Dijagnotikovana mi je Kronova bolest jos 1989, kada je to u Jugoslaviji bila prava retkost. Lecen sam petaminosalicilnom kiselinom odnosno 5-ASA. Jedna od predpostavki je bila da je bolest psihosomatska. Par godina kasnije, uverio sam se da su mi se epizode bolesti javljale kadgod sam bio duze vreme izlozen vecem stresu. Nevezano za bolest, preduzeo sam neke vrste, recimo, psihickih treninga jer sam postajao nesnosan po okolinu i sebe. Posle toga, epizode bolesti su bivale sve redje i uvek su se poklapale sa periodima stresa. Poslednjih 12-15 godina nisam imao ni jednu epizodu, ali i ja sam drugaciji, drugacije se nosim sa problemima, a stres i ako se pojavi, kratkotrajan je i slabog intenziteta. Ako to i nije resenje za Kronovu bolest, svakako je dobro po coveka i njegovu porodicu, okruzenje. Ah, da, da se ne pomisli da sam od onih koji bi da odbace lekove i medicinu, tokom svake epizode bolesti uzimao sam propisani lek.
Neko ko ima iskustva 15 godina (colitis ulcerosa) mogu reci da je tekst nije skroz tacan. Samo prvo akutno statanje je kod mene bilo strasno 3 meseca u bolnici. Drugo vec samo dve nedelje. Posle toga nisam morao ici u bolnicu. Strogo sam se svega pridrzavao lekovi i ishrana pa opet sam imao problema svakih 3 meseca. Tada posle 7 godina nadjem posao u jednoj tropskoj drzavi (na zdravstvenom sam slagao da sam zdrav :)) Za 9 meseci nisam imao ozbiljnijih ali je bolest pocela da se menja. Nije bilo klasicnih akutnih napada ali nije bilo ni dobro. Posle povratka u Srbiju nije se nista promenilo. I onda nadjem posao u Nemackoj. Gde skroz prestajem da pijem lekove (zbog toga sto lek izaziva neplodnost) uz dogovor sa lekarem. I sad 4 godine ne pijem lekove i jedem sve. Hocu da kazem da je bolest takva da skoro kod svakog je drugacija. Lekar u nemackoj mi je rekao da je moguce da promena sredina je uticalo da mi je sada dobro ali da nezna ni jedan drugi slucaj kao moj.
Pozdrav svim sapatnicima. Uzasna bolest, da se ne pozeli ni najgorem neprijatelju. Ko ima u okolini bolesnika, samo pruzite razumevanje i podrsku - bez utesnih fraza tipa: "Znam kako ti je, i mene vec dva dana muci stomak." Nadam(o) se da ce u jednom trenutku pronaci lek.
Nista novo nije receno.
Ali, zelim da skrenem paznju na los polozaj pacijenata sa Kronovom bolescu i Ulceroznim kolitisom. Tu prvenstveno mislim na nepostojanje medicinskih kartica sa kojim bi pacijentima bili dostupni toaleti svih ugostiteljskih objekata, sto je na zapadu normalna stvar.
Takodje, ulje kanabisa u znatnoj meri moze smanjiti simptome i olaksati zivot, ali je kod nas naravno zabranjeno.
Da ne pricam da iako ste urnisani bolescu, potpuno nesposbni za izlazak iz kuce, a ne rad, cak i sa odstranjenim delom creva, sanse za invalidsku penziju su gotovo nikakve.
Dalje, lekovi kao sto je Modulen IBD ili druga tecna hrana, koja se koristi u trenucima relapsa kad pacijent ne moze nista da stavi u usta, ali i za dobijanje tezine tokom oporavka - kod nas su preskupi i nedostupni pacijentima. U okruzenju (Hrvatska) su besplatni.
Ima toga jos... Ponekad pomislim da bi mi bolest mnogo lakse pala da ne zivim u Srbiji...
Nista novo nije receno.
Ali, zelim da skrenem paznju na los polozaj pacijenata sa Kronovom bolescu i Ulceroznim kolitisom. Tu prvenstveno mislim na nepostojanje medicinskih kartica sa kojim bi pacijentima bili dostupni toaleti svih ugostiteljskih objekata, sto je na zapadu normalna stvar.
Takodje, ulje kanabisa u znatnoj meri moze smanjiti simptome i olaksati zivot, ali je kod nas naravno zabranjeno.
Da ne pricam da iako ste urnisani bolescu, potpuno nesposbni za izlazak iz kuce, a ne rad, cak i sa odstranjenim delom creva, sanse za invalidsku penziju su gotovo nikakve.
Dalje, lekovi kao sto je Modulen IBD ili druga tecna hrana, koja se koristi u trenucima relapsa kad pacijent ne moze nista da stavi u usta, ali i za dobijanje tezine tokom oporavka - kod nas su preskupi i nedostupni pacijentima. U okruzenju (Hrvatska) su besplatni.
Ima toga jos... Ponekad pomislim da bi mi bolest mnogo lakse pala da ne zivim u Srbiji...
Pozdrav svim sapatnicima. Uzasna bolest, da se ne pozeli ni najgorem neprijatelju. Ko ima u okolini bolesnika, samo pruzite razumevanje i podrsku - bez utesnih fraza tipa: "Znam kako ti je, i mene vec dva dana muci stomak." Nadam(o) se da ce u jednom trenutku pronaci lek.
Dijagnotikovana mi je Kronova bolest jos 1989, kada je to u Jugoslaviji bila prava retkost. Lecen sam petaminosalicilnom kiselinom odnosno 5-ASA. Jedna od predpostavki je bila da je bolest psihosomatska. Par godina kasnije, uverio sam se da su mi se epizode bolesti javljale kadgod sam bio duze vreme izlozen vecem stresu. Nevezano za bolest, preduzeo sam neke vrste, recimo, psihickih treninga jer sam postajao nesnosan po okolinu i sebe. Posle toga, epizode bolesti su bivale sve redje i uvek su se poklapale sa periodima stresa. Poslednjih 12-15 godina nisam imao ni jednu epizodu, ali i ja sam drugaciji, drugacije se nosim sa problemima, a stres i ako se pojavi, kratkotrajan je i slabog intenziteta. Ako to i nije resenje za Kronovu bolest, svakako je dobro po coveka i njegovu porodicu, okruzenje. Ah, da, da se ne pomisli da sam od onih koji bi da odbace lekove i medicinu, tokom svake epizode bolesti uzimao sam propisani lek.
Neko ko ima iskustva 15 godina (colitis ulcerosa) mogu reci da je tekst nije skroz tacan. Samo prvo akutno statanje je kod mene bilo strasno 3 meseca u bolnici. Drugo vec samo dve nedelje. Posle toga nisam morao ici u bolnicu. Strogo sam se svega pridrzavao lekovi i ishrana pa opet sam imao problema svakih 3 meseca. Tada posle 7 godina nadjem posao u jednoj tropskoj drzavi (na zdravstvenom sam slagao da sam zdrav :)) Za 9 meseci nisam imao ozbiljnijih ali je bolest pocela da se menja. Nije bilo klasicnih akutnih napada ali nije bilo ni dobro. Posle povratka u Srbiju nije se nista promenilo. I onda nadjem posao u Nemackoj. Gde skroz prestajem da pijem lekove (zbog toga sto lek izaziva neplodnost) uz dogovor sa lekarem. I sad 4 godine ne pijem lekove i jedem sve. Hocu da kazem da je bolest takva da skoro kod svakog je drugacija. Lekar u nemackoj mi je rekao da je moguce da promena sredina je uticalo da mi je sada dobro ali da nezna ni jedan drugi slucaj kao moj.
Nista novo nije receno.
Ali, zelim da skrenem paznju na los polozaj pacijenata sa Kronovom bolescu i Ulceroznim kolitisom. Tu prvenstveno mislim na nepostojanje medicinskih kartica sa kojim bi pacijentima bili dostupni toaleti svih ugostiteljskih objekata, sto je na zapadu normalna stvar.
Takodje, ulje kanabisa u znatnoj meri moze smanjiti simptome i olaksati zivot, ali je kod nas naravno zabranjeno.
Da ne pricam da iako ste urnisani bolescu, potpuno nesposbni za izlazak iz kuce, a ne rad, cak i sa odstranjenim delom creva, sanse za invalidsku penziju su gotovo nikakve.
Dalje, lekovi kao sto je Modulen IBD ili druga tecna hrana, koja se koristi u trenucima relapsa kad pacijent ne moze nista da stavi u usta, ali i za dobijanje tezine tokom oporavka - kod nas su preskupi i nedostupni pacijentima. U okruzenju (Hrvatska) su besplatni.
Ima toga jos... Ponekad pomislim da bi mi bolest mnogo lakse pala da ne zivim u Srbiji...
Neko ko ima iskustva 15 godina (colitis ulcerosa) mogu reci da je tekst nije skroz tacan. Samo prvo akutno statanje je kod mene bilo strasno 3 meseca u bolnici. Drugo vec samo dve nedelje. Posle toga nisam morao ici u bolnicu. Strogo sam se svega pridrzavao lekovi i ishrana pa opet sam imao problema svakih 3 meseca. Tada posle 7 godina nadjem posao u jednoj tropskoj drzavi (na zdravstvenom sam slagao da sam zdrav :)) Za 9 meseci nisam imao ozbiljnijih ali je bolest pocela da se menja. Nije bilo klasicnih akutnih napada ali nije bilo ni dobro. Posle povratka u Srbiju nije se nista promenilo. I onda nadjem posao u Nemackoj. Gde skroz prestajem da pijem lekove (zbog toga sto lek izaziva neplodnost) uz dogovor sa lekarem. I sad 4 godine ne pijem lekove i jedem sve. Hocu da kazem da je bolest takva da skoro kod svakog je drugacija. Lekar u nemackoj mi je rekao da je moguce da promena sredina je uticalo da mi je sada dobro ali da nezna ni jedan drugi slucaj kao moj.
Pozdrav svim sapatnicima. Uzasna bolest, da se ne pozeli ni najgorem neprijatelju. Ko ima u okolini bolesnika, samo pruzite razumevanje i podrsku - bez utesnih fraza tipa: "Znam kako ti je, i mene vec dva dana muci stomak." Nadam(o) se da ce u jednom trenutku pronaci lek.
Dijagnotikovana mi je Kronova bolest jos 1989, kada je to u Jugoslaviji bila prava retkost. Lecen sam petaminosalicilnom kiselinom odnosno 5-ASA. Jedna od predpostavki je bila da je bolest psihosomatska. Par godina kasnije, uverio sam se da su mi se epizode bolesti javljale kadgod sam bio duze vreme izlozen vecem stresu. Nevezano za bolest, preduzeo sam neke vrste, recimo, psihickih treninga jer sam postajao nesnosan po okolinu i sebe. Posle toga, epizode bolesti su bivale sve redje i uvek su se poklapale sa periodima stresa. Poslednjih 12-15 godina nisam imao ni jednu epizodu, ali i ja sam drugaciji, drugacije se nosim sa problemima, a stres i ako se pojavi, kratkotrajan je i slabog intenziteta. Ako to i nije resenje za Kronovu bolest, svakako je dobro po coveka i njegovu porodicu, okruzenje. Ah, da, da se ne pomisli da sam od onih koji bi da odbace lekove i medicinu, tokom svake epizode bolesti uzimao sam propisani lek.
IMAGE SOURCE
8 Komentari
Sortiraj po: