Nemoguće stvari koje su ipak ostvarene

Izvinjavam se sto se mesam gde mi mesto nije, ali koliko se ja secam da pri brzinama bliskoj brzini svetlosti masa raste eksponencijalno, tj. asimptotski tezi da postane beskonacna kad se dostigne brzina svetlosti. Ali to povecanje mase ne detektuje onaj koji je u letelici vec mi na Zemlji time sto se, u nasim vremenski parametrima, onaj u letecici mrda suvise sporo tj. polako odlazi u buducnost(i to ireverzibilno). Ali po njegovom vremenu on se pokrece sasvim normalno a dogadjaje na Zemlji vidi u "ubrzanom snimku". Ne znam zato sta se fizicki protivi dostizanju brzine BLISKOJ brzini svetlosti. Za samu brzinu svetlosti, mislim da je Kosta u pravu, tj. da se sva materija pretvara u E ali zasto?
Pri brzinama vecim od C mislim da dolazi do kolapsa gravitacije (i vremena) ali to su valjda samo teorije jer za sada je nemoguce ispitati tako nesto. Moguce je da se slicne stvari desavaju u crnim rupama.
Sve je ovo jako zanimljivo. I jos jednom izvinjavam se ako sam lupila neku glupost.

I ja sam mislio da je nemoguce da Turci pobede Hrvate nakon primljenog gola u poslednjem minutu,kad ono ipak...

Sve je moguce, osim drvene furune!!!

isto ovako ce neko da pise za petsto godina kada ljudi budu isli brzinom svetlosti sto je sad naravno misaona imenica i svaki naucnik ce vam reci da je to nemoguce

Nemoguce je ono cega nismo svesni.

Lepa tema. U istoriji nauke se mnogo puta dogodilo da nas priroda iznenadi cak i kad imamo cvrste argumente za svoje stavove. Mozda bi to trebalo da nas podseti na to da nauka nije gomila zacementiranih cinjenica, vec proces otkrica zadivljujuceg sveta u kom zivimo.

Sto se tice BCS-teorije superprovodnosti, ona ne govori o "cvrstom vezivanju" elektrona u Kuperove parove niti o "izdrzavanju" sudara sa atomima, vec o tome da se parovi elektrona krecu na takav koordinisan nacin da se sa atomima uopste ne sudaraju i ne gube energiju - tako struja moze da tece bez gubitaka.

Covek nikad nece moci da putuje brzinom svetlosti iz prostog razloga jer se na toj brzini materija pretvara u energiju. Jedini nacin bi bio posedovanje tehnologije da tog coveka posle ponovo sastavimo iz te energije, ali to je skoro nemoguce (jer covek nije samo materija, vec ima i razna osecanja, misli, stavove koji bi verovatno bili bespovratno izgubljeni u tom procesu). Mozemo da ocekujemo jedino da naucimo da pravimo procepe u prostor-vremenu (worm hole) i tako indirektno putujemo vecom brzinom od brzine svetlosti.

Jedan od glavnih argumenata da je let u svemir nemoguc je bio sledeci (cifre su proizvoljne):
"Da bi podigli teret od 1 kilograma na 100 kilometara potrebna je energija od 125 J. 1 kilogram najjaceg eksploziva daje 55 J. Znaci nemoguce!". Nikom nije palo na pamet da cemo upotrebiti 3 kilograma eksploziva.
I jedna mala ispravka u komentarima. Pri brzini svetlosti ne pretvara se materija u energiju (te nema ni povratnog procesa). Postici brzinu svetlosti u trenutnom okruzenju nije moguce jer masa objekta raste (u skladu sa relativistickom teorijom), pa je potrebno vise energije da bi se nastavilo sa ubrzanjem (da se savlada tromost), sto daje jos vecu masu (tromost), pa jos vise energije i tako u krug.... Za postizanje brzine svetlosti bi znaci trebala beskonacna energija (a to nemamo na raspolaganju). Znaci uzdamo se u precice (Augberijev pogon, Warp pogoni, Crvotocine....)

Posle Sputnjika malo je deplasirano reci: Sky is the limit

@Mashinovodja, ja mislim da je masina za simultano prevodjenje na pragu. Postoji citava grana nauke koja se teoretski bavi time.
Koliko sam shvatila to bi trebalo da funkcionise ovako: postojao bi recnik, ali ne reci i gramatike, nego recenica. Prevodjenje bi se realizovalo po principu pronalazenja slicnih recenica i na kraju bi se donosila odluka koja je recenica najslicnija.
Naravno za ovako nesto mora da protekne jos dosta godina. Jedan je taj sto je to ogroman posao, uneti sve te recenice ili napaviti program koji ce iz postojecih elektronskih zapisa izvuci recenice. Za to je potrebna veoma jaka masina i puno mesta za skladistenje. Sve smo blize

Lepo obrađena tema. Pogledajte i ove primere.
Osnivač nuklearne fizike je dozvolio sebi ovakvu izjavu:
„Svako ko očekuje da će transformacija atoma poslužiti kao izvor energije očiti je primer gluposti.“
(Ernest Raderford 1933. godine. Samo pet godina kasnije otkrivena je nuklearna fisija, krajem 1942. godine proradio je prvi nuklearni reaktor, a avgusta 1945. godine Amerikanci su bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki).
Problem je poverovati i u već objavljene rezultate. (Napoznatiji primer je mukotrpno usvajanje heliocentričnog sistema sveta.)
Komentar Maksa Planka:
„Neko važno naučno otkriće retko pronalazi svoj put postepeno osvajajući i preobraćajući svoje protivnike: retko se događa da Savle postane Pavle. Ono što se dešava je da ovi protivnici polako umiru, dok se rastuća generacija upoznaje sa idejama od samog početka.“
Zanimljiv slučaj se dogodio na legendarnoj ekspediciji „Kon Tiki“. Norveški antropolog Tor Hajerdal je da bi dokazao teoriju da su pacifička ostrva naselili moreplovci iz Južne Amerike krenuo, sa još petoricom drugova na primitivnom splavu od balvana sa obala Perua ka Polinezijskim ostrvima, od kojih je najbliže udaljeno osam hiljada kilometara. Ekspedicija je trajala 101 dan i uspešno završena.
U toku ekspedicije, noću, na splav je uspuzala čudna zmijolika riba (Gempylus) i budni ekspedicionari su je uhvatili. Probudili su svog člana – Bengta Danijelsona koji je više znao o ihtiologiji – i poturili mu fenjer i dugačku ribu pod nos :“On se dremljivo pridiže u svom džaku za spavanje i reče svečano: - Ne, takva riba ne postoji. – Posle toga se okrete i ponovo zaspa.“
Mislim da je poslednji primer veoma primenljiv za naše političare.
(Peđa Stojaković, Valjevo)

Ovde je naveden samo mali deo onoga za šta je neko mnogo pametan nekad dokazivao crno na belo da je apsolutno nemoguće.
Na primer, bilo je uvaženih specijalista koji su tvrdili da voz nikako ne bi smeo da vozi brže od 60-ak km/h u tunelu jer bi pritisak sabijenog vazduha pobio sve putnike u vozu.
Dalje, do ne tako davno vrlo eminetni naučnici su tvrdili da mašine nikad neće moći da igraju šah. Danas ga igraju, neke čak i izuzetno dobro, a one jednostavnije se mogu nabaviti za cenu dečje igračke.
Ja bih se ipak kladio da je nemoguće napraviti mašinu za simultano prevođenje. Jezik je suviše komplikovan, suviše zavisan od konteksta i suviše se brzo menja da bi se mogla napraviti mašina razumne veličine i cene koja bi sve to mogla da prati. Ali nadam se da će mi praksa jednog dana dokazati da grešim...
Danas više nego ikad ranije važi "the sky is the limit" i glavno pitanje nije "da li može?", nego "da li treba?" i "da li se isplati?"

Stav o nemogucem je kuga koja zaustavlja naucnike sa periferije. Centralna elita naucnih krugova srecom retko izgovara rec "nemoguce" jer zna koliko je ona neozbiljna.

Za putovanje do drugih zvezda cemo naci lek za acc 50 godina. Ne zaboravite da gravitacioni uticaji van zvedanih sistema postaju minorni sto otvara mogucnost za spekulisanje o tome "sta se dogadja" sa materijom, masom i energijom u usluvima male gravitacije.

Brzina svetlosti nije realna prepreka, jer, kojom brzinom se mi krecemo dok stojimo?

npr. ako stojite na povrsini Zemlje, krecete se 9km u sekundi, posmatrano u odnosu na centar planete. Da li znamo kuda i kojom brzinom se krece nas zvezdani sistem u okviru galaksije, zatim galaksija u okviru sireg konteksta?

siguran sam da cemo shvatiti da je koncept svetlosne granice bio velika zabluda 20-tog veka... uostalom, sam tekst pokazuje da ih je bilo oduvek...

jedna zanimljiva zabluda koju niste spomenuli je uverenje da avion nikada nece moci da leti preko brzine zvuka. Kako je ludih objasnjenja bilo... secam se jednog: Pilot ce izgubiti dusu i momentalno umreti :D

dobro... bilo je i razumnijih, ali u svakom slucaju, nisu bili u pravu, a to je bilo pre samo malo manje od jednog veka...

zato...
Mr. Spok, shields down and worp full speed.

Gravitacija ne utice na svetlost, odnosno crna rupa ne skrece svetlost sa pravolinijske putanje. Svetlost se uvek krece pravolinijiski, crna rupa zakrivljuje prostor oko sebe (npr kao teska metalna kugla koja se stavi u zategunuto cebe) i svetlost koja se emituje sa nje jednostavno nije u ravni sa ostalim tackama van tzv. horizonta dogadjaja i zato se ne moze videti.
Izvor: Stephen Hawking: Univerzum u orahovoj ljusci

"Never say never" je verovatno prikladno za ovu temu. I cim neko kaze "nema sanse" - te urocne "cini" na kraju ispadnu dobro za nauku. Malte ne, sama konstatacija - "ne moze" - (baci to pred naucnika, koji uglavnom reaguje kao dete - znatizeljno i protiv autoriteta, "ne moze" => motivacija). Nauka objasnjava ono sto vec postoji a stripovi podsticu mastu i evo ti recepta za "nemoguce" izume. Blok je u glavi, ne u univerzumu.

Teoretski, putovanje brzinom svetlosti je moguce, ali ubrzanje do te brzine je ono sto je nemoguce, jer bi masa tela u tom procesu postala beskonacna !!! O tome nam govori teorija relativiteta.

"Postici brzinu svetlosti u trenutnom okruzenju nije moguce jer masa objekta raste (u skladu sa relativistickom teorijom), pa je potrebno vise energije da bi se nastavilo sa ubrzanjem (da se savlada tromost), sto daje jos vecu masu (tromost), pa jos vise energije i tako u krug...."

To je iz E=m*c2.
Ali sta se desava ako je kvadrat mase negativan?
Takva cestica bi se kretala najmanjom mogućom brzinom od c i od toga ne bi mogla sporije vec samo brze.

E sad tesko da od takvih cestica moyes da pravis svemirski brod ali ko zna.

neko rece da nista nije nemoguce, samo malo verovatno

isto ovako ce neko da pise za petsto godina kada ljudi budu isli brzinom svetlosti sto je sad naravno misaona imenica i svaki naucnik ce vam reci da je to nemoguce

Covek nikad nece moci da putuje brzinom svetlosti iz prostog razloga jer se na toj brzini materija pretvara u energiju. Jedini nacin bi bio posedovanje tehnologije da tog coveka posle ponovo sastavimo iz te energije, ali to je skoro nemoguce (jer covek nije samo materija, vec ima i razna osecanja, misli, stavove koji bi verovatno bili bespovratno izgubljeni u tom procesu). Mozemo da ocekujemo jedino da naucimo da pravimo procepe u prostor-vremenu (worm hole) i tako indirektno putujemo vecom brzinom od brzine svetlosti.

Izvinjavam se sto se mesam gde mi mesto nije, ali koliko se ja secam da pri brzinama bliskoj brzini svetlosti masa raste eksponencijalno, tj. asimptotski tezi da postane beskonacna kad se dostigne brzina svetlosti. Ali to povecanje mase ne detektuje onaj koji je u letelici vec mi na Zemlji time sto se, u nasim vremenski parametrima, onaj u letecici mrda suvise sporo tj. polako odlazi u buducnost(i to ireverzibilno). Ali po njegovom vremenu on se pokrece sasvim normalno a dogadjaje na Zemlji vidi u "ubrzanom snimku". Ne znam zato sta se fizicki protivi dostizanju brzine BLISKOJ brzini svetlosti. Za samu brzinu svetlosti, mislim da je Kosta u pravu, tj. da se sva materija pretvara u E ali zasto?
Pri brzinama vecim od C mislim da dolazi do kolapsa gravitacije (i vremena) ali to su valjda samo teorije jer za sada je nemoguce ispitati tako nesto. Moguce je da se slicne stvari desavaju u crnim rupama.
Sve je ovo jako zanimljivo. I jos jednom izvinjavam se ako sam lupila neku glupost.

Gravitacija ne utice na svetlost, odnosno crna rupa ne skrece svetlost sa pravolinijske putanje. Svetlost se uvek krece pravolinijiski, crna rupa zakrivljuje prostor oko sebe (npr kao teska metalna kugla koja se stavi u zategunuto cebe) i svetlost koja se emituje sa nje jednostavno nije u ravni sa ostalim tackama van tzv. horizonta dogadjaja i zato se ne moze videti.
Izvor: Stephen Hawking: Univerzum u orahovoj ljusci

Lepa tema. U istoriji nauke se mnogo puta dogodilo da nas priroda iznenadi cak i kad imamo cvrste argumente za svoje stavove. Mozda bi to trebalo da nas podseti na to da nauka nije gomila zacementiranih cinjenica, vec proces otkrica zadivljujuceg sveta u kom zivimo.

Sto se tice BCS-teorije superprovodnosti, ona ne govori o "cvrstom vezivanju" elektrona u Kuperove parove niti o "izdrzavanju" sudara sa atomima, vec o tome da se parovi elektrona krecu na takav koordinisan nacin da se sa atomima uopste ne sudaraju i ne gube energiju - tako struja moze da tece bez gubitaka.

Nemoguce je ono cega nismo svesni.

I ja sam mislio da je nemoguce da Turci pobede Hrvate nakon primljenog gola u poslednjem minutu,kad ono ipak...

Ovde je naveden samo mali deo onoga za šta je neko mnogo pametan nekad dokazivao crno na belo da je apsolutno nemoguće.
Na primer, bilo je uvaženih specijalista koji su tvrdili da voz nikako ne bi smeo da vozi brže od 60-ak km/h u tunelu jer bi pritisak sabijenog vazduha pobio sve putnike u vozu.
Dalje, do ne tako davno vrlo eminetni naučnici su tvrdili da mašine nikad neće moći da igraju šah. Danas ga igraju, neke čak i izuzetno dobro, a one jednostavnije se mogu nabaviti za cenu dečje igračke.
Ja bih se ipak kladio da je nemoguće napraviti mašinu za simultano prevođenje. Jezik je suviše komplikovan, suviše zavisan od konteksta i suviše se brzo menja da bi se mogla napraviti mašina razumne veličine i cene koja bi sve to mogla da prati. Ali nadam se da će mi praksa jednog dana dokazati da grešim...
Danas više nego ikad ranije važi "the sky is the limit" i glavno pitanje nije "da li može?", nego "da li treba?" i "da li se isplati?"

Posle Sputnjika malo je deplasirano reci: Sky is the limit

@Mashinovodja, ja mislim da je masina za simultano prevodjenje na pragu. Postoji citava grana nauke koja se teoretski bavi time.
Koliko sam shvatila to bi trebalo da funkcionise ovako: postojao bi recnik, ali ne reci i gramatike, nego recenica. Prevodjenje bi se realizovalo po principu pronalazenja slicnih recenica i na kraju bi se donosila odluka koja je recenica najslicnija.
Naravno za ovako nesto mora da protekne jos dosta godina. Jedan je taj sto je to ogroman posao, uneti sve te recenice ili napaviti program koji ce iz postojecih elektronskih zapisa izvuci recenice. Za to je potrebna veoma jaka masina i puno mesta za skladistenje. Sve smo blize

Sve je moguce, osim drvene furune!!!

"Never say never" je verovatno prikladno za ovu temu. I cim neko kaze "nema sanse" - te urocne "cini" na kraju ispadnu dobro za nauku. Malte ne, sama konstatacija - "ne moze" - (baci to pred naucnika, koji uglavnom reaguje kao dete - znatizeljno i protiv autoriteta, "ne moze" => motivacija). Nauka objasnjava ono sto vec postoji a stripovi podsticu mastu i evo ti recepta za "nemoguce" izume. Blok je u glavi, ne u univerzumu.

Jedan od glavnih argumenata da je let u svemir nemoguc je bio sledeci (cifre su proizvoljne):
"Da bi podigli teret od 1 kilograma na 100 kilometara potrebna je energija od 125 J. 1 kilogram najjaceg eksploziva daje 55 J. Znaci nemoguce!". Nikom nije palo na pamet da cemo upotrebiti 3 kilograma eksploziva.
I jedna mala ispravka u komentarima. Pri brzini svetlosti ne pretvara se materija u energiju (te nema ni povratnog procesa). Postici brzinu svetlosti u trenutnom okruzenju nije moguce jer masa objekta raste (u skladu sa relativistickom teorijom), pa je potrebno vise energije da bi se nastavilo sa ubrzanjem (da se savlada tromost), sto daje jos vecu masu (tromost), pa jos vise energije i tako u krug.... Za postizanje brzine svetlosti bi znaci trebala beskonacna energija (a to nemamo na raspolaganju). Znaci uzdamo se u precice (Augberijev pogon, Warp pogoni, Crvotocine....)

Stav o nemogucem je kuga koja zaustavlja naucnike sa periferije. Centralna elita naucnih krugova srecom retko izgovara rec "nemoguce" jer zna koliko je ona neozbiljna.

Za putovanje do drugih zvezda cemo naci lek za acc 50 godina. Ne zaboravite da gravitacioni uticaji van zvedanih sistema postaju minorni sto otvara mogucnost za spekulisanje o tome "sta se dogadja" sa materijom, masom i energijom u usluvima male gravitacije.

Brzina svetlosti nije realna prepreka, jer, kojom brzinom se mi krecemo dok stojimo?

npr. ako stojite na povrsini Zemlje, krecete se 9km u sekundi, posmatrano u odnosu na centar planete. Da li znamo kuda i kojom brzinom se krece nas zvezdani sistem u okviru galaksije, zatim galaksija u okviru sireg konteksta?

siguran sam da cemo shvatiti da je koncept svetlosne granice bio velika zabluda 20-tog veka... uostalom, sam tekst pokazuje da ih je bilo oduvek...

jedna zanimljiva zabluda koju niste spomenuli je uverenje da avion nikada nece moci da leti preko brzine zvuka. Kako je ludih objasnjenja bilo... secam se jednog: Pilot ce izgubiti dusu i momentalno umreti :D

dobro... bilo je i razumnijih, ali u svakom slucaju, nisu bili u pravu, a to je bilo pre samo malo manje od jednog veka...

zato...
Mr. Spok, shields down and worp full speed.

Teoretski, putovanje brzinom svetlosti je moguce, ali ubrzanje do te brzine je ono sto je nemoguce, jer bi masa tela u tom procesu postala beskonacna !!! O tome nam govori teorija relativiteta.

Lepo obrađena tema. Pogledajte i ove primere.
Osnivač nuklearne fizike je dozvolio sebi ovakvu izjavu:
„Svako ko očekuje da će transformacija atoma poslužiti kao izvor energije očiti je primer gluposti.“
(Ernest Raderford 1933. godine. Samo pet godina kasnije otkrivena je nuklearna fisija, krajem 1942. godine proradio je prvi nuklearni reaktor, a avgusta 1945. godine Amerikanci su bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki).
Problem je poverovati i u već objavljene rezultate. (Napoznatiji primer je mukotrpno usvajanje heliocentričnog sistema sveta.)
Komentar Maksa Planka:
„Neko važno naučno otkriće retko pronalazi svoj put postepeno osvajajući i preobraćajući svoje protivnike: retko se događa da Savle postane Pavle. Ono što se dešava je da ovi protivnici polako umiru, dok se rastuća generacija upoznaje sa idejama od samog početka.“
Zanimljiv slučaj se dogodio na legendarnoj ekspediciji „Kon Tiki“. Norveški antropolog Tor Hajerdal je da bi dokazao teoriju da su pacifička ostrva naselili moreplovci iz Južne Amerike krenuo, sa još petoricom drugova na primitivnom splavu od balvana sa obala Perua ka Polinezijskim ostrvima, od kojih je najbliže udaljeno osam hiljada kilometara. Ekspedicija je trajala 101 dan i uspešno završena.
U toku ekspedicije, noću, na splav je uspuzala čudna zmijolika riba (Gempylus) i budni ekspedicionari su je uhvatili. Probudili su svog člana – Bengta Danijelsona koji je više znao o ihtiologiji – i poturili mu fenjer i dugačku ribu pod nos :“On se dremljivo pridiže u svom džaku za spavanje i reče svečano: - Ne, takva riba ne postoji. – Posle toga se okrete i ponovo zaspa.“
Mislim da je poslednji primer veoma primenljiv za naše političare.
(Peđa Stojaković, Valjevo)

"Postici brzinu svetlosti u trenutnom okruzenju nije moguce jer masa objekta raste (u skladu sa relativistickom teorijom), pa je potrebno vise energije da bi se nastavilo sa ubrzanjem (da se savlada tromost), sto daje jos vecu masu (tromost), pa jos vise energije i tako u krug...."

To je iz E=m*c2.
Ali sta se desava ako je kvadrat mase negativan?
Takva cestica bi se kretala najmanjom mogućom brzinom od c i od toga ne bi mogla sporije vec samo brze.

E sad tesko da od takvih cestica moyes da pravis svemirski brod ali ko zna.

neko rece da nista nije nemoguce, samo malo verovatno