odgovor za Tatu: da ste to dete presvukli nakon igre u parku, mama se ne bi ljutila sigurno. Jer kako ona zna da se dete oznojilo i isprljalo osim ako nije ostalo znojavo i prljavo. I naravno da se sa punim pravom ljuti. Vi ste dobri tatica koji pusta detetu sve, a ne sagledavate malo sire sliku. Strasan je komentar da bi majka upropastila dete da se razvedete, jer potpisujem da ne postoji otac koji je brizniji i pazljiviji od majke.
Ne pamtim kad sam video neko dete na drvetu. U detinjstvu sam sa drugarima pola dana provodio na dudovima u ulici, i tako svaki dan dok ih ne obrstimo. Bilo je i padanja i lomljenja ruku ali niko od toga nije pravio dramu. Današnji klinci i ne znaju da je dud nešto što se jede. A kad bi dete završilo u gipsu, roditelji bi dobili nervni slom.
Ja sam živi primer da se od toga postaje pametniji.
Mene su uvek puštali da trčim i padam i tako svaki put dok sam ležao u gipsu čitao sam sve više i više knjiga i tako postao pametan.
Idem ulicom, divan prolećni dan. Deca se igraju. Iz dvorišta čuješ majku kako vrišti "Nemanja, ni slučajno da nisi trčao. Oznojićeš se, pa ćeš da se prehladiš". Nova generacija mladih roditelja u Srbiji toliko greše što čuvaju decu pod staklenim zvonom. To da brane deci fizičku aktivnost jer će da se prehlade često se čuje. A posle detetu ceo život slab imuni sistem i bolešljivo, baš zbog toga što nije potrčalo i što nije smeo da izadje napolje kad samo pirne vetar.
nisu tu ni roditelji ni institucije krive… kao i svugde u nasem univerzumu stvari pucaju gde su najslabije a u ovom slucaju to su deca...mi smo sebi napravili drustvo, i to dobrovoljno, gde je uspeh i zabava sve, gde smo nonstop bombardovani djubrivom u vidu traceva I neproverenih vesti iz jos neproverenijih izvora I sve to prihvatamo kao najvecu istinu, gde se velicaju tamo neke licnosti koji nemaju direktne veze sa nama I nasim zivotima...i tako mi sami sebi postavljamo nerealisticne ciljeve i pocinjemo da budemo sebicni I zivimo u virtuelnom svetu gde vise I ne gledamo u svet oko nas …radimo do iznemoglosti jer ne zelimo da se odreknemo nicega … e sve to dolazi sa cenom koju placaju deca jer vise nemamo vremena za njih
zasto su deca najsrecnija? Jer ne poseduju nista. Jedino resenje je ne forsirati materijalizam e onda ce deca da se istrce do mile volje
i sad da vidimo koliko ce ova vest da dobije komentara a koliko fudbalska reprezentacija
"Fokus učenja ne treba da bude na prostom reprodukovanju. Moramo da naučimo decu da misle"
Ko da ih nauči? Primećuje li neko koliko ovde više nema ko da razmišlja? Osvrnite se oko sebe i posmatrajte...
Kad mi je zena na poslu a ja kuci, izadjem sa cerkicom (4 god) u park i pustim je da se izigra koliko god hoce. Penje se, spusta niz tobogane, trci, skace, vozi biciklicu, trotinet, igra se jurke i zmurke sa ostalom decom, igra se u pesku... Ponekad padne, ali je vec postala prilicno vesta, zna kako i da padne. A kad se zena vrati, onda pocne da prigovara, kako si je pustio da se toliko oznoji, mnogo se isprljala, razbolece se tako... Zabrana do zabrane i neizbezno stakleno zvono i napolju i kuci. A jadno dete pocne da vristi i negoduje, jer ne zna sta ce drugo. Ako se razvedem, tek ce onda da je upropasti, jer kao otac u Srbiji nemam neke sanse za starateljstvo. Zato guram kroz brak, bar da svoje dete nekako izvucem.
Знамо људе чија су деца била под маминим скутима до поласка у школу а онда ? Онда се испоставило да НЕ ЗНАЈУ да трче, да скоче, да баце,... !!!! Страшно !!! А онда их такве, татице гурају у кошарку или фудбал где настају страшне повреде, за цео живот ! А о томе да не узимају млечне производе већ само мек ђубре и кокишку од пола литара за ужину у школи... И, ко је овде луд? Родитељи наравно !!!!
Kad mi je zena na poslu a ja kuci, izadjem sa cerkicom (4 god) u park i pustim je da se izigra koliko god hoce. Penje se, spusta niz tobogane, trci, skace, vozi biciklicu, trotinet, igra se jurke i zmurke sa ostalom decom, igra se u pesku... Ponekad padne, ali je vec postala prilicno vesta, zna kako i da padne. A kad se zena vrati, onda pocne da prigovara, kako si je pustio da se toliko oznoji, mnogo se isprljala, razbolece se tako... Zabrana do zabrane i neizbezno stakleno zvono i napolju i kuci. A jadno dete pocne da vristi i negoduje, jer ne zna sta ce drugo. Ako se razvedem, tek ce onda da je upropasti, jer kao otac u Srbiji nemam neke sanse za starateljstvo. Zato guram kroz brak, bar da svoje dete nekako izvucem.
"Fokus učenja ne treba da bude na prostom reprodukovanju. Moramo da naučimo decu da misle"
Ko da ih nauči? Primećuje li neko koliko ovde više nema ko da razmišlja? Osvrnite se oko sebe i posmatrajte...
Idem ulicom, divan prolećni dan. Deca se igraju. Iz dvorišta čuješ majku kako vrišti "Nemanja, ni slučajno da nisi trčao. Oznojićeš se, pa ćeš da se prehladiš". Nova generacija mladih roditelja u Srbiji toliko greše što čuvaju decu pod staklenim zvonom. To da brane deci fizičku aktivnost jer će da se prehlade često se čuje. A posle detetu ceo život slab imuni sistem i bolešljivo, baš zbog toga što nije potrčalo i što nije smeo da izadje napolje kad samo pirne vetar.
Знамо људе чија су деца била под маминим скутима до поласка у школу а онда ? Онда се испоставило да НЕ ЗНАЈУ да трче, да скоче, да баце,... !!!! Страшно !!! А онда их такве, татице гурају у кошарку или фудбал где настају страшне повреде, за цео живот ! А о томе да не узимају млечне производе већ само мек ђубре и кокишку од пола литара за ужину у школи... И, ко је овде луд? Родитељи наравно !!!!
Ja sam živi primer da se od toga postaje pametniji.
Mene su uvek puštali da trčim i padam i tako svaki put dok sam ležao u gipsu čitao sam sve više i više knjiga i tako postao pametan.
nisu tu ni roditelji ni institucije krive… kao i svugde u nasem univerzumu stvari pucaju gde su najslabije a u ovom slucaju to su deca...mi smo sebi napravili drustvo, i to dobrovoljno, gde je uspeh i zabava sve, gde smo nonstop bombardovani djubrivom u vidu traceva I neproverenih vesti iz jos neproverenijih izvora I sve to prihvatamo kao najvecu istinu, gde se velicaju tamo neke licnosti koji nemaju direktne veze sa nama I nasim zivotima...i tako mi sami sebi postavljamo nerealisticne ciljeve i pocinjemo da budemo sebicni I zivimo u virtuelnom svetu gde vise I ne gledamo u svet oko nas …radimo do iznemoglosti jer ne zelimo da se odreknemo nicega … e sve to dolazi sa cenom koju placaju deca jer vise nemamo vremena za njih
zasto su deca najsrecnija? Jer ne poseduju nista. Jedino resenje je ne forsirati materijalizam e onda ce deca da se istrce do mile volje
i sad da vidimo koliko ce ova vest da dobije komentara a koliko fudbalska reprezentacija
Ne pamtim kad sam video neko dete na drvetu. U detinjstvu sam sa drugarima pola dana provodio na dudovima u ulici, i tako svaki dan dok ih ne obrstimo. Bilo je i padanja i lomljenja ruku ali niko od toga nije pravio dramu. Današnji klinci i ne znaju da je dud nešto što se jede. A kad bi dete završilo u gipsu, roditelji bi dobili nervni slom.
odgovor za Tatu: da ste to dete presvukli nakon igre u parku, mama se ne bi ljutila sigurno. Jer kako ona zna da se dete oznojilo i isprljalo osim ako nije ostalo znojavo i prljavo. I naravno da se sa punim pravom ljuti. Vi ste dobri tatica koji pusta detetu sve, a ne sagledavate malo sire sliku. Strasan je komentar da bi majka upropastila dete da se razvedete, jer potpisujem da ne postoji otac koji je brizniji i pazljiviji od majke.
Ja sam živi primer da se od toga postaje pametniji.
Mene su uvek puštali da trčim i padam i tako svaki put dok sam ležao u gipsu čitao sam sve više i više knjiga i tako postao pametan.
Знамо људе чија су деца била под маминим скутима до поласка у школу а онда ? Онда се испоставило да НЕ ЗНАЈУ да трче, да скоче, да баце,... !!!! Страшно !!! А онда их такве, татице гурају у кошарку или фудбал где настају страшне повреде, за цео живот ! А о томе да не узимају млечне производе већ само мек ђубре и кокишку од пола литара за ужину у школи... И, ко је овде луд? Родитељи наравно !!!!
Kad mi je zena na poslu a ja kuci, izadjem sa cerkicom (4 god) u park i pustim je da se izigra koliko god hoce. Penje se, spusta niz tobogane, trci, skace, vozi biciklicu, trotinet, igra se jurke i zmurke sa ostalom decom, igra se u pesku... Ponekad padne, ali je vec postala prilicno vesta, zna kako i da padne. A kad se zena vrati, onda pocne da prigovara, kako si je pustio da se toliko oznoji, mnogo se isprljala, razbolece se tako... Zabrana do zabrane i neizbezno stakleno zvono i napolju i kuci. A jadno dete pocne da vristi i negoduje, jer ne zna sta ce drugo. Ako se razvedem, tek ce onda da je upropasti, jer kao otac u Srbiji nemam neke sanse za starateljstvo. Zato guram kroz brak, bar da svoje dete nekako izvucem.
"Fokus učenja ne treba da bude na prostom reprodukovanju. Moramo da naučimo decu da misle"
Ko da ih nauči? Primećuje li neko koliko ovde više nema ko da razmišlja? Osvrnite se oko sebe i posmatrajte...
Idem ulicom, divan prolećni dan. Deca se igraju. Iz dvorišta čuješ majku kako vrišti "Nemanja, ni slučajno da nisi trčao. Oznojićeš se, pa ćeš da se prehladiš". Nova generacija mladih roditelja u Srbiji toliko greše što čuvaju decu pod staklenim zvonom. To da brane deci fizičku aktivnost jer će da se prehlade često se čuje. A posle detetu ceo život slab imuni sistem i bolešljivo, baš zbog toga što nije potrčalo i što nije smeo da izadje napolje kad samo pirne vetar.
odgovor za Tatu: da ste to dete presvukli nakon igre u parku, mama se ne bi ljutila sigurno. Jer kako ona zna da se dete oznojilo i isprljalo osim ako nije ostalo znojavo i prljavo. I naravno da se sa punim pravom ljuti. Vi ste dobri tatica koji pusta detetu sve, a ne sagledavate malo sire sliku. Strasan je komentar da bi majka upropastila dete da se razvedete, jer potpisujem da ne postoji otac koji je brizniji i pazljiviji od majke.
nisu tu ni roditelji ni institucije krive… kao i svugde u nasem univerzumu stvari pucaju gde su najslabije a u ovom slucaju to su deca...mi smo sebi napravili drustvo, i to dobrovoljno, gde je uspeh i zabava sve, gde smo nonstop bombardovani djubrivom u vidu traceva I neproverenih vesti iz jos neproverenijih izvora I sve to prihvatamo kao najvecu istinu, gde se velicaju tamo neke licnosti koji nemaju direktne veze sa nama I nasim zivotima...i tako mi sami sebi postavljamo nerealisticne ciljeve i pocinjemo da budemo sebicni I zivimo u virtuelnom svetu gde vise I ne gledamo u svet oko nas …radimo do iznemoglosti jer ne zelimo da se odreknemo nicega … e sve to dolazi sa cenom koju placaju deca jer vise nemamo vremena za njih
zasto su deca najsrecnija? Jer ne poseduju nista. Jedino resenje je ne forsirati materijalizam e onda ce deca da se istrce do mile volje
i sad da vidimo koliko ce ova vest da dobije komentara a koliko fudbalska reprezentacija
Ne pamtim kad sam video neko dete na drvetu. U detinjstvu sam sa drugarima pola dana provodio na dudovima u ulici, i tako svaki dan dok ih ne obrstimo. Bilo je i padanja i lomljenja ruku ali niko od toga nije pravio dramu. Današnji klinci i ne znaju da je dud nešto što se jede. A kad bi dete završilo u gipsu, roditelji bi dobili nervni slom.
IMAGE SOURCE
19 Komentari
Sortiraj po: