinka ima u semenkama bundeve, ovsenim pahuljicama, pasulju, sočivu, grašku, bademima, orasima, kikirikiju, čia semenu, kukuruzu, brokoliju i tako dalje. A ovde se samo meso spominje?
(Ivana, 5. oktobar 2017 10:37)
Kako sa kojim ciljem se objavljuju ovakvi tekstovi? Pa da se uznemiruju sledbenici veganskog načina ishrane. Redakcija uostalom nema pametnija posla. A sa istim ciljem je sprovedeno i istraživanje u navedenom časopisu, ni oni očigledno nemaju pametnija posla. Ostavimo sad šalu na stranu, pređimo na činjenice. Cinka kao i drugih elemenata i generalno hranljivih materija ima i u biljnoj hrani i u labaoratorijskim uslovima mogu da se izoluju. Problem je u tome što je bio-iskoristivost ovih materija često mnogo niža u biljnoj hrani uglavnom zbog antinutrijenata kao što je fitinska kiselina kojom su mahunarke i žitarice naročito bogate a koja vezuje minerale za sebe i onemogućuje njihovu apsorpciju u organizmu. Tako, ako jedete žitarice (koje su nažalost osnova ishrane većine vegana) ne samo da nećete moći da iskoristite minerale iz njih već će fitinska kiselina vezivati i minerale iz organizma pa će neto učinak zapravo vrlo verovatno biti negativan (više ćete minerala izgubiti nego dobiti). Naravno, nije samo cink i nije samo bio-iskoristivost mnogih materja u biljnoj hrani problem, ima mnogo i onih kojih jednostavno nema u biljkama a od izuzetnog su značaja. Nevešću samo neke: omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), vitamin B12, vitamin D. Sve ovo sasvim jasno govori da ljudi nisu biljojedi već svaštojedi odnosno da nam je pored biljne neophodna i životinjska hrana. Da jesmo biljojedi onda bi u biljnoj hrani bilo svih ovih materija koje su nam neophodne za normalano funkcionisanje.
Ne razumem s kojim ciljem se objavljuju ovakvi nebulozni tekstovi o zdravlju?
Dovoljno je da covek kuca na googlu “Izvori cinka u ishrani“ i sve ce mu biti jasno. Ako je cilj dezinformisanje i unosenje konfuzije u citaoce onda ok.
Crveno meso je na listi kancerogenih materija i niko ga više ne preporučuje. Cinka ima u semenkama bundeve, ovsenim pahuljicama, pasulju, sočivu, grašku, bademima, orasima, kikirikiju, čia semenu, kukuruzu, brokoliju i tako dalje. A ovde se samo meso spominje?
Vegan sam već 3 godine, nijedan od navedenih simptoma nemam. Naravno, vodim strogo računa o svim nutrijentima pa su mi bundevine semenke svakog dana na meniju.
Crveno meso je na listi kancerogenih materija i niko ga više ne preporučuje. Cinka ima u semenkama bundeve, ovsenim pahuljicama, pasulju, sočivu, grašku, bademima, orasima, kikirikiju, čia semenu, kukuruzu, brokoliju i tako dalje. A ovde se samo meso spominje?
Ne razumem s kojim ciljem se objavljuju ovakvi nebulozni tekstovi o zdravlju?
Dovoljno je da covek kuca na googlu “Izvori cinka u ishrani“ i sve ce mu biti jasno. Ako je cilj dezinformisanje i unosenje konfuzije u citaoce onda ok.
Vegan sam već 3 godine, nijedan od navedenih simptoma nemam. Naravno, vodim strogo računa o svim nutrijentima pa su mi bundevine semenke svakog dana na meniju.
Kako sa kojim ciljem se objavljuju ovakvi tekstovi? Pa da se uznemiruju sledbenici veganskog načina ishrane. Redakcija uostalom nema pametnija posla. A sa istim ciljem je sprovedeno i istraživanje u navedenom časopisu, ni oni očigledno nemaju pametnija posla. Ostavimo sad šalu na stranu, pređimo na činjenice. Cinka kao i drugih elemenata i generalno hranljivih materija ima i u biljnoj hrani i u labaoratorijskim uslovima mogu da se izoluju. Problem je u tome što je bio-iskoristivost ovih materija često mnogo niža u biljnoj hrani uglavnom zbog antinutrijenata kao što je fitinska kiselina kojom su mahunarke i žitarice naročito bogate a koja vezuje minerale za sebe i onemogućuje njihovu apsorpciju u organizmu. Tako, ako jedete žitarice (koje su nažalost osnova ishrane većine vegana) ne samo da nećete moći da iskoristite minerale iz njih već će fitinska kiselina vezivati i minerale iz organizma pa će neto učinak zapravo vrlo verovatno biti negativan (više ćete minerala izgubiti nego dobiti). Naravno, nije samo cink i nije samo bio-iskoristivost mnogih materja u biljnoj hrani problem, ima mnogo i onih kojih jednostavno nema u biljkama a od izuzetnog su značaja. Nevešću samo neke: omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), vitamin B12, vitamin D. Sve ovo sasvim jasno govori da ljudi nisu biljojedi već svaštojedi odnosno da nam je pored biljne neophodna i životinjska hrana. Da jesmo biljojedi onda bi u biljnoj hrani bilo svih ovih materija koje su nam neophodne za normalano funkcionisanje.
Dejane, izgleda za orahe i laneno seme nisi čuo? Zeleno lisnato povrće? Ni za sunčanje? A fitinska kiselina je odlična za zdravlje, uprkos tome što ometa usvajanje minerala, ima druge koristi po zdravlje. Vegani nemaju niže nivoe cinka od ljudi koji jedu meso, a bogami ni vitamina d. Vitamin d i b12 je deficitaran kod ogromnog procenta svaštojeda.Pogotovo starijima se preporučuje da ih svakako uzimaju. A inače se i d i b12 dodaje stočnoj hrani pa se zato nalazi u mesu. Jedini nutrijent koji vegani treba da suplementiraju jeste b12. Još bih dodala i gvožđe, prošetaj do lokalne hematološke laboratorije i pitaj koliko anemičnih vegana imaju, a koliko omnivora. Ili još bolje,koliko anemičnih trudnica omnivora, a koliko veganki. Pa kad preračunaš kašće ti se samo.
Dragi Dejane, mesne prerađevine (uključujući i prerađevine od ribe) su u prvoj grupi kancerogenih materija, a crveno meso je u drugoj. Idite pa sami lepo pogledajte.
A što se tiče kancerogenih materija u mesu tiče treba reći da je SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija) izdala upozorenje koje se odnosi na mesne prerađevine na ne na crveno meso kao takvo. Ivana, pošto tvrdite to što tvrdite hajde sad lepo vi nama objasnite koja je to tačno kancerogena materija identifikovana u crvenom mesu. Znači tačan naziv materije.
Crveno meso je na listi kancerogenih materija i niko ga više ne preporučuje. Cinka ima u semenkama bundeve, ovsenim pahuljicama, pasulju, sočivu, grašku, bademima, orasima, kikirikiju, čia semenu, kukuruzu, brokoliju i tako dalje. A ovde se samo meso spominje?
(Ivana, 5. oktobar 2017 10:37)
Epidemiološke studije pokazuju jaku vezu između jedenja crvenog mesa i raka (posebno kolorektalnog) i zato ono stoji u drugoj grupi. Dakle nije u pitanju nešto U samom mesu već MESO kao takvo. Ovo što sam sad napisala doslovce stoji i na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, dostupno svima.
Kao što sam i mislio – ne znate šta je u crvenom mesu kancerogeno. Ne znate da li je to cink, gvožđe i mnogi drugi dragoceni minerali i vitamini, da li su to omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), da li su to kompletni proteini ili možda zasićene masnoće zahvaljujući kojima vitamini A, D i K mogu da se apsorbuju. Ali nešto mora biti kancerogeno pa to ti je. Jedan od vas mudro reče da u Srbiju još nije došla vest da je crveno meso kancerogeno. Hajde da vidimo kako se to slaže sa činjenicama. Evo podataka za 2011. godinu. Potrošnja goveđeg mesa po glavi stanovnika: Francuska - 98 kg, Nemačka - 90 kg, Italija - 87 kg, Češka - 81,5 kg, Grčka - 78 kg,..., Srbija - 4 kg!!! Svinjsko meso: Nemačka - 56 kg, Češka - 42 kg, Austrija - 39,7 kg, Italija - 39 kg, Grčka - 28 kg, ..., Srbija - 17,3 kg. Izgleda da je u ove nazadne zemlje još manje stigla ta vest. Mora da strašno pate zbog toga, da sve puca od kancera? Ili će ipak biti da kancera ima više u Srbiji? I da ima više kardiovaskularnih bolesti? I da je životni vek kraći? Pa otkud to gospodo vegani ako je crveno meso tako zlo i pre svega kancerogeno?
Ivana, kako to mislite da za orahe i lan nisam čuo? Pa mi svaštojedi jedemo sve. Mi iz ishrane nismo izbacili veliku i dragocenu grupu namirnica – ni biljnog ni životinjskog porekla. Znate, za nas svaštojede ishrana nije pitanje religije. A to nam ostavlja dovoljno prostora za zdravorazumsko razmišljanje. A i nutrijenata ;-).
Što se vitamina B 12 tiče naravno da i svaštojedi mogu da imaju deficit ako se ne hrane kvalitetno. Ali oni samo mogu da ga imaju, a vegani će ga sigurno imati ako ne suplementiraju. Uočavate li razliku? Suplementiranje je inače najčešća reč na veganskim sajtovima. Te vitamin B 12, te omega 3 masne kiseline, te cink, te gvožđe, te vitamin D, te ovo te ono... Neće biti da je priroda to tako zamislila. Za kraj, evo jedno jednostavno pitanje – zašto je procenat vegana starijih od 55 godina zanemarljiv? Ako sumnjate da je to tačno evo podataka opet sa jednog od vaših sajtova - http://veganbits.com/vegan-demographics/. Ili da postavimo pitanje ovako – ako je veganska ishrana tako prirodna i zdrava zašto gotovo svi vegani pre ili kasnije odustanu od nje? Šta su razlozi ako nisu zdravstveni?
Kažete da vegani nemaju niže nivoe cinka? Pa istraživanje u ovom članku vam jasno kaže da imaju. Ah da, zaboravio sam, to je platila mesna industrija. Dobro, onda posetite vaše veganske sajtove, na desetinama se upozorava na potrebu za suplementiranje cinkom. Evo jedan od njih - http://www.easy-vegetarian-diet.com/zinc-deficiency.html. Ukratko, na ovom vegetarijanskom sajtu kažu da vegetarijanci imaju 50 % veće potrebe za cinkom nego ne-vegetarijanci. Naravno, kod vegana su potrebe drastično veće. Vitamin D? Pa manje više ista priča, na gotovo svakom veganskom sajtu se ističe značaj suplementiranja. Naravno da se dobija sunčanjem. Problem je u tome što sunčeva svetlost mora da pada pod uglom većim od 45 stepeni da bi naša koža mogla da počne da ga proizvodi makar u minimalnim količinama. Kako na našim prostorima da ga dobijemo sunčanjem od kraja septembra do kraja marta? Kako da ga tokom cele godine dobiju oni koji žive na severu ili jugu planete? Pri tom, za efikasnu proizvodnju vitamina D su neophodne zasićene masnoće koje vegani takođe izbegavaju. Hrana (životinjskog porekla) bogata vitaminom D je često i hrana bogata zasićenim masnoćama. Vidite kako je u prirodi sve lepo regulisano. Ali vi vegani ste jači od prirode, vi sve znate najbolje. Vama priroda i ne treba – tu su vaši suplementi.
Kažete da vegani nemaju niže nivoe cinka? Pa istraživanje u ovom članku vam jasno kaže da imaju. Ah da, zaboravio sam, to je platila mesna industrija. Dobro, onda posetite vaše veganske sajtove, na desetinama se upozorava na potrebu za suplementiranje cinkom. Evo jedan od njih - http://www.easy-vegetarian-diet.com/zinc-deficiency.html. Ukratko, na ovom vegetarijanskom sajtu kažu da vegetarijanci imaju 50 % veće potrebe za cinkom nego ne-vegetarijanci. Naravno, kod vegana su potrebe drastično veće. Vitamin D? Pa manje više ista priča, na gotovo svakom veganskom sajtu se ističe značaj suplementiranja. Naravno da se dobija sunčanjem. Problem je u tome što sunčeva svetlost mora da pada pod uglom većim od 45 stepeni da bi naša koža mogla da počne da ga proizvodi makar u minimalnim količinama. Kako na našim prostorima da ga dobijemo sunčanjem od kraja septembra do kraja marta? Kako da ga tokom cele godine dobiju oni koji žive na severu ili jugu planete? Pri tom, za efikasnu proizvodnju vitamina D su neophodne zasićene masnoće koje vegani takođe izbegavaju. Hrana (životinjskog porekla) bogata vitaminom D je često i hrana bogata zasićenim masnoćama. Vidite kako je u prirodi sve lepo regulisano. Ali vi vegani ste jači od prirode, vi sve znate najbolje. Vama priroda i ne treba – tu su vaši suplementi.
Što se vitamina B 12 tiče naravno da i svaštojedi mogu da imaju deficit ako se ne hrane kvalitetno. Ali oni samo mogu da ga imaju, a vegani će ga sigurno imati ako ne suplementiraju. Uočavate li razliku? Suplementiranje je inače najčešća reč na veganskim sajtovima. Te vitamin B 12, te omega 3 masne kiseline, te cink, te gvožđe, te vitamin D, te ovo te ono... Neće biti da je priroda to tako zamislila. Za kraj, evo jedno jednostavno pitanje – zašto je procenat vegana starijih od 55 godina zanemarljiv? Ako sumnjate da je to tačno evo podataka opet sa jednog od vaših sajtova - http://veganbits.com/vegan-demographics/. Ili da postavimo pitanje ovako – ako je veganska ishrana tako prirodna i zdrava zašto gotovo svi vegani pre ili kasnije odustanu od nje? Šta su razlozi ako nisu zdravstveni?
Kao što sam i mislio – ne znate šta je u crvenom mesu kancerogeno. Ne znate da li je to cink, gvožđe i mnogi drugi dragoceni minerali i vitamini, da li su to omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), da li su to kompletni proteini ili možda zasićene masnoće zahvaljujući kojima vitamini A, D i K mogu da se apsorbuju. Ali nešto mora biti kancerogeno pa to ti je. Jedan od vas mudro reče da u Srbiju još nije došla vest da je crveno meso kancerogeno. Hajde da vidimo kako se to slaže sa činjenicama. Evo podataka za 2011. godinu. Potrošnja goveđeg mesa po glavi stanovnika: Francuska - 98 kg, Nemačka - 90 kg, Italija - 87 kg, Češka - 81,5 kg, Grčka - 78 kg,..., Srbija - 4 kg!!! Svinjsko meso: Nemačka - 56 kg, Češka - 42 kg, Austrija - 39,7 kg, Italija - 39 kg, Grčka - 28 kg, ..., Srbija - 17,3 kg. Izgleda da je u ove nazadne zemlje još manje stigla ta vest. Mora da strašno pate zbog toga, da sve puca od kancera? Ili će ipak biti da kancera ima više u Srbiji? I da ima više kardiovaskularnih bolesti? I da je životni vek kraći? Pa otkud to gospodo vegani ako je crveno meso tako zlo i pre svega kancerogeno?
Ivana, kako to mislite da za orahe i lan nisam čuo? Pa mi svaštojedi jedemo sve. Mi iz ishrane nismo izbacili veliku i dragocenu grupu namirnica – ni biljnog ni životinjskog porekla. Znate, za nas svaštojede ishrana nije pitanje religije. A to nam ostavlja dovoljno prostora za zdravorazumsko razmišljanje. A i nutrijenata ;-).
Kako sa kojim ciljem se objavljuju ovakvi tekstovi? Pa da se uznemiruju sledbenici veganskog načina ishrane. Redakcija uostalom nema pametnija posla. A sa istim ciljem je sprovedeno i istraživanje u navedenom časopisu, ni oni očigledno nemaju pametnija posla. Ostavimo sad šalu na stranu, pređimo na činjenice. Cinka kao i drugih elemenata i generalno hranljivih materija ima i u biljnoj hrani i u labaoratorijskim uslovima mogu da se izoluju. Problem je u tome što je bio-iskoristivost ovih materija često mnogo niža u biljnoj hrani uglavnom zbog antinutrijenata kao što je fitinska kiselina kojom su mahunarke i žitarice naročito bogate a koja vezuje minerale za sebe i onemogućuje njihovu apsorpciju u organizmu. Tako, ako jedete žitarice (koje su nažalost osnova ishrane većine vegana) ne samo da nećete moći da iskoristite minerale iz njih već će fitinska kiselina vezivati i minerale iz organizma pa će neto učinak zapravo vrlo verovatno biti negativan (više ćete minerala izgubiti nego dobiti). Naravno, nije samo cink i nije samo bio-iskoristivost mnogih materja u biljnoj hrani problem, ima mnogo i onih kojih jednostavno nema u biljkama a od izuzetnog su značaja. Nevešću samo neke: omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), vitamin B12, vitamin D. Sve ovo sasvim jasno govori da ljudi nisu biljojedi već svaštojedi odnosno da nam je pored biljne neophodna i životinjska hrana. Da jesmo biljojedi onda bi u biljnoj hrani bilo svih ovih materija koje su nam neophodne za normalano funkcionisanje.
Crveno meso je na listi kancerogenih materija i niko ga više ne preporučuje. Cinka ima u semenkama bundeve, ovsenim pahuljicama, pasulju, sočivu, grašku, bademima, orasima, kikirikiju, čia semenu, kukuruzu, brokoliju i tako dalje. A ovde se samo meso spominje?
Crveno meso je na listi kancerogenih materija i niko ga više ne preporučuje. Cinka ima u semenkama bundeve, ovsenim pahuljicama, pasulju, sočivu, grašku, bademima, orasima, kikirikiju, čia semenu, kukuruzu, brokoliju i tako dalje. A ovde se samo meso spominje?
(Ivana, 5. oktobar 2017 10:37)
A što se tiče kancerogenih materija u mesu tiče treba reći da je SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija) izdala upozorenje koje se odnosi na mesne prerađevine na ne na crveno meso kao takvo. Ivana, pošto tvrdite to što tvrdite hajde sad lepo vi nama objasnite koja je to tačno kancerogena materija identifikovana u crvenom mesu. Znači tačan naziv materije.
Ivana, kako to mislite da za orahe i lan nisam čuo? Pa mi svaštojedi jedemo sve. Mi iz ishrane nismo izbacili veliku i dragocenu grupu namirnica – ni biljnog ni životinjskog porekla. Znate, za nas svaštojede ishrana nije pitanje religije. A to nam ostavlja dovoljno prostora za zdravorazumsko razmišljanje. A i nutrijenata ;-).
Kažete da vegani nemaju niže nivoe cinka? Pa istraživanje u ovom članku vam jasno kaže da imaju. Ah da, zaboravio sam, to je platila mesna industrija. Dobro, onda posetite vaše veganske sajtove, na desetinama se upozorava na potrebu za suplementiranje cinkom. Evo jedan od njih - http://www.easy-vegetarian-diet.com/zinc-deficiency.html. Ukratko, na ovom vegetarijanskom sajtu kažu da vegetarijanci imaju 50 % veće potrebe za cinkom nego ne-vegetarijanci. Naravno, kod vegana su potrebe drastično veće. Vitamin D? Pa manje više ista priča, na gotovo svakom veganskom sajtu se ističe značaj suplementiranja. Naravno da se dobija sunčanjem. Problem je u tome što sunčeva svetlost mora da pada pod uglom većim od 45 stepeni da bi naša koža mogla da počne da ga proizvodi makar u minimalnim količinama. Kako na našim prostorima da ga dobijemo sunčanjem od kraja septembra do kraja marta? Kako da ga tokom cele godine dobiju oni koji žive na severu ili jugu planete? Pri tom, za efikasnu proizvodnju vitamina D su neophodne zasićene masnoće koje vegani takođe izbegavaju. Hrana (životinjskog porekla) bogata vitaminom D je često i hrana bogata zasićenim masnoćama. Vidite kako je u prirodi sve lepo regulisano. Ali vi vegani ste jači od prirode, vi sve znate najbolje. Vama priroda i ne treba – tu su vaši suplementi.
Što se vitamina B 12 tiče naravno da i svaštojedi mogu da imaju deficit ako se ne hrane kvalitetno. Ali oni samo mogu da ga imaju, a vegani će ga sigurno imati ako ne suplementiraju. Uočavate li razliku? Suplementiranje je inače najčešća reč na veganskim sajtovima. Te vitamin B 12, te omega 3 masne kiseline, te cink, te gvožđe, te vitamin D, te ovo te ono... Neće biti da je priroda to tako zamislila. Za kraj, evo jedno jednostavno pitanje – zašto je procenat vegana starijih od 55 godina zanemarljiv? Ako sumnjate da je to tačno evo podataka opet sa jednog od vaših sajtova - http://veganbits.com/vegan-demographics/. Ili da postavimo pitanje ovako – ako je veganska ishrana tako prirodna i zdrava zašto gotovo svi vegani pre ili kasnije odustanu od nje? Šta su razlozi ako nisu zdravstveni?
Kao što sam i mislio – ne znate šta je u crvenom mesu kancerogeno. Ne znate da li je to cink, gvožđe i mnogi drugi dragoceni minerali i vitamini, da li su to omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), da li su to kompletni proteini ili možda zasićene masnoće zahvaljujući kojima vitamini A, D i K mogu da se apsorbuju. Ali nešto mora biti kancerogeno pa to ti je. Jedan od vas mudro reče da u Srbiju još nije došla vest da je crveno meso kancerogeno. Hajde da vidimo kako se to slaže sa činjenicama. Evo podataka za 2011. godinu. Potrošnja goveđeg mesa po glavi stanovnika: Francuska - 98 kg, Nemačka - 90 kg, Italija - 87 kg, Češka - 81,5 kg, Grčka - 78 kg,..., Srbija - 4 kg!!! Svinjsko meso: Nemačka - 56 kg, Češka - 42 kg, Austrija - 39,7 kg, Italija - 39 kg, Grčka - 28 kg, ..., Srbija - 17,3 kg. Izgleda da je u ove nazadne zemlje još manje stigla ta vest. Mora da strašno pate zbog toga, da sve puca od kancera? Ili će ipak biti da kancera ima više u Srbiji? I da ima više kardiovaskularnih bolesti? I da je životni vek kraći? Pa otkud to gospodo vegani ako je crveno meso tako zlo i pre svega kancerogeno?
Što se vitamina B 12 tiče naravno da i svaštojedi mogu da imaju deficit ako se ne hrane kvalitetno. Ali oni samo mogu da ga imaju, a vegani će ga sigurno imati ako ne suplementiraju. Uočavate li razliku? Suplementiranje je inače najčešća reč na veganskim sajtovima. Te vitamin B 12, te omega 3 masne kiseline, te cink, te gvožđe, te vitamin D, te ovo te ono... Neće biti da je priroda to tako zamislila. Za kraj, evo jedno jednostavno pitanje – zašto je procenat vegana starijih od 55 godina zanemarljiv? Ako sumnjate da je to tačno evo podataka opet sa jednog od vaših sajtova - http://veganbits.com/vegan-demographics/. Ili da postavimo pitanje ovako – ako je veganska ishrana tako prirodna i zdrava zašto gotovo svi vegani pre ili kasnije odustanu od nje? Šta su razlozi ako nisu zdravstveni?
Ivana, kako to mislite da za orahe i lan nisam čuo? Pa mi svaštojedi jedemo sve. Mi iz ishrane nismo izbacili veliku i dragocenu grupu namirnica – ni biljnog ni životinjskog porekla. Znate, za nas svaštojede ishrana nije pitanje religije. A to nam ostavlja dovoljno prostora za zdravorazumsko razmišljanje. A i nutrijenata ;-).
Vegan sam već 3 godine, nijedan od navedenih simptoma nemam. Naravno, vodim strogo računa o svim nutrijentima pa su mi bundevine semenke svakog dana na meniju.
Dragi Dejane, mesne prerađevine (uključujući i prerađevine od ribe) su u prvoj grupi kancerogenih materija, a crveno meso je u drugoj. Idite pa sami lepo pogledajte.
Dejane, izgleda za orahe i laneno seme nisi čuo? Zeleno lisnato povrće? Ni za sunčanje? A fitinska kiselina je odlična za zdravlje, uprkos tome što ometa usvajanje minerala, ima druge koristi po zdravlje. Vegani nemaju niže nivoe cinka od ljudi koji jedu meso, a bogami ni vitamina d. Vitamin d i b12 je deficitaran kod ogromnog procenta svaštojeda.Pogotovo starijima se preporučuje da ih svakako uzimaju. A inače se i d i b12 dodaje stočnoj hrani pa se zato nalazi u mesu. Jedini nutrijent koji vegani treba da suplementiraju jeste b12. Još bih dodala i gvožđe, prošetaj do lokalne hematološke laboratorije i pitaj koliko anemičnih vegana imaju, a koliko omnivora. Ili još bolje,koliko anemičnih trudnica omnivora, a koliko veganki. Pa kad preračunaš kašće ti se samo.
Kao što sam i mislio – ne znate šta je u crvenom mesu kancerogeno. Ne znate da li je to cink, gvožđe i mnogi drugi dragoceni minerali i vitamini, da li su to omega 3 masne kiseline (EPA i DHA), da li su to kompletni proteini ili možda zasićene masnoće zahvaljujući kojima vitamini A, D i K mogu da se apsorbuju. Ali nešto mora biti kancerogeno pa to ti je. Jedan od vas mudro reče da u Srbiju još nije došla vest da je crveno meso kancerogeno. Hajde da vidimo kako se to slaže sa činjenicama. Evo podataka za 2011. godinu. Potrošnja goveđeg mesa po glavi stanovnika: Francuska - 98 kg, Nemačka - 90 kg, Italija - 87 kg, Češka - 81,5 kg, Grčka - 78 kg,..., Srbija - 4 kg!!! Svinjsko meso: Nemačka - 56 kg, Češka - 42 kg, Austrija - 39,7 kg, Italija - 39 kg, Grčka - 28 kg, ..., Srbija - 17,3 kg. Izgleda da je u ove nazadne zemlje još manje stigla ta vest. Mora da strašno pate zbog toga, da sve puca od kancera? Ili će ipak biti da kancera ima više u Srbiji? I da ima više kardiovaskularnih bolesti? I da je životni vek kraći? Pa otkud to gospodo vegani ako je crveno meso tako zlo i pre svega kancerogeno?
Kažete da vegani nemaju niže nivoe cinka? Pa istraživanje u ovom članku vam jasno kaže da imaju. Ah da, zaboravio sam, to je platila mesna industrija. Dobro, onda posetite vaše veganske sajtove, na desetinama se upozorava na potrebu za suplementiranje cinkom. Evo jedan od njih - http://www.easy-vegetarian-diet.com/zinc-deficiency.html. Ukratko, na ovom vegetarijanskom sajtu kažu da vegetarijanci imaju 50 % veće potrebe za cinkom nego ne-vegetarijanci. Naravno, kod vegana su potrebe drastično veće. Vitamin D? Pa manje više ista priča, na gotovo svakom veganskom sajtu se ističe značaj suplementiranja. Naravno da se dobija sunčanjem. Problem je u tome što sunčeva svetlost mora da pada pod uglom većim od 45 stepeni da bi naša koža mogla da počne da ga proizvodi makar u minimalnim količinama. Kako na našim prostorima da ga dobijemo sunčanjem od kraja septembra do kraja marta? Kako da ga tokom cele godine dobiju oni koji žive na severu ili jugu planete? Pri tom, za efikasnu proizvodnju vitamina D su neophodne zasićene masnoće koje vegani takođe izbegavaju. Hrana (životinjskog porekla) bogata vitaminom D je često i hrana bogata zasićenim masnoćama. Vidite kako je u prirodi sve lepo regulisano. Ali vi vegani ste jači od prirode, vi sve znate najbolje. Vama priroda i ne treba – tu su vaši suplementi.
Ne razumem s kojim ciljem se objavljuju ovakvi nebulozni tekstovi o zdravlju?
Dovoljno je da covek kuca na googlu “Izvori cinka u ishrani“ i sve ce mu biti jasno. Ako je cilj dezinformisanje i unosenje konfuzije u citaoce onda ok.
Epidemiološke studije pokazuju jaku vezu između jedenja crvenog mesa i raka (posebno kolorektalnog) i zato ono stoji u drugoj grupi. Dakle nije u pitanju nešto U samom mesu već MESO kao takvo. Ovo što sam sad napisala doslovce stoji i na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, dostupno svima.
IMAGE SOURCE
25 Komentari
Sortiraj po: