Broj sa najviše muka

Samo par ispravki cisto da ne ostavimo citaoce u zabludi. Autorka kaze: "Crna rupa je tačka u svemiru koja ima ogromnu, zapravo beskonačnu masu." Ovako sroceno moze da dovede u zabludu citaoca, posto o crnoj rupi ne znamo nista (zato se i zove crna rupa). Jedine informacije i teorije koje mozemo da imamo su o horizontu dogadjaja koji okruzuje crnu rupu, a kako horizont dogadaja ima svoju velicinu reci da je crna rupa tacka nije sasvim ispravno. Takodje o masi crne rupe se nista ne zna. Mozemo govoriti samo o ukupnoj masi iza horizonta dogadjaja. Naime kako crne rupe nastaju od veoma masivnih zvezda, ukupna masa pre nastanka crne rupe mora biti jednaka masi koja se kondezovala u crnu rupu posle smrti zvezde a taj broj nije beskonacno. Dakle da sumiram niti je crna rupa tacka (posto o tome nista ne znamo) niti je njena masa beskonacna. Ono sto je poznato kod crnih rupa je da gravitaciona sila na horizontu dogadjaja tezi beskonacnosti kao i da na samom horizontu dogadjaja postoje interesantni prostorni i kvantnomehanicki fenomeni. Takodje ni crne rupe nisu sasvim crne (preporucujem Wikipediju i Stivena Hokinga za blize upoznavanje sa ovim fenomenim) vec poseduju sopstveno zracenje i masa im se pri tome polako smanjuje. Vise o crnim rupama mozete saznati ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Black_hole

Mali dodatak:

Računari i programeri su dodatno zakomplikovali ovu priču:

0 u računarima jeste 0, ali ona može zauzimati manji ili veći memorijski prostor, zavisno od toga da li je za skladištenje broja koji je dobio vrednost 0 alocirano 1, 2, 4 ili više bajta. :)
Pored toga programeri ne bi bili programeri kada ne bi dodatno zakomplikovali stvari pa uveli nešto što se zove:
NULL (ili NIL ponegde). U pitanju nije 0 već odsustvo vrednosti. Dakle 0 je vrednost, dok je NULL odsustvo vrednosti.

odlican tekst! preporuka!

Sjajan txt. Preporuka.

draga milice,

vavilonci nisu prvi koji su poznavali pojam 0 kako mi ga danas znamo, već hindusi..

naime, vavilonci su u 17. veku p.n.e. poznavali pojam "praznog prostora" i prvi pisani trag ovog pojma su zabeležili oko 3. veka p.n.e. u obliku "YY".. "YY" i 0 se razlikuju u smislu da "YY" nije korišćen samostalno, već kao dopuna ostalim brojevima.. pored vavilonaca i maje su nešto kasnije imale svoj simbol za 0, ali su hindusi od 9. veka n.e. bili prvi koji su 0 koristili u pisanoj formi kakvu je danas poznajemo..ostalo možemo da pripišemo razmeni znanja među tadašnjim kulturama, kada arapi preuzimaju pojam 0 od hindusa.. u evropu pojam 0 stiže 4 veka kasnije, kada su već bili poznati mnogi matematički koncepti razvijeni u aziji.. u aziji bi rekli da su evropljani u to vreme bili okupirani "religioznim produhovljenjem" i svešću o "kulturnoj superiornosti" ;p..

činjenica da gotovo bilo koji broj podeljen 0 je nedefinisan je došao kasnije.. naime, prvo je došla 0, pa potom paradoks.. pa ipak, nije svaki broj podeljen nulom nedefinisan.. jedna od sledećih operacija daje upravo rezultat neodređenosti:
a) 0/0=
b) 0/1=
c) 1/0=

o/

"Ni beba kad se rodi nema jednu godinu, nego je napuni prilikom prvog rođendana."

U Koreji kada se dete rodi ima odmah jednu godinu.

cini mi se da ako bismo hteli da budemo apsolutno precizni ne mozemo reci da je 1/0 beskonacno, deljenje sa nulom ne postoji mogu da kazem ovako 1/(nesto sto tezi 0)=nesto sto tezi beskonacno
ako bismo rekli da je 1/0=oo(beskonacno) onda bismo dosli do zakljucka da je
oo*0=1 sto nije tacno. Dakle nije moguce nikakvo delenje nulom, to ne postoji, kao sto ni beskonacno nije broj, to je nas pokusaj da necemu sto je neograniceno damo neku oznaku da bismo lakse resavali neke probleme.

jedna od sledećih operacija daje upravo rezultat neodređenosti:
a) 0/0=neodređeno
b) 0/1=0
c) 1/0=nedefinisano

Od svih brojeva ja najviše volim da pripalim Marokanski zero-zero.

Što se tiče crnih rupa samo bih dodao da postoji i literatura na srpskom jeziku u kojoj autor između ostalog opisuje i to šta se sešava nakon prolaska čestice kroz horizont događaja crne rupe. Knjiga se zove "Svemir van vremena"a napisao ju je Triva Petrović

1/0=beskonacno

super što ste napisali o broju nula jer mi je baš trebao za seminarski rad,svaka čast.

Crna rupa nema beskonacnu masu nego beskonacnu gustinu.

Kakav je odnos matematike i Univerzuma???

Dodajmo jos i programski jezik C koji je uveo 0 kao pocetnu vrednost za pristup elementima niza. Znaci imamo niz a = {1,2,3,4} a ako zelimo drugi clan (broj 2), pisacemo a[1] :)
E sad neko potonji jezici to prihvataju, a neki ne.

1/0=beskonacno

draga milice,

vavilonci nisu prvi koji su poznavali pojam 0 kako mi ga danas znamo, već hindusi..

naime, vavilonci su u 17. veku p.n.e. poznavali pojam "praznog prostora" i prvi pisani trag ovog pojma su zabeležili oko 3. veka p.n.e. u obliku "YY".. "YY" i 0 se razlikuju u smislu da "YY" nije korišćen samostalno, već kao dopuna ostalim brojevima.. pored vavilonaca i maje su nešto kasnije imale svoj simbol za 0, ali su hindusi od 9. veka n.e. bili prvi koji su 0 koristili u pisanoj formi kakvu je danas poznajemo..ostalo možemo da pripišemo razmeni znanja među tadašnjim kulturama, kada arapi preuzimaju pojam 0 od hindusa.. u evropu pojam 0 stiže 4 veka kasnije, kada su već bili poznati mnogi matematički koncepti razvijeni u aziji.. u aziji bi rekli da su evropljani u to vreme bili okupirani "religioznim produhovljenjem" i svešću o "kulturnoj superiornosti" ;p..

činjenica da gotovo bilo koji broj podeljen 0 je nedefinisan je došao kasnije.. naime, prvo je došla 0, pa potom paradoks.. pa ipak, nije svaki broj podeljen nulom nedefinisan.. jedna od sledećih operacija daje upravo rezultat neodređenosti:
a) 0/0=
b) 0/1=
c) 1/0=

o/

odlican tekst! preporuka!

Sjajan txt. Preporuka.

Crna rupa nema beskonacnu masu nego beskonacnu gustinu.

Mali dodatak:

Računari i programeri su dodatno zakomplikovali ovu priču:

0 u računarima jeste 0, ali ona može zauzimati manji ili veći memorijski prostor, zavisno od toga da li je za skladištenje broja koji je dobio vrednost 0 alocirano 1, 2, 4 ili više bajta. :)
Pored toga programeri ne bi bili programeri kada ne bi dodatno zakomplikovali stvari pa uveli nešto što se zove:
NULL (ili NIL ponegde). U pitanju nije 0 već odsustvo vrednosti. Dakle 0 je vrednost, dok je NULL odsustvo vrednosti.

jedna od sledećih operacija daje upravo rezultat neodređenosti:
a) 0/0=neodređeno
b) 0/1=0
c) 1/0=nedefinisano

Samo par ispravki cisto da ne ostavimo citaoce u zabludi. Autorka kaze: "Crna rupa je tačka u svemiru koja ima ogromnu, zapravo beskonačnu masu." Ovako sroceno moze da dovede u zabludu citaoca, posto o crnoj rupi ne znamo nista (zato se i zove crna rupa). Jedine informacije i teorije koje mozemo da imamo su o horizontu dogadjaja koji okruzuje crnu rupu, a kako horizont dogadaja ima svoju velicinu reci da je crna rupa tacka nije sasvim ispravno. Takodje o masi crne rupe se nista ne zna. Mozemo govoriti samo o ukupnoj masi iza horizonta dogadjaja. Naime kako crne rupe nastaju od veoma masivnih zvezda, ukupna masa pre nastanka crne rupe mora biti jednaka masi koja se kondezovala u crnu rupu posle smrti zvezde a taj broj nije beskonacno. Dakle da sumiram niti je crna rupa tacka (posto o tome nista ne znamo) niti je njena masa beskonacna. Ono sto je poznato kod crnih rupa je da gravitaciona sila na horizontu dogadjaja tezi beskonacnosti kao i da na samom horizontu dogadjaja postoje interesantni prostorni i kvantnomehanicki fenomeni. Takodje ni crne rupe nisu sasvim crne (preporucujem Wikipediju i Stivena Hokinga za blize upoznavanje sa ovim fenomenim) vec poseduju sopstveno zracenje i masa im se pri tome polako smanjuje. Vise o crnim rupama mozete saznati ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Black_hole

Što se tiče crnih rupa samo bih dodao da postoji i literatura na srpskom jeziku u kojoj autor između ostalog opisuje i to šta se sešava nakon prolaska čestice kroz horizont događaja crne rupe. Knjiga se zove "Svemir van vremena"a napisao ju je Triva Petrović

cini mi se da ako bismo hteli da budemo apsolutno precizni ne mozemo reci da je 1/0 beskonacno, deljenje sa nulom ne postoji mogu da kazem ovako 1/(nesto sto tezi 0)=nesto sto tezi beskonacno
ako bismo rekli da je 1/0=oo(beskonacno) onda bismo dosli do zakljucka da je
oo*0=1 sto nije tacno. Dakle nije moguce nikakvo delenje nulom, to ne postoji, kao sto ni beskonacno nije broj, to je nas pokusaj da necemu sto je neograniceno damo neku oznaku da bismo lakse resavali neke probleme.

Od svih brojeva ja najviše volim da pripalim Marokanski zero-zero.

Kakav je odnos matematike i Univerzuma???

"Ni beba kad se rodi nema jednu godinu, nego je napuni prilikom prvog rođendana."

U Koreji kada se dete rodi ima odmah jednu godinu.

Dodajmo jos i programski jezik C koji je uveo 0 kao pocetnu vrednost za pristup elementima niza. Znaci imamo niz a = {1,2,3,4} a ako zelimo drugi clan (broj 2), pisacemo a[1] :)
E sad neko potonji jezici to prihvataju, a neki ne.

super što ste napisali o broju nula jer mi je baš trebao za seminarski rad,svaka čast.