Nauka

Ponedeljak, 08.06.2009.

09:14

Fizika i izučavanje mozga (II)

Izvor: B92

Fizika i izuèavanje mozga (II) IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

10 Komentari

Sortiraj po:

Lovorka Pantic

pre 15 godina

Profesora Miloševića poznajem sa fizike i smatram da je njegov članak zanimljiv kao i njegova predavanja. Medjutim ne slažem se sa optimističkim gledanjem na naučna istraživanja na polju neuronauka. Kao bivši istraživač na tom polju (na univerzitetu u Nijmegenu, Holandija) smatram da današnja fizika nije u stanju da adekvatno istražuje ljudski mozak jer je u toj nauci, objavljivanje radova po svaku cenu, pa i potpuno besmislenih, postalo svrha po sebi. Jedan od primera je uporno korišćenje modela binarnog neurona u simulacijama moždanih neuronskih kola jer jednostavnost ovog modela i njegova udaljenost od biološke stvarnosti omogućava istraživačima (fizičarima) beskrajno produkovanje naučnih radova.
Takodje, biolozi su previše zabavljeni detaljima da bi mogli da uoče veze izmedju pojedinih segmenata i sagledaju funkcionalnost celine.
Ova dva sveta, fizičari i neurobiolozi, ne saradjuju adekvatno, a bez timskog rada nema ni relevantnih rezultata.

dzevat berisha

pre 15 godina

Ovo je stvarno neverovatno da ljudi tudje mozgove uzimaju a potom stavljaju u tegle nije to tursija pa da stavis u teglu ali valja ispitati mozak iz razloga sto ima puno toga za prouciti.

Dragan

pre 15 godina

Uredu je ovaj tekst naucni koji ste postavili i voleo bi da ih ima vise, posebno o metafizickim pitanjima! Ali kada postavljate slike izmedju teksta zamolio bih Vas da vodite racuna o tome da se slike mogu uvecati klikom na njih jer tako su sitne da se nevidi nista procitati o delovima nekog aparata ili neke masine...itd...hvala na saslusanju...pozdrav. U svakom slucaju pozdravljam vasu profesionalnost!

Dule

pre 15 godina

Autor teksta je zaboravio da napiše da je ser Joseph Larmor prvi teorijski obradio NMR i dao formulu kojom se izračunava frekvencija izračenog polja u zavisnosti od jačine magnetskog polja.

dopuna

pre 15 godina

"Dalje u svom pismu Džonsonova otkriva još nešto izuzetno važno. Pominje izvesnu ruku koja je prestravljuje i koju ne može da podnese.
„Kada sutra naveèe doðete, prièaæemo o ruci koja je preda mnom. Toj ruci je suðeno da bude uklonjena jer nikako ne mogu da je podnesem. Previše je neobièna, previše snažna - i èim sluèajno uðem u sobu, namah me prestravi. Eto, to joj je jedino svojstvo. Ali, ona nije odgovarajuæa jer ne daje verodostojnu ideju o vašoj ruci, koja je velika i slobodna, kao i vi što ste. Ova ruka izgleda mršava, kratka; znam da to izazivaju senke. Morate pokušati ponovo i uèiniti da vaša ruka bude baš onako velika i otvorena, kao što i jest.”
Ovde je, verovatno, reè o snimku ruke uz pomoæ takozvanih iks-zraka, ili, što bi se danas kazalo, rendgenski snimak, koji je Tesla naèinio i poklonio ga Katarini Džonson.
Te snimke pravio je Tesla znatno pre Rentgena. Pa èak i posle, pošto je ovaj Nemac patentirao svoj pronalazak, molio je u pismu Teslu da mu otkrije svoj naèin dobijanja savršenijih snimaka.
Što se Džonsonove tièe, ona istanèano analizira snimak ruke, ali i stvarnu ruku Nikole Tesle, koju veoma dobro poznaje. "

jaPaja

pre 15 godina

Neverovatno: hoćete da kažete da je način snimanja, koji je Nikola Tesla predočio po pojavi Rentgenovih slika, uz obrazloženje "...parafraziram: To isto sam uradio još pre više godina (sledi slika), sa time da moj način snimanja nije opasan za ljudsko zdravlje..." To je bio početak MR, a kasnije je Teslina metoda samo iskorišćena, upakovana i uglancana i krunisana još jednom u nizu Nobelovih nagrada, čiji jeste Tesla pronalazač.

Boban

pre 15 godina

Savo, koliko se kod nas radi na eksperimentalnom planu u neurokognitivnoj nauci? Ja sam lingvista, i do skora sam ziveo u Holandiji, gde sam ucestvovao u dizajnu nekih eksperimenata na Maks Plank institutu i Donders institutu (oba u Najmegenu), i saradjivao sa nekolicinom ljudi koji se bave neurokognitivnim istrazivanja. Sada sam u Srbiji, i mislio sam da vracanje u Srbiju znaci odustajanje od tehnoloski zahtevnih istrazivanja, pa me je ovaj tekst prijatno poljuljao u tome.

Dejan Vukosavljevic

pre 15 godina

Nastavak odlicnog teksta Dr Save Milosevica. Proucavanje ljudskog mozga ce se ocigledno razvijati u vise paralelnih pravaca, a MR imaging zauzima istaknuto mesto u ovom slozenom mozaiku. MR uredjaji koji rade na jacini magnetnog polja od 3T (i oni koji ce tek biti pusteni u rad, od 7T), zavojnice za snimanje endokranijuma sa 32 kanala uz trodimenzionalne sekvence sa mogucnoscu multiplanarne rekonstrukcije - sve to pruza izvanrednu sliku na uzbudljivom putu otkrivanja misterija ljudskog mozga.

Uz nadu da cemo tekstove Prof. Milosevica cesce citati na sajtu B92, moje iskrene cestitke.

Dejan Vukosavljevic

pre 15 godina

Nastavak odlicnog teksta Dr Save Milosevica. Proucavanje ljudskog mozga ce se ocigledno razvijati u vise paralelnih pravaca, a MR imaging zauzima istaknuto mesto u ovom slozenom mozaiku. MR uredjaji koji rade na jacini magnetnog polja od 3T (i oni koji ce tek biti pusteni u rad, od 7T), zavojnice za snimanje endokranijuma sa 32 kanala uz trodimenzionalne sekvence sa mogucnoscu multiplanarne rekonstrukcije - sve to pruza izvanrednu sliku na uzbudljivom putu otkrivanja misterija ljudskog mozga.

Uz nadu da cemo tekstove Prof. Milosevica cesce citati na sajtu B92, moje iskrene cestitke.

jaPaja

pre 15 godina

Neverovatno: hoćete da kažete da je način snimanja, koji je Nikola Tesla predočio po pojavi Rentgenovih slika, uz obrazloženje "...parafraziram: To isto sam uradio još pre više godina (sledi slika), sa time da moj način snimanja nije opasan za ljudsko zdravlje..." To je bio početak MR, a kasnije je Teslina metoda samo iskorišćena, upakovana i uglancana i krunisana još jednom u nizu Nobelovih nagrada, čiji jeste Tesla pronalazač.

Boban

pre 15 godina

Savo, koliko se kod nas radi na eksperimentalnom planu u neurokognitivnoj nauci? Ja sam lingvista, i do skora sam ziveo u Holandiji, gde sam ucestvovao u dizajnu nekih eksperimenata na Maks Plank institutu i Donders institutu (oba u Najmegenu), i saradjivao sa nekolicinom ljudi koji se bave neurokognitivnim istrazivanja. Sada sam u Srbiji, i mislio sam da vracanje u Srbiju znaci odustajanje od tehnoloski zahtevnih istrazivanja, pa me je ovaj tekst prijatno poljuljao u tome.

dopuna

pre 15 godina

"Dalje u svom pismu Džonsonova otkriva još nešto izuzetno važno. Pominje izvesnu ruku koja je prestravljuje i koju ne može da podnese.
„Kada sutra naveèe doðete, prièaæemo o ruci koja je preda mnom. Toj ruci je suðeno da bude uklonjena jer nikako ne mogu da je podnesem. Previše je neobièna, previše snažna - i èim sluèajno uðem u sobu, namah me prestravi. Eto, to joj je jedino svojstvo. Ali, ona nije odgovarajuæa jer ne daje verodostojnu ideju o vašoj ruci, koja je velika i slobodna, kao i vi što ste. Ova ruka izgleda mršava, kratka; znam da to izazivaju senke. Morate pokušati ponovo i uèiniti da vaša ruka bude baš onako velika i otvorena, kao što i jest.”
Ovde je, verovatno, reè o snimku ruke uz pomoæ takozvanih iks-zraka, ili, što bi se danas kazalo, rendgenski snimak, koji je Tesla naèinio i poklonio ga Katarini Džonson.
Te snimke pravio je Tesla znatno pre Rentgena. Pa èak i posle, pošto je ovaj Nemac patentirao svoj pronalazak, molio je u pismu Teslu da mu otkrije svoj naèin dobijanja savršenijih snimaka.
Što se Džonsonove tièe, ona istanèano analizira snimak ruke, ali i stvarnu ruku Nikole Tesle, koju veoma dobro poznaje. "

Lovorka Pantic

pre 15 godina

Profesora Miloševića poznajem sa fizike i smatram da je njegov članak zanimljiv kao i njegova predavanja. Medjutim ne slažem se sa optimističkim gledanjem na naučna istraživanja na polju neuronauka. Kao bivši istraživač na tom polju (na univerzitetu u Nijmegenu, Holandija) smatram da današnja fizika nije u stanju da adekvatno istražuje ljudski mozak jer je u toj nauci, objavljivanje radova po svaku cenu, pa i potpuno besmislenih, postalo svrha po sebi. Jedan od primera je uporno korišćenje modela binarnog neurona u simulacijama moždanih neuronskih kola jer jednostavnost ovog modela i njegova udaljenost od biološke stvarnosti omogućava istraživačima (fizičarima) beskrajno produkovanje naučnih radova.
Takodje, biolozi su previše zabavljeni detaljima da bi mogli da uoče veze izmedju pojedinih segmenata i sagledaju funkcionalnost celine.
Ova dva sveta, fizičari i neurobiolozi, ne saradjuju adekvatno, a bez timskog rada nema ni relevantnih rezultata.

Dule

pre 15 godina

Autor teksta je zaboravio da napiše da je ser Joseph Larmor prvi teorijski obradio NMR i dao formulu kojom se izračunava frekvencija izračenog polja u zavisnosti od jačine magnetskog polja.

Dragan

pre 15 godina

Uredu je ovaj tekst naucni koji ste postavili i voleo bi da ih ima vise, posebno o metafizickim pitanjima! Ali kada postavljate slike izmedju teksta zamolio bih Vas da vodite racuna o tome da se slike mogu uvecati klikom na njih jer tako su sitne da se nevidi nista procitati o delovima nekog aparata ili neke masine...itd...hvala na saslusanju...pozdrav. U svakom slucaju pozdravljam vasu profesionalnost!

dzevat berisha

pre 15 godina

Ovo je stvarno neverovatno da ljudi tudje mozgove uzimaju a potom stavljaju u tegle nije to tursija pa da stavis u teglu ali valja ispitati mozak iz razloga sto ima puno toga za prouciti.

dzevat berisha

pre 15 godina

Ovo je stvarno neverovatno da ljudi tudje mozgove uzimaju a potom stavljaju u tegle nije to tursija pa da stavis u teglu ali valja ispitati mozak iz razloga sto ima puno toga za prouciti.

Boban

pre 15 godina

Savo, koliko se kod nas radi na eksperimentalnom planu u neurokognitivnoj nauci? Ja sam lingvista, i do skora sam ziveo u Holandiji, gde sam ucestvovao u dizajnu nekih eksperimenata na Maks Plank institutu i Donders institutu (oba u Najmegenu), i saradjivao sa nekolicinom ljudi koji se bave neurokognitivnim istrazivanja. Sada sam u Srbiji, i mislio sam da vracanje u Srbiju znaci odustajanje od tehnoloski zahtevnih istrazivanja, pa me je ovaj tekst prijatno poljuljao u tome.

Dejan Vukosavljevic

pre 15 godina

Nastavak odlicnog teksta Dr Save Milosevica. Proucavanje ljudskog mozga ce se ocigledno razvijati u vise paralelnih pravaca, a MR imaging zauzima istaknuto mesto u ovom slozenom mozaiku. MR uredjaji koji rade na jacini magnetnog polja od 3T (i oni koji ce tek biti pusteni u rad, od 7T), zavojnice za snimanje endokranijuma sa 32 kanala uz trodimenzionalne sekvence sa mogucnoscu multiplanarne rekonstrukcije - sve to pruza izvanrednu sliku na uzbudljivom putu otkrivanja misterija ljudskog mozga.

Uz nadu da cemo tekstove Prof. Milosevica cesce citati na sajtu B92, moje iskrene cestitke.

jaPaja

pre 15 godina

Neverovatno: hoćete da kažete da je način snimanja, koji je Nikola Tesla predočio po pojavi Rentgenovih slika, uz obrazloženje "...parafraziram: To isto sam uradio još pre više godina (sledi slika), sa time da moj način snimanja nije opasan za ljudsko zdravlje..." To je bio početak MR, a kasnije je Teslina metoda samo iskorišćena, upakovana i uglancana i krunisana još jednom u nizu Nobelovih nagrada, čiji jeste Tesla pronalazač.

dopuna

pre 15 godina

"Dalje u svom pismu Džonsonova otkriva još nešto izuzetno važno. Pominje izvesnu ruku koja je prestravljuje i koju ne može da podnese.
„Kada sutra naveèe doðete, prièaæemo o ruci koja je preda mnom. Toj ruci je suðeno da bude uklonjena jer nikako ne mogu da je podnesem. Previše je neobièna, previše snažna - i èim sluèajno uðem u sobu, namah me prestravi. Eto, to joj je jedino svojstvo. Ali, ona nije odgovarajuæa jer ne daje verodostojnu ideju o vašoj ruci, koja je velika i slobodna, kao i vi što ste. Ova ruka izgleda mršava, kratka; znam da to izazivaju senke. Morate pokušati ponovo i uèiniti da vaša ruka bude baš onako velika i otvorena, kao što i jest.”
Ovde je, verovatno, reè o snimku ruke uz pomoæ takozvanih iks-zraka, ili, što bi se danas kazalo, rendgenski snimak, koji je Tesla naèinio i poklonio ga Katarini Džonson.
Te snimke pravio je Tesla znatno pre Rentgena. Pa èak i posle, pošto je ovaj Nemac patentirao svoj pronalazak, molio je u pismu Teslu da mu otkrije svoj naèin dobijanja savršenijih snimaka.
Što se Džonsonove tièe, ona istanèano analizira snimak ruke, ali i stvarnu ruku Nikole Tesle, koju veoma dobro poznaje. "

Dule

pre 15 godina

Autor teksta je zaboravio da napiše da je ser Joseph Larmor prvi teorijski obradio NMR i dao formulu kojom se izračunava frekvencija izračenog polja u zavisnosti od jačine magnetskog polja.

Dragan

pre 15 godina

Uredu je ovaj tekst naucni koji ste postavili i voleo bi da ih ima vise, posebno o metafizickim pitanjima! Ali kada postavljate slike izmedju teksta zamolio bih Vas da vodite racuna o tome da se slike mogu uvecati klikom na njih jer tako su sitne da se nevidi nista procitati o delovima nekog aparata ili neke masine...itd...hvala na saslusanju...pozdrav. U svakom slucaju pozdravljam vasu profesionalnost!

Lovorka Pantic

pre 15 godina

Profesora Miloševića poznajem sa fizike i smatram da je njegov članak zanimljiv kao i njegova predavanja. Medjutim ne slažem se sa optimističkim gledanjem na naučna istraživanja na polju neuronauka. Kao bivši istraživač na tom polju (na univerzitetu u Nijmegenu, Holandija) smatram da današnja fizika nije u stanju da adekvatno istražuje ljudski mozak jer je u toj nauci, objavljivanje radova po svaku cenu, pa i potpuno besmislenih, postalo svrha po sebi. Jedan od primera je uporno korišćenje modela binarnog neurona u simulacijama moždanih neuronskih kola jer jednostavnost ovog modela i njegova udaljenost od biološke stvarnosti omogućava istraživačima (fizičarima) beskrajno produkovanje naučnih radova.
Takodje, biolozi su previše zabavljeni detaljima da bi mogli da uoče veze izmedju pojedinih segmenata i sagledaju funkcionalnost celine.
Ova dva sveta, fizičari i neurobiolozi, ne saradjuju adekvatno, a bez timskog rada nema ni relevantnih rezultata.