Opservatorija: Kuća na zvezdanom putu

Sjajan text i rekapitulacija aktivnosti AOB-a. Srecan rodjendan AOB-u!

"Pošto su prilikom bekstva iz Srbije u Prvom svetskom ratu Austrijanci odneli ili uništili sve instrumente, Milan Nedeljković, zahvaljujući svom ogromnom zalaganju i stručnosti, nabavlja u Nemačkoj na ime ratnih reparacija teleskope i prateću opremu za novu opservatoriju. Instrumenti koje je nabavio Nedeljković sve do nedavno su bili praktično jedina posmatračka baza Opservatorije, iako su neke Nemci odneli u II svetskom ratu, a neki manji nisu nikada ni montirani. Najveći od instrumenata, Veliki refraktor, bio je tada četvrti po veličini u Evropi."

Opservatorija je "radila" i pre I svetskog rata. Kao sto se vidi navedeno je u tekstu - i da su stari instrumenti ukradeni/unisteni u I svetskom ratu i da su novi dobijeni kao reparacija od Nemacke i da su bili sve sto smo do skoro imali od posmatrackih instrumenata...

Uzgred, sjajan tekst!

Zar opservatorija nije pocela sa radom tek posle I sv. rata, kada je iz Nemacke kroz ratnu reparaciju stogao teleskop?
O tome nema ni slova u vesti ...

Астрономска и метеоролошка опсерваторија је од самог почетка имала мањи телескоп. Бардуов телескоп је за време посматрања био постављан на бетонски стуб на вештачком узвишењу у кругу Опсерваторије. Крајем XIX века су изграђени два павиљона за меридијански и универзални инструмент. Са првим је Милан Недељковић одређивао тачно време, а са другим је почео са одређивањем координата Опсерваторије у оквиру договорене сарадње са Географским одељењем Министарства војног и Геодетским заводом Велике школе. У томе није успео јер је 1899, после атентата на краља Милана,пензионисан. Како је тријангулацију Краљевине Србије на себе у целости преузела Војска, на челу са врло способним астрогеодетским официром Стеваном Бошковићем, Милан Недељковић по повратку на посао није продужио са започети одређивањем положаја Опсерваторије. Правдао се метеоролошким обавезама. Треба имати стално у виду да се заједничка опсерваторија углавном бавила метеоролошким радом. Поменимо да је захваљујући М. Недељковићу Астрономска и метеоролошка опсерваторија, како се званично звала, 1904. добила сеизмолошки павиљон и геомегнетски (земномагнетски како је он говорио)павиљон, који су се користили до 1910. Сеизмолошки рад је на Опсерваторији од 1901. до краја 1905. водио Јеленко Михаиловић. Испекавши сеизмолошки занат на Опсерваторији, по одласку је у Ташмајданском парку подигао сеизмолошку станицу.

Zar opservatorija nije pocela sa radom tek posle I sv. rata, kada je iz Nemacke kroz ratnu reparaciju stogao teleskop?
O tome nema ni slova u vesti ...

Sjajan text i rekapitulacija aktivnosti AOB-a. Srecan rodjendan AOB-u!

"Pošto su prilikom bekstva iz Srbije u Prvom svetskom ratu Austrijanci odneli ili uništili sve instrumente, Milan Nedeljković, zahvaljujući svom ogromnom zalaganju i stručnosti, nabavlja u Nemačkoj na ime ratnih reparacija teleskope i prateću opremu za novu opservatoriju. Instrumenti koje je nabavio Nedeljković sve do nedavno su bili praktično jedina posmatračka baza Opservatorije, iako su neke Nemci odneli u II svetskom ratu, a neki manji nisu nikada ni montirani. Najveći od instrumenata, Veliki refraktor, bio je tada četvrti po veličini u Evropi."

Opservatorija je "radila" i pre I svetskog rata. Kao sto se vidi navedeno je u tekstu - i da su stari instrumenti ukradeni/unisteni u I svetskom ratu i da su novi dobijeni kao reparacija od Nemacke i da su bili sve sto smo do skoro imali od posmatrackih instrumenata...

Uzgred, sjajan tekst!

Астрономска и метеоролошка опсерваторија је од самог почетка имала мањи телескоп. Бардуов телескоп је за време посматрања био постављан на бетонски стуб на вештачком узвишењу у кругу Опсерваторије. Крајем XIX века су изграђени два павиљона за меридијански и универзални инструмент. Са првим је Милан Недељковић одређивао тачно време, а са другим је почео са одређивањем координата Опсерваторије у оквиру договорене сарадње са Географским одељењем Министарства војног и Геодетским заводом Велике школе. У томе није успео јер је 1899, после атентата на краља Милана,пензионисан. Како је тријангулацију Краљевине Србије на себе у целости преузела Војска, на челу са врло способним астрогеодетским официром Стеваном Бошковићем, Милан Недељковић по повратку на посао није продужио са започети одређивањем положаја Опсерваторије. Правдао се метеоролошким обавезама. Треба имати стално у виду да се заједничка опсерваторија углавном бавила метеоролошким радом. Поменимо да је захваљујући М. Недељковићу Астрономска и метеоролошка опсерваторија, како се званично звала, 1904. добила сеизмолошки павиљон и геомегнетски (земномагнетски како је он говорио)павиљон, који су се користили до 1910. Сеизмолошки рад је на Опсерваторији од 1901. до краја 1905. водио Јеленко Михаиловић. Испекавши сеизмолошки занат на Опсерваторији, по одласку је у Ташмајданском парку подигао сеизмолошку станицу.