Kod mene se ceo zivot proizilazilo iz patnje konstatnog mucenja. Retko kad sam osetio da sam ispunjen i zadovoljan skroz.Doduse mozda je to bilo do 10 godine da sam vise radosti osecao od tada sve nizbrdo a imam samo 26godina.A pored toga dalje se osecam bezvoljan i dosta negativno nadrdan u pshickom smislu..dok fizickom tu i tamo..
Kad se setim da je mnogo vremena pre nas kraci bio zivotni vek, mnogi poznati su ziveli do 30 godina onda svaki sledeci dan mogu samo da budem zahvalan Bogu sto sam ziv
Najsrećnija sam bila između 15 i 20. Rat i raspad Jugoslavije prekinuli su tu sreću.
Posle nikada više nisam zaista bila srećna, u nekom dužem vremenskom periodu. Bilo je nekih lepih životnih trenutaka koji su dolazili i prolazili. Isto je i sada. Imam 46 godina.
Gluposti! Po ovome posle 47 - bas nista... A potpuno je suprotno. Najbolje su pedesete. Deca odrasla, finansijska stabilnost, obisao celi svet za tu deceniju, zreo i iskusan, naucio da uzivam u svemu... Sta vise???
Najbolje godine su od 40 i neke pa na tamo, tacno od trenutka kad (i ako) se covek prosvesti, rek'o Markus Aurelius. Ali samo pod uslovom da se dozivi "epiphany" pa da se progleda. Ja dok nisam progledao, sve ovo vreme sto pise sam bio obicna beslovesna zivotinja. Doduse, kad se progleda, onda pa sve bude odvratno, ali to je zato sto i jeste takvo. Kako bese, ako dozvolimo da nas zaseni lepota prirode(zivota) necemo videti svu tu brutalnost, nasilje i surovost :-) E sad, mozda neko voli da bude slep, ali to je njihova stvar. Ima to i u religijskim knjigama, neko bi da bude slep u raju, ama ima ko bi radije video, pa makar bio u paklu :-)
I iako godinama nisam bio dodirnut nicime, ne bih se ja vracao u stanje beslovesnosti i skotizma. U stvari je istina da se i ne secam svih tih godina kad sam bio "srecan" i ovo ostalo sto pisu ovi sa fejsbuk parolama, a kad god sam "mracan" , samo onda sam bio ili jesam svestan svakog trenutka. U pravu je Dzoni Kes, ili ko je vec pisao pesmu "I focus on the pain, the only thing that's real". I Bukovski i ostali. Kakva sreca, to su gluposti. Opijum za mase. Ponasanje uslovljeno hormonima i kojekakvim amigdalama. Ne bi ja menj'o jedan dan ciste svesnosti za svih 40+ godina "srece" i "veselja". Nista to ne vredi. Sreca, sreca, radost, sreca, uzivancija, i dok se okrenes, cak, sve proslo, a ti nisi ni primetio. Nema tu nista.
Evo najiskrenije : najsrecnija prvo u 35toj kada sam pronasla pravu ljubav, u 37 kada sam rodila devojcicu, a u 39 kad sam joj rodila batu, i onda na kraju - nikad nisam bila srecnija kada sam sa muzem pokrenula privatni biznis i kada smo otvorili firmicu, jeste mala, ali guramo.. i to mi je oduvek bio san, pa eto sad zivim svoj san...! Ali uvek su tu neki novi svakodnevni izazovi, ali ovako u globalu mislim da sam imala srece, a ponekad ona zavisi i od hrabrosti...
Ja za sebe mogu reci da sam nesrecan od kada sam se rodio. Trenutno imam 35 godina i nesrecniji sam nego ikada. Trazim svoj mir ali ne verujem da cu ga ikada naci..
Definitivno period izmedju 10-te i 30-te godine, bar u mom slucaju! To je bilo vreme spokojstva.
Posle su dosli ratovi, inflacija, bombardovanje, krediti, finansijska kriza u drzavi ...
Realno govoreci, vrlo tesko je dati ispravan odgovor. Toliko razlicitih faktora utice na osecanje zadovoljstva i srece, da je stvar vrlo individualna!
Odgovor na ovo pitajne je relativan, zavisi od mnogo faktora i smatram da ga je jako pogrešno izražavati putem brojeva i statistike. Takođe, ukoliko čitaju "balavci", mogu da steknu pogrešnu sliku o zrelosti iz razloga što nemaju životno iskustvo niti psihičku snagu da shvate o čemu se radi. Upravo zbog toga je pogubno. Ljudi bi trebalo da nauče da cene CEO svoj život. Teško je, ali može da se postigne.
Glupost, sve zavisi od tipa licnosti. Ja imam 45 i nikada nisam bila bolja u svakom pogledu. U redu, telo i koza nisu kao u 20 ali ko je aktivan i pazi izgleda dovoljno dobro. Kad shvatite da je Licnost ono sto vas nosi nema prepreka niti vas stavovi onih koji drugacije misle dodiruju, cak sta vise, zalim sve koji misle da su stari ili da sam ja stara. Smrt je prirodna posledica zivota, dok ona ne stigne ziva sam i slobodna, telom koliko mi dozvoli, duhom zauvek! Muskarci? Itekako ih ima!
Imam 42 godine ali najbolje godine su mi bile od 16 do 30 da budem iskren prema sebi, uzgred priča mi jedan dedica čovek da bi maksimalno ispunio svoj život najkasnije bi trebalo sa 50 godina da ode u penziju jer on ima 73 godine i manje je od 8 godina u penziji ali mu je nemačka penzija u odnosu na njegove životne potrebe izrazito je velika. Život se na žalost vrednuje novcem.
Najbolji period života je 30-45 (zreo, zdrav, posao, porodica, ok sa parama,najbolji sex 20-25,što se love tiče 40-55 (već imaš sve, stan, auto, sve što zaradiš odlazi na dnevne potrebe, putovanja, malo i u štek,mada svi bi mi da živimo konstantno kao u periodu 18-25! :-)
Steta sto ljudi nemaju u dvadesetima " dovoljno razvijenu svest i ozbiljnost" sto koci da te , inace godine haosa budu i najgore izmedju detinjstva i tridesetih jednostavno u dvadesetima dolazi izgubljenost i panika koja sve unisti. A mislim da bi dvadesete trebale biti najbolje posle detinjstva.
Osim one davne godine kad sam bio u vojsci i one grozne godine kad su nas bombardovali, sve ostale godine u zivotu su mi bile manje vise dobre, svaka na svoj nacin. A nadam se da cu uzivati i u svim narednim godinama.
Za normalnog i uspešnog čoveka, najbolje su sve godine. Svaka nosi neku drugu vrstu lepote i draži. Samo čovek mora da bude dovoljno pametan da zna da uživa u njima. Imam 44 i svaka koje se sećam mi je bila najbolja u životu.
Imam 58 godina. Najbogatiji sam upravo sada. Imam kucu, dobar auto i puuuno para u banci. Detinjstvo je bilo siromasno, mladost do 23 godine isto, a od 23 sam krenuo samo napred. U medjuvremenu sve vreme imao seks, shvatio da to nije najvaznije u zivotu, probao sam i brak sa, ako ne racunam dvoje zlatne dece, neuspesnim ishodom. Sada sam dobrovoljno "sam", bez zelje da se za nekoga cvrsce vezujem. Uzivam u zadnjoj trecini zivota.
U Septembru punim 30 i shvatam kako sam bio glup i neiskusan u dvadesetim...sa 40 cu da kapiram da sam jako bio glup u tridesetim...kako kod da okrenes,u postelji pred kraj samom sebi cu da kazem "Brate glup si bio ceo zivot jbt"
U Septembru punim 30 i shvatam kako sam bio glup i neiskusan u dvadesetim...sa 40 cu da kapiram da sam jako bio glup u tridesetim...kako kod da okrenes,u postelji pred kraj samom sebi cu da kazem "Brate glup si bio ceo zivot jbt"
Glupost, sve zavisi od tipa licnosti. Ja imam 45 i nikada nisam bila bolja u svakom pogledu. U redu, telo i koza nisu kao u 20 ali ko je aktivan i pazi izgleda dovoljno dobro. Kad shvatite da je Licnost ono sto vas nosi nema prepreka niti vas stavovi onih koji drugacije misle dodiruju, cak sta vise, zalim sve koji misle da su stari ili da sam ja stara. Smrt je prirodna posledica zivota, dok ona ne stigne ziva sam i slobodna, telom koliko mi dozvoli, duhom zauvek! Muskarci? Itekako ih ima!
Imam 58 godina. Najbogatiji sam upravo sada. Imam kucu, dobar auto i puuuno para u banci. Detinjstvo je bilo siromasno, mladost do 23 godine isto, a od 23 sam krenuo samo napred. U medjuvremenu sve vreme imao seks, shvatio da to nije najvaznije u zivotu, probao sam i brak sa, ako ne racunam dvoje zlatne dece, neuspesnim ishodom. Sada sam dobrovoljno "sam", bez zelje da se za nekoga cvrsce vezujem. Uzivam u zadnjoj trecini zivota.
Odgovor na ovo pitajne je relativan, zavisi od mnogo faktora i smatram da ga je jako pogrešno izražavati putem brojeva i statistike. Takođe, ukoliko čitaju "balavci", mogu da steknu pogrešnu sliku o zrelosti iz razloga što nemaju životno iskustvo niti psihičku snagu da shvate o čemu se radi. Upravo zbog toga je pogubno. Ljudi bi trebalo da nauče da cene CEO svoj život. Teško je, ali može da se postigne.
Za normalnog i uspešnog čoveka, najbolje su sve godine. Svaka nosi neku drugu vrstu lepote i draži. Samo čovek mora da bude dovoljno pametan da zna da uživa u njima. Imam 44 i svaka koje se sećam mi je bila najbolja u životu.
Evo najiskrenije : najsrecnija prvo u 35toj kada sam pronasla pravu ljubav, u 37 kada sam rodila devojcicu, a u 39 kad sam joj rodila batu, i onda na kraju - nikad nisam bila srecnija kada sam sa muzem pokrenula privatni biznis i kada smo otvorili firmicu, jeste mala, ali guramo.. i to mi je oduvek bio san, pa eto sad zivim svoj san...! Ali uvek su tu neki novi svakodnevni izazovi, ali ovako u globalu mislim da sam imala srece, a ponekad ona zavisi i od hrabrosti...
Steta sto ljudi nemaju u dvadesetima " dovoljno razvijenu svest i ozbiljnost" sto koci da te , inace godine haosa budu i najgore izmedju detinjstva i tridesetih jednostavno u dvadesetima dolazi izgubljenost i panika koja sve unisti. A mislim da bi dvadesete trebale biti najbolje posle detinjstva.
Osim one davne godine kad sam bio u vojsci i one grozne godine kad su nas bombardovali, sve ostale godine u zivotu su mi bile manje vise dobre, svaka na svoj nacin. A nadam se da cu uzivati i u svim narednim godinama.
Ja za sebe mogu reci da sam nesrecan od kada sam se rodio. Trenutno imam 35 godina i nesrecniji sam nego ikada. Trazim svoj mir ali ne verujem da cu ga ikada naci..
Najbolji period života je 30-45 (zreo, zdrav, posao, porodica, ok sa parama,najbolji sex 20-25,što se love tiče 40-55 (već imaš sve, stan, auto, sve što zaradiš odlazi na dnevne potrebe, putovanja, malo i u štek,mada svi bi mi da živimo konstantno kao u periodu 18-25! :-)
Imam 42 godine ali najbolje godine su mi bile od 16 do 30 da budem iskren prema sebi, uzgred priča mi jedan dedica čovek da bi maksimalno ispunio svoj život najkasnije bi trebalo sa 50 godina da ode u penziju jer on ima 73 godine i manje je od 8 godina u penziji ali mu je nemačka penzija u odnosu na njegove životne potrebe izrazito je velika. Život se na žalost vrednuje novcem.
Definitivno period izmedju 10-te i 30-te godine, bar u mom slucaju! To je bilo vreme spokojstva.
Posle su dosli ratovi, inflacija, bombardovanje, krediti, finansijska kriza u drzavi ...
Realno govoreci, vrlo tesko je dati ispravan odgovor. Toliko razlicitih faktora utice na osecanje zadovoljstva i srece, da je stvar vrlo individualna!
Gluposti! Po ovome posle 47 - bas nista... A potpuno je suprotno. Najbolje su pedesete. Deca odrasla, finansijska stabilnost, obisao celi svet za tu deceniju, zreo i iskusan, naucio da uzivam u svemu... Sta vise???
Najbolje godine su od 40 i neke pa na tamo, tacno od trenutka kad (i ako) se covek prosvesti, rek'o Markus Aurelius. Ali samo pod uslovom da se dozivi "epiphany" pa da se progleda. Ja dok nisam progledao, sve ovo vreme sto pise sam bio obicna beslovesna zivotinja. Doduse, kad se progleda, onda pa sve bude odvratno, ali to je zato sto i jeste takvo. Kako bese, ako dozvolimo da nas zaseni lepota prirode(zivota) necemo videti svu tu brutalnost, nasilje i surovost :-) E sad, mozda neko voli da bude slep, ali to je njihova stvar. Ima to i u religijskim knjigama, neko bi da bude slep u raju, ama ima ko bi radije video, pa makar bio u paklu :-)
I iako godinama nisam bio dodirnut nicime, ne bih se ja vracao u stanje beslovesnosti i skotizma. U stvari je istina da se i ne secam svih tih godina kad sam bio "srecan" i ovo ostalo sto pisu ovi sa fejsbuk parolama, a kad god sam "mracan" , samo onda sam bio ili jesam svestan svakog trenutka. U pravu je Dzoni Kes, ili ko je vec pisao pesmu "I focus on the pain, the only thing that's real". I Bukovski i ostali. Kakva sreca, to su gluposti. Opijum za mase. Ponasanje uslovljeno hormonima i kojekakvim amigdalama. Ne bi ja menj'o jedan dan ciste svesnosti za svih 40+ godina "srece" i "veselja". Nista to ne vredi. Sreca, sreca, radost, sreca, uzivancija, i dok se okrenes, cak, sve proslo, a ti nisi ni primetio. Nema tu nista.
Najsrećnija sam bila između 15 i 20. Rat i raspad Jugoslavije prekinuli su tu sreću.
Posle nikada više nisam zaista bila srećna, u nekom dužem vremenskom periodu. Bilo je nekih lepih životnih trenutaka koji su dolazili i prolazili. Isto je i sada. Imam 46 godina.
Kod mene se ceo zivot proizilazilo iz patnje konstatnog mucenja. Retko kad sam osetio da sam ispunjen i zadovoljan skroz.Doduse mozda je to bilo do 10 godine da sam vise radosti osecao od tada sve nizbrdo a imam samo 26godina.A pored toga dalje se osecam bezvoljan i dosta negativno nadrdan u pshickom smislu..dok fizickom tu i tamo..
Kad se setim da je mnogo vremena pre nas kraci bio zivotni vek, mnogi poznati su ziveli do 30 godina onda svaki sledeci dan mogu samo da budem zahvalan Bogu sto sam ziv
Najbolji period života je 30-45 (zreo, zdrav, posao, porodica, ok sa parama,najbolji sex 20-25,što se love tiče 40-55 (već imaš sve, stan, auto, sve što zaradiš odlazi na dnevne potrebe, putovanja, malo i u štek,mada svi bi mi da živimo konstantno kao u periodu 18-25! :-)
Imam 42 godine ali najbolje godine su mi bile od 16 do 30 da budem iskren prema sebi, uzgred priča mi jedan dedica čovek da bi maksimalno ispunio svoj život najkasnije bi trebalo sa 50 godina da ode u penziju jer on ima 73 godine i manje je od 8 godina u penziji ali mu je nemačka penzija u odnosu na njegove životne potrebe izrazito je velika. Život se na žalost vrednuje novcem.
Imam 58 godina. Najbogatiji sam upravo sada. Imam kucu, dobar auto i puuuno para u banci. Detinjstvo je bilo siromasno, mladost do 23 godine isto, a od 23 sam krenuo samo napred. U medjuvremenu sve vreme imao seks, shvatio da to nije najvaznije u zivotu, probao sam i brak sa, ako ne racunam dvoje zlatne dece, neuspesnim ishodom. Sada sam dobrovoljno "sam", bez zelje da se za nekoga cvrsce vezujem. Uzivam u zadnjoj trecini zivota.
Glupost, sve zavisi od tipa licnosti. Ja imam 45 i nikada nisam bila bolja u svakom pogledu. U redu, telo i koza nisu kao u 20 ali ko je aktivan i pazi izgleda dovoljno dobro. Kad shvatite da je Licnost ono sto vas nosi nema prepreka niti vas stavovi onih koji drugacije misle dodiruju, cak sta vise, zalim sve koji misle da su stari ili da sam ja stara. Smrt je prirodna posledica zivota, dok ona ne stigne ziva sam i slobodna, telom koliko mi dozvoli, duhom zauvek! Muskarci? Itekako ih ima!
Gluposti! Po ovome posle 47 - bas nista... A potpuno je suprotno. Najbolje su pedesete. Deca odrasla, finansijska stabilnost, obisao celi svet za tu deceniju, zreo i iskusan, naucio da uzivam u svemu... Sta vise???
U Septembru punim 30 i shvatam kako sam bio glup i neiskusan u dvadesetim...sa 40 cu da kapiram da sam jako bio glup u tridesetim...kako kod da okrenes,u postelji pred kraj samom sebi cu da kazem "Brate glup si bio ceo zivot jbt"
Najbolje godine su od 40 i neke pa na tamo, tacno od trenutka kad (i ako) se covek prosvesti, rek'o Markus Aurelius. Ali samo pod uslovom da se dozivi "epiphany" pa da se progleda. Ja dok nisam progledao, sve ovo vreme sto pise sam bio obicna beslovesna zivotinja. Doduse, kad se progleda, onda pa sve bude odvratno, ali to je zato sto i jeste takvo. Kako bese, ako dozvolimo da nas zaseni lepota prirode(zivota) necemo videti svu tu brutalnost, nasilje i surovost :-) E sad, mozda neko voli da bude slep, ali to je njihova stvar. Ima to i u religijskim knjigama, neko bi da bude slep u raju, ama ima ko bi radije video, pa makar bio u paklu :-)
I iako godinama nisam bio dodirnut nicime, ne bih se ja vracao u stanje beslovesnosti i skotizma. U stvari je istina da se i ne secam svih tih godina kad sam bio "srecan" i ovo ostalo sto pisu ovi sa fejsbuk parolama, a kad god sam "mracan" , samo onda sam bio ili jesam svestan svakog trenutka. U pravu je Dzoni Kes, ili ko je vec pisao pesmu "I focus on the pain, the only thing that's real". I Bukovski i ostali. Kakva sreca, to su gluposti. Opijum za mase. Ponasanje uslovljeno hormonima i kojekakvim amigdalama. Ne bi ja menj'o jedan dan ciste svesnosti za svih 40+ godina "srece" i "veselja". Nista to ne vredi. Sreca, sreca, radost, sreca, uzivancija, i dok se okrenes, cak, sve proslo, a ti nisi ni primetio. Nema tu nista.
Osim one davne godine kad sam bio u vojsci i one grozne godine kad su nas bombardovali, sve ostale godine u zivotu su mi bile manje vise dobre, svaka na svoj nacin. A nadam se da cu uzivati i u svim narednim godinama.
Steta sto ljudi nemaju u dvadesetima " dovoljno razvijenu svest i ozbiljnost" sto koci da te , inace godine haosa budu i najgore izmedju detinjstva i tridesetih jednostavno u dvadesetima dolazi izgubljenost i panika koja sve unisti. A mislim da bi dvadesete trebale biti najbolje posle detinjstva.
Za normalnog i uspešnog čoveka, najbolje su sve godine. Svaka nosi neku drugu vrstu lepote i draži. Samo čovek mora da bude dovoljno pametan da zna da uživa u njima. Imam 44 i svaka koje se sećam mi je bila najbolja u životu.
Definitivno period izmedju 10-te i 30-te godine, bar u mom slucaju! To je bilo vreme spokojstva.
Posle su dosli ratovi, inflacija, bombardovanje, krediti, finansijska kriza u drzavi ...
Realno govoreci, vrlo tesko je dati ispravan odgovor. Toliko razlicitih faktora utice na osecanje zadovoljstva i srece, da je stvar vrlo individualna!
Ja za sebe mogu reci da sam nesrecan od kada sam se rodio. Trenutno imam 35 godina i nesrecniji sam nego ikada. Trazim svoj mir ali ne verujem da cu ga ikada naci..
Odgovor na ovo pitajne je relativan, zavisi od mnogo faktora i smatram da ga je jako pogrešno izražavati putem brojeva i statistike. Takođe, ukoliko čitaju "balavci", mogu da steknu pogrešnu sliku o zrelosti iz razloga što nemaju životno iskustvo niti psihičku snagu da shvate o čemu se radi. Upravo zbog toga je pogubno. Ljudi bi trebalo da nauče da cene CEO svoj život. Teško je, ali može da se postigne.
Evo najiskrenije : najsrecnija prvo u 35toj kada sam pronasla pravu ljubav, u 37 kada sam rodila devojcicu, a u 39 kad sam joj rodila batu, i onda na kraju - nikad nisam bila srecnija kada sam sa muzem pokrenula privatni biznis i kada smo otvorili firmicu, jeste mala, ali guramo.. i to mi je oduvek bio san, pa eto sad zivim svoj san...! Ali uvek su tu neki novi svakodnevni izazovi, ali ovako u globalu mislim da sam imala srece, a ponekad ona zavisi i od hrabrosti...
Najsrećnija sam bila između 15 i 20. Rat i raspad Jugoslavije prekinuli su tu sreću.
Posle nikada više nisam zaista bila srećna, u nekom dužem vremenskom periodu. Bilo je nekih lepih životnih trenutaka koji su dolazili i prolazili. Isto je i sada. Imam 46 godina.
Kad se setim da je mnogo vremena pre nas kraci bio zivotni vek, mnogi poznati su ziveli do 30 godina onda svaki sledeci dan mogu samo da budem zahvalan Bogu sto sam ziv
Kod mene se ceo zivot proizilazilo iz patnje konstatnog mucenja. Retko kad sam osetio da sam ispunjen i zadovoljan skroz.Doduse mozda je to bilo do 10 godine da sam vise radosti osecao od tada sve nizbrdo a imam samo 26godina.A pored toga dalje se osecam bezvoljan i dosta negativno nadrdan u pshickom smislu..dok fizickom tu i tamo..
IMAGE SOURCE
50 Komentari
Sortiraj po: